| жаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је |
| ду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позив |
| високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, с |
| нског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас |
| аво и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према |
| ш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</ |
| , кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, |
| ургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у ок |
| > <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, изла |
| удите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо |
| брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да |
| у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учин |
| Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде |
| заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти г |
| се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Ариз |
| .</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може ла |
| ње гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је ж |
| а седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ ру |
| дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени |
| ше падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је |
| у Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</ |
| е, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима с |
| ечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p> |
| м и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано ј |
| деле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљ |
| х украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.< |
| и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати. |
| а дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појед |
| Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављ |
| какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су с |
| расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје |
| до сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дн |
| хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} |
| има лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поч |
| това је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија |
| ри сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу |
| чки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, по |
| ља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> |
| Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p |
| алим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом пор |
| Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> < |
| је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} |
| елу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дуб |
| ви гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа |
| ником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кр |
| p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланик |
| врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не м |
| p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо |
| ађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас ра |
| тој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби па |
| не речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остат |
| .</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како |
| запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па |
| замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се |
| pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала |
| и.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић |
| који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руко |
| p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка об |
| гњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по |
| н се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони |
| , као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога |
| > <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара У |
| о је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу сту |
| све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад |
| у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, как |
| {S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху |
| толу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздра |
| ељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, кр |
| пот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану М |
| ка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде |
| ити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ |
| самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златно |
| еспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стража |
| рпског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну |
| губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једр |
| да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер |
| ман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да де |
| куца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора п |
| био.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он |
| Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где |
| , поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се |
| лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке |
| тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Мари |
| ише живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p> |
| па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозде |
| поту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша |
| о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет |
| аху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његово |
| ве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувен |
| ејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет |
| <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Ра |
| ро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S |
| ошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ни |
| ћеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не |
| госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p> |
| литке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спр |
| а <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, б |
| оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобо |
| не видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> |
| уцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити |
| с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="22 |
| и море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком |
| пи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, |
| чини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благос |
| они!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе |
| склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше крену |
| гађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</ |
| боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је с |
| аче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога |
| м Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, |
| ином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да о |
| м само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеж |
| одиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и как |
| ред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Г |
| ма трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота |
| ваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом дове |
| има с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим |
| падне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која |
| оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турски |
| ник у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они уз |
| н поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> |
| а света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдат |
| ике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског мес |
| како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој |
| е.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобоје |
| n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манаст |
| так, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију |
| Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које л |
| друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — а |
| емо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо с |
| такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак |
| одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p> |
| собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Вој |
| га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да ј |
| — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуш |
| ић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је |
| је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их |
| <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли: |
| ти их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за се |
| е да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S |
| х само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном и |
| на по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са сто |
| н збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаш |
| к о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћат |
| лазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је зна |
| n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је |
| /p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да |
| Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Ра |
| дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана |
| окаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу н |
| {S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</ |
| заревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p |
| расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до д |
| ори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, |
| е био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није с |
| ко ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се |
| гли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху |
| шке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} |
| дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њем |
| /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— С |
| други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања |
| позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палати |
| несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на зем |
| нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> < |
| <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Власте |
| ступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, |
| рвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било н |
| дивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих к |
| а се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то |
| пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе пе |
| у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржа |
| астор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стра |
| сину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах |
| зиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој |
| ни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што о |
| !{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лаган |
| калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њ |
| придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студ |
| јбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровча |
| ме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војвод |
| јке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су |
| вао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспо |
| ишта.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и у |
| ро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде |
| о.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} С |
| бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз бр |
| {S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна. |
| Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом б |
| јаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48 |
| p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и к |
| рнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних ог |
| очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} |
| у.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> |
| аскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда тр |
| ржавине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мар |
| ужанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина ост |
| " /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липова |
| а мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лаз |
| ; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше |
| њ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толи |
| спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје ј |
| и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја |
| е овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда уз |
| ачки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отр |
| ију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци |
| у своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је ц |
| а да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} |
| да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се н |
| на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље |
| ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша |
| е се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваш |
| примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сад |
| е наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се |
| ода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је то |
| > <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци |
| пита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорик |
| е султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се |
| се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у |
| престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, пла |
| ојевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћу |
| .</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворниц |
| х бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним |
| копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> < |
| ба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако |
| у које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири |
| војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику |
| се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене |
| Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни |
| и <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сут |
| ну Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзин |
| ц — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.< |
| сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које с |
| лазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима г |
| крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, |
| добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> |
| м је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени |
| намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца и |
| ком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госп |
| навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али |
| <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио |
| p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи ме |
| свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по т |
| ика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} А |
| ке побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалц |
| д кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у |
| данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у сме |
| обро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! |
| новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драг |
| онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да су |
| спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи |
| оже.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да |
| н брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше |
| на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода |
| сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив |
| p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Ка |
| та више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крет |
| они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких к |
| ила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њ |
| н као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаств |
| високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У |
| пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мач |
| списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ |
| ба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разгова |
| вуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости |
| е које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Лип |
| е бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна |
| диштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно |
| дружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радос |
| витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху |
| и би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, сла |
| ку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљ |
| њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> |
| сенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, до |
| показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то |
| S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинов |
| сјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешк |
| о.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</ |
| ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте |
| ји ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу за |
| ати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} |
| одаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговори |
| ели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговори |
| , имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па |
| златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, |
| друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана кад |
| ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему кр |
| на да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога |
| у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком. |
| ти ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске |
| и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После тол |
| ошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у |
| старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S |
| се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, |
| лава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Б |
| а до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало |
| ен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри |
| а сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и сваче |
| кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који во |
| } Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, ис |
| >Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила с |
| а пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи. |
| ади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са в |
| то са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају сва |
| и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> |
| аме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ граб |
| ни невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом к |
| ве среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" / |
| знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пеха |
| д мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> |
| око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених |
| у по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста |
| пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећ |
| труђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедеми |
| ио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише |
| Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Бе |
| ки витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав б |
| да па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први |
| Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> |
| м како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја р |
| зима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> |
| зговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пун |
| ти у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S |
| мљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо |
| <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се |
| а њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, |
| послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да ос |
| и одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно |
| .{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у г |
| њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успет |
| обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први |
| ође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он |
| кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што |
| новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, |
| отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и |
| учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру с |
| држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Р |
| латковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Ниј |
| нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљан |
| и ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> |
| из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим оста |
| ти наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да |
| ад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, оном |
| каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те |
| !</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не |
| Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци! |
| ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако |
| ак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још д |
| тргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљ |
| ека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оли |
| а, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Ради |
| ству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много пола |
| р ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господар |
| ичком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Аз |
| или бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе |
| мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту |
| у који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим н |
| витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам в |
| {S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли ј |
| а јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш |
| {S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али |
| лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казал |
| ени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљав |
| азваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме пос |
| ини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била т |
| } Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је |
| </p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— |
| Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара |
| ли хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> |
| , а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— |
| н и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, сило |
| је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату |
| ија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не з |
| теже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми ота |
| ан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онак |
| !{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати се |
| ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али с |
| измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што |
| <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом |
| ажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми |
| ро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки к |
| Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{ |
| подар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има дв |
| и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а |
| а што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав де |
| едва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор н |
| е пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспо |
| ога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p> |
| — Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар г |
| —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!< |
| и бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упит |
| и, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S |
| је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, ки |
| и сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се |
| има, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Мл |
| тране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?< |
| с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из |
| вљајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што до |
| речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо с |
| езван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га д |
| ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, је |
| у.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, |
| дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро |
| д ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и |
| стојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и |
| ет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета ка |
| .</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их п |
| ва...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, ко |
| негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако |
| р сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и од |
| а.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с в |
| а, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу |
| почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час |
| а који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и ма |
| т и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњ |
| е у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изв |
| ора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до |
| њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и п |
| > <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко |
| /p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзават |
| ћ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ |
| јаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи |
| осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да |
| та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом кра |
| била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренул |
| ма и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала |
| даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на |
| ори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју б |
| у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступит |
| не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једно |
| е у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио |
| >Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> < |
| е утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му |
| ва.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше ост |
| г, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од поче |
| ђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празнова |
| и.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне ч |
| от у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и |
| деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник с |
| ји је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од не |
| Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступо |
| је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак |
| и договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у мале |
| издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разгова |
| ци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поре |
| ој дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с и |
| између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кр |
| пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ |
| Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима прит |
| ума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издв |
| у је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хи |
| по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и |
| /p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отвори |
| еду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад |
| који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, |
| Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} |
| ежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом о |
| исли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли с |
| зиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, |
| мац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду од |
| то застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубок |
| аше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођо |
| дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је |
| е месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак |
| својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству срп |
| ма скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави иск |
| <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу |
| ажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе |
| се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у В |
| ће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удар |
| и град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, |
| ead> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку п |
| <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче в |
| евић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Ка |
| тане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Воза |
| од ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно. |
| 106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образ |
| аду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зеле |
| Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} |
| крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштан |
| ом обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за |
| ске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S |
| ко њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом о |
| запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађ |
| детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада п |
| ар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо |
| и и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти свој |
| пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспот |
| убављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека т |
| пуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Све |
| њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" |
| .</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима |
| <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили |
| е послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели |
| е светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже |
| м шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме |
| ну.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S |
| али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на ко |
| ше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца |
| пусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим брат |
| нима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отро |
| ји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу |
| >Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ у |
| "13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пла |
| већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жељ |
| ј, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p |
| ве; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз |
| једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, ка |
| %. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Д |
| то платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у ку |
| рика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе п |
| на, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћ |
| ине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би |
| — Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у жи |
| бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке |
| же од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p |
| будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} |
| на за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо |
| жах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужно |
| ше под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p |
| о.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p> |
| н свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пер |
| м стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше до |
| а сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту |
| овић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окрен |
| астелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата |
| не се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке о |
| понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше кон |
| уј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</ |
| грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на |
| е било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слобод |
| <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мус |
| ше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше д |
| разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствен |
| ад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, так |
| и ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је глед |
| не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марин |
| све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Констант |
| и писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо ки |
| клоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су до |
| и, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, нар |
| кад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се ниј |
| небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода |
| одови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те |
| се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје т |
| граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада |
| з њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега од |
| евао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој |
| } Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином ј |
| ејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало пос |
| аестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени. |
| а у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лага |
| но своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, |
| Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османско |
| амо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n=" |
| ан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лиц |
| {S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплет |
| чеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљи |
| ру видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} |
| <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевље |
| има густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа |
| ="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прек |
| е Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири с |
| ријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо с |
| ражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би |
| ајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута |
| здели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" / |
| а се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ос |
| тишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове госпо |
| дгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више н |
| ећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен. |
| плаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опр |
| ајсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род и |
| ћ некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно доша |
| кодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже |
| се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком |
| т не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине |
| градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског |
| е које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се |
| љаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњ |
| алу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од њ |
| на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стран |
| близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на п |
| ји се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро р |
| казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збо |
| чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спаст |
| ва од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дуб |
| пшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="4 |
| њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и несп |
| <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним ко |
| е поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да окл |
| вараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнез |
| чице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима! |
| са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право |
| своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусин |
| будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе |
| се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусу |
| е, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиск |
| ешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и н |
| а је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три глав |
| } Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви с |
| трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског |
| и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу |
| сулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земљ |
| ане, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце |
| <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломно |
| да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен дод |
| не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</ |
| у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог ман |
| абору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То ј |
| и се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огре |
| чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле о |
| {S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми |
| еве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако |
| знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>В |
| посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не ч |
| више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти с |
| се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и вел |
| одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Ма |
| !{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{ |
| ад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и оп |
| крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред |
| ној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је п |
| по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} А |
| куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} |
| твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако |
| анас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, он |
| му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда |
| те и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, д |
| од града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ |
| ластело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али |
| пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буд |
| {S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима |
| {S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу о |
| ше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам дов |
| p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ак |
| па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p> |
| српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбин |
| ада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не |
| оста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али |
| е толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један в |
| опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша |
| <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га |
| да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} |
| "97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мо |
| ететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана м |
| раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље ид |
| ита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка |
| м!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> љ |
| му се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S |
| име?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.< |
| тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из ко |
| ш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> |
| е чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све в |
| е.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај св |
| .{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, |
| пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, лег |
| ти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа |
| p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод в |
| им местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јан |
| је тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на К |
| а збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" |
| доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што ј |
| акуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то б |
| Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој приј |
| кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није за |
| из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је |
| е ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао |
| руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим как |
| убивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечни |
| о помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе |
| чне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања њ |
| ћеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља |
| ти анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твој |
| ше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче иск |
| и да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете власте |
| о он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како |
| кати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало |
| ат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, кр |
| а правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Кру |
| што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Ст |
| >Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да |
| уђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече |
| није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој |
| з зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада ма |
| томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико |
| имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А б |
| рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У м |
| видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго но |
| који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети порук |
| дити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало |
| износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разб |
| оле.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и те |
| > <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је н |
| p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг поко |
| ојска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишиц |
| у и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важни |
| гла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} П |
| ди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш |
| протне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њ |
| цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши |
| S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, |
| њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину |
| обро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који |
| своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео д |
| акуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ход |
| ише, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у |
| је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше |
| ако ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу |
| и је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло. |
| од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Ш |
| жем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се? |
| , враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубље |
| и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он за |
| о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони |
| се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не |
| ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти |
| И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило |
| {S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да |
| ј је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу |
| а њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја |
| твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Си |
| се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти б |
| } Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде о |
| е:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпура |
| баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} |
| и и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици |
| ле неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, |
| Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милу |
| ичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола м |
| раво у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти |
| има.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде |
| удо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Ис |
| сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап от |
| ва што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> |
| лих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ нож |
| починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их гор |
| ше се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све |
| људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трг |
| ерне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Во |
| вора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту с |
| златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна заврш |
| ика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне рас |
| {S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако. |
| p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу |
| оста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као сл |
| страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нем |
| хове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом |
| напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује неп |
| ки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p |
| ач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрну |
| де да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглав |
| омоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши кра |
| <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу — |
| се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџ |
| рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али |
| налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја с |
| се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очи |
| не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је |
| већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси |
| оре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из таб |
| ати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ни |
| и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочеку |
| уга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако десп |
| е стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на к |
| Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, |
| p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још ма |
| p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не |
| згледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво |
| т донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за |
| не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејаха |
| <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја зн |
| е властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само п |
| орика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све ка |
| е с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се вит |
| ета воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души |
| О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се нам |
| и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу |
| } И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и |
| ељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, |
| више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред |
| јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb |
| , јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму шт |
| и?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој м |
| анко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> |
| сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив а |
| како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих вите |
| узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска в |
| а жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим во |
| ма и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре |
| е знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћ |
| е мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије |
| т расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дох |
| зу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку кој |
| у, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво те |
| пита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запа |
| г рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где |
| а из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући |
| оли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати. |
| говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће ов |
| никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био |
| тала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому |
| и ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избавља |
| /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не |
| никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S |
| ђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда по |
| преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прођ |
| <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?< |
| е затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса н |
| искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан бор |
| ти%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пл |
| ла, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад пр |
| а анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопрошт |
| аше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p> |
| е момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је |
| нађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њи |
| ласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p |
| .{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S |
| и Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић у |
| наде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— |
| {S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p> |
| дећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошап |
| амовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту уг |
| чање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и д |
| изу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека т |
| плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то |
| ебати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S |
| мртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба |
| разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да п |
| арини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем |
| и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</ |
| орика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} К |
| ије ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога |
| <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити |
| е у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.< |
| е изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са с |
| тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, к |
| и га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом |
| ког.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најб |
| > <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлач |
| веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још |
| Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу |
| с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — но |
| p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш |
| а је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање |
| ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле свет |
| их летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове |
| , и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици осврт |
| ала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднич |
| тати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре о |
| у каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољ |
| Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се |
| нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Са |
| p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради зајед |
| Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога |
| ђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ |
| ана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма кол |
| тара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, је |
| село.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живо |
| српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то д |
| ез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ј |
| е у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што |
| /p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трго |
| .</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крај |
| а.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад |
| оше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег |
| погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спус |
| а додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Бог |
| нко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— |
| енцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ р |
| уго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самрт |
| говори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чис |
| е кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим стра |
| , за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разгов |
| скреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са с |
| вав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе |
| то закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу |
| мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, ре |
| деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је доб |
| на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим |
| астржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном |
| на прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукоби |
| стив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљан |
| Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајничк |
| и јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и |
| /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет |
| бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некад |
| како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем |
| му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} |
| и мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаш |
| Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлин |
| ула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Б |
| коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје прот |
| ох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледа |
| чена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунц |
| ао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да |
| речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога п |
| ног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу |
| <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ет |
| о прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше с |
| млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, ов |
| ној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и |
| Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би прав |
| обаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада |
| ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се |
| е хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу |
| аћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде |
| е и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— П |
| а би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити |
| твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам |
| а преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше |
| иње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Ст |
| за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— |
| своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших у |
| на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао |
| јим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом вла |
| о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: м |
| ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња |
| идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ |
| е са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е |
| лање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши |
| могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да во |
| свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на |
| е много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам в |
| Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тад |
| а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама кој |
| даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у д |
| евољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедош |
| и деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Олив |
| у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада н |
| ући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је ште |
| и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га |
| ожда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p |
| о да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох |
| одина које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође з |
| у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође ви |
| аше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече |
| алих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Осв |
| гло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узв |
| ник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозд |
| пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је |
| ову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова |
| а вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! |
| ледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста т |
| предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али м |
| ђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видет |
| ао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада оним |
| естима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћа |
| ила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb |
| мене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за |
| на — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али |
| одигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} |
| дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је |
| са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре доб |
| с постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели |
| је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као ст |
| морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву |
| ог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по сврше |
| е у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и |
| и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Му |
| ажи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору |
| мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђ |
| е удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у |
| знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен ј |
| "155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена вр |
| абу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла жи |
| први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његово |
| ји час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба хр |
| помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје посте |
| вде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз |
| ао да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још јед |
| дним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а |
| } Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, бра |
| после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{ |
| а држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{ |
| одара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не за |
| ислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија |
| својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и и |
| ђоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове ср |
| мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, |
| Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљено |
| С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда. |
| тасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила |
| ћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи |
| њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне |
| абљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспот |
| еша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116 |
| " /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косо |
| Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао м |
| имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспот |
| дњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране |
| ио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно до |
| >— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше |
| то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браћ |
| ео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним траго |
| а однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настав |
| ага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" |
| им.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници доб |
| ти као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Ма |
| Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад и |
| у нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све |
| ам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не мог |
| е може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Сп |
| ш уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски |
| м; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег |
| страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он беја |
| вате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја |
| и гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> < |
| <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега |
| и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: об |
| а непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравички |
| чи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био |
| ево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава х |
| ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече |
| у света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег род |
| мрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као |
| колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба у |
| е док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити он |
| волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник |
| из ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p> |
| г, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по друг |
| {S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно |
| проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и о |
| жник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још какви |
| хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и у |
| кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се иск |
| ц нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за |
| о воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не б |
| ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку |
| /p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну ка |
| на и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном с |
| такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злат |
| {S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао |
| ко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа м |
| оговорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме з |
| а у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме |
| што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погле |
| издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он |
| Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спа |
| на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видо |
| о скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управ |
| жљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог сл |
| да крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; |
| ћу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> |
| Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загр |
| икад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се |
| врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се |
| мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели пра |
| Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је зн |
| но и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p |
| гла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— |
| умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сет |
| ридржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек |
| оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ић |
| ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута по |
| обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је |
| љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Да |
| ва карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима |
| на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и госпо |
| не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним све |
| како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук ос |
| обом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како |
| ом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; в |
| ти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче г |
| ојом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Т |
| <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јан |
| а сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— |
| га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Т |
| остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и сл |
| е волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар |
| се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближив |
| рист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика |
| трашиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће о |
| и ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Е |
| то на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких в |
| а јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони |
| они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљд |
| ти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дрено |
| месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљус |
| што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год |
| кох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али |
| ико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} |
| ао дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раст |
| ековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љуба |
| ема деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући п |
| ђе са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже |
| } Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу сп |
| ници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души њег |
| } После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше го |
| тра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом. |
| тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{ |
| Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље |
| ук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу |
| памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а |
| ше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: |
| S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав |
| манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тај |
| ли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За |
| ећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе |
| Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши ино |
| данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твој |
| па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше г |
| је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у з |
| оља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и н |
| шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Ма |
| азва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих река |
| Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="1 |
| ше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер т |
| де своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био |
| дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада |
| а да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S |
| м Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свог |
| аде госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше т |
| вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она по |
| меју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па |
| етника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни други |
| твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Сини |
| ли прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи |
| полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу |
| изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} |
| уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда |
| одара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић з |
| мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху |
| p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце |
| и као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на |
| хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, |
| итка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост |
| пличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крет |
| брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На |
| што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је би |
| , још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Нико |
| губио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања |
| аше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се нам |
| и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним нами |
| град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећ |
| за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата |
| хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове |
| већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које |
| бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати |
| ад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај м |
| себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло |
| ом у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колик |
| их разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је мо |
| орана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор с |
| а је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос оп |
| деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> < |
| , а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни т |
| сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" |
| другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво |
| преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Рад |
| ишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S |
| војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} |
| ођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> < |
| бојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик |
| показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете |
| град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{ |
| е, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш ка |
| пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудов |
| ава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буд |
| а деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— |
| ана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвал |
| b n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера |
| и сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Измеђ |
| јима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, |
| ира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене гл |
| ода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах сп |
| браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да |
| ашна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његов |
| вих пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда |
| овољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је он |
| ам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је в |
| одио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Л |
| СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА |
| анама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на м |
| Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не |
| S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са с |
| , знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му с |
| запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Т |
| товог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора |
| у слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко |
| ише моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизв |
| га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепот |
| у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и бра |
| оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла н |
| .{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац уз |
| губићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то б |
| >У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умо |
| о у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ ње |
| а.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим |
| аптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати |
| је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њ |
| астиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново проп |
| ижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани |
| д слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом |
| риз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их |
| дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне |
| ла око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му |
| ју посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу |
| и овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с о |
| еврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну: |
| кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па ј |
| лима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прил |
| де допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста |
| /p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и |
| Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође |
| бра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме |
| мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијо |
| јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату но |
| ду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се |
| е лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту се |
| невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком зе |
| "163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много в |
| дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда |
| даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је тро |
| ну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као к |
| е сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном |
| ине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, |
| евић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнев |
| лове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукам |
| помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати воло |
| се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима |
| и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао |
| била је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> |
| ревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> |
| е.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше |
| ; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз г |
| па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до |
| е прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше |
| Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у |
| е жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко |
| раца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— |
| с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи |
| то воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен |
| ој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком с |
| и служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауста |
| једно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти н |
| м у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Ар |
| лиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе |
| ла.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика го |
| гаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока |
| и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико трену |
| руге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу |
| > <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахањ |
| ла на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{ |
| поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити к |
| вориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе завол |
| видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било |
| ам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слобод |
| — А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар |
| рилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придрж |
| на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду да |
| S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже |
| коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је |
| рилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, че |
| ице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од к |
| тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијори |
| их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах пох |
| доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n= |
| .{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>В |
| јим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измах |
| о си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја ов |
| те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почн |
| /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у |
| p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти прашт |
| p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је д |
| ма.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових |
| атворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренул |
| страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз |
| од лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена бра |
| А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се |
| </p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорик |
| тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} К |
| лио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које |
| Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан но |
| >— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с лев |
| шла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> < |
| итујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више |
| > <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кро |
| </head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју |
| Е</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје |
| риз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био н |
| и већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледа |
| ткуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:< |
| то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе во |
| лони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обем |
| горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се ту |
| н који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му |
| дала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Виј |
| поведнички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усу |
| твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, |
| рва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге |
| мџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто пон |
| мо Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се |
| угог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="1 |
| о ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да |
| а јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и |
| Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га |
| код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти д |
| зи.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штед |
| бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће |
| м.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам |
| сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују при |
| ни и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на |
| возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="chapter" xm |
| Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хран |
| ћи волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са |
| види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојеви |
| сами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и |
| >И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> ви |
| ика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски |
| госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је н |
| ило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само ј |
| и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш о |
| и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, |
| Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с |
| ета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда |
| тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина |
| е прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сум |
| не хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p> |
| ћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја |
| бом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код с |
| аповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја |
| Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кро |
| горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били |
| есту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут кој |
| је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, а |
| левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац |
| ге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим нов |
| о млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се |
| а ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих дв |
| ду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те весело |
| у која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне л |
| но дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је |
| а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Вета |
| чине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се |
| е уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он ст |
| ус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађо |
| ора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад |
| его зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, |
| у је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ ви |
| це иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита |
| и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар им |
| ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднич |
| аш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад сл |
| p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз с |
| стрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко прогово |
| а изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвр |
| Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер ни |
| а, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за |
| бодни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме |
| ан и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожн |
| челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство п |
| вега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене пог |
| бама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са |
| позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот |
| грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити: |
| син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све уч |
| у задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а сп |
| на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онд |
| се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> < |
| и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда |
| Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у |
| ке.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкам |
| 75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест др |
| би мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва ма |
| д престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Гос |
| ира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта |
| а ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који |
| >— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се |
| збуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено пр |
| воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека те |
| у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила де |
| Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна |
| х и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет |
| и буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова |
| онким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а |
| а одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га на |
| ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста |
| а био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео |
| али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве |
| Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb |
| о душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радуј |
| .{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил |
| о, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понека |
| да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам |
| тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има с |
| и само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да ви |
| назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна д |
| досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји |
| Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, |
| ћа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одак |
| које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанско |
| год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S |
| авета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћно |
| је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: |
| о оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу |
| је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У само |
| који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слу |
| ју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац по |
| S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су р |
| ђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману |
| сио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дрен |
| а, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на з |
| гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство б |
| је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му |
| тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама ко |
| татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војво |
| ла.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} |
| ли против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда к |
| редузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја |
| ан с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>С |
| на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано |
| а, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемни |
| ли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми при |
| то је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га |
| дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу коље |
| пском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p |
| и осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше |
| во.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Л |
| те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник |
| свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласо |
| дину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га о |
| Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима |
| 12" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, дан |
| битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег |
| а зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке |
| ег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу м |
| љада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са |
| драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Вој |
| м што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и |
| бе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у мла |
| жећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> |
| лао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке нево |
| аље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запрос |
| ринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно беј |
| д војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовис |
| рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, о |
| а његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје служ |
| е да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики м |
| је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је р |
| отовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бу |
| ва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад с |
| е Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, д |
| као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак |
| рике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Т |
| и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у |
| пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако ле |
| ети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем д |
| девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно |
| есела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике |
| пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врм |
| енадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у В |
| рме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на |
| ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p |
| ли је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— |
| пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране п |
| ране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохв |
| рећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прослави |
| е лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толик |
| ког гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Про |
| ће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављ |
| ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му |
| д.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч да |
| орика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну |
| са спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође |
| осле удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозор |
| екад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син |
| е је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди |
| а онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је |
| p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спуст |
| паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</ |
| Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а |
| кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав |
| и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити не |
| свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јат |
| егов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмул |
| адича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукр |
| јте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Д |
| /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече |
| и страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и |
| .{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баш |
| и јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соко |
| ујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних пла |
| посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало паз |
| сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, |
| .</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p |
| достојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и |
| какао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра по |
| изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које |
| о потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће |
| али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој ув |
| орби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај с |
| бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана пр |
| шла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p> |
| њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте бил |
| одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А н |
| Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао |
| е.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се дос |
| аде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо |
| слом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште бо |
| и да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један оте |
| рмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио мога |
| војка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични ск |
| насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p> |
| "230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Л |
| нез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „О |
| е прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њ |
| данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде |
| обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n |
| љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи |
| з сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку |
| <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне ра |
| ма! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео ил |
| џа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под гра |
| ео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који |
| а и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те н |
| већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дођ |
| на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључан |
| а на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесар |
| и што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки |
| /p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прич |
| ницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закл |
| м, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и пок |
| Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div t |
| Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом чест |
| Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а |
| ојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду |
| ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је м |
| дан од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и са |
| т, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— П |
| али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кн |
| ам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, |
| оравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се |
| вог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамти |
| д опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n=" |
| ара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше |
| олебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељст |
| сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да |
| е од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову |
| ног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им |
| у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспо |
| Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше |
| рлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако |
| зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p> |
| му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљи |
| мараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше |
| ече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S |
| доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла тр |
| n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из |
| о се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаш |
| оји је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој б |
| и.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашч |
| њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</ |
| ку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних ве |
| ну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb |
| мскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, |
| оке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим |
| у.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше н |
| тле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се с |
| Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано |
| ко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов |
| над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану с |
| домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већино |
| два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни |
| свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупн |
| туба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане с |
| Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану пре |
| верне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> < |
| ска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на |
| ред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} |
| опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} |
| т на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи п |
| тником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, |
| у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбиј |
| ан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројн |
| стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А |
| ало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца |
| ва речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дуна |
| ем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је |
| је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне |
| стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! |
| т који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду |
| и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше |
| им велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би |
| вириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од глас |
| ашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и с |
| н напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу с |
| заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше д |
| орбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође по |
| е из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде |
| адржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од нов |
| ти волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испад |
| а и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз ве |
| !{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> |
| ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна |
| ећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?< |
| мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада |
| човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим бело |
| за руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, пада |
| светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се о |
| ти од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкива |
| ођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а б |
| ите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо д |
| не речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n |
| ош из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних ч |
| еме једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоч |
| очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз го |
| е удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађат |
| — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити |
| косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога |
| у не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки ве |
| и, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога |
| крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позад |
| зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, |
| оред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ћ |
| леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнем |
| е себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку т |
| з Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, о |
| им путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младосног |
| човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За т |
| ласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а ст |
| ада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путуј |
| ад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту сл |
| у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ј |
| управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми д |
| е стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" |
| ше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да |
| ре против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад |
| рга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико год |
| споту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте < |
| у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна. |
| ="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин С |
| .</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његов |
| ти моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака |
| обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њи |
| е стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ро |
| свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад |
| росу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палиц |
| ренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} О |
| ше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима о |
| арика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} |
| укруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p |
| истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Виј |
| имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља д |
| то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро од |
| да га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} |
| алија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнур |
| ван, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и |
| ио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у |
| pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и сп |
| е окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам |
| ко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилат |
| еограду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња с |
| ао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу. |
| то чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! ода |
| че опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин мо |
| не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пр |
| Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја |
| ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађ |
| вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, д |
| ијатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да на |
| а љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји |
| и Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То н |
| ма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце с |
| >Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %дос |
| близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, |
| потства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли свој |
| руго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху ко |
| топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим из |
| мцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохва |
| са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до бл |
| лоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ног |
| изом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одг |
| ђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста ра |
| товог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице |
| ност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p |
| сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од ос |
| д опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печен |
| <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој с |
| о обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Посл |
| могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њен |
| а и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир |
| ице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, с |
| уђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али |
| ило и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом ко |
| то.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пл |
| и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не св |
| бу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им |
| пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше |
| <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још |
| овором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађив |
| нке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац кој |
| су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се тур |
| о, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не гово |
| Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и в |
| ома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњ |
| се, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној |
| четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или сво |
| засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> |
| е, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице раз |
| крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске др |
| амо очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано бе |
| јновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> |
| ш у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се ч |
| леницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њи |
| ари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па к |
| самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејах |
| веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Ма |
| рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше р |
| је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да |
| сти.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у гра |
| бе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара |
| спотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну крет |
| ребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да друг |
| ву доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, |
| ац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше с |
| стави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не беј |
| ранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами |
| лађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих вите |
| дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасава |
| ог као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина п |
| ло све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој сил |
| } Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао покло |
| дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом гр |
| ој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi> |
| витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године |
| Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игу |
| враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмс |
| ше се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његово |
| ше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога зам |
| у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху |
| јој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане сл |
| је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расеј |
| ну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тр |
| јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред |
| х да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи ру |
| лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу |
| Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бр |
| за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Уг |
| сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> < |
| које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах с |
| —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године |
| и пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је |
| </p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напрет |
| угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како во |
| !</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи |
| ека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за вла |
| } Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавај |
| доше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, |
| Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лаз |
| господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виногра |
| живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у весе |
| ског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети с |
| ћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме |
| ешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све о |
| следњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста |
| могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским с |
| оје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њен |
| сију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп с |
| ти, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз |
| е Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше д |
| крете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Ло |
| анинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљиш |
| ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замиш |
| ади, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено стан |
| ељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је т |
| {S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али |
| чима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на |
| се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара срп |
| лијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али к |
| и само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p |
| олазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мр |
| јим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећањ |
| апак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада и |
| Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у ду |
| ожио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице |
| на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом |
| наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си з |
| и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А |
| а?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је |
| научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S |
| стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло у |
| е слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко вр |
| га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са |
| близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можд |
| је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у о |
| ј — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} А |
| ио Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их те |
| ешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни |
| ао ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби о |
| изу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста б |
| дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се ди |
| м, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанст |
| ива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саб |
| ега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући |
| е право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, |
| на сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али |
| и својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом |
| <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Ради |
| га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место |
| у владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати |
| о затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађ |
| град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово |
| и:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко |
| .{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којим |
| се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед изда |
| тепени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужн |
| и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p |
| <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, |
| одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису |
| сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цв |
| ад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благосл |
| да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p |
| рина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше |
| иткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И |
| оше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се |
| м ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ј |
| занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично сре |
| љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> |
| х само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под вој |
| н муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше |
| познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца |
| њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог дес |
| ћи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопч |
| адноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор |
| другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на |
| — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бол |
| у крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на |
| ри дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са с |
| и у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Ја |
| нуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одве |
| и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре некол |
| љаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, |
| оћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној |
| не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са све |
| шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспот |
| на, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У |
| достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич ј |
| гово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај г |
| низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређаш |
| кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изн |
| а и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста |
| и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје љу |
| д кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од |
| крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангор |
| ије још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> |
| апоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јак |
| м деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у к |
| Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна |
| p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну доли |
| молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама |
| о се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанк |
| стелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече |
| радање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више иш |
| да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, |
| ки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха. |
| грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близ |
| ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је с |
| да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шт |
| p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властел |
| елика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови сл |
| високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе свој |
| Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђи |
| око стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са |
| аше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— |
| оловима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Рад |
| атри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа пр |
| ивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита вл |
| војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћес |
| сматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у |
| је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погле |
| еспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и |
| е она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину |
| амирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и п |
| рљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело |
| од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у |
| деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Вре |
| ном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђа |
| ао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вију |
| небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобо |
| а што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху |
| м је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владар |
| режа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном |
| икој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} |
| и се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у ред |
| Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесников |
| але за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче |
| ић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлич |
| S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> < |
| ојим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније |
| а се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди пла |
| оћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким на |
| овезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле |
| остељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се зава |
| бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улуч |
| знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га |
| радову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом п |
| ојна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу |
| о земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже гла |
| ласима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијо |
| ем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено |
| на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а |
| ко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном |
| да незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео |
| лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за |
| <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обн |
| се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ |
| где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак бли |
| д наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, н |
| Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати |
| породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у |
| јвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочека |
| се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </di |
| морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај |
| о.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе |
| лина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, д |
| 4_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе |
| >НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896< |
| а празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} |
| му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја |
| похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, |
| </p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода |
| а не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот |
| ржала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бр |
| у престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици к |
| о гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише с |
| г деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво |
| кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих то |
| и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са с |
| ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb |
| Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге |
| луге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он па |
| и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Ја |
| ушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затеко |
| ad> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чама |
| осле прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су |
| ху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угр |
| ачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељ |
| ле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар |
| на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак прек |
| необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе |
| ила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сав |
| МО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умор |
| иколе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред |
| све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} |
| појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је ваз |
| е њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски до |
| желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову п |
| ори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо |
| .{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да ви |
| у Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утвр |
| вети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, % |
| е и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} |
| > <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет по |
| би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p |
| анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду |
| е део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, |
| опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" |
| замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим |
| pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја к |
| је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је |
| љна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни |
| више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранкови |
| p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости |
| ше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба в |
| на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на је |
| ичанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њо |
| тано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није |
| >Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки |
| нитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с |
| ђеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја са |
| ена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше |
| догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бит |
| им желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гле |
| хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} |
| На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата |
| и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу |
| во слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пођ |
| дари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, по |
| 11" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође на |
| а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из |
| ћи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са десп |
| да одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим мога |
| у.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Д |
| јишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је сил |
| рљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвој |
| астелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили С |
| јводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада |
| докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Б |
| хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ко |
| Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу л |
| или, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена |
| ма више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>С |
| милу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђани |
| Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату у |
| } Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће |
| му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе пок |
| иниша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, |
| арини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледа |
| ам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што |
| иће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста јо |
| е могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српс |
| он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљ |
| > <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, |
| це.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе прот |
| говори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се |
| о!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго в |
| b n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{ |
| прегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко |
| азда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <p |
| таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара |
| првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа |
| Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ро |
| и, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n= |
| , онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти |
| тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршив |
| да био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве ст |
| а бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје |
| и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његов |
| , ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врх |
| екоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлуч |
| ди у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника |
| } Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно п |
| је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на друго |
| Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спрема |
| астелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p |
| и као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Го |
| не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у д |
| на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радосла |
| е, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један з |
| на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— |
| ен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута |
| могне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава |
| крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, ми |
| дослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још виш |
| Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом |
| дски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му стра |
| даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше в |
| к се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме пут |
| кчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, не |
| твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја |
| осима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — те |
| д рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници |
| раћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу б |
| али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко з |
| ацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не с |
| ру седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати |
| ва она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да |
| ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све пла |
| она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p> |
| ва и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није |
| } То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подг |
| а ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, каз |
| Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин |
| p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> |
| пет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није б |
| ли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини |
| p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p> |
| и.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни |
| било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па |
| Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У |
| сар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме |
| де?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер о |
| у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио м |
| пот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А |
| , ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забр |
| .{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> |
| што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али |
| друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Х |
| а богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На об |
| а нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без то |
| ако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ |
| подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће с |
| да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало сне |
| претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим сме |
| е:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј |
| своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограби |
| азговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно |
| е оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, в |
| — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогоз |
| друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како ј |
| отиви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и став |
| и и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника на |
| на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у чи |
| им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type= |
| зиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођ |
| ост и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све св |
| S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом нач |
| n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођ |
| Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријез |
| убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за т |
| светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског десп |
| 2" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у по |
| га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженут |
| зненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам по |
| а не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева ј |
| ижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се |
| неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велик |
| прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред |
| ила света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо |
| р и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кид |
| више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и |
| head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо |
| на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђива |
| добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху дост |
| о виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа. |
| жђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим |
| уштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себ |
| о.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе н |
| срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или р |
| </p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, к |
| е и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријез |
| ало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ ј |
| његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отр |
| ам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом |
| S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косов |
| анског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога о |
| n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не |
| мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу жив |
| дишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <p |
| их сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; д |
| ти дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душ |
| ћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши о |
| ру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага |
| је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је са |
| друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити је |
| дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, с |
| ику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обра |
| х ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрат |
| ало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момц |
| одица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, дра |
| једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знам |
| до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати м |
| осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила г |
| сти, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепис |
| доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У |
| з Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Беог |
| аше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, |
| вог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно |
| е некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с вој |
| о време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хран |
| есена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну с |
| м.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војво |
| иту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још ис |
| његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="ch |
| жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била н |
| ћа — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду |
| е разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго о |
| а се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отиш |
| ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана |
| ало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливе |
| сти и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше |
| оношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и в |
| асача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом мар |
| <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала теш |
| одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p |
| ав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом нев |
| о архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода |
| ши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливер |
| аше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривал |
| беле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, |
| Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} О |
| аћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страд |
| било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим |
| стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том |
| ћи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му с |
| дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p |
| евана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример |
| видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с |
| {S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло нео |
| што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред са |
| Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор |
| стадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали обл |
| о на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем на |
| и његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини н |
| За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говор |
| тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити |
| а Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазит |
| n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу |
| је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице |
| ранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана пр |
| на.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим |
| пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!< |
| ам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох |
| сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре |
| ова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, в |
| тлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жути |
| сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јо |
| ог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, дев |
| учај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла сп |
| храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаври |
| његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ј |
| спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Л |
| а зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га |
| атре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ари |
| граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Приј |
| кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их |
| омољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у |
| борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијори |
| ајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узб |
| } Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са |
| ина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, |
| вода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смел |
| и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним пр |
| нчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже |
| еци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и |
| да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, |
| бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{ |
| ше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и оч |
| четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо а |
| осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бра |
| свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, и |
| са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег д |
| овом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачки |
| S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и дале |
| шамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо |
| а Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели п |
| н на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово |
| их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам п |
| јених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никог |
| и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — би |
| јих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — би |
| ичаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и оче |
| ?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да м |
| двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви кој |
| м се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је н |
| е стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су |
| ати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано с |
| ош исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим |
| ши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са св |
| водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао днев |
| шко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Теб |
| борисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им |
| у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свет |
| којство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света |
| ори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се н |
| дало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> |
| војом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љ |
| нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се г |
| са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво ра |
| добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{ |
| уле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше су |
| тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али п |
| мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем мо |
| ли у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот мл |
| у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајк |
| а коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким п |
| о једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и прис |
| рмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој |
| Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, |
| походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у С |
| аше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа |
| едној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, |
| ед свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњу |
| , не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чу |
| по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испу |
| бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбица |
| ead> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију ј |
| ше срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да |
| ровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био труд |
| ше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече |
| б с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари |
| шта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом |
| кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен. |
| {S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у ком |
| такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед нов |
| е некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где с |
| доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која |
| обојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто к |
| , ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много раз |
| анас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то гово |
| зима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редов |
| p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а |
| бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог |
| нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p> |
| <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па |
| неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турк |
| и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав |
| бе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било |
| диш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара т |
| нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њ |
| а и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и он |
| вори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} |
| куда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} |
| озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим |
| а их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала вел |
| вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза |
| јну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у |
| сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша < |
| г необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка |
| њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зе |
| м да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмо |
| по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад |
| ти како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости |
| ка рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део |
| га.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко |
| није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад |
| мње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као веш |
| кле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих ста |
| ијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове који |
| са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увет |
| страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необ |
| удно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по |
| писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} |
| дити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао |
| {S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили |
| орао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч д |
| А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} |
| рао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на |
| ге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа |
| ну о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Миха |
| алеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика |
| .{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам о |
| >— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али оп |
| нску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на д |
| S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оц |
| потом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао |
| стину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Ра |
| за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и |
| дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са |
| т јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења |
| — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима на |
| .</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило |
| првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{ |
| кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, |
| ктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за |
| , већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива |
| ични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом |
| као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла ли |
| лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, |
| ичарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин ко |
| ук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу рук |
| м везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно преруши |
| ло да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, вој |
| масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше стар |
| лаго.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студ |
| мед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p |
| писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан |
| лату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умал |
| у двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете бога |
| поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара св |
| етири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у |
| о садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књи |
| е, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кр |
| > <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни п |
| рине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ н |
| не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садрж |
| зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло |
| м што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, ка |
| ци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дуж |
| н је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у о |
| смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, власт |
| То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом во |
| телина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, р |
| едује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам у |
| ј руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у |
| S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, |
| наш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти |
| да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити |
| И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само би |
| а онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би |
| у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, |
| крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања рас |
| ађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити п |
| ре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а |
| околац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро |
| оклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан |
| са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а |
| р сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —< |
| мо то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски |
| мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је поз |
| ш бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Соко |
| ложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му |
| како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} |
| кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господс |
| де, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас изн |
| леће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше о |
| а у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} |
| ови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p |
| S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и власте |
| дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и |
| огоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се кле |
| одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да |
| млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорско |
| је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са с |
| з дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p |
| ше бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквар |
| па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио ал |
| пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било пр |
| о, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} |
| му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благостр |
| војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после сабо |
| ет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, |
| отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а |
| ревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспото |
| тонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стева |
| ами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке |
| де, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А так |
| о су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком кос |
| га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним шт |
| е Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах |
| и се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само |
| ти, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се |
| кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, к |
| али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбоји |
| а, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло |
| па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Кли |
| ука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, гос |
| двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! |
| ло срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута |
| жи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби вели |
| е ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, може |
| <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главо |
| на ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око |
| а и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајк |
| ко да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.< |
| <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада к |
| победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ћ |
| } Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђ |
| а само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин |
| нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пуш |
| спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слик |
| кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио |
| ужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и од |
| е кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више м |
| ма ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између десп |
| ти: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Дан |
| сле ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљ |
| а искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, к |
| безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Зл |
| ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p> |
| не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опрос |
| тих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред |
| ло Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаћ |
| гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дуброва |
| а.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће |
| српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује |
| мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> |
| прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и |
| који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних ку |
| расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Сокол |
| оцветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p |
| кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам збо |
| лико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и на |
| >Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица |
| аћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечер |
| ту моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш би |
| арини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њен |
| са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p |
| есној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстат |
| могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљ |
| прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војво |
| души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац |
| мо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! |
| атнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима ос |
| о пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговар |
| наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у к |
| кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа плем |
| и што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Ал |
| оћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је |
| b n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћу |
| ађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и |
| те да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем. |
| јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда |
| ге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> |
| ац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</ |
| ну.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војс |
| онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће мож |
| а каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не с |
| лика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула. |
| Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског к |
| омак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У таб |
| лшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је д |
| огу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватр |
| сто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам |
| раво, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка |
| рукчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним |
| бе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румен |
| ј ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И |
| и.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце |
| а то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот |
| уде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, |
| је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се |
| то се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две |
| нама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих вла |
| {S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи дого |
| а.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помо |
| и смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина с |
| служила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети г |
| ебна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући |
| .{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али |
| д на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персиј |
| е бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах |
| га даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и |
| ак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> < |
| , право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у пакл |
| е просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, |
| ох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је м |
| ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! с |
| и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у м |
| /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— |
| рујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Рад |
| два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце вр |
| бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар |
| град.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш |
| оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Го |
| ом учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он |
| лео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати. |
| илазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први |
| ако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косов |
| д да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не |
| је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си |
| је још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у |
| а не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога де |
| дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марин |
| а, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе |
| ам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само |
| јче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и б |
| егиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узруја |
| тоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајино |
| ржао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Бре |
| а неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по поврат |
| којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела |
| а подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што беја |
| и прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и д |
| О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем оп |
| туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне д |
| ах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За т |
| да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу |
| и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар У |
| мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад са |
| на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} |
| мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ |
| да виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га ш |
| у на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бран |
| г краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде нико |
| света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству |
| Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припал |
| ео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни ша |
| чио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачко |
| зују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али нем |
| и све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где |
| ка је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријате |
| еш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи |
| ан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и неч |
| е да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подуна |
| о да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове |
| " /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Ст |
| о:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке |
| пише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојим |
| кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, |
| одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде |
| е мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме |
| пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој ј |
| ћи благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој |
| а част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} |
| срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толи |
| а само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бол |
| је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клел |
| њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за посл |
| на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и тру |
| и за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не б |
| е је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пра |
| у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави б |
| лио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибао |
| о, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незна |
| ешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да иде |
| рише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гости |
| р ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје пров |
| ћу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али |
| е горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кне |
| љеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет за |
| бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.< |
| Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод н |
| им приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље |
| е а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до са |
| е.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p |
| ри има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говор |
| ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето т |
| од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кне |
| лео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не |
| а.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властели |
| мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам |
| S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли м |
| !</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а ст |
| .{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморен |
| а нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га |
| жба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци поб |
| и већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{ |
| ушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокој |
| од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан к |
| ан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је о |
| а овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зе |
| етло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамн |
| гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и м |
| да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном |
| и се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> |
| о на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опо |
| ирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изне |
| Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступ |
| ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, |
| сказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише |
| е у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Р |
| о дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, |
| } У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође јез |
| е добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p |
| нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње |
| да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу в |
| а корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приб |
| ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p |
| а се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— |
| бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам |
| изу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Пр |
| , трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога |
| а јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђ |
| еда га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује |
| ини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му мо |
| елин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница |
| абор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања |
| Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml |
| ад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине |
| че поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска |
| еш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шт |
| још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</ |
| ила од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула |
| не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу |
| т његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у л |
| и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и |
| ај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин |
| да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им пр |
| васила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу |
| могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник |
| лацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у |
| А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичу |
| и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико д |
| и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам |
| улман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом |
| о би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, с |
| лађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време јо |
| пита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се |
| нише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се |
| и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљ |
| т у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену прите |
| ади читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати с |
| био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стран |
| а Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, п |
| аваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испе |
| ту београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи |
| тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није г |
| и пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз |
| сто високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог кра |
| испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу |
| белом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп |
| не.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама у |
| дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и |
| ећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе кл |
| на два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше |
| покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови |
| шљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће |
| лата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну |
| у Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд |
| ке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа мило |
| ру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем |
| оње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада |
| јне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику б |
| уг мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг |
| а поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и си |
| ни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врат |
| ају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добр |
| ком упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада |
| анка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чу |
| цу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко |
| предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом |
| те девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о к |
| као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство |
| , војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода р |
| ћ, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, |
| увати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и |
| Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо виш |
| ше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а |
| .</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и о |
| у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких |
| ешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ћ |
| вишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издиза |
| се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још |
| штво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад ј |
| !</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше |
| не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се уп |
| у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је ј |
| не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло зн |
| е.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео |
| раше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође |
| у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше п |
| олан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јо |
| ми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угље |
| стом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да |
| нда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у ње |
| .{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под зе |
| Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованск |
| о са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести |
| ило прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније пом |
| о, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху он |
| управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоме |
| лага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога ода |
| ?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липов |
| на казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесн |
| својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} |
| ћеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу |
| И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст беж |
| овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су |
| раја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш |
| аве!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако глас |
| закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељу |
| мена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} Т |
| ме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме ти |
| да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, ал |
| осада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <p |
| рави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те |
| с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва и |
| а поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно ок |
| и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и |
| и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те |
| наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, |
| руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, п |
| одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја дон |
| е нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p> |
| и! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се |
| ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине с |
| ад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу о |
| се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мучен |
| , недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турск |
| и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше |
| има ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угар |
| стови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блаже |
| те у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао |
| S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу |
| ети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико |
| таде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога н |
| , изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за |
| </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш мог |
| покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да |
| м деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради |
| рском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет п |
| , и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, |
| нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, вели |
| вишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити |
| анастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти |
| и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не при |
| ликих од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан |
| еспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их нећ |
| потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода с |
| чки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не |
| нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини бе |
| p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом |
| ео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити |
| дговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да |
| тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевин |
| лутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше |
| оде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, з |
| ерни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек ми |
| о је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се к |
| своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла |
| .{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само |
| и се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} |
| обојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била |
| ки војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и раш |
| сти се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш т |
| е.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је |
| на млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али |
| монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са п |
| ању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који |
| иђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке свој |
| дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, |
| ом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, |
| тара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом В |
| е отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и |
| о разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} |
| ш раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из |
| и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу |
| "21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> |
| премити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђава |
| и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту |
| ројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево |
| кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом с |
| озвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином дост |
| д.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, |
| е дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини |
| двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У |
| протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им |
| ан, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} В |
| на властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> < |
| како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није виш |
| ра.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може од |
| роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме |
| икола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први велик |
| родице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони |
| размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="1 |
| е уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рук |
| езова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче |
| тлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и |
| кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купц |
| џи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се прид |
| >Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чека |
| мџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се |
| S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који д |
| на јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима и |
| ћи своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека т |
| Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот д |
| да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66 |
| вет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> |
| ма зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да в |
| помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је |
| чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и отк |
| лмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог де |
| вајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао |
| d>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду |
| нутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се ш |
| најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па он |
| .</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p |
| је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, п |
| степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа |
| во вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му тр |
| можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} |
| радски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризн |
| ећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се св |
| д се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну |
| /p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb |
| од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у ко |
| — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да т |
| творена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво |
| спођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово гра |
| ноге своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастув |
| брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} |
| је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други |
| ве си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> |
| вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи р |
| а се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p |
| уке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Син |
| н устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао |
| оше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако ис |
| а зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово |
| е и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, |
| > <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине |
| Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда реко |
| м, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођ |
| куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљ |
| м до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожур |
| аборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело о |
| и пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена |
| бнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се |
| ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору |
| е који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји |
| ори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али ниј |
| а тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез поста |
| де и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша |
| о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, т |
| чана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А з |
| кај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И |
| и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> < |
| /p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривиц |
| > <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро |
| главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p |
| жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја б |
| Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно од |
| и, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла |
| {S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од |
| те деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добр |
| ру црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима |
| иже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, у |
| до.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> |
| сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у ча |
| коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где |
| игну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са |
| трану препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода с |
| манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођа |
| ше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну мли |
| јорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред |
| гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаг |
| оја је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедем |
| пашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очим |
| и, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка |
| срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За ти |
| ви Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистр |
| из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb |
| S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њ |
| ајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо ј |
| грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их ми |
| па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоће |
| речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при сто |
| ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p |
| виће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирн |
| смех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведо |
| онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени |
| ру — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружј |
| рске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Олив |
| није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од све |
| честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати |
| поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небеси |
| ужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се |
| кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се |
| чи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се |
| тог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све т |
| новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb |
| аву:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-ка |
| асти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји |
| међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана сти |
| за, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима |
| Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Пр |
| може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заус |
| и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара |
| на коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Наро |
| а Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу до |
| наест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и |
| е и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и њ |
| море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на прес |
| вници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} В |
| иваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушн |
| е водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њ |
| <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и ка |
| >— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одрж |
| руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га |
| м, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам |
| му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују суд |
| ла првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута |
| лата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и |
| одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш |
| се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би крај |
| е напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се |
| Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сва |
| амени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везив |
| ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само по |
| Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећ |
| еплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са ти |
| вера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Ст |
| спотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариг |
| маја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич о |
| едника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и в |
| ора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="6 |
| и, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају |
| ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо зем |
| е снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан |
| а приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу снова |
| а страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и р |
| како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његов |
| ко би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да ни |
| Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то |
| ојску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша оти |
| ију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да д |
| оно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жи |
| што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно ли |
| па владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, |
| b n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био в |
| аше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и |
| Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих о |
| {S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратила |
| бодан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овд |
| Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један погле |
| Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак |
| де казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка ба |
| дочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам ру |
| даде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ар |
| стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче |
| ну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек |
| јним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у |
| пољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са свој |
| и више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га |
| ник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнав |
| ратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих н |
| ме друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по сн |
| гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном свет |
| он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете т |
| ту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га |
| кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> |
| за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не ос |
| учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спр |
| већи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и зала |
| ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино |
| ше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, н |
| погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му |
| {S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазил |
| тац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака п |
| S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанк |
| ла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Бог |
| ома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p> |
| иког спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци |
| тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат н |
| м водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те ис |
| зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ о |
| воре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p |
| ржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p |
| пуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.< |
| рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запо |
| атопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, |
| ше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влах |
| S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, доби |
| г плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његово |
| ака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихв |
| е, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на |
| /p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S |
| очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мо |
| а мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{ |
| а ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Виј |
| ама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква |
| које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али з |
| стеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато с |
| гачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и |
| ожја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук се |
| ађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су |
| ној цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани с |
| ћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Неср |
| јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и ко |
| ља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар |
| ршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави |
| а хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник |
| обилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Ј |
| ган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и на |
| а јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благоси |
| ори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кад |
| невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити |
| а у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити после |
| ше тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb |
| је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, |
| ео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то. |
| аш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи а |
| уго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливер |
| подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! п |
| тављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злат |
| ознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека |
| ју с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита |
| љаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га |
| стати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - |
| добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за пи |
| орњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича |
| ше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху |
| мог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотов |
| <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, |
| да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али |
| и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био с |
| скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га в |
| стављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој |
| га и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на дес |
| и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{ |
| одне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ће |
| ! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са сед |
| да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врм |
| <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p |
| анке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага но |
| Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље |
| сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазит |
| ом, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, |
| у која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> |
| и кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе |
| се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{ |
| .{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио с |
| руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче |
| раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобоје |
| иште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо |
| ви друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против с |
| ицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког врем |
| т како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:< |
| е да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли |
| невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p |
| <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони |
| е, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика те |
| је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда |
| и је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи м |
| ом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, |
| ом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово кр |
| крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победила |
| ичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са |
| с трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачк |
| а Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шу |
| е код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{ |
| емље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу с |
| служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} К |
| жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај ис |
| оци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набуј |
| <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле по |
| о премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији |
| и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медве |
| ху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је |
| родушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стал |
| очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински |
| огледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао |
| к дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом ко |
| ом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да |
| дича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе д |
| обрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с |
| не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} |
| еле клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два- |
| руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада |
| који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или |
| ојни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и |
| ним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке ра |
| њена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној се |
| Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изић |
| са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник |
| ча помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на |
| д је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баш |
| <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> |
| /p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млина |
| пнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бе |
| м именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div typ |
| обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" |
| </p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али с |
| /p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Доба |
| ога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; |
| н је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће др |
| .</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, |
| анског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела |
| p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи с |
| јима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разби |
| Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама |
| а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их о |
| ом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша |
| сто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владик |
| аблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је |
| > <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Ц |
| у се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, во |
| ојој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела |
| у Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на |
| рног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долаза |
| остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери с |
| Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових |
| е и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те |
| чи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Му |
| ћи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, |
| не некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка |
| старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисањ |
| је <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држа |
| Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} |
| лужио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на де |
| и прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо |
| Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима су |
| знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и ч |
| гој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја вољ |
| знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног |
| о, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором п |
| сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском |
| — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са б |
| вамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у |
| то се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Ал |
| бојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак |
| Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и сам |
| рпске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранков |
| р бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, пре |
| илу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом |
| облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb |
| ликаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би трен |
| се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристат |
| , ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за |
| обом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јун |
| бор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а |
| и Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујак |
| ста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана с |
| ко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже г |
| преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град |
| /p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнат |
| раживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са |
| тижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да с |
| <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно |
| а прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за С |
| а се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена н |
| уром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да |
| битком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула |
| пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати озд |
| ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друг |
| Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо |
| брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинил |
| омова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено |
| своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кне |
| сташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у о |
| ељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буд |
| ариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обоји |
| триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста |
| ићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци |
| тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља |
| зната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То |
| а Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од |
| ак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По с |
| вога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p> |
| оче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле |
| ће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од |
| лата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он |
| еван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Краса |
| е спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S |
| ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p |
| дсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била |
| крштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове с |
| руменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако |
| е: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухв |
| ила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У |
| ра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> |
| ебали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да с |
| е од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомиња |
| и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Л |
| својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</ |
| еван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотов |
| ен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је ста |
| је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђ |
| го.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да |
| ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p> |
| ику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом порук |
| n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек на |
| лављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја |
| Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати |
| еже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— |
| те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају ико |
| узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића |
| онео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази с |
| дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса десп |
| своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и оглас |
| х ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слу |
| мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Гос |
| ле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступови |
| ћем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно ч |
| и, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и проз |
| Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, |
| ном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом град |
| ајтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута ма |
| ену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из |
| пског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно т |
| Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиж |
| е стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили |
| урака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском в |
| јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по ме |
| 193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} А |
| митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p |
| није служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше |
| у пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада |
| дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руко |
| не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света во |
| теваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стре |
| сти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да |
| начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о тр |
| и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кров |
| ова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина о |
| ко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али н |
| што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и |
| Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јев |
| за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Т |
| долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше |
| кав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, |
| та и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путе |
| <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала најве |
| новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова уда |
| нут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не им |
| дио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на м |
| Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево ни |
| шао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доб |
| ају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није т |
| г глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово |
| дски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да |
| едни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој |
| ујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ |
| унацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растај |
| о са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађа |
| вом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S |
| ведања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и прко |
| , на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским |
| навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на |
| ју младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не беј |
| ројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Н |
| сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само слу |
| мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До д |
| од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице |
| То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, се |
| <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с |
| от Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске дес |
| е службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа |
| ивео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешт |
| њег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно по |
| озору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не м |
| астир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али д |
| аљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепр |
| погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаро |
| стиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи н |
| ити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грдели |
| у је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао ко |
| са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране ис |
| еко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што н |
| за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="chapter" xml |
| .{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А |
| кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удар |
| оплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уг |
| ве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше де |
| </p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и сме |
| ељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог |
| више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са в |
| е мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене |
| е разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који д |
| се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ва |
| е.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су б |
| ња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожу |
| Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> |
| е деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави вр |
| ишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и |
| сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> |
| } Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је приличн |
| бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме м |
| овачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз десп |
| е Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Ма |
| слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издава |
| и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастир |
| јче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и з |
| .{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једн |
| Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго |
| —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Ба |
| дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се зад |
| вала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове к |
| већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стран |
| ће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би |
| о се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохв |
| мог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па |
| ви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави с |
| тече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше |
| сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> |
| лази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, не |
| добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} |
| чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на какв |
| ише изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> < |
| а својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за в |
| и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовоља |
| p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{ |
| доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хит |
| лато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говори |
| а свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бо |
| ости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је г |
| о да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се рад |
| овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо |
| огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам |
| ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш |
| и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику: |
| е Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз т |
| вагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! реч |
| аповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред |
| оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и кој |
| оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завича |
| у.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност прем |
| воту дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p |
| ати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та |
| готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши |
| вши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у т |
| Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора |
| и ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! |
| како не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која нико |
| ка у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина |
| а да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </di |
| а леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изне |
| еправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за ча |
| х година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у |
| господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледо |
| млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његов |
| блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зад |
| проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњах |
| косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше |
| р му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодав |
| е пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја |
| и их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> |
| ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас |
| жаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првим |
| рада Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али с |
| е га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је |
| енкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се та |
| } Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кра |
| тране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S |
| тра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну |
| господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако |
| је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и насл |
| вети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поч |
| мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> < |
| колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре |
| ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи шт |
| ић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и |
| зо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику |
| корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Раз |
| да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар |
| опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па |
| е отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад м |
| и са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, п |
| ада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мал |
| је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где |
| ан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској з |
| вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његов |
| агли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и би |
| >Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хт |
| етништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини с |
| с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати |
| Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цве |
| учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина |
| ред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} |
| на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb |
| ом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарс |
| } Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{ |
| им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.< |
| >— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пре |
| а воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе |
| о: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и до |
| де, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека |
| е не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босн |
| ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету |
| бе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити |
| Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!< |
| ве мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу |
| к и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобн |
| и да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не са |
| и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— |
| а.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у си |
| у ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а с |
| реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту ба |
| зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лука |
| илошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, |
| дито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам |
| лим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p |
| ив нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада вра |
| тским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса о |
| атама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ган |
| Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек д |
| адовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ |
| орске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и виде |
| о сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, |
| Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе том |
| аше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а |
| њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Бого |
| — Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али ов |
| смо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено |
| еизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати |
| аху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста |
| вање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и от |
| његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</ |
| т земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још дос |
| а а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, в |
| лику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика |
| им сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело кој |
| е узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни |
| а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина |
| ти, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших м |
| p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, |
| н Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут |
| ши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадес |
| дао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војво |
| , кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду дав |
| м Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник |
| ића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од |
| много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се мн |
| авар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим посло |
| око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за њего |
| а гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовист |
| бе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше |
| ад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расп |
| ишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцркв |
| скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном |
| оценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb |
| </p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан пр |
| рт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевић |
| стину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше б |
| titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> |
| </p> </div> <div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> |
| се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу |
| ити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћу |
| прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се |
| воре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака |
| ик.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, |
| ред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетстви |
| ословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благо |
| г који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад |
| о старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне с |
| оступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати |
| о кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимиров |
| ник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град |
| ца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода |
| под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>К |
| м главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а |
| ер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али с |
| ти, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p |
| собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по сво |
| брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо при |
| а му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, |
| и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда |
| ићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једн |
| нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече ма |
| х је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни ра |
| S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно |
| топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> < |
| ема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си |
| ич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом м |
| n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа кол |
| оба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, д |
| >Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге пос |
| јорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, ал |
| буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је о |
| поду Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону |
| ече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коњ |
| о, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља |
| му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу прину |
| тов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и |
| же и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту по |
| вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој |
| помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно збор |
| и се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</ |
| за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али |
| и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му си |
| ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и А |
| ци, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко. |
| мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, |
| мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су |
| о је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} |
| ва задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око њего |
| еду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска |
| евину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али |
| и.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у по |
| </p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито с |
| и ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и п |
| .</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој ј |
| агли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Д |
| и детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.< |
| и већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — |
| {S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, |
| с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С |
| "98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би н |
| > <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте |
| ске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њ |
| а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу пом |
| да душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и нач |
| цу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару п |
| је и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко |
| илија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Би |
| "11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет |
| оживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протов |
| оје јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> |
| даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срез |
| о Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста |
| <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против пред |
| ејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и |
| и у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао. |
| речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком с |
| , али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га |
| /p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добр |
| они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{ |
| А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам |
| <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво нећ |
| — Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хв |
| је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чека |
| спотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и |
| али да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и т |
| .{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, зна |
| пот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Д |
| сулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом кр |
| бавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих |
| е ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље |
| е.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није з |
| олока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Сл |
| ежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо |
| — Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно мла |
| и наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи |
| а не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд |
| е братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крс |
| аху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од |
| ски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жуп |
| ћ, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар У |
| >— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главар |
| синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, усли |
| нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет би |
| вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост до |
| послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и уг |
| оји је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усв |
| , стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на |
| а на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори |
| шега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за т |
| чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори о |
| су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу |
| лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога |
| р она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо |
| ти и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа |
| к мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} |
| Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем |
| ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће б |
| суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити про |
| работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, |
| ну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде |
| их врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се |
| мена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; |
| а ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} |
| адије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То ј |
| орбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је |
| чуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо. |
| по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Мар |
| јвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много |
| је Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жр |
| <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се |
| има огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег гр |
| у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причат |
| саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала в |
| и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа? |
| вера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да госпо |
| 4" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко во |
| лманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али |
| се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем у |
| ти у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер |
| са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припето |
| јим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно р |
| елин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— |
| ела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, |
| онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што |
| е <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу по |
| } На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке х |
| х седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омал |
| старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме жи |
| овој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели п |
| еколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако |
| ће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у свом |
| м се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више раз |
| гло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи н |
| , да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућ |
| рибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш |
| који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалиј |
| > и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза |
| , зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се |
| >За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравиц |
| и.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о |
| p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам п |
| исте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chapter" xml |
| S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забрине |
| моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не |
| а за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ по |
| Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуд |
| мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам т |
| угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу |
| јорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећ |
| , ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Преш |
| биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада |
| о, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спуш |
| ајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно ал |
| ешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с је |
| је војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његов |
| ад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, |
| ти пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не ос |
| ским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{ |
| жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивал |
| Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верно |
| а мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином |
| ац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Ме |
| деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њих |
| тона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везо |
| о што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њем |
| то указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћ |
| ала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше г |
| ала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао |
| рпског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвоје |
| ао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише |
| оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност. |
| ољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранк |
| ла дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јан |
| тнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све чети |
| угачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса шир |
| На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко ха |
| раздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према |
| {S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћ |
| 1" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} О |
| рубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац разви |
| за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си |
| е која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу ко |
| којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако п |
| чена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Ма |
| ко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста ал |
| њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповед |
| Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше |
| p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од д |
| е снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда ма |
| од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и |
| м година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први |
| ду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па |
| у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не про |
| е и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира |
| који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они |
| дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; гд |
| > <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осва |
| оштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој |
| е ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западн |
| је хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек та |
| Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове кој |
| епе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{ |
| прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у |
| тантину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешт |
| тка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше п |
| амена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје |
| .{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да с |
| >Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен |
| воре.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног св |
| но за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опр |
| један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у |
| ља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој зе |
| рци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они дети |
| и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји |
| естадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана |
| дини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој прип |
| држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост |
| искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угље |
| ра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог во |
| дваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на |
| ли она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар |
| ом.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовић |
| ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази њ |
| стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стол |
| е је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које |
| м.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају |
| Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи та |
| p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="2 |
| с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спр |
| лу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступ |
| које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана |
| спота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са д |
| и обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарх |
| поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} Н |
| г двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град с |
| е свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе ст |
| другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављ |
| аног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по |
| зи, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у |
| је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата |
| да јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" |
| ead>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Морав |
| S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу |
| после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бед |
| м грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било |
| се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода |
| била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспото |
| ком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које |
| и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино |
| бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> < |
| и и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико т |
| ао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиг |
| денцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, на |
| обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада се |
| леменитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о |
| ежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако |
| деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспо |
| то онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом |
| <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то ч |
| ца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, |
| е Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо |
| који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху преска |
| Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли |
| јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку |
| етине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вин |
| е кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а та |
| p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге ст |
| жних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и б |
| појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазд |
| о и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече они |
| вде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала |
| љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубо |
| не међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова |
| лисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се о |
| ође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %ку |
| и, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма |
| фимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда |
| греја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — ј |
| велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са |
| свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опе |
| ади престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, је |
| на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на г |
| иво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови поду |
| еко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{ |
| хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац |
| азорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао |
| > <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде |
| са и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n= |
| ефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа |
| тавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одужи |
| еспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, пре |
| сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи |
| и која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе ј |
| и свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом с |
| порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се вели |
| Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју |
| а бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па к |
| .{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од м |
| и, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> < |
| на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се |
| скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу |
| Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бов |
| едан од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони п |
| своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од |
| их уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док са |
| д, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог кр |
| ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и |
| заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала! |
| ас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! о |
| и%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге |
| <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно дода |
| } А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брат |
| из, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} |
| ше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} По |
| Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, х |
| лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро з |
| за овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом |
| одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type="c |
| ци, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших влада |
| до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} |
| т није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} |
| о другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаш |
| на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што та |
| и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невес |
| трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати |
| деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника |
| укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да |
| лавља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмо |
| алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, че |
| потство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себ |
| не северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно |
| о кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше |
| о лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац доб |
| иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише |
| ије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом |
| </p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пр |
| везда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буд |
| е мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио вла |
| Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први вен |
| ског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</ |
| еђу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „ |
| и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исков |
| лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико |
| , зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови |
| родом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Гос |
| гледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S |
| а, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти |
| ба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>С |
| о Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ак |
| станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Ло |
| преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови с |
| оме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води |
| нстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на |
| вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се с |
| одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук тру |
| вота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним гу |
| аве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати |
| обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпо |
| Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је |
| ј тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живел |
| хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милош |
| и имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година д |
| свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb |
| а њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице |
| са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласни |
| решевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја п |
| озовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</ |
| пет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Д |
| мишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград |
| да деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога |
| pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас н |
| — А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му |
| S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од б |
| hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагле |
| <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене |
| на би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опе |
| Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем |
| S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео имено |
| е и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још ист |
| га, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницим |
| , бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше |
| ирода била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми |
| пријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусу |
| властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни |
| астир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко ис |
| ећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно м |
| али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Ко |
| дан од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењах |
| у јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здра |
| свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој гл |
| г цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих |
| ју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели в |
| што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвал |
| p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Л |
| p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и неве |
| а живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго мо |
| се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и к |
| о лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>К |
| и се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чуја |
| виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{ |
| такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора |
| >— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни |
| вен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше м |
| у кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Бла |
| ао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобо |
| ких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом диз |
| Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито |
| од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није |
| кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна |
| </p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — |
| ава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити |
| ала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано |
| Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> |
| а читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пусти |
| м %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше р |
| ински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по гру |
| ну злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нест |
| и:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и |
| његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке |
| о, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих |
| ованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов |
| племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја |
| ричање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p |
| као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи |
| тељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода л |
| дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не |
| а врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очек |
| ло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред |
| уше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буд |
| евима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брз |
| о и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре про |
| ц за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у |
| лате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше |
| својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Сини |
| ластелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко |
| то прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са |
| чким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било сп |
| аси тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— |
| аким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се ука |
| при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше |
| аљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Она |
| } Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о кр |
| га и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се о |
| ме месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд |
| удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са |
| а се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама за |
| , чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и м |
| аље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на г |
| упним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштаниц |
| небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даж |
| стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дох |
| дити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} |
| S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Ари |
| нца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-си |
| наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривиц |
| ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пр |
| ха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе гру |
| барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице |
| ец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: |
| у му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место |
| Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватр |
| вом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не зна |
| ам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да |
| близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети |
| подари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми нагл |
| као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра |
| S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа ова |
| меду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" / |
| јевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му |
| опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и |
| онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путов |
| ојску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у гр |
| та, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема п |
| <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу сви |
| вде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде б |
| ђу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац к |
| њ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и |
| ебе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевц |
| <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то м |
| и видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па |
| е се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично напа |
| ена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога |
| сан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Кр |
| прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина нал |
| брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас |
| ами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време |
| езу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} К |
| у кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар |
| ало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у раздана |
| </p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Води |
| Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике |
| <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Све |
| Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врм |
| мење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, уд |
| е спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту |
| ма се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода |
| ати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала |
| за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.< |
| ам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну |
| ојим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или |
| ђа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо |
| да оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Д |
| мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или |
| је.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Оста |
| ање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком н |
| ма којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и |
| огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже |
| омена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад пост |
| рика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степени |
| себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана |
| <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p> |
| госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку десп |
| одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и |
| Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљан |
| цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута ис |
| /p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе: |
| p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну |
| ране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.< |
| неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на изв |
| ог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знал |
| јорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни |
| склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с |
| а деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав |
| реко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да |
| премао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде |
| и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо |
| ње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше |
| ла чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и З |
| о, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала |
| ојом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око А |
| покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о то |
| Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина М |
| арина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, М |
| завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а ст |
| а војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад |
| ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде |
| мљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам ни |
| p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он |
| ком војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после |
| снога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вр |
| /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али |
| е сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема |
| не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислим |
| .{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац ос |
| ека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што |
| и опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трго |
| корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су |
| игоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и са |
| опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, |
| нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n |
| е дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге приличн |
| у добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад |
| а виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и |
| тња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела пла |
| се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рук |
| оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на ос |
| еш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарај |
| Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да |
| ви раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} М |
| се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је |
| г Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова |
| буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родит |
| Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хо |
| који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја |
| мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо |
| иваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства срп |
| >Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само |
| у.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Уг |
| етњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове зад |
| њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту |
| > <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> < |
| ознаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натра |
| Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице |
| рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стиг |
| сподом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Царигр |
| могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом |
| то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који доса |
| ајравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и |
| том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи |
| е за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не |
| зиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанк |
| рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p> |
| јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљеност |
| спунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престон |
| а страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта виш |
| овну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника М |
| дговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А |
| смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по дру |
| Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило |
| естоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манасти |
| ању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад |
| n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девој |
| ку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза |
| S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у |
| шта без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је |
| сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама |
| } До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он |
| окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред сам |
| ић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико |
| не рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и д |
| у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угље |
| навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S |
| а са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство. |
| <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојеви |
| тима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крва |
| ина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколи |
| и те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} |
| ђ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам |
| ати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме |
| е на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и у |
| еши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић |
| т не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с уче |
| лагослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје |
| најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Уг |
| последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту пок |
| рада води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле |
| и вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о |
| арих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> |
| весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише |
| ез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад до |
| о дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша в |
| /p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска |
| великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и В |
| оспођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађ |
| у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима дес |
| ави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиш |
| иваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њено |
| аслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред влас |
| евој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мач |
| војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свил |
| генија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још |
| бро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало д |
| ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог вит |
| као да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи |
| авине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара |
| наци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У |
| ста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви у |
| <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и нар |
| зим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке |
| сар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничк |
| ри сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро |
| а јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање |
| ри се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви беја |
| даваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> < |
| век досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ до |
| ански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би пр |
| аје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</ |
| и наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане та |
| се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвес |
| иде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју |
| и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео |
| гледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али |
| ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Бог |
| ле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с па |
| е га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све |
| ри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше |
| у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па ј |
| } Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук |
| ојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! пр |
| Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустим |
| ели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза наш |
| малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи др |
| Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и |
| нез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама |
| једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја |
| љу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује |
| рива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко отк |
| епог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца |
| ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе |
| и град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и |
| и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани. |
| снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} А |
| ћу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка |
| ладарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио |
| и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох |
| так маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспо |
| , о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, |
| невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само м |
| зини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна х |
| отници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и |
| му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ра |
| гледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак |
| {S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевск |
| у ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казат |
| тву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази мом |
| .</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, т |
| да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и |
| е заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у д |
| о пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те |
| ви него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расп |
| и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колуб |
| S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљив |
| косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила н |
| ове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је |
| у земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} |
| д ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!< |
| се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> |
| се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Ко |
| о али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а гла |
| свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и |
| Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, |
| други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија |
| дали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћес |
| т не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и |
| онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код |
| бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало |
| предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник по |
| ли он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од |
| м капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку |
| , који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се з |
| се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, |
| ила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког |
| раду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београд |
| ад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и |
| ањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима свој |
| ом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале ка |
| погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода |
| х сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше |
| ици са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али с |
| ли? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслин |
| орика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном |
| који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бран |
| абрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те |
| а допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата пла |
| наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} У |
| и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и |
| брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут ста |
| грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, х |
| е поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у |
| умана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и с |
| стрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опе |
| а јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како ј |
| јорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољ |
| ећ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, |
| у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половин |
| обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати |
| и гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тад |
| логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена кој |
| ушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добр |
| м загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Ви |
| са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја |
| дима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Ј |
| душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одла |
| свану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пус |
| престано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али о |
| поде! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху |
| куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, |
| ише, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зоји |
| сти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поч |
| се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић |
| попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор ов |
| пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступови |
| зем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шум |
| непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њ |
| тане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прош |
| } Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша |
| тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори |
| д је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је д |
| } Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан |
| >— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта |
| ху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећа |
| ниша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> |
| у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које грани |
| Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две в |
| оћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бов |
| пирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијори |
| Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати |
| по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи |
| спот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благовер |
| буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S |
| смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи ош |
| ?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пл |
| крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, |
| ликих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не мач |
| > да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи. |
| а куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана |
| /p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео |
| >За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пу |
| ом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше неми |
| хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о кој |
| е бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p |
| је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор д |
| p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само доба |
| му не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S |
| а се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> < |
| ко је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина |
| кад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} |
| — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе |
| делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме с |
| ваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика |
| нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико |
| ој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала |
| — Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радич |
| и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова |
| лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.< |
| пна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над су |
| утничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>О |
| з приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљи |
| Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисл |
| S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово б |
| звуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са |
| ша.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице срећ |
| да пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу |
| — Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања |
| е ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре ка |
| .{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илде |
| а судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склања |
| х далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобоје |
| милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао р |
| деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не сам |
| е црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на |
| еше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и |
| и се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? |
| вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богој |
| а је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није |
| источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду |
| се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да с |
| Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити |
| редаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господ |
| марци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у тако |
| ом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазареви |
| на.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог х |
| уда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светл |
| им сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за веч |
| тоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо па |
| коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</ |
| ђено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити кораба |
| на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и |
| Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг к |
| паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час |
| ти врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p |
| ного добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни гово |
| ад главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо ли |
| уди се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S |
| ко је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје ср |
| чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не м |
| ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> |
| концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми г |
| Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао с |
| ика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину сво |
| свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} |
| м Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна |
| м са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седел |
| ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Д |
| </p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који од |
| >— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S |
| Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и по |
| ска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> |
| Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без |
| , све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има град |
| иповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажен |
| тро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост |
| ско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зи |
| е неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест годи |
| се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, |
| нај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слаби |
| астих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> < |
| head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју |
| 5" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Ли |
| му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског |
| и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде |
| прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару с |
| <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот |
| била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видел |
| у склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стад |
| емилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему н |
| тарац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и |
| ахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, |
| даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпос |
| ден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворани |
| ну посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним |
| ем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, |
| испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њо |
| ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не |
| ли ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бе |
| а у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се от |
| до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини ш |
| дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p> |
| не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> < |
| рема Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху |
| ваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под ј |
| амотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а в |
| знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш |
| загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази ка |
| а одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> < |
| > <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово |
| и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори |
| едњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе |
| е јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није |
| аци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262 |
| ђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно |
| и.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, пока |
| ји већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком |
| Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, н |
| их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе |
| збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше |
| усти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је! |
| нда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе |
| платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут |
| шао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господа |
| од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби нап |
| </p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што беј |
| S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу п |
| тране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} |
| а.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрега |
| д Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као го |
| је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још |
| плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} |
| девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p |
| </p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не |
| лага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у |
| ико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз ј |
| та и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или |
| о, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут и |
| ти, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја |
| код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Ал |
| ив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p |
| чне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико |
| а љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>А |
| себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и н |
| <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге п |
| к да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; |
| Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним к |
| ежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за |
| његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас |
| ица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И вл |
| пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе ос |
| м је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин сокол |
| p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну оструго |
| нка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се |
| у.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и |
| <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} |
| с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке |
| бија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој |
| ве видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> |
| на би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост п |
| рада нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p |
| јводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема |
| , па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се ис |
| /p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} |
| лчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у л |
| сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћа |
| ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на св |
| тра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на в |
| ваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ср |
| ор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у дв |
| а тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој поно |
| како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше |
| часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ва |
| кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у |
| аваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срц |
| знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз |
| <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин с |
| тарцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом |
| клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања морави |
| дских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липов |
| аринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече |
| им пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобоје |
| обро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође к |
| о мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу |
| цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све |
| Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше нови |
| Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p |
| кав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је кро |
| ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спо |
| ше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остаје |
| бично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p |
| пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као |
| ло у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи пога |
| не, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста |
| чинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{ |
| си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <d |
| довољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше пре |
| адаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде |
| неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свог |
| p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, |
| мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схва |
| " /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и оч |
| о је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Ви |
| лице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Корис |
| је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен |
| >Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у г |
| махне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ ч |
| а после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да и |
| а што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаш |
| и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њен |
| нице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му о |
| граду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босански |
| ј се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, |
| бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем хр |
| урну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све |
| тарац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, |
| риза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и ка |
| а, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу бил |
| /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! |
| .</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављен |
| итезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као т |
| 28" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} |
| ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забр |
| /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем |
| ео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју |
| па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ |
| астелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му |
| у који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташ |
| {S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Доб |
| господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он приј |
| и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у г |
| е вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— |
| да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас |
| соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога |
| , кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узани |
| кујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватре |
| н и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад с |
| нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвра |
| е.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти н |
| ему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпез |
| господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било |
| едавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе н |
| и.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више |
| х! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху |
| ни суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху пр |
| други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ного |
| ојим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} |
| струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пу |
| и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутр |
| их великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се |
| Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици |
| м кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} |
| наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На |
| војим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чуве |
| м, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић. |
| липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од д |
| ла у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била |
| чу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p |
| звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Из |
| бично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватр |
| аћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и он |
| , завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигн |
| /p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и |
| > године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто |
| њу седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на |
| даше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао |
| p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шу |
| а коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велик |
| мо с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше |
| ности читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око за |
| >Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао |
| дведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>С |
| заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у д |
| исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповед |
| полије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочни |
| убоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на |
| вљати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини масл |
| <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, |
| се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у год |
| но.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога ве |
| е и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, |
| о са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред св |
| њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од |
| и на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S |
| та настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилич |
| ане.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке виси |
| м, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа пра |
| есно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговори |
| 5" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p |
| лећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако |
| дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угље |
| такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Ј |
| а да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостал |
| од куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег гр |
| </p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина к |
| ару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог гр |
| <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка во |
| и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за ко |
| римљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјај |
| атлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је |
| плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро план |
| у се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на мор |
| {S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве маст |
| м и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, реч |
| а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздр |
| на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам |
| ине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и |
| енка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је |
| ма наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после |
| иниши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гл |
| <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и |
| својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истин |
| гова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Он |
| шли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити тру |
| кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се пос |
| о одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и |
| оспође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само р |
| нда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв л |
| а, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору |
| тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих по |
| абра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и |
| адаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="2 |
| вотом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у |
| он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето |
| дилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојил |
| .</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и после |
| и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и у |
| им братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало пре |
| свестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чи |
| а онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за |
| ли.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја |
| ано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и дан |
| Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским стра |
| дар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост н |
| адовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који б |
| ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</ |
| више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким њег |
| Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} За |
| деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пруж |
| Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу По |
| ијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књ |
| под које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, н |
| ва деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже ко |
| а — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости |
| их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу ме |
| те наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Св |
| !</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа |
| рпске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али |
| и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате |
| етле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Сини |
| бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлег |
| де вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ари |
| ако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бов |
| лико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад |
| рете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без сво |
| оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављају |
| та може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрмени |
| било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно |
| је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич |
| S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их |
| , и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматра |
| изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p> |
| џи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатков |
| врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаш |
| деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињав |
| аморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз во |
| бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво ја |
| ма нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Царигра |
| и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути |
| прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети |
| телин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и |
| в виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође н |
| се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју ј |
| здао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутов |
| е тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поруч |
| том, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је |
| естит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{ |
| S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату оде |
| о свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би |
| касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку |
| Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме |
| , почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман пр |
| азову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо |
| е облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо праме |
| е дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје п |
| ата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћеса |
| ам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у сус |
| било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, |
| пусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни |
| и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника |
| творио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломит |
| е било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после см |
| жало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлого |
| " /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако нејед |
| и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Б |
| адичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њ |
| Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је |
| поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на |
| ет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена тра |
| не на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мех |
| е, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао |
| на Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким ме |
| о сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега с |
| били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђи |
| е чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ об |
| ном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један ма |
| ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких п |
| му не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих ли |
| <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и р |
| p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има |
| мџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али ј |
| и вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеко |
| е и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају |
| ре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али |
| Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како |
| енику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а |
| те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према ст |
| који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Б |
| д горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба д |
| који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад поз |
| 139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у |
| Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девој |
| му нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва |
| рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да |
| е и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора бе |
| оље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне кр |
| и стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим |
| подар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других башти |
| ања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко |
| се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по |
| p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војев |
| даше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо |
| збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па с |
| ођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати |
| и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнен |
| вније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одск |
| че Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад г |
| лати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div |
| да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или |
| Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што н |
| ође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту. |
| деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењ |
| сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови не |
| азвије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месец |
| а тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у д |
| ну лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком к |
| бројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи |
| ај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! |
| збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен за |
| сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је с |
| з кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} У |
| била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Ол |
| ји брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и |
| сулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући з |
| унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{ |
| ела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> |
| по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспо |
| ке <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црн |
| обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града п |
| осподара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима |
| рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и ускол |
| боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху. |
| ша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим к |
| head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде |
| <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљ |
| че млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумед |
| кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободни |
| унце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да т |
| хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој |
| .</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се |
| ни Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— За |
| где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лаг |
| аш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада. |
| дати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> |
| пу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефа |
| жи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али |
| на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко че |
| /p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни лис |
| ало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, п |
| ло које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица |
| ни могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S |
| nt> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="ch |
| nt> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСА |
| у. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поште |
| зиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Н |
| мао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Ран |
| куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше |
| шевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту |
| се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ј |
| ижењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да |
| е стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају пор |
| е је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стев |
| Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочита |
| града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним јед |
| чки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђ |
| о Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом г |
| но, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, |
| рика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Н |
| ши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у гр |
| рну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби друг |
| Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина м |
| зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} |
| видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> ма |
| е у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он д |
| ираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра свој |
| — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гони |
| вац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</ |
| скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p |
| а тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се навр |
| девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним п |
| и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада |
| ој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p |
| /p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша г |
| и његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов си |
| ојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у ман |
| ати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа. |
| ну, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом |
| бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка в |
| јевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и |
| постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему |
| есе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје дома |
| од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му |
| знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му В |
| бројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући |
| м храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад |
| <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жерав |
| :</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијор |
| е дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник |
| е далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћ |
| лост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста н |
| снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, к |
| е у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под та |
| е под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувш |
| једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављ |
| шева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Л |
| испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне д |
| је закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више са |
| — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио |
| ећ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту. |
| р се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли |
| је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под |
| ојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера |
| среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да |
| приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђ |
| ... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} |
| њско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре |
| моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> < |
| вим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протови |
| елог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %п |
| а и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} П |
| толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне п |
| на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је |
| е ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говоре |
| ; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог |
| пота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Л |
| евић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да |
| је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Ми |
| оје је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је б |
| и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи |
| {S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Власт |
| одића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини |
| ама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога к |
| војом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити |
| говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у |
| ања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да |
| .{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то |
| тоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају |
| је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} А |
| ешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада т |
| што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога де |
| нске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и з |
| ној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана б |
| 3" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил |
| ађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно с |
| а води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов бр |
| војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и |
| е недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгле |
| ња и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и го |
| еме да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и |
| ити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не м |
| орих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</ |
| ренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била |
| отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је |
| дом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода |
| ини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Осман |
| лу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још с |
| ворило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њ |
| о сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} От |
| га блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма б |
| и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благ |
| м наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chap |
| ићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је |
| к старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, врш |
| јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви |
| Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповес |
| ојој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово |
| е у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без брад |
| е Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, по |
| није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је |
| ену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда д |
| а у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати з |
| ука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећат |
| опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, по |
| е љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико гото |
| зар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и с |
| у са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Ст |
| ојом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>М |
| лики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Бо |
| кло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком. |
| рада иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ће |
| ти на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика |
| у самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он са |
| вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дуга |
| себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, |
| чаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, |
| отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима с |
| растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде муч |
| у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама се |
| оме зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне з |
| оје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да ма |
| изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који |
| , где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље |
| аваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са с |
| нава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљ |
| а Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и |
| ти гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> |
| или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог приста |
| пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског пл |
| и велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два вел |
| зговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме траж |
| Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога п |
| ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом. |
| а би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда |
| дско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже измеђ |
| е дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на |
| којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповед |
| се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да у |
| х становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на |
| м, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспо |
| а мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и |
| епоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пр |
| деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станиш |
| орачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домов |
| оким зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној јед |
| доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била од |
| <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз |
| !{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову н |
| се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Ра |
| ца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те |
| г и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло ма |
| ст.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододр |
| одан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из простран |
| и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је |
| јпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци велики |
| и ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести с |
| же се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гоми |
| дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Ариз |
| фом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и ср |
| суре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата н |
| о корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда |
| већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише п |
| шавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазар |
| черас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} О |
| ушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач. |
| свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди кр |
| роз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била |
| и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стад |
| се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном во |
| и дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека м |
| љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда |
| ша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом ње |
| <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</ |
| отрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново до |
| право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу десп |
| има болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а |
| бом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се и |
| егрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који м |
| и.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Боле |
| паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид |
| адоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и |
| е а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у вод |
| узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладно |
| бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, |
| сти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо про |
| а је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лев |
| дарати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола и |
| укнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се |
| ну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда |
| кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те |
| изо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе |
| са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је во |
| у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а о |
| правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{ |
| азаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку мо |
| </p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко |
| вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завл |
| у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика |
| ше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозив |
| указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку к |
| > <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђе |
| раја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} |
| ије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак |
| аде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити че |
| грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота п |
| епо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звеки |
| е руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари но |
| озар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </di |
| о се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али |
| градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су о |
| овору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном |
| из је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице |
| гоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје м |
| д и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта је |
| они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хт |
| го, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо |
| редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још |
| ушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и |
| обро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — |
| ки Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, в |
| ки Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки |
| вски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, вој |
| новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, вој |
| „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мис |
| убарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војво |
| и кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде кој |
| лубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило |
| Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p |
| у.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са |
| ла помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен |
| за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола |
| шој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Вр |
| хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши |
| а, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда ј |
| бох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, мла |
| вима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у ве |
| и, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши |
| прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад |
| сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно |
| ше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" |
| — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p |
| и лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обр |
| а.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, г |
| ш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш |
| Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупск |
| рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишник |
| г Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Бо |
| а своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Зла |
| ојводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махо |
| м поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама |
| > <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је |
| у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге в |
| сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој |
| Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња. |
| Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише к |
| да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, а |
| нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већ |
| То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала н |
| рт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у |
| њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како с |
| јвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин |
| ађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству. |
| ти издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Из |
| м разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а |
| деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачеви |
| јој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши |
| одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у |
| тече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом |
| ивера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову заст |
| двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте |
| ци српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, вој |
| здање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу св |
| угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда |
| } Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гн |
| ота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки |
| а моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени |
| ју већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изи |
| указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div type="cha |
| ар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну гра |
| царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда |
| тражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот с |
| 90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него мо |
| већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу |
| е.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је х |
| за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме |
| х српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <p |
| ском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бра |
| > <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Б |
| 6" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко м |
| дњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и |
| Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали |
| ву застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> |
| теним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до |
| ројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне. |
| други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ |
| ни обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по сврше |
| а остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, ра |
| из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још |
| .</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе |
| и њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Тур |
| а и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не б |
| градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачк |
| т раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} |
| >Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту |
| ој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити к |
| p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини |
| е.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама |
| Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише |
| и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојен |
| и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за |
| је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где ј |
| а срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у оч |
| није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> < |
| ужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се |
| била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: |
| седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много |
| лазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако |
| S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнав |
| аном који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путоват |
| ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чека |
| тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао |
| игоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени т |
| <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кра |
| ара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, пол |
| за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београ |
| испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба у |
| војом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана |
| е била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сад |
| иповцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог р |
| 99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо |
| потове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене си |
| замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?< |
| мао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очи |
| ено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад мана |
| ник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново |
| <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић ве |
| д њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспот |
| непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S |
| , у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које њег |
| Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мисли |
| ја приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешит |
| цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и с |
| иниша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима |
| итургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава |
| соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко в |
| /p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници |
| p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непоз |
| о пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта п |
| еспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да |
| у чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је |
| > <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, |
| а веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а |
| стију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} С |
| ом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремат |
| и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Мил |
| с за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за вр |
| т одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али с |
| можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше дес |
| а се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других в |
| елинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који уп |
| насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Вл |
| онитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује т |
| се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на |
| нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем |
| аредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да |
| е толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радиче |
| Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злат |
| љава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и |
| м који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочек |
| се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} |
| рхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </di |
| ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу вра |
| двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другим |
| рђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ п |
| м Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину |
| подар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена |
| ском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је |
| ла богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази |
| ом изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарим |
| аше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не р |
| и лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била на |
| трашћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— |
| ио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бо |
| за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни |
| је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода |
| ти за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се пр |
| по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин. |
| о %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управ |
| путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи |
| деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне дог |
| p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задато |
| скопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се ј |
| дело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да |
| у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку к |
| рже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич |
| ровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> |
| естру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за пос |
| м, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овам |
| тео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и |
| коро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле ос |
| , а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један |
| ке ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот |
| деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике |
| Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер |
| сумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило о |
| и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све |
| ти о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горње |
| ет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу пла |
| ујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђ |
| вног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб |
| > <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринае |
| јима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жура |
| <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица |
| <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, |
| а онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох |
| а чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране |
| ћно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{ |
| узданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти |
| Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног мо |
| пљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер |
| е, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што |
| борисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и |
| еша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> |
| их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек |
| и с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђеви |
| рити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, |
| добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља ук |
| деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, |
| ну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада |
| ници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у с |
| но знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</ |
| } Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не |
| ита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да к |
| ас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина |
| тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду з |
| олибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче. |
| агослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно |
| живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде |
| ља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси |
| чког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време |
| аше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и |
| } У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша |
| радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце свој |
| а би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и |
| властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после |
| је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично |
| е у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јунач |
| ача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би |
| весте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему |
| сиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за |
| це.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутин |
| све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се б |
| се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опк |
| ој војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Су |
| и наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвај |
| ше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код В |
| родирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика н |
| "121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара |
| ан и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Ст |
| ту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостан |
| ме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се п |
| иш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлач |
| >Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Ста |
| У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра |
| У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са г |
| да.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима прид |
| ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу |
| немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај ту |
| %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу. |
| мао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са |
| то ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И де |
| е и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, |
| изаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак |
| не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им дад |
| љаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, |
| је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископ |
| и Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</ |
| Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушк |
| ким царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох |
| ајпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана |
| их и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Изда |
| одземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске с |
| учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према дру |
| Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном сво |
| > <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>П |
| о.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављ |
| <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу При |
| напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехме |
| ољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима |
| ека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико |
| бар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Р |
| и тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S |
| ћи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ ј |
| естито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога |
| пота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену |
| ди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> < |
| засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише р |
| ђ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> |
| да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мор |
| млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мус |
| а крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се р |
| ја царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми син |
| и земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори |
| тире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и в |
| дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе |
| затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког д |
| од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима н |
| а Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да |
| {S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липов |
| и.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две |
| акрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се |
| S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот |
| Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече |
| хова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њен |
| ни на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да м |
| ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с вој |
| походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповес |
| ластелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца |
| овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза |
| се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови п |
| да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађа |
| ш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у там |
| вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Чо |
| Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— И |
| олела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га н |
| а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њихо |
| рилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој |
| е мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли ви |
| а.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и |
| p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му |
| свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему |
| "218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје |
| о, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела д |
| Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у В |
| <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јан |
| а ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> |
| не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да |
| ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Ви |
| сам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе |
| Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај узда |
| /p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све |
| и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу |
| е и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет |
| енство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад |
| ји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> |
| {S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена тан |
| ићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти н |
| орела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</ |
| премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове |
| видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико на |
| уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи и |
| скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођ |
| а, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и љ |
| <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" / |
| ође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз суст |
| ихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши |
| вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном |
| ише ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њ |
| вао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем п |
| ном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прв |
| у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже |
| и за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и |
| је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, |
| поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногам |
| едва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут теса |
| ојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна |
| тију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је |
| с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напре |
| У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу |
| господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе |
| S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно прог |
| аигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како |
| та душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице |
| теван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! пр |
| ка куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати: |
| осовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p |
| те па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и пораб |
| вера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска |
| ук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љ |
| одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и тв |
| Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим |
| не турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече |
| >— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Б |
| бичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад |
| натог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жа |
| у ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гла |
| м и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; г |
| у славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад с |
| адом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у бог |
| телу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хте |
| туповића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута к |
| > <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори |
| урађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође |
| рви млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> |
| пита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову г |
| аскрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао |
| > <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се |
| душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику не |
| ише разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царст |
| госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— |
| његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана |
| мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хо |
| е да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захте |
| је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласон |
| лави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на |
| ледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа |
| можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему |
| емљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, |
| е на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— С |
| а распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом мана |
| ада у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и нев |
| светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико |
| тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је се |
| а, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на |
| е и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страх |
| мил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе |
| ста бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу д |
| :</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима |
| и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје пре |
| намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У |
| службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда о |
| ва, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са |
| рика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки. |
| ког платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p> |
| уса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливај |
| е, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезн |
| улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без |
| од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богор |
| у казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и п |
| град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко |
| ад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.< |
| а само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се про |
| ротеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се с |
| ише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копља |
| стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећ |
| прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са |
| готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и о |
| :{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> < |
| времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади |
| анка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете |
| аше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи |
| <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је |
| Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупо |
| ва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архие |
| диш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту |
| /p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад позна |
| ика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види вел |
| утку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бра |
| > <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње с |
| је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испо |
| којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до тав |
| е угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице |
| о се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184 |
| ма и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да д |
| ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју |
| мљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То ј |
| Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда |
| ироким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се |
| ог моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, п |
| унаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових кор |
| њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога гр |
| ст а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{ |
| > <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Ж |
| ен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не тр |
| се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном |
| " /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави |
| така и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступ |
| p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узв |
| ара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану М |
| обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" / |
| њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су д |
| во да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног |
| опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвозден |
| ако један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа) |
| ошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истинс |
| мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дво |
| ључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет о |
| {S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани с |
| тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p |
| гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n |
| м наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући д |
| онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога |
| уж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која ме |
| аш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни г |
| за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb |
| границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебел |
| бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и н |
| е!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кол |
| сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ари |
| ло на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада |
| а њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору |
| ло од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох |
| тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се |
| све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођош |
| гаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспото |
| момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе |
| нце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задов |
| наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја |
| који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део ње |
| осле мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на |
| е ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник з |
| које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треб |
| > <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оц |
| оређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, |
| магати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред в |
| леко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, а |
| ста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пу |
| девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дв |
| р ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчу |
| еш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја с |
| стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе |
| ад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га |
| и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div |
| м махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сест |
| мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се |
| ода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша с |
| градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно п |
| а.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шт |
| <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ват |
| се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на ре |
| су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост ниже |
| рађем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је оста |
| ем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пре |
| рити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у ве |
| акуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само |
| и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена пр |
| овој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се |
| пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кр |
| н желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати с |
| ом и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и |
| био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни н |
| им у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада влад |
| а ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговор |
| авити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселиј |
| </p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n= |
| сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>С |
| о сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад |
| ече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћ |
| плашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Јо |
| ћи поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} |
| није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није ње |
| познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Ариз |
| а уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио |
| У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада |
| .{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} |
| ше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и |
| лази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига б |
| ицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њим |
| не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p |
| с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде бе |
| Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Н |
| аман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, б |
| они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на бого |
| такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству |
| богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи н |
| града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трс |
| ахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња |
| млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега. |
| S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха |
| е науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћ |
| м и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, бој |
| био прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по по |
| нски господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу друг |
| ћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи |
| ови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и |
| била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова |
| и на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво гр |
| к близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене |
| p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте некол |
| о, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспе |
| на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе |
| поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и |
| вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор |
| амену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а С |
| це.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кр |
| жити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у њ |
| околачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровин |
| > <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој |
| е <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од де |
| сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме |
| ћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њом |
| {S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А м |
| ли бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз |
| ако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на уда |
| цем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао |
| едесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш о |
| е опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, |
| мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самост |
| о не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад по |
| одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је с |
| > <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога да |
| је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине |
| блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наи |
| е зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар дад |
| ство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> |
| ши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на У |
| екох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови си |
| спот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> |
| p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном |
| ушу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаш |
| нтин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомај |
| и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ће |
| Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене |
| тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног вој |
| аву спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{ |
| ло бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једн |
| когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад в |
| ина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и |
| о за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Д |
| им ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду |
| ну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на суд |
| било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колуб |
| њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене |
| ворило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мис |
| најући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он о |
| нио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој за |
| што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> |
| јао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и |
| у страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гла |
| погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен пр |
| море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком п |
| е даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да |
| слити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла |
| ло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{ |
| и; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалим |
| е могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар |
| та на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</ |
| га дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудим |
| у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с |
| вршину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препрек |
| само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досе |
| а кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не з |
| рва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града |
| аријег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекива |
| , војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору |
| p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни |
| о дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за |
| олину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно шт |
| ново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као нека |
| .{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у |
| веколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и нег |
| вишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама |
| ремена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано |
| о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живе |
| ед јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с в |
| олим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан |
| рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загон |
| _C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на с |
| забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утвр |
| држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ д |
| ном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза |
| рошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и |
| ке недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баш |
| у у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упу |
| ао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим пу |
| ину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах не |
| ео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p> |
| се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из мор |
| авици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколи |
| има закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила |
| у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> |
| ај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То ј |
| лити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклањ |
| и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} |
| ржали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врм |
| р никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави гов |
| ц иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на |
| залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут сп |
| шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту |
| очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи ј |
| у, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ беј |
| — Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља прокл |
| своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, |
| жник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо |
| овиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би мога |
| , али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и гр |
| едеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Мар |
| 2" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да по |
| и ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољниј |
| говима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у |
| ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог да |
| ad> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала |
| јих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протов |
| је преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан шт |
| непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој |
| ме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и |
| груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који |
| .{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он |
| му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она |
| — Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спа |
| здано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети |
| бој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране. |
| уше ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:< |
| северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса при |
| предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерј |
| .</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и |
| —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је |
| где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше ни |
| тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној |
| иње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да |
| ој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, |
| рац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове |
| о је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљ |
| p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку о |
| а склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то |
| ЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на вр |
| ли она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити |
| о, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад ј |
| /p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало нам |
| Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни на |
| одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни |
| е у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да нећ |
| Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драго |
| пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом |
| м ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш о |
| се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, т |
| се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кош |
| лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупн |
| т је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине гру |
| ч га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар с |
| горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве сми |
| е и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек не |
| ојој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са се |
| еме згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пр |
| ог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над |
| са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под сн |
| гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и друго |
| а је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га ј |
| у пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па он |
| и Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> < |
| вене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, |
| лом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, нек |
| </p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} |
| коликим жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за станов |
| авни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак |
| очињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама |
| алих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>И |
| апита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакам |
| одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима с |
| доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, у |
| украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p |
| поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу остал |
| и — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p |
| исока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром каб |
| је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5 |
| аништу по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили во |
| зар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други |
| доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућк |
| моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо |
| тину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења |
| де и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом |
| едемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град |
| ога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувш |
| ског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспот |
| преке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним ред |
| еби под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити пр |
| којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно |
| бра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна ок |
| S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човеков |
| свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у |
| адивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се л |
| ду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла |
| има потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други п |
| многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу |
| ше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери г |
| вника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи |
| и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод б |
| .</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, ко |
| , плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не беја |
| е да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова ј |
| обро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> < |
| што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико с |
| на оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S |
| ни се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу с |
| да да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и |
| бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да с |
| е.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка |
| и: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године вод |
| мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да |
| коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, |
| љен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забо |
| еног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>П |
| је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаниц |
| <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у |
| а онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па пои |
| уги дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнич |
| орак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и п |
| , а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војск |
| уша Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тр |
| асину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни |
| укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи |
| ови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлу |
| Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{ |
| /p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пр |
| иру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење |
| <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне по |
| .</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се рад |
| ито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетк |
| b n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима |
| а Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта |
| ој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се |
| — Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио |
| </p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним прат |
| властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини кој |
| ића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом |
| це морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започе |
| има и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори д |
| брним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за коли |
| закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} |
| еље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад ј |
| ема другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Бо |
| као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, |
| невно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста п |
| ори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество н |
| е Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима к |
| а болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине ка |
| нковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дрен |
| ко се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспото |
| </p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народ |
| укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна ју |
| иверу старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи сабо |
| лела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стева |
| уте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и крет |
| м крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове г |
| ти се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је б |
| тства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пл |
| } Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува |
| /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подз |
| и ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у т |
| их господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовск |
| е куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и По |
| ам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Пост |
| спотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир ал |
| } Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом |
| бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена |
| е у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се |
| о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово в |
| собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је пом |
| ећ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговор |
| зара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно пота |
| а пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и |
| } Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не см |
| толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гр |
| лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних чет |
| на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{ |
| како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на |
| оје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки до |
| лава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о т |
| к.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показују |
| pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и двана |
| зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб |
| не стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега |
| заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али м |
| томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и |
| тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам ком |
| {S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет |
| плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би ш |
| ога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовц |
| јем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p |
| клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у |
| у или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој. |
| какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому ск |
| хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете |
| ће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа ве |
| икога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи |
| а из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих бр |
| тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игум |
| нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} |
| ваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му |
| нишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина |
| Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о |
| д снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живо |
| оди ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се |
| не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео |
| мо то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медве |
| освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> |
| вога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без |
| н је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће с |
| /p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" |
| ша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши и |
| већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у страж |
| иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корис |
| <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота |
| путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, |
| е да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави гост |
| знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и |
| аше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осме |
| решла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио суср |
| жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу |
| /p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на |
| и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бој |
| мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам у |
| па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у |
| p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надат |
| лашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна р |
| е <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гат |
| му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство свој |
| Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступов |
| у који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви ли |
| кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> |
| га су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и по |
| ш да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти |
| ако није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се пон |
| ти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је јо |
| стелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> < |
| и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена. |
| бро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се о |
| близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огл |
| н одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; |
| /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} |
| /p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> < |
| ило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом |
| <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А |
| } Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапу |
| се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својо |
| добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> |
| иховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам |
| ветли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим ми |
| левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па |
| тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћ |
| , у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух њего |
| е од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша |
| брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter" xml:i |
| не.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да с |
| прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, |
| оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колик |
| оме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одос |
| и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва |
| /p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско од |
| и их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и |
| то деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја ј |
| бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих |
| <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> |
| једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Го |
| опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се уч |
| <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крај |
| еша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити вој |
| оба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари |
| ак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова л |
| а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После ма |
| силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а ср |
| иста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га |
| бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова |
| ремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p |
| и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани зној |
| за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин со |
| } Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p |
| естоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже глав |
| их.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, ал |
| лаву, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало до |
| човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n= |
| ац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још гор |
| а се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— |
| сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу ш |
| жник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрс |
| %, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спо |
| поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Ради |
| а тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зач |
| петрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче |
| е далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи |
| одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ј |
| Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шт |
| и његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Ка |
| ичкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао |
| се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јан |
| ође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се но |
| би и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе н |
| рестоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољс |
| е, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га г |
| стали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправд |
| а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је к |
| свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громо |
| ва па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ст |
| обом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су |
| све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је у |
| а лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али |
| под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и х |
| ло стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још |
| деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност |
| а:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас г |
| тајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише |
| је је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Рад |
| га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Дв |
| " /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране |
| војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспот |
| е право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем п |
| а гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што |
| — Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али н |
| његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се з |
| ше с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде |
| цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут |
| b n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти сво |
| груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и |
| им мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и п |
| правити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му |
| овац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде каз |
| цу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник |
| них копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p |
| вши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклон |
| иште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени де |
| а једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње с |
| доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" |
| едаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се |
| е <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похит |
| ар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први |
| !{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо |
| е иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Не |
| не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једн |
| е веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва |
| Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, прими |
| гао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега |
| аше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да |
| у у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар д |
| уначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно г |
| </p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p> |
| жила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње |
| ом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Х |
| које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, дес |
| небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; на |
| Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавш |
| а пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поно |
| ојска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се |
| , нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише жив |
| ну на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па т |
| ао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађ |
| завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Жив |
| а коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки о |
| е знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко |
| бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стрес |
| калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је |
| ња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуш |
| Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о |
| аса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се |
| <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и ос |
| <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно |
| а, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у |
| Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМП |
| не крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази сво |
| ним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким док |
| и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима т |
| в челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољуб |
| јке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата с |
| умачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим живото |
| че што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи |
| адржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разб |
| о ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што |
| је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева |
| е кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти |
| > <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у |
| } Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у в |
| кутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и н |
| та не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} |
| ! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже |
| ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао ш |
| ленице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а |
| откана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим |
| а оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под ко |
| озар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, |
| латне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Р |
| ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном |
| м и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> к |
| њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко ког |
| аво гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, |
| а оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито |
| ластелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике твр |
| ст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђо |
| покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је |
| притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабо |
| ш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Л |
| из Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немо |
| } Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја вел |
| водине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли |
| де се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и позна |
| ; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх гос |
| оровима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и |
| овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве |
| ни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепн |
| е! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне |
| и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом |
| сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се т |
| ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и т |
| одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова м |
| тим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђ |
| 1" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута о |
| станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p |
| сто прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо осв |
| воде, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храм |
| јима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо |
| ином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим |
| римио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наши |
| зва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину |
| А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао. |
| вога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, |
| ов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти |
| и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и |
| одржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла |
| зати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p |
| уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоно |
| аше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале |
| на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, |
| ле свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене |
| и, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу |
| но старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове |
| </p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p> |
| утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска н |
| а је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настај |
| ти Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски |
| аћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, вол |
| ост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и |
| пет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није |
| ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора |
| вде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> < |
| .{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад |
| мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p> |
| и ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и |
| крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници св |
| ојега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велик |
| лед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозб |
| ј се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n=" |
| он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве с |
| степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозо |
| слу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Ла |
| ћи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Ма |
| ки весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је |
| осе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{ |
| > <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која |
| ати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела < |
| е стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу ид |
| и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље |
| м.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој |
| ао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> |
| Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са сво |
| } Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на |
| т уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше дво |
| па завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш са |
| штанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари |
| и.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{ |
| <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па н |
| ратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} |
| 34" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, |
| сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али м |
| на понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размириц |
| се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид осла |
| стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити |
| еписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— |
| и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с на |
| кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земља |
| </p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p |
| иви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне трој |
| са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ће |
| а слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за мн |
| на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, сте |
| ита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>П |
| помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако пад |
| елим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да |
| n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод кој |
| а Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би и |
| ном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветал |
| ној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са |
| } Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну |
| анама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{ |
| столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби ст |
| круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен |
| Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штого |
| е је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стран |
| им доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности п |
| пне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под |
| испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанс |
| ји од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бр |
| сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је уве |
| ећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија. |
| ри о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше пре |
| а од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко камено |
| јку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспот |
| вамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају |
| а.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само с |
| други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за из |
| ране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој стану |
| ме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те |
| Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се н |
| и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} С |
| уним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужно |
| му се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с кр |
| тановника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дан |
| А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше |
| се, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с ко |
| стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене зем |
| ћ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су в |
| последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно |
| а пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звони |
| м пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остад |
| е, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, |
| навом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства де |
| а ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога |
| деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун оду |
| м веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> |
| а што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из б |
| рипада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је го |
| > <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобоје |
| липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да ошт |
| >Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те б |
| з колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се |
| утим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је до |
| лу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су би |
| {S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изг |
| а наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог |
| ља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у |
| тељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама пре |
| ло мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, поч |
| уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За |
| ци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобо |
| тавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је д |
| оликим невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бор |
| та новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на ран |
| Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Ра |
| се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не |
| е пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби к |
| бувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а др |
| егну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част |
| земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навук |
| та му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено |
| би и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да |
| Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по им |
| >Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и при |
| ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град о |
| вље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злат |
| > <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p |
| Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо |
| це.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече |
| али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову до |
| па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду |
| клопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смил |
| руги хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно пр |
| — А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на |
| ива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што п |
| охита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спав |
| реба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај |
| ива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема |
| риличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже |
| њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше |
| , тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је |
| ad> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против де |
| деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде |
| дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајућ |
| у, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <di |
| да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић. |
| еко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> |
| вода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у |
| јинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Б |
| тствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и десп |
| сније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да и |
| и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с |
| и.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју за |
| а, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше |
| ах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда кој |
| p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div t |
| енци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане. |
| ех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мус |
| верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе |
| ше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом |
| ич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњ |
| раше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему гр |
| пи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље б |
| ез икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радуј |
| > <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину |
| а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо |
| а! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме |
| га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манас |
| есности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада |
| право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га |
| прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он |
| ам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како о |
| опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђе |
| ом отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветов |
| у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један погле |
| } Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до гла |
| вода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо десп |
| кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше ј |
| head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синов |
| кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске |
| Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару |
| Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ |
| а.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо не |
| и дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Мари |
| , да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топ |
| , а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> |
| ило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан ст |
| гао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људим |
| заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="19 |
| не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце н |
| говори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, п |
| , а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, |
| идаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пу |
| ота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — побе |
| > <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо |
| > <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и т |
| S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек |
| на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет |
| Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјец |
| на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млина |
| ни.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мор |
| ани развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је д |
| крст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за |
| ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам д |
| демом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близ |
| да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С |
| аду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угље |
| ака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се |
| им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је и |
| е свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектениј |
| ати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са св |
| ргарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и по |
| еднако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуд |
| >— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас |
| ести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда у |
| >— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијор |
| авана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског |
| вом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи |
| вољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> |
| данпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намр |
| > <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су на |
| вој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Ву |
| о освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Рад |
| >Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећ |
| иста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше десп |
| еву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не |
| е је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Во |
| рада.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној |
| главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је |
| астао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и зла |
| се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде |
| био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање |
| походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једно |
| да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводс |
| замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човек |
| <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и |
| је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш |
| кориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али неће |
| да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли |
| бова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оп |
| исли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако |
| говог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто п |
| елин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет гов |
| ај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> |
| вши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо п |
| и је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p |
| ко је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Мари |
| утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме |
| ту је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики к |
| ладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежи |
| корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студн |
| ете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек |
| види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и |
| д њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> |
| ада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да |
| нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да по |
| ешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој нев |
| орисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{ |
| тој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у гр |
| прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{ |
| Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а ј |
| .{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше уг |
| и, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја вра |
| ну искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ј |
| јче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична |
| </p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом |
| одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус |
| бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опрос |
| Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом |
| при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне |
| о видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи са |
| p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута |
| ове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} |
| властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не в |
| , превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</ |
| подару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p |
| т спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, |
| ји досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Са |
| благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Н |
| десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Виј |
| Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и а |
| Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета ко |
| да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише м |
| у проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој |
| знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дођ |
| твори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспо |
| челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња |
| сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу |
| е за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он н |
| ца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић. |
| ија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова ко |
| Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их ј |
| ренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица |
| ати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и |
| раја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби пр |
| испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — в |
| отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ па |
| но казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ни |
| м корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван ста |
| пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да |
| ним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, р |
| ајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова |
| Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није |
| о деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.< |
| вде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде прем |
| од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} С |
| е да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јан |
| мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> |
| ин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад |
| уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узв |
| менита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем |
| а Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лек |
| — Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом |
| е.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, |
| кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов |
| ила!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{ |
| е имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто п |
| а.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ |
| т младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о дожив |
| реће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти |
| и је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му |
| висока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла |
| почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу мона |
| речи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да с |
| је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам |
| ином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не зна |
| </p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи кор |
| тавих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врли |
| - Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански |
| да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, |
| сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је верова |
| ново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ о |
| излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и |
| ога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ра |
| страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је б |
| јник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер |
| жемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о плем |
| упљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено |
| <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових д |
| би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разлик |
| пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лага |
| ом Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на П |
| >— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.< |
| више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; доб |
| мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје |
| ој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да с |
| е бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необ |
| амо челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњ |
| исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој о |
| {S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја б |
| Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која |
| ек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> |
| ровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја при |
| > <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако |
| друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв |
| ине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика |
| заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али |
| га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S |
| низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и |
| аше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} |
| н и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао |
| дни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А по |
| бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од др |
| едном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не |
| сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот. |
| </p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дуж |
| незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта он |
| оже поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је к |
| мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора. |
| вршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дођ |
| унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, п |
| .</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и с |
| зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског |
| ископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и с |
| она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Он |
| тренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб |
| p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p> |
| њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело |
| а тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан |
| ода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</ |
| ри од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе |
| арина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се пле |
| она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да м |
| а који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати о |
| {S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добр |
| ова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Њ |
| вљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а |
| оћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напас |
| севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и |
| е ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S |
| p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасн |
| .{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{ |
| радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио |
| ез породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од св |
| ада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две год |
| > <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и с |
| оји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем осм |
| /p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило тр |
| и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с |
| дари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки ре |
| о девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху |
| угом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и свет |
| деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што |
| p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугач |
| пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они ма |
| у.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљ |
| је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у кос |
| тов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очеки |
| су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто |
| ојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови сре |
| ло прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало |
| едног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, < |
| више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском госп |
| радишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху |
| лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} |
| дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њим |
| а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобр |
| ук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осре |
| ик.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша |
| >Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче |
| </p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, з |
| никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако |
| Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и в |
| Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S |
| оји на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</ |
| остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и та |
| > <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми |
| , уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну |
| а дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети тра |
| Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки |
| азвесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са |
| ро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдско |
| овима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин |
| ом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми |
| достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</ |
| и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изиш |
| д улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кр |
| испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и док |
| а густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} |
| Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава |
| облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасн |
| у купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали в |
| мљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од |
| угога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и с |
| има свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте ј |
| оме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како ј |
| му рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и б |
| ки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у п |
| ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу |
| {S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А |
| p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p> |
| и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдраж |
| оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га |
| љу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони |
| настир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> |
| "27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> |
| угих крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од |
| а пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор дос |
| околачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима |
| ез браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и ви |
| још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одмор |
| а — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржав |
| ивајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих ос |
| и је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао са |
| ку.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </ |
| ак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговара |
| вео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи |
| латином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крен |
| гљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологла |
| не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да |
| рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред |
| мештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, |
| оглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb |
| бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната |
| а.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева |
| укама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све |
| м и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору сед |
| же, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом |
| двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао мн |
| 4" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу н |
| ојску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Царигра |
| е, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинс |
| оз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе с |
| Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде в |
| и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мен |
| дно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не |
| огу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и о |
| рила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мо |
| наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада т |
| ли лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што |
| Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене н |
| ете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа пос |
| же, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> |
| ће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руко |
| Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз о |
| праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у |
| ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар |
| о да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко ст |
| вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могах |
| еван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад ост |
| аје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниск |
| ољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздр |
| ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је |
| одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која ј |
| грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина! |
| ном над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и дост |
| озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили |
| им поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је ту |
| стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и т |
| им — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} |
| ладо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она с |
| спотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље мн |
| <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак а |
| >Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Да |
| ветом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила с |
| е главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Тре |
| омадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира че |
| смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме |
| д зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, п |
| а врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прв |
| тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у |
| па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза св |
| знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће ј |
| ољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен бол |
| м платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен јо |
| трменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским др |
| з воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским плат |
| аћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Расти |
| руг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> < |
| вог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по т |
| <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом ч |
| ну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p |
| с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког госпо |
| ећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали |
| на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се пам |
| p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стр |
| манској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неб |
| , да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — |
| гнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{ |
| „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је |
| народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим д |
| ру дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Му |
| машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори |
| Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ м |
| је није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе б |
| о је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници |
| сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је |
| ски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким з |
| поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а пра |
| је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и једа |
| рке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, |
| је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се |
| и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и ч |
| ове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагораз |
| } Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа |
| еспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, |
| свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранкови |
| рео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког в |
| о непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадн |
| Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако м |
| е са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу б |
| држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од т |
| и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима свет |
| ама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Мили |
| богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Ц |
| дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесењ |
| боко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више р |
| војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изн |
| а крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљ |
| поде, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука |
| држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Ј |
| <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му че |
| било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жуде |
| и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="chapter" |
| жи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступови |
| е код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата сво |
| ара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добр |
| нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано у |
| .{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} |
| и Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, т |
| у обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет |
| вале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђав |
| еговог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнав |
| и ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господс |
| Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лаза |
| у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих вре |
| а на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допада |
| сла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме |
| {S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је до |
| ђена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво повер |
| са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, |
| ни где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чув |
| јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било |
| Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се во |
| твом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива ка |
| колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог |
| и па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорик |
| им послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S |
| и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на кос |
| гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту си |
| љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турци |
| ј страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Ву |
| S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођ |
| немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас нећ |
| ити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам |
| дићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> б |
| је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две |
| ити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговор |
| p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S |
| н?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостоприје |
| шао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико т |
| тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи неч |
| спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја доку |
| ик који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је зас |
| ече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав |
| у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да |
| ним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно |
| длучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу |
| ведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати си |
| сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам |
| ње непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за к |
| видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у ли |
| е смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког м |
| уке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о |
| само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је и |
| е.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше п |
| ом господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ов |
| зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену жи |
| диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</ |
| јена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се |
| их наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела |
| твор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам |
| елепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где |
| деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не о |
| иже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да |
| реме другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранко |
| од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била с |
| {S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале ок |
| орили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год с |
| тан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија з |
| ти снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</ |
| а што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве |
| колац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Л |
| само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро |
| е његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за |
| а се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> < |
| смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља |
| рих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је п |
| машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да |
| у нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за бр |
| а његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становник |
| немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зл |
| не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој |
| оласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што |
| То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на т |
| /p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{ |
| падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је п |
| ван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га дов |
| виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да о |
| и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што |
| pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара |
| ухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их |
| сник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похи |
| свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела |
| ешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњ |
| јне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном |
| о, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена |
| > <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе |
| ше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи де |
| мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очеки |
| ађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вред |
| е још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p |
| ога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са с |
| ог стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљ |
| .{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бе |
| >ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Свето |
| од свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати. |
| ризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи касте |
| тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да |
| ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{ |
| инин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши |
| оде њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим тргов |
| деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> < |
| ин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио с |
| северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт пр |
| ке.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који |
| учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не с |
| > <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За |
| а као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А так |
| ује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао |
| је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала |
| сно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ б |
| n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога |
| дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за |
| ан срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души |
| и Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је |
| их нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p |
| обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру о |
| м бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомиња |
| пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и |
| > <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. |
| победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и п |
| ди како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— |
| ужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње кли |
| ала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад |
| зу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке са |
| јводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb |
| </p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} |
| авити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је д |
| у твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.< |
| џи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те |
| ље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само по |
| ања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицо |
| О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморит |
| о не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— П |
| одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, м |
| ако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} З |
| забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Преш |
| мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек ис |
| pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јан |
| ом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и |
| адру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је и |
| ораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима ком |
| ни:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејах |
| објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би пор |
| поведајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих |
| зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и |
| ти и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су је |
| у па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} К |
| госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе. |
| н Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у |
| Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан К |
| у сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њ |
| лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у |
| кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованс |
| да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она с |
| на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољ |
| а и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он л |
| дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле. |
| /p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свим |
| ра који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме |
| јке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Ј |
| тише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се н |
| дару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди д |
| вић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена к |
| деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот п |
| крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим д |
| да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху |
| озната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— |
| млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на |
| ониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкч |
| тву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све шт |
| посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> |
| тупи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је стран |
| ћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на |
| орука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и |
| отврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi |
| ка се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си чести |
| лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво негован |
| ре па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издр |
| х!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на |
| а чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спуст |
| е склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу смест |
| ог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколач |
| ну и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у пота |
| крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде |
| ше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучива |
| у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе |
| кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али з |
| е и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду |
| само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, |
| Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на у |
| му који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.< |
| е сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њен |
| овим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао с |
| Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода |
| у се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би каш |
| ка.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густо |
| о ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био |
| ц.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше |
| коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало |
| лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд в |
| кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а ј |
| де да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг од |
| е висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове зап |
| ему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се до |
| д градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и д |
| оба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клису |
| г.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским |
| цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> |
| дграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком с |
| {S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људ |
| отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника |
| Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити |
| ом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била на |
| ада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на |
| управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим |
| а!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој |
| а дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> |
| икако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог влас |
| љен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засе |
| ћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге препи |
| ти виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све скло |
| пот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће |
| ва, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верн |
| и господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада |
| мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе најв |
| о <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су в |
| њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Ду |
| ну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од А |
| та осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и |
| остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, |
| деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, беј |
| стић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Десп |
| Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} |
| атекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне |
| ивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је |
| морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} О |
| и војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад |
| цима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Ла |
| Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врм |
| Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се оку |
| радских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полет |
| бок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога |
| n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јо |
| дравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, |
| прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд н |
| све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше |
| редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од |
| ељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само |
| па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута на |
| али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и касте |
| града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз при |
| већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.< |
| слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало |
| ј мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време ј |
| главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда |
| ка господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стража |
| к и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских |
| руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадни |
| же и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За |
| борне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за |
| </p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу |
| савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне ст |
| и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>П |
| лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада н |
| тва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у м |
| лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој млад |
| врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређуј |
| шња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаш |
| астаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила |
| очеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} |
| ве стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито уско |
| </hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на |
| ници корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских |
| стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, прол |
| и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљен |
| евића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се |
| цем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Стан |
| не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повук |
| еђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова тргов |
| о и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује он |
| опљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешни |
| штени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни |
| ом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млин |
| ите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко б |
| ле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изић |
| Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав удара |
| живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се |
| дмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Ду |
| доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div |
| >Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи |
| о изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице ле |
| господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Б |
| је људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи |
| осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, гра |
| еспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S |
| а Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад тр |
| их, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Проду |
| о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрс |
| агло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини |
| им сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и |
| отнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дел |
| е па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без |
| ма, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>С |
| b n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко |
| ју да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког |
| мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођ |
| му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око |
| овитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, но |
| , подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пра |
| иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске |
| диран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродуш |
| црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели |
| да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не |
| градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје ал |
| рог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а ви |
| на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика стран |
| ји тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И о |
| ни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Ср |
| орњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровн |
| аст себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већ |
| ти посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави |
| и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим т |
| е две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећ |
| рина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два |
| јвећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја |
| паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> пред |
| евала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{ |
| других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржа |
| ио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Ст |
| иде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и со |
| е још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с по |
| првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке |
| еко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвод |
| з тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко д |
| ина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тро |
| Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и |
| вајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али |
| љем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју стран |
| оје не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз |
| ко је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вр |
| се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топ |
| ше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на |
| ој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпос |
| војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одб |
| вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вуч |
| ерињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мост |
| седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.< |
| ати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S |
| авши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш |
| те лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с град |
| ји уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и |
| рњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.< |
| никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише |
| у, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ |
| ји је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p> |
| оше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нес |
| неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружан |
| а у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} |
| од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином п |
| </p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе нек |
| веде до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше |
| ле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен |
| вих корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, |
| волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада |
| Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав |
| и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено |
| за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не мож |
| те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су б |
| ој страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и |
| исам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело п |
| је црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на |
| о и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и |
| учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе ма |
| ри.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабани |
| ђе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отре |
| а се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од гр |
| вши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још |
| ој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде |
| зи се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се испр |
| ја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада с |
| в двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним |
| штени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим |
| а њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што з |
| крете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла ко |
| Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле д |
| ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског |
| и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у |
| одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња |
| м.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе |
| њу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна |
| ићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чи |
| а Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реме |
| оготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се вел |
| р сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра т |
| ва права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} |
| по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је |
| мовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојишт |
| у је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је ње |
| ање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео изв |
| е зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана доша |
| нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако |
| изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их м |
| За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам |
| ановници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> |
| атима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — |
| итом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необично |
| вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога о |
| тву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских о |
| од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друг |
| рквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид з |
| тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека н |
| тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије о |
| ена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за стан |
| ејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана с |
| ани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Нико |
| осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати |
| ва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти озд |
| њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема |
| у дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка |
| улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохв |
| S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ари |
| ју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стаја |
| оравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је |
| , младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и П |
| очек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопри |
| p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који наре |
| Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не |
| ојском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријат |
| Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране |
| <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране к |
| е после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у п |
| ожена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угље |
| рви зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и |
| овораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ве |
| пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{ |
| рама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана ок |
| <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами |
| у поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>С |
| и, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних теш |
| и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад в |
| дговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па |
| но вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па |
| <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспо |
| осаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се пор |
| град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са |
| латно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова. |
| а на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску ко |
| огађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове до |
| ме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоко |
| нуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере |
| њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> < |
| аше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Ма |
| ави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам с |
| ђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време |
| ну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му |
| н муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад |
| помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у |
| ши не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспо |
| и ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страхов |
| <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером! |
| а нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кне |
| ви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. |
| атеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григор |
| ругоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком проти |
| к победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад м |
| је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу гре |
| етава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад и |
| је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем пра |
| агодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу |
| земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвав |
| ротивнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буд |
| а бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љу |
| и овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је н |
| је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина нареди |
| калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григориј |
| о, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На |
| ја.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлаж |
| чеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу |
| и.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и |
| ише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се проп |
| засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чи |
| да белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегач |
| ци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на |
| се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто |
| острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи н |
| несе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал |
| губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница |
| ћкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крај |
| ти.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и н |
| } Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га опт |
| > <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста ср |
| глед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спа |
| еговој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце |
| бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убој |
| — Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе |
| по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог П |
| а Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпо |
| богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са св |
| лама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако беј |
| здане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно |
| ито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за ње |
| ве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ража |
| — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне м |
| ве па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоки |
| b n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бов |
| стењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу мног |
| тове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио |
| Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити |
| жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенц |
| нији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу |
| уповић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.< |
| <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша об |
| с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој |
| у прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у хра |
| врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз |
| рке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта гово |
| ђе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној |
| уби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве оч |
| зе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Ра |
| рака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благ |
| па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља њ |
| оју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и ко |
| ин!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаш |
| у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу |
| авати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењ |
| осу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која |
| не и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута |
| а махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p |
| о посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p |
| У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више д |
| кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше |
| ом преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева |
| чију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — |
| <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њ |
| ови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени с |
| апрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле |
| иваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тре |
| краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су |
| ед, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" / |
| амена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поре |
| рвим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна с |
| свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим к |
| евић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" x |
| риса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у |
| >Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, кл |
| што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? |
| ста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српс |
| S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих боје |
| више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племен |
| ој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза |
| нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво г |
| ељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин ост |
| а у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и |
| пу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу |
| %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, |
| непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада з |
| мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме |
| ши Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, |
| би са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p |
| ех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа м |
| ну, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти н |
| десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже глав |
| засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Попи |
| најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Му |
| дским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све |
| још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај |
| његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толик |
| ао заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесн |
| атурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика |
| повца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и цар |
| ог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се |
| отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Трену |
| .{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Прије |
| оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо м |
| Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступ |
| ваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месе |
| ше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а |
| ут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десн |
| аранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, засту |
| сец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца |
| , застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не |
| ед, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код са |
| род и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>П |
| они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе ј |
| погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и |
| преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, |
| рала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашо |
| ета воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да ола |
| p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одис |
| тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти би |
| прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S |
| дник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије ста |
| ни синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, у |
| и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља ра |
| удна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с ко |
| чнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, |
| ко у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, |
| је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ј |
| у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за |
| бра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу |
| д од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> |
| г сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана |
| ша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И |
| га Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио. |
| и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш |
| ежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често пок |
| S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Ид |
| их догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће |
| тли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Тво |
| после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржни |
| а ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, |
| ше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> |
| о.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очеки |
| ко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваљ |
| је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне |
| који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора |
| за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n |
| т се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Б |
| мо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се |
| шимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим |
| а Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их н |
| Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у ази |
| товим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе |
| пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич |
| авља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на с |
| S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети д |
| :</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> < |
| /p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце |
| О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се |
| n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Уг |
| јекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="9 |
| и свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу |
| то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опе |
| аку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви о |
| а ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима |
| д хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли на |
| н клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све попла |
| а.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Л |
| водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би |
| хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хо |
| та замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још |
| га уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим. |
| тране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је |
| ство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари о |
| је за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо дан |
| ика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не забора |
| ку.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пођ |
| спот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер |
| се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују о |
| >— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада вид |
| е увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи |
| аницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <p |
| етрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то беја |
| Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад |
| ом.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не дад |
| који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рек |
| поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које |
| рати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на |
| краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новем |
| :</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако бр |
| ер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је мило |
| {S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, б |
| ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: |
| стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да н |
| S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинс |
| о.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, |
| они главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом |
| рском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише |
| <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо |
| позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не |
| подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулма |
| ашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, |
| .</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињ |
| је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој доне |
| се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још |
| p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када вој |
| а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко |
| д ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе |
| младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком во |
| да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли |
| а војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за в |
| е је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— |
| бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва |
| јка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет п |
| "8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што в |
| ећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазна |
| се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазар |
| , па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео |
| S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, са |
| Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати. |
| ота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на |
| рмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од ск |
| јио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и |
| p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче ошт |
| е једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом з |
| озва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћ |
| елу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме мог |
| тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти мора |
| му на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чин |
| шће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам |
| у би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо к |
| етенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада при |
| Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих ма |
| м смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{ |
| ћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</ |
| роз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.< |
| аше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче ви |
| што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам |
| му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и с |
| ="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можд |
| бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог уч |
| илно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта |
| оме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби |
| ако јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и |
| твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А |
| ово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана дост |
| ез оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напосл |
| они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У П |
| ће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и |
| ћи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на суср |
| свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, |
| н пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се о |
| ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене сино |
| "104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко |
| ски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Г |
| Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас |
| у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:< |
| , ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намрш |
| ним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — св |
| pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, ста |
| так.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене че |
| и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног гос |
| деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p> |
| > <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у н |
| ној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи њег |
| >Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе |
| агослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело гов |
| есу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспо |
| исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге |
| му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишља |
| а се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумња |
| обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна |
| ојску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.< |
| прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод |
| олибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путн |
| иша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га сп |
| вде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије б |
| запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди |
| То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То |
| азиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе н |
| 166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за |
| ли смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и п |
| о.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли д |
| у дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као < |
| ржао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није |
| ше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му |
| ари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена |
| д у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео |
| гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушн |
| , а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је |
| ђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избав |
| окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа њ |
| с сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зац |
| ља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним |
| похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше |
| о се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не о |
| го разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— |
| ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звер |
| у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помен |
| мо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио. |
| а би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, |
| ог ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста |
| ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји |
| је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад |
| мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче! |
| се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити |
| е зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> < |
| ог места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим |
| лу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у при |
| и да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— З |
| мо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> |
| зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац |
| уку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја! |
| бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер н |
| па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> |
| који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговишт |
| и кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Лип |
| одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и т |
| {S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег бра |
| а Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> |
| ну Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом |
| би уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе соб |
| ј збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одл |
| коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата |
| Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их |
| ри Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с к |
| о града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорик |
| баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистим |
| ћ, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и |
| бор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која |
| задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојч |
| агојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео и |
| спе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Јед |
| воје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака |
| Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај б |
| игде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну |
| корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам |
| {S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суд |
| .{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима св |
| крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом. |
| сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да ме |
| свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, |
| екакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Ол |
| азваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све би |
| делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да |
| Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече М |
| иже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам |
| богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богм |
| а је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала |
| се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански |
| ојим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А ст |
| и пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да |
| <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда с |
| јица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта |
| ребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је бил |
| /p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! уб |
| гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми с |
| одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо |
| ичека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и њего |
| е гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку |
| љена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пођ |
| а се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу беј |
| ојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не |
| им изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} |
| {S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка. |
| .</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком |
| ната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове |
| ар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још |
| усулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} А |
| p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту |
| %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобој |
| зама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте |
| } Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може С |
| ично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га см |
| S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће |
| а.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове |
| О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу |
| и ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар |
| и рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним |
| ним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њ |
| у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка У |
| се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то |
| кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше |
| оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу |
| ли не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па |
| му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар |
| ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан |
| један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао са |
| ове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и хрис |
| то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уреди |
| у.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А |
| {S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што |
| е опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову жу |
| едведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор заф |
| .{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{ |
| неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер т |
| која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до бли |
| еколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је |
| дељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било ка |
| луке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше |
| ник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно д |
| земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и он |
| еспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевг |
| ој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похи |
| збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то пи |
| падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крај |
| {S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче г |
| мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} За |
| да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти |
| ет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих стра |
| се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удов |
| нику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у б |
| у његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Зла |
| де ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њено |
| а нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{ |
| 1" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти |
| </p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да |
| дно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друшт |
| ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота. |
| еним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме гово |
| повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чи |
| ли да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних |
| ма <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстој |
| а упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су |
| е докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војих |
| њу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја д |
| ала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудн |
| ло, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> |
| да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каз |
| је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако веш |
| х не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не мож |
| ана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало по |
| {S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собо |
| ва, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кн |
| о у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод г |
| ога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у |
| диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ |
| е мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он |
| ом на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово |
| ога војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих кра |
| на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому |
| а и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је п |
| Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадо |
| има клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> |
| звати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ћ |
| } Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим |
| аписа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је |
| Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{ |
| ем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" / |
| пот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рук |
| онио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узв |
| ле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу д |
| а њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски |
| бе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи |
| је%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гл |
| > <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у гру |
| увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овака |
| спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да п |
| у све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадаш |
| баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он о |
| пусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони |
| и.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — |
| деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раск |
| олазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ м |
| ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, |
| већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача |
| а си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> |
| о по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вуку |
| вље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— П |
| а ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чин |
| чнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која |
| ог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало д |
| похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упу |
| дрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важни |
| е сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понет |
| гледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се |
| ли му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу пр |
| оклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под гр |
| соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је оме |
| а руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам |
| И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се с |
| веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа |
| им корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се догово |
| еза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно к |
| , Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Мар |
| давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! |
| ло пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу го |
| мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} |
| сно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља упра |
| деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се |
| абрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну п |
| адио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву. |
| ђе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много прем |
| бодна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Ар |
| зом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у |
| најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у ре |
| ојну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би м |
| них градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила |
| ма и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{ |
| жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, |
| ас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша |
| ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о |
| ево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој |
| преман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јан |
| вести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући |
| првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин |
| колики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао |
| на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке |
| њем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором ст |
| Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде зб |
| т иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о |
| дара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бр |
| адајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта мо |
| зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџ |
| > <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана во |
| ити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше |
| а.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова |
| >— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох. |
| То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за |
| ст српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жу |
| , Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвал |
| ојвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико с |
| родужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му ми |
| на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Со |
| етише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме о |
| што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S |
| ина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело ус |
| ав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од |
| ојем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је п |
| ку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих. |
| дића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у |
| поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затече |
| Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> |
| <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом н |
| екиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада вид |
| скоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита |
| рина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Мар |
| их огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у |
| {S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме п |
| е никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Вр |
| , али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати |
| пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се |
| друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p> |
| у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу. |
| идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мен |
| Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пун |
| братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S |
| је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила |
| а жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом |
| а окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у вели |
| рибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра с |
| у се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да п |
| за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главар |
| да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет |
| до мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могл |
| то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете |
| у тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово зна |
| њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство ко |
| .{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} |
| кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша |
| жним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон |
| ра после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубро |
| ански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из поглед |
| пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем |
| ру, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомо |
| улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Об |
| му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде |
| до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губи |
| ајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поузда |
| му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом |
| длазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакри |
| ви су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пр |
| лића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала |
| да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоћ |
| вори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгле |
| итељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим ј |
| мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, т |
| стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили |
| махе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који |
| још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S |
| суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове |
| рама у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" |
| једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо пола |
| , да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и б |
| а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то дад |
| се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихов |
| Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их оче |
| еограду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг беог |
| шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом верова |
| се бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије |
| тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, |
| неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово |
| казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати ру |
| зјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да |
| ихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог пле |
| пазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који води |
| остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда с |
| а се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком |
| b n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не ст |
| е ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да |
| " /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Р |
| и Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала |
| узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан да |
| е и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспо |
| е Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Стал |
| на наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз |
| спотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земљ |
| и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован м |
| оћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш |
| му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb |
| агна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци п |
| > <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> |
| тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад |
| чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и |
| мили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Б |
| те ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Ве |
| а на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни |
| Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја |
| p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повл |
| ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уг |
| творићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати с |
| иш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по д |
| онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и д |
| добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора не |
| :</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> |
| јеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па |
| Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе |
| се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p> |
| гала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих |
| опе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу |
| сам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мно |
| лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме раск |
| тне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> |
| је тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с и |
| ћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот пос |
| о, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци |
| и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више |
| свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које дон |
| његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војво |
| би људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ. |
| у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велик |
| и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијор |
| S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова к |
| један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на ми |
| вићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јач |
| двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p |
| а умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори |
| у волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што? |
| и — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана |
| ти поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч |
| дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има |
| луга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па |
| и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с |
| недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S |
| S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куц |
| ана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена |
| несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што |
| ед тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу ж |
| ати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Да |
| у са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна |
| својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуш |
| ладо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ниш |
| га нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{ |
| и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стр |
| једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и |
| разум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти |
| че и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без стар |
| нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеве |
| азећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> |
| <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче п |
| оме никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се |
| а, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица св |
| и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њ |
| Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стар |
| > <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ак |
| осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омот |
| ом слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве дома |
| удно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена к |
| о се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> < |
| поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом |
| аше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буд |
| p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом с |
| од своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непоз |
| зећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда |
| навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Азди |
| вештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те |
| ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Вол |
| е и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турск |
| ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да |
| ; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њи |
| а је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети |
| е добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи < |
| ш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш |
| је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече |
| ожда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник |
| адане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <p |
| руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:< |
| града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво ј |
| сле саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осок |
| ба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по сврше |
| Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се о |
| криваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно |
| у томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" |
| .{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да |
| стави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш по |
| то приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед |
| ле Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у сам |
| Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журн |
| ли појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> |
| е жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у т |
| г путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му бил |
| ацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенит |
| ј силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше н |
| а узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми ст |
| натлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, |
| то више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан п |
| гано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност |
| али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— П |
| и живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— П |
| да окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зрак |
| било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сад |
| и дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Бео |
| јатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода ј |
| а бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти |
| ло.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно и |
| ђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се |
| хваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У ост |
| и савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутр |
| бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за та |
| ене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> |
| са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше |
| е занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену |
| е стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или |
| оби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо г |
| екиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану прк |
| {S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се ра |
| ни лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људ |
| се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза |
| не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} |
| ојим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је |
| атара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше |
| то.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблуд |
| оћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што |
| а сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли ал |
| нствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања ли |
| на затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у в |
| живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла д |
| нам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и |
| добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер са |
| чијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути проти |
| S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате |
| ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над |
| што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може ре |
| доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| ан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко |
| а нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе |
| равио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се |
| А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрс |
| а... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} |
| p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, има |
| ећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А сла |
| у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p |
| епознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мер |
| лашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац пр |
| рубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазар |
| Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очев |
| ђа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази |
| и ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служит |
| лу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива |
| ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда |
| је мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зуби |
| ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о леп |
| Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Мар |
| 260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не |
| аге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они м |
| и и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним |
| их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им |
| к је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и дол |
| навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале |
| <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турк |
| а да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бова |
| ом ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће се |
| ешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкч |
| ом отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља |
| досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се в |
| од наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког |
| уги је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, |
| спођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе |
| буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за |
| ате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо. |
| <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бре |
| томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади |
| p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде вес |
| жљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано |
| сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхо |
| ти и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се |
| е удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, |
| де и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посла |
| и свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој све |
| ="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође |
| ад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом пр |
| ка и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? |
| аја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му |
| <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше вр |
| ни, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше |
| лину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрес |
| ла до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, ч |
| тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{ |
| Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бу |
| стати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не |
| о вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим го |
| на рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се |
| спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина |
| ј изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да т |
| калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав |
| младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разне |
| е би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови вели |
| њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја |
| ом султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на ок |
| S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га. |
| о у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је |
| замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сја |
| Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, же |
| ћи се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога гра |
| Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему |
| анула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници |
| ама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском |
| %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, |
| р Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну |
| b n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p> |
| је досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине |
| <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад од |
| } Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се б |
| о Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог св |
| бав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саоп |
| мена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p |
| ћу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада м |
| питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} |
| истећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини |
| аник азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће о |
| о је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћ |
| је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с |
| че:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који |
| <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле |
| идело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па |
| ај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важн |
| иведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом |
| ке, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разб |
| зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Њ |
| ајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа |
| ити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Мари |
| ојну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин ј |
| а.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу |
| , који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој |
| ећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима |
| о казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне |
| ивала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицо |
| о да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу је |
| да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, бра |
| {S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и т |
| а нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђур |
| ом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд ј |
| ори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро |
| и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господ |
| ева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене |
| његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. |
| зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену |
| ако ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величин |
| ажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара пр |
| Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p> |
| с опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега |
| Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикн |
| чини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне |
| ити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не зна |
| навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом |
| ветој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најл |
| силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чам |
| ани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — гор |
| те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом ру |
| , ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштани |
| } Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њен |
| зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна с |
| за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу све |
| преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет |
| жбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем ново |
| ирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на |
| шевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено ка |
| ном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А о |
| под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више ж |
| лаго које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћ |
| јишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Срби |
| овић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнеж |
| м се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно з |
| езда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће |
| лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају о |
| <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали д |
| вић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, |
| о мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турц |
| доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да дожив |
| е и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јо |
| овићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са д |
| које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родите |
| им хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти |
| нскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже глас |
| има.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо |
| мо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, д |
| S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарско |
| од градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и |
| тво.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника |
| да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: ту |
| мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу |
| овац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску прово |
| ише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обра |
| } Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да |
| ли и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на изб |
| а прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила |
| тавише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} |
| вагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим м |
| јем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише боја |
| н се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађа |
| , нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борб |
| ас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од н |
| да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> |
| /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса |
| Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је |
| онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећ |
| p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота |
| рими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> |
| да деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулман |
| Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног |
| ећање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} |
| одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот не |
| ног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што |
| на изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све жив |
| д деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не |
| " /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оли |
| рекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љ |
| ламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем о |
| ођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту |
| ко да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овд |
| p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако |
| зломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговор |
| стиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на |
| чем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља пох |
| ти узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} |
| тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само |
| ког дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно |
| /p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p |
| љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда |
| еки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас в |
| се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ев |
| н дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се упла |
| ила велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обр |
| сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> |
| стивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то де |
| лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи. |
| емства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих до |
| а благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на с |
| здрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни с |
| /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе к |
| находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан |
| већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Свр |
| јевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспот |
| се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стев |
| дару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p> |
| знији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете |
| у њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесни |
| рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно по |
| елин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи |
| овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт к |
| вао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Бого |
| аву:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада |
| ало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима |
| А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољн |
| аније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо |
| крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је |
| p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да |
| им људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој |
| оверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и од |
| Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намест |
| ојводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> |
| сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А |
| ет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу |
| увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица |
| ене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n |
| ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу. |
| оворе. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу |
| и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не |
| а то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам |
| ама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој вој |
| их вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост |
| Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ар |
| поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох |
| лно станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа пос |
| изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у пре |
| нављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.< |
| ж.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, |
| ла Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које |
| ј захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина. |
| опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може дос |
| ч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма |
| ни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом |
| ожја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отв |
| а материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не ж |
| иша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.< |
| има који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ови |
| овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог К |
| те мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости |
| .</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p |
| p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Доб |
| боко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашег |
| мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било |
| што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на дво |
| е и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповед |
| сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сва |
| миш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена а |
| .</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим |
| рескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра |
| која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је |
| нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врм |
| ам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика |
| посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и д |
| Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет |
| ог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране дола |
| Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово ж |
| Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта |
| он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу др |
| богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бес |
| о охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се стр |
| пота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Исп |
| е.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја |
| ишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угље |
| му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и |
| аја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{ |
| рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки |
| егови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили |
| потова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испо |
| све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам |
| им зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула |
| путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</ |
| и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ |
| Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бун |
| ња лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, так |
| га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изго |
| онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.< |
| ога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља по |
| Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове |
| њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p |
| асовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на на |
| n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мрт |
| орао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао доч |
| а хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до с |
| е што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођ |
| али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан |
| мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са царигра |
| почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му |
| е из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са |
| } Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у њег |
| као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео |
| апроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да |
| и пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војск |
| да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} |
| се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да в |
| стављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима ј |
| >— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризнича |
| S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а дес |
| ва као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу. |
| е и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би с |
| ину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао |
| о чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а вет |
| етким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах |
| и облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким ка |
| љавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наноша |
| .{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} |
| спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа. |
| велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти ка |
| ки вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гл |
| очита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p |
| с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповеда |
| тидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Си |
| љубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом в |
| видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливер |
| ављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.< |
| це Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трош |
| атити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав |
| јштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, |
| ва у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у |
| .{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се |
| живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кн |
| родице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди ода |
| копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твој |
| тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа |
| .{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче |
| ши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио |
| немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате |
| и и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од ц |
| витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела |
| на, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у мл |
| а баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац |
| жаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли |
| у десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познат |
| васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним |
| у.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из висо |
| ник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође п |
| с и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, шт |
| је.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео |
| Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама њего |
| снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — М |
| ен-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасач |
| в, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које |
| ра, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима |
| ки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диж |
| е чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за да |
| <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне |
| а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што станов |
| а на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и к |
| Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> ја |
| рене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, |
| ли, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и р |
| га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осили |
| челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грл |
| ш дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па |
| ди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p |
| , мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој |
| једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између |
| и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ће |
| на не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се гр |
| д господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац |
| обојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ће |
| нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>П |
| да војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и дом |
| а се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао |
| у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан |
| ра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше |
| десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ј |
| апитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p> |
| и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним мл |
| в и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана |
| .{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао упра |
| човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и |
| је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бран |
| утак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p |
| ј кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, по |
| никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али м |
| рај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним им |
| не обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда |
| идружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са кр |
| ких врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> |
| во и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја |
| бар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онд |
| S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Поход |
| исмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу |
| гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p> |
| од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико |
| гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Гр |
| лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде |
| ва и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} |
| ог и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на ком |
| чају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска и |
| он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и изди |
| бљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама б |
| а се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на |
| и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али |
| ам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо |
| за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левиц |
| о виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искуп |
| е у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља |
| е нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу |
| ранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити |
| За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има п |
| р обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркв |
| је часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога п |
| ц доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Прв |
| ступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао |
| .{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код он |
| ити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града |
| лонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом зад |
| ше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси у |
| т.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе |
| То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на |
| о ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} М |
| бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војс |
| м многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака ду |
| и, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари на |
| ијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на |
| , борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прос |
| е благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњ |
| е јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њо |
| и и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгле |
| ца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, |
| натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој са |
| м прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће |
| блаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој |
| и се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сло |
| ног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је |
| оје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} |
| сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — нек |
| дов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласов |
| егове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини |
| на онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева раз |
| ешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се м |
| — У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама к |
| тијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младенач |
| .</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара |
| коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе |
| паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И |
| грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободн |
| а.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и |
| нку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху |
| и изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру |
| то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је д |
| и не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином уг |
| ке одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње |
| едник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна |
| и...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски |
| марајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом пром |
| притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с |
| е о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да |
| а српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са сво |
| прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све |
| пријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске о |
| да му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па в |
| риз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{ |
| .</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу. |
| радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу |
| маше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког гос |
| а. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде жи |
| са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да г |
| ви расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је ка |
| морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку |
| амо сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непр |
| ада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угље |
| <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак го |
| војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>П |
| аче, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однеси |
| а оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад нас |
| јзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо |
| у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје |
| дговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Мари |
| ђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми |
| ланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотов |
| зочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица уг |
| адослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса оп |
| за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати |
| коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна |
| <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима пок |
| ала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— |
| аље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје |
| p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Ниса |
| под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник се |
| аму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отиш |
| ница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лаза |
| и.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада |
| ом и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тел |
| орно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што |
| нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за теб |
| овник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протови |
| <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала стр |
| .</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку в |
| оне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" |
| м, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао |
| сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се савет |
| } Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи |
| ет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она |
| г ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу |
| лије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, све |
| ји и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само об |
| <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још |
| да вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против п |
| ева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не м |
| та господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта |
| у нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што ј |
| јах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би |
| удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превуче |
| потовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим ч |
| џбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, |
| p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим р |
| лони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га В |
| е било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа |
| војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни ка |
| потовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова з |
| Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тр |
| у је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си |
| p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с |
| нат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања |
| ре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесар |
| био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После не |
| неза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је |
| ељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу а |
| данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат рук |
| ити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не б |
| ужи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо |
| ренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и |
| који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{ |
| <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима сти |
| олико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и |
| траже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве г |
| на љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми |
| х пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Ја |
| рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен |
| моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабор |
| е на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама |
| е се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и |
| ата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове. |
| ети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p> |
| у.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из обла |
| .{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрз |
| олео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бова |
| а за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи |
| м како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим |
| а самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се о |
| живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за ти |
| о је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и м |
| р би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских б |
| ебе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу пок |
| емо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе! |
| еспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и |
| а.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он |
| овео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежев |
| тима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца? |
| м гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</ |
| пуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, |
| Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мо |
| <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом п |
| :</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да с |
| ни копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Б |
| е слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> |
| Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а и |
| лугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p |
| Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога го |
| јвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследни |
| > <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" |
| дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је |
| смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, а |
| да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госп |
| гљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити |
| верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</ |
| слабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и |
| И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад ка |
| живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> |
| м тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш д |
| а му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не |
| илутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од н |
| ставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} |
| ша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за в |
| акну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крен |
| и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице |
| тку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња сна |
| еограду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања |
| е.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен с |
| има повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за |
| издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим. |
| > <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb |
| је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи |
| се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се б |
| у и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва во |
| Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они ве |
| на спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} О |
| елике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле с |
| > <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био под |
| ако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове н |
| ехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гл |
| ти према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.< |
| мо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору |
| кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, сте |
| деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађ |
| ан.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце н |
| бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече власт |
| је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се |
| бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди |
| деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше |
| клањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, |
| азад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је |
| але кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површи |
| оване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране за |
| нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога |
| нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко ка |
| — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима |
| им двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, оде |
| Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек пот |
| а припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од |
| ге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрв |
| уту човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва |
| длучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му |
| " /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу |
| х очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прел |
| ње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој окол |
| ако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</ |
| пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану |
| олачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завла |
| и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без де |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје. |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворан |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</h |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју стр |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p> |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C20"> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.< |
| ога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза р |
| и.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и у |
| е је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође цр |
| <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена у |
| епископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> < |
| куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужо |
| сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанко |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C12"> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у |
| туписмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно |
| /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смир |
| огао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злат |
| запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> |
| оје више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском |
| ена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се неприја |
| и јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узан |
| халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше |
| срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова кар |
| тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Ста |
| цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— |
| ме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодев |
| ажио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку |
| на.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Б |
| ејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устр |
| че Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости ин |
| /p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмл |
| S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тума |
| једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри |
| ва три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сум |
| ила ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су п |
| јој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрк |
| ст и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер б |
| то затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрач |
| акључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља у |
| "62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од |
| ика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави |
| > <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпо |
| брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био ч |
| Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих н |
| >Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотиц |
| мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрес |
| p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода кој |
| ци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме |
| спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, |
| о са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са остал |
| не међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слоб |
| отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и |
| па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</ |
| ма над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног |
| јни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О |
| у да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту власт |
| да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и п |
| овом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би од |
| Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редо |
| ше у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечан |
| гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек оср |
| ВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа |
| рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цр |
| деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води |
| уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемн |
| ликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном |
| држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праће |
| идео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њ |
| ли ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом |
| сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у |
| и врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима |
| стојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док |
| о.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="11 |
| ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и д |
| верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Ву |
| теван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече д |
| и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што |
| у коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак |
| повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прек |
| дич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичев |
| уже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уск |
| ра с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотов |
| p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, |
| ице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један с |
| тадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније вел |
| таде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим |
| е до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође З |
| ластеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом |
| и с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздиј |
| де сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180 |
| она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам |
| лпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војвод |
| нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лага |
| ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела |
| ископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи д |
| неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Мар |
| То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући в |
| жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у кој |
| длучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич б |
| и.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису |
| мимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад |
| ом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то с |
| .</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено |
| абављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ добро |
| " /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако о |
| се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одо |
| вози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније |
| таше и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид нас |
| </p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код |
| ан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулам |
| е у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен |
| ера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душ |
| о тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто зас |
| пот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреш |
| игао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном туг |
| сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на перга |
| очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, |
| роз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупље |
| {S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се |
| е у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране њ |
| ићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати |
| г протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Ло |
| те цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнављ |
| 199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело с |
| Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напо |
| е ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим |
| неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута ред |
| мнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да с |
| учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ре |
| и по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није м |
| з од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не б |
| н и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи во |
| домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго |
| од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упу |
| њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њ |
| жа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле |
| о рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Ол |
| а неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синиш |
| нак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је |
| кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много сво |
| лики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео во |
| ђе у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда |
| товање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и го |
| рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и весе |
| оји се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у дваде |
| Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом |
| у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго |
| почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоз |
| им вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких |
| мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а |
| амом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка ха |
| у стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше при |
| од великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају. |
| ну и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и |
| а столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред за |
| <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу м |
| стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупо |
| где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена |
| виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима. |
| регачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало |
| сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ће |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C19"> <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор. |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На |
| леди Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко н |
| Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се ст |
| ата да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено |
| је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђ |
| уше, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не |
| а је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о насле |
| ити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> < |
| " /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с М |
| ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко ср |
| ену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад о |
| мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао |
| ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек ка |
| више и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их |
| погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљеши |
| и више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те с |
| ј ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобоје |
| ошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што |
| кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" |
| дном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{ |
| спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, вод |
| и и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведо |
| <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавиш |
| стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је гот |
| идаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут |
| беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи |
| стави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за |
| е бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе има |
| само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустит |
| је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда доб |
| добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— |
| ти, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми |
| заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу |
| ="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му |
| у Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак |
| у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног ред |
| је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце |
| а успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А ј |
| а! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проу |
| гледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и |
| >— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто |
| е боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убог |
| се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па по |
| етог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мир |
| м.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у н |
| дина у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које стара |
| и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас н |
| и на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво г |
| е то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — к |
| мелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке |
| , ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од не |
| спотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S |
| рџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој он |
| за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену пло |
| а, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> < |
| до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Пр |
| адских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста |
| коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p> |
| ћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S |
| >Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али |
| е и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су |
| ивљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се |
| илази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се о |
| вршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и |
| кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико |
| ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула |
| пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду ур |
| е, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братск |
| су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико |
| /p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S |
| јим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је |
| добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о |
| а смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</ |
| пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они |
| "74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је |
| рну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоће |
| у <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на цел |
| х сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој жи |
| то да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућ |
| о је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из град |
| о, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише сво |
| и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем и |
| је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за ко |
| е и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те пр |
| ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз ца |
| војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, с |
| {S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али |
| цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе г |
| искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Сп |
| ње за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта ј |
| на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је би |
| натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пр |
| цом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према |
| ead> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу |
| у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друг |
| иша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синиш |
| /p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и |
| деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке |
| тране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз вр |
| го очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догле |
| с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> |
| м <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Пр |
| пућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и тргова |
| плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасаче |
| еђу те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата |
| .</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном о |
| у урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлиј |
| ем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крст |
| ерни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са цар |
| о ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а је |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа |
| је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Наро |
| било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S |
| вала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рад |
| ети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два |
| м копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк |
| а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуз |
| врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојен |
| зећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом св |
| се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу |
| S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвет |
| анко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка. |
| исоким кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се де |
| својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасл |
| ас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од |
| клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, п |
| ! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> |
| извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којо |
| ко ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше ј |
| p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно во |
| ки пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, |
| уда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из |
| ић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још с |
| ва је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, |
| ени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било нис |
| ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S |
| ареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз |
| , ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} |
| раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ уз |
| роз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али |
| ше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше |
| их зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата |
| о жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљи |
| а, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана |
| меном, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигну |
| сем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва п |
| рута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин ос |
| један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба удар |
| Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада ви |
| у Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да |
| кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким посл |
| доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лев |
| ја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њ |
| упном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћ |
| цу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Мор |
| и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type= |
| усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна. |
| ог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манас |
| војој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке |
| 196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекид |
| узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући ш |
| ва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне с |
| га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој стр |
| адржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну |
| осана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми |
| .</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па |
| то, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова ра |
| ну против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Бр |
| p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу к |
| рашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радосла |
| /p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, |
| страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По |
| у све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук |
| у спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — д |
| а смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљ |
| и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n |
| ј и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови |
| сто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лаган |
| којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума |
| абору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Ми |
| сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузда |
| по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и п |
| {S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда ка |
| е туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и |
| сару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! |
| султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се с |
| ремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи то |
| усину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И |
| p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и |
| p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено |
| воји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p |
| овачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспо |
| спота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се де |
| коп Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој д |
| ом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи цел |
| он благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! |
| а прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет |
| гледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми |
| лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарски |
| им Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко трид |
| p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно |
| казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше |
| лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу |
| а наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>М |
| е речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену |
| и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се |
| паља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одис |
| тра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу |
| head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властел |
| љеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме з |
| p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да пох |
| и даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим б |
| /p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и и |
| их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну |
| ибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим послани |
| Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, |
| чан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како с |
| и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду |
| оше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb |
| м тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је |
| ровима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p |
| и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често вод |
| стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилији |
| доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Св |
| оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше мн |
| ло ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на |
| боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат |
| како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а кој |
| јевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен с |
| ост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</ |
| чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав |
| .</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{ |
| и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Ч |
| ут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену н |
| осле при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да ј |
| Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за |
| е се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њ |
| их догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју |
| ренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и |
| ваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојни |
| ветог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешк |
| та витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је би |
| ађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у |
| н, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Ра |
| је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="ch |
| це, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У |
| у и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па |
| p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодо |
| неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ва |
| им сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинув |
| стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши и |
| е издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде |
| ти.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Зн |
| чности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је |
| Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске д |
| !</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Б |
| аника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у ве |
| асиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— П |
| p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и |
| асове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потич |
| итог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику |
| у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима |
| ове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се |
| е моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већн |
| се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима с |
| /p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— |
| >Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни прола |
| а овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде |
| и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата |
| амо.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Ли |
| споту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не |
| ру па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пу |
| а Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћ |
| , јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом ко |
| Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич |
| ено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера |
| м и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Л |
| а и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек то |
| е било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиш |
| p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог савето |
| х српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи |
| >— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не |
| >Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах |
| имство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди |
| га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се |
| с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од боле |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани |
| тво васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и б |
| рстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју ма |
| коше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а |
| за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гл |
| огу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Ста |
| амењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога десп |
| грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p> |
| у пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста вре |
| сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита |
| еспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је |
| шао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њем |
| а крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихват |
| је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара д |
| нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе |
| .</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаница |
| — С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у с |
| па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду на |
| зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име сн |
| /p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о |
| крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше д |
| р:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се са |
| вати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим |
| аку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим р |
| стеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јер |
| копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах запов |
| новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању с |
| вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље |
| ни:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, не |
| о је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се |
| ги пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на |
| ез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишља |
| здајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и под |
| са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била |
| } Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и |
| имија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и ученос |
| адич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку |
| е чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм о |
| упцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца |
| а у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, мл |
| и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински |
| ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати |
| урђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никак |
| граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p> |
| е тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господс |
| ог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском свој |
| едлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p |
| Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пр |
| вета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турск |
| земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда стала |
| ов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му |
| ма.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се |
| ата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Пл |
| почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> |
| у чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав ст |
| {S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као |
| ох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у |
| во пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се наг |
| ариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је го |
| српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотств |
| не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у т |
| даше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери |
| твом својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику на |
| дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и |
| дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n= |
| је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а д |
| све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јунач |
| а мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</ |
| p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч |
| ји не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових дога |
| слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет |
| Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, |
| али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из че |
| Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити |
| устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу |
| — Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехо |
| донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија |
| Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је бил |
| а свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, |
| прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} |
| чем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што ј |
| теоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су |
| то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде н |
| </p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> |
| зо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да |
| па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њ |
| вао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и |
| са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по угово |
| барског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хвата |
| страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут пр |
| и с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим |
| и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и |
| е у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући |
| У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S |
| аних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом |
| деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и |
| ена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и запа |
| тво пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова де |
| горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано тол |
| Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно |
| земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра |
| г боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још је |
| рећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} |
| крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу |
| веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} |
| а празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не мога |
| <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити. |
| и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја |
| b n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва |
| ини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње наз |
| /p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаш |
| ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на |
| .{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће сн |
| у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радосл |
| div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <di |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> |
| уд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше |
| латан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је |
| аборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне |
| њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до п |
| у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини |
| p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и др |
| и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> десп |
| ма, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнег |
| И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може в |
| > <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опрем |
| спотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" / |
| свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с |
| та; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакш |
| , опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Об |
| а Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо |
| г платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко в |
| сар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвн |
| ука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Ла |
| свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар |
| p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у |
| рата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско |
| ковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорско |
| тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с ос |
| ти, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име мој |
| Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дођ |
| је трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{ |
| ке.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ |
| игне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој прит |
| х је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцим |
| екати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већин |
| он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом |
| испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи је |
| у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме ј |
| овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништ |
| арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела кој |
| воде Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p |
| а се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике |
| , а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храм |
| на борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће с |
| екаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом п |
| ића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао |
| м Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па ј |
| ву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешк |
| топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспо |
| стадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер м |
| ; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову |
| да држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опреми |
| <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последи |
| под бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле с |
| е заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворан |
| Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане ре |
| је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примај |
| а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све т |
| нез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на |
| сти, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и |
| има.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекат |
| потових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, |
| ојвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода |
| рушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изо |
| мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грче |
| да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, |
| у, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо |
| /p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу прими |
| и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћо |
| ћута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> |
| а, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у |
| о се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим с |
| м и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> |
| ољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двор |
| стане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот за |
| послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд |
| 209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу д |
| му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, |
| подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком предан |
| твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и п |
| аборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; мно |
| врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то т |
| прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не о |
| аше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведо |
| ше десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а |
| у му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од дес |
| ји се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало ле |
| савши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове гр |
| маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати |
| клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област на |
| лужбу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а |
| <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одм |
| већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад |
| љу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор р |
| но и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце |
| у, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе пр |
| ом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнут |
| нав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која с |
| ак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вез |
| ек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство |
| а ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно насле |
| ово изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и |
| ећ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, |
| на хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некада |
| p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканс |
| усулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут по |
| ђаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држ |
| наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег шт |
| у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достој |
| би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да в |
| спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и не |
| деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне н |
| ему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обр |
| да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова |
| не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа с |
| биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете |
| ласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле |
| војим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српск |
| м гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Си |
| Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архи |
| јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао |
| а.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово |
| сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне |
| , господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале |
| љену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степен |
| хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лека |
| и се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још је |
| " /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав па |
| ремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру д |
| чком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па г |
| са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склон |
| бро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— |
| е заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лик |
| дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, дан |
| /p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле |
| као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на м |
| војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</ |
| р’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За |
| д влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи |
| реко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом су |
| ши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши јед |
| Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се д |
| е мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети |
| мао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред оп |
| је било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду |
| е страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У д |
| не војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> |
| м је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањ |
| трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег г |
| ема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад |
| </p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини с |
| д Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Кру |
| се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска уга |
| рвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан |
| е то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому |
| е стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле сти |
| снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копи |
| се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станк |
| љеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и м |
| и лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота б |
| је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њ |
| Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Л |
| адић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем |
| их нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак по |
| е знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећ |
| е са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је |
| похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што д |
| достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра |
| буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам зн |
| аса њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке |
| азареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика с |
| у две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада |
| и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме |
| мче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> |
| оследњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војв |
| к како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи |
| Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна неср |
| оћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} |
| а до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} От |
| ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стран |
| а својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{ |
| ц ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слут |
| Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека |
| усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} |
| ала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако |
| ажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се |
| ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слик |
| о толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска с |
| , није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече |
| вој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} |
| Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, десп |
| Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витеш |
| уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази |
| аска у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{ |
| друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и к |
| плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано вис |
| рај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима при |
| и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и н |
| {S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде |
| већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање |
| инисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Бо |
| е заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи |
| ану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчек |
| памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом |
| S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, |
| чекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјеки |
| кве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом мо |
| на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуш |
| поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо с |
| p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код |
| пазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин п |
| поље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза |
| откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> < |
| оде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кон |
| арина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p> |
| деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са |
| , чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треб |
| на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>О |
| још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате |
| иви говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише по |
| ак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом |
| равице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони св |
| </p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И |
| ј мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сум |
| т и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за |
| ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Бо |
| спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку ви |
| је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку догр |
| ућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа |
| p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властели |
| а кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У |
| воје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благосл |
| то стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и |
| је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме мож |
| имо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним двор |
| зу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изу |
| се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушни |
| слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у об |
| а у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот ј |
| и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару сп |
| и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војво |
| кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су |
| одграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нит |
| пева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми с |
| разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} |
| оља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак |
| старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго н |
| е је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебно |
| би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везу |
| рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити са |
| ник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у то |
| добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га |
| оје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислим |
| штином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опе |
| соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња з |
| зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и сн |
| и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку оде |
| "131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми ја |
| и руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му |
| Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док |
| ла!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе |
| итава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда |
| н пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не |
| међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше |
| опљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и и |
| била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена ле |
| сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала пот |
| сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.< |
| а припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — а |
| ланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да рад |
| сно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле |
| оштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици лев |
| е од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа |
| се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спр |
| Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српск |
| ки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отров |
| обро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њен |
| ђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без поро |
| нате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше |
| > <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам У |
| штена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не беја |
| и отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са |
| јој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које |
| стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танк |
| место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог |
| кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља пад |
| био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом н |
| тоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке |
| дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" |
| уте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све ок |
| оку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у |
| прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачар |
| вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и |
| и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколи |
| вештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га |
| леном што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све |
| малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши: |
| иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужино |
| овић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт |
| траже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним з |
| деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе |
| ђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пуст |
| је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извор |
| ом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последи |
| а ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од о |
| савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један ко |
| наге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бе |
| " /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље п |
| а, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обу |
| д кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризо |
| трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад иг |
| е у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта ст |
| и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут |
| око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте |
| алне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела злато |
| дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се ок |
| пране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицам |
| руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља |
| До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се |
| клоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и |
| ву, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца ч |
| ежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебе |
| {S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике вин |
| не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе |
| и се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побо |
| око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би |
| и за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори |
| судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. н |
| али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоз |
| да редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им |
| иских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кров |
| и, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих с |
| ави и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад |
| че које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Млад |
| чаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обе |
| стелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то |
| властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богат |
| је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобој |
| они у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора друг |
| ван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе гос |
| ко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија |
| јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоце |
| . —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из |
| ћ болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно |
| то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало зате |
| штају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отво |
| ли други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за |
| ђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.< |
| пцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Раст |
| лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до |
| је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доста |
| узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружит |
| еспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> < |
| том путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих |
| о ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм |
| е у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци |
| } Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг |
| посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — |
| употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је |
| ата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и |
| а Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била |
| е заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена |
| је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да ј |
| љу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из к |
| у и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрк |
| гађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак граб |
| а приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се с |
| ло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, |
| следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисл |
| е оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он ст |
| шао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До |
| гову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљ |
| грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да |
| рмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику к |
| могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њег |
| видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с дру |
| ар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата |
| са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну |
| ња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, |
| ="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младост |
| .{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на |
| коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запаз |
| е низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа зав |
| тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од н |
| ласт названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ра |
| аш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и ба |
| да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> |
| својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су |
| нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге суд |
| еспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари уд |
| а паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, по |
| зумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдско |
| ?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступ |
| гатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на с |
| тимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, |
| ем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио сво |
| ав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за |
| на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља св |
| %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S |
| у детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од д |
| 248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклева |
| ког војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — п |
| о почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је |
| м да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је |
| <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која б |
| абрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљ |
| орати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="1 |
| бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнеж |
| е и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у л |
| — Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вре |
| аже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и нес |
| сци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се мо |
| ебродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда креп |
| Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи во |
| тац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов |
| м милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распет |
| ц радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње |
| околачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да с |
| е је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и по |
| </p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском |
| ци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају |
| е да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да |
| из јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, |
| им се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кн |
| Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима препл |
| је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p |
| дске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</ |
| проштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када пов |
| <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље |
| ети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они |
| То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било д |
| али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још |
| тским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је |
| !</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаг |
| а у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква ј |
| е исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек шт |
| , ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђен |
| полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Ка |
| <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p |
| о чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам о |
| сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одго |
| оба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девој |
| му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину |
| , па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тр |
| трена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p |
| ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с м |
| добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане м |
| шљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> < |
| умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} |
| цима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n |
| мо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила ко |
| ини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Н |
| и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пр |
| које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно |
| ође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаш |
| а да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече ј |
| имо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми |
| своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовни |
| а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса ( |
| а душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости |
| радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе |
| аја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто гу |
| далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће поход |
| на испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Ради |
| брног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се сто |
| вање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрве |
| велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор к |
| “ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турск |
| а, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову |
| из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе |
| напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега |
| обро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</ |
| ло одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на мах |
| дно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! р |
| S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући доб |
| е да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се н |
| име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин |
| инити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да |
| p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?< |
| — Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде |
| а.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући |
| ра и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита |
| ше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде б |
| мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја са |
| тре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако о |
| ам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљд |
| ста стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да |
| >Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом рук |
| а у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около по |
| ед Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и гус |
| а поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, |
| S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранкови |
| и добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је |
| ика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара |
| ју је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али |
| у у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S |
| {S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш ср |
| м редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клису |
| бу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржа |
| а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, кл |
| те ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна муче |
| ећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом |
| вараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна |
| оврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла за |
| овићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и |
| аш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још ш |
| се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</ |
| > <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где |
| своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не |
| не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене вод |
| деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару |
| и; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави каза |
| ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бо |
| у?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> < |
| ра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као шт |
| може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лоб |
| бро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што с |
| јаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетин |
| Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прори |
| крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руков |
| и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам д |
| каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p |
| а остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злат |
| {S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке |
| х.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се од |
| човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати в |
| живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онд |
| што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време д |
| именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка |
| е благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уј |
| ојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и пово |
| диној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побе |
| ој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у зе |
| њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> |
| одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" / |
| ље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празор |
| еван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до к |
| хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова |
| д њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју р |
| бирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу |
| стати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје зал |
| ареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плав |
| су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички дого |
| е и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је д |
| <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје |
| а се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и и |
| кротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> |
| деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из ви |
| </p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако |
| плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре |
| ога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогуће |
| ош Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тад |
| n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе сре |
| <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одеље |
| ј ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он т |
| сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослоб |
| ут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да |
| а, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљ |
| чаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је |
| а војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ев |
| шу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима и |
| обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизве |
| иховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> |
| девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, |
| <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро |
| а (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје пре |
| верљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу |
| p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и |
| Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузел |
| оглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог ко |
| итећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навал |
| светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас |
| рно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље оп |
| овора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно за |
| /p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па узди |
| рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је д |
| хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња убл |
| на деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као мо |
| —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет по |
| Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div type="chap |
| , крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у с |
| ило мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, |
| } Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се |
| судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао от |
| и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n= |
| е већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао и |
| е осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се кр |
| {S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до |
| а војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље без |
| ори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се д |
| држа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљал |
| , Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођ |
| очаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а к |
| ославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још |
| есеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других |
| едилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство |
| ила, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад |
| аестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који с |
| вић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало погл |
| ренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бе |
| е деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пр |
| дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки |
| војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спрем |
| је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле |
| х да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Ту |
| подару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} |
| рхиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену как |
| њом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано |
| сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да |
| и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети. |
| доле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће С |
| одити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Ву |
| споту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га |
| ањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало |
| у за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп |
| ећ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут беј |
| де и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из |
| њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараш |
| тром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода |
| ју, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а |
| реба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Ост |
| те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изн |
| оранин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она нос |
| бра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с |
| скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се |
| чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела |
| p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не оп |
| <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шт |
| вда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И |
| ете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бо |
| ну, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправ |
| екрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз |
| ика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да го |
| коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они |
| ојска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме |
| ати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунц |
| мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благовер |
| ме рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с |
| томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од |
| ад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уз |
| гуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било |
| ове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима |
| г, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највиш |
| е до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од |
| — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази вој |
| и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се |
| а.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу |
| и су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе |
| дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чу |
| пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче ср |
| и сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонит |
| ро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и с |
| Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговор |
| ко да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио д |
| е године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Госпо |
| {S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота |
| не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш прис |
| еспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазд |
| тва и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месец |
| бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мен |
| и громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p |
| адна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху зам |
| наник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећу |
| вест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспот |
| помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје |
| ислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље н |
| 3" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које |
| и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му т |
| S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу |
| ку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да ник |
| и она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живова |
| ван у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним гр |
| та опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не |
| , како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера. |
| ше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспото |
| тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље О |
| тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучават |
| олазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — |
| о чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се за |
| ти.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се м |
| ити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а друг |
| уго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено рече |
| рст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова мо |
| је је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле сл |
| добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па |
| е у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савл |
| код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара ов |
| рахом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде г |
| је бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срц |
| оговор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом |
| руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се |
| ш ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово з |
| у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{ |
| твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти ду |
| пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах |
| ве примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше пора |
| > <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, з |
| аше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако |
| ошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за теж |
| ље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш |
| оше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а А |
| ри пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп |
| итрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловн |
| га збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основ |
| ко зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све |
| дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше д |
| учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више |
| општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглав |
| ника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и а |
| чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да г |
| дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може |
| Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, |
| из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после |
| Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо |
| ластелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у тако |
| после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале п |
| а је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље ни |
| а је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај сво |
| томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је с |
| но писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео глас |
| ор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не об |
| ла се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор кој |
| а се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судб |
| аде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се и |
| то си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, не |
| Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, |
| > Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са п |
| па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њ |
| ину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши ова |
| нда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђ |
| седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишен |
| ко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већино |
| да појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе свој |
| од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добри |
| } Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној |
| другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, г |
| е старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за |
| а могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећи |
| ао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек на |
| дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велик |
| риносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац п |
| Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамот |
| бав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сес |
| Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и |
| ме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стој |
| у оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{ |
| он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Нов |
| .</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досад |
| е је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слуш |
| авље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов ст |
| стано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тр |
| уде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очек |
| рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" / |
| ЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну |
| рка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Б |
| оме не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада ма |
| прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више и |
| авезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада |
| д Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не раз |
| да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.< |
| томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— |
| руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен гр |
| је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога да |
| м пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Ра |
| е.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелен |
| ојима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне |
| кићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше испи |
| ким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тв |
| авкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво |
| жним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене об |
| о близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од гру |
| с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад б |
| Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много |
| адознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот |
| еном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и |
| баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— |
| едње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па |
| ше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Син |
| ставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано |
| не ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, са |
| ници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наш |
| сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када на |
| .</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озре |
| з.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена |
| сом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих час |
| настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и ш |
| >У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини |
| {S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испи |
| била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узн |
| а.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угље |
| ом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нит |
| и се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах за |
| рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руко |
| Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> |
| ки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злат |
| ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p |
| оходио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, зн |
| нам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта |
| м забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер |
| е.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала исти |
| важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је м |
| а тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на ка |
| > је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од ж |
| обом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који м |
| е настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко |
| мрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не |
| о, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди |
| е.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша г |
| Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љ |
| тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, |
| .</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи |
| сти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те ј |
| тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се |
| <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придр |
| јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њ |
| штају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скр |
| ш и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшн |
| овуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет изд |
| нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид |
| низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, шт |
| еколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланик |
| ош од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедем |
| е металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела |
| ик са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак |
| је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала пра |
| оји је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сам |
| па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јеча |
| државаше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од напа |
| ас дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нага |
| ко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене ч |
| кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата |
| горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет |
| све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је пре |
| паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима |
| о, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около п |
| у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У |
| ата и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{ |
| се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика |
| У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинск |
| ут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при с |
| мџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у по |
| корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни доса |
| крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у з |
| розору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређе |
| га друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, |
| ма ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— |
| јене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домо |
| ти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња па |
| и по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратни |
| домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властел |
| повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да |
| аја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме д |
| је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше |
| ослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</ |
| летке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Прича |
| ише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само т |
| >С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу |
| пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манас |
| и деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достој |
| на Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспот |
| Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати зашт |
| демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када с |
| у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не з |
| стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала не |
| околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова другов |
| руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако |
| ојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Ка |
| аше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих |
| и се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас |
| желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оли |
| се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и пребол |
| смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, м |
| сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Уг |
| ма свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између д |
| жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва ов |
| <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече |
| скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивено |
| о што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да |
| обојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој |
| Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и |
| писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша скла |
| прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног в |
| иње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше |
| да бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху ра |
| спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љу |
| е на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi |
| цама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да |
| са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по кака |
| едан на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту |
| на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, |
| колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле п |
| а рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, |
| ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају ве |
| једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче св |
| нев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златни |
| > везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад |
| а била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића о |
| задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем неш |
| ом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени |
| његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небрат |
| воме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само |
| мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим |
| милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је о |
| ривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, о |
| ујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му ј |
| а.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле |
| но наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрд |
| бра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу |
| <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, |
| о нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Де |
| је.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато н |
| бећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} |
| ђу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајази |
| Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао пи |
| мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И |
| њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет к |
| /p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то сам |
| је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео |
| а Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n= |
| размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше ср |
| p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи зао |
| есомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њо |
| ој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом |
| од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и ве |
| ом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да |
| а све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Си |
| те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има ка |
| сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господ |
| на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама њ |
| 59" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p |
| х узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каж |
| сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога д |
| шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају. |
| е спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А |
| цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мар |
| кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се |
| двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле и |
| посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних власт |
| стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле |
| вољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источн |
| о мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с д |
| , излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим с |
| то спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде |
| еспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен |
| и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени десп |
| скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искић |
| може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градск |
| право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана |
| Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе |
| дом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној ода |
| бучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно |
| Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник с |
| е то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја |
| е отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво уп |
| жичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукн |
| тадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још ј |
| а.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору |
| краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га п |
| Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и |
| имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнез |
| ма, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубости |
| о трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном л |
| ића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда |
| адра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра М |
| и станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} |
| стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тог |
| </p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, п |
| мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писм |
| га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, у |
| д Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погреш |
| навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој |
| вом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијор |
| е боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам н |
| пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гроб |
| овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву служ |
| леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак с |
| е бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{ |
| ани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужн |
| о досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролаз |
| вога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша на |
| сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана |
| гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и пр |
| разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али в |
| иди над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непозна |
| и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S |
| b n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле |
| њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он |
| во што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београ |
| у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевс |
| глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отп |
| после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од г |
| АЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас |
| Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узб |
| p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p |
| цивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плав |
| оси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усн |
| и шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— За |
| није опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође бл |
| <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња |
| Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брж |
| ке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аран |
| pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа |
| та.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и уче |
| ић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад |
| у други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљ |
| јасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена |
| е одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> |
| ко дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Зл |
| лав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугач |
| >— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> < |
| <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који им |
| нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину |
| о чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духн |
| у шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу т |
| трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ниш |
| ган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} И |
| за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и по |
| жљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По зем |
| ма потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлос |
| p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацим |
| племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати |
| е мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јав |
| ћем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече |
| за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисм |
| ом жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју |
| атра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, |
| се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А ка |
| <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одго |
| у сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час |
| орика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" |
| коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под |
| шеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле |
| !{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се |
| до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца |
| м около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред св |
| обојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и |
| де и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даљ |
| иди.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза про |
| {S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигну |
| видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака пор |
| </p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врм |
| во тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других су |
| помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо л |
| Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свр |
| ега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао изми |
| гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а |
| ко виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за |
| одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га до |
| о.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи свој |
| одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> к |
| еговог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, пр |
| леда колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао с |
| властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па |
| е судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је бил |
| о уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег т |
| уповић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода |
| о и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и |
| еспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому свом |
| могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које |
| ђа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану. |
| роклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на си |
| ре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! р |
| огао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устоп |
| тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Т |
| чеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толи |
| страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити |
| ар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си |
| ља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључи |
| јну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом |
| победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упушта |
| мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар |
| гнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеш |
| аво и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од о |
| Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова |
| гљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко То |
| еза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свог |
| разне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен ул |
| равицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув |
| сећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за |
| десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искуп |
| у Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше д |
| у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе тво |
| али, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> < |
| стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у г |
| слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Мари |
| у могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода |
| ник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пу |
| врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> < |
| те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не о |
| три и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђ |
| бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му са |
| етлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{ |
| лари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно од |
| Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не з |
| у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се вр |
| ослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколи |
| {S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обе |
| и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у в |
| слажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S |
| у закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n |
| нутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну |
| /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина рад |
| помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па ок |
| у <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупниц |
| негиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној |
| > <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене |
| нућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, м |
| p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и т |
| оји из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Во |
| и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на |
| огатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана |
| ајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане сам |
| О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дво |
| анин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном |
| љу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспот |
| даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста ком |
| </p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се у |
| војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајев |
| султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу |
| ц</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио |
| и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њ |
| S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче ко |
| обро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши |
| мах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздр |
| граду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостој |
| једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу |
| 2" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{ |
| Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак ни |
| зе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше з |
| анко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован мора |
| и да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранко |
| ће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не беја |
| Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с |
| Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник |
| уда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаш |
| лаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} |
| Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарај |
| па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи |
| овачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и |
| , а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуз |
| ово кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угље |
| срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше м |
| ни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се |
| , улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и |
| је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше опр |
| но у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други |
| преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје |
| изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и |
| га деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског на |
| је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: |
| у деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих |
| , рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина ј |
| неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта л |
| ог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} |
| а говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом. |
| и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих пос |
| слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Са |
| је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" |
| свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић |
| , чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око |
| војих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и |
| } Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само нек |
| а увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше |
| и на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела зар |
| црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, |
| јка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао јед |
| он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи |
| а, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манаст |
| а.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар са |
| в брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија. |
| ула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} |
| е и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p |
| Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину ње |
| ли ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац |
| смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу во |
| подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> |
| да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонит |
| Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} |
| кчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, |
| м мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} |
| рзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка н |
| аше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p |
| ако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, |
| их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама ш |
| епоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, н |
| че: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} |
| остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најсла |
| аше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за не |
| ивериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху |
| Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана д |
| девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пр |
| дом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пр |
| поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју |
| онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом к |
| тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више |
| , блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под |
| речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се |
| падно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој во |
| нео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сад |
| м челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти |
| а заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени |
| ах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од |
| мећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге |
| таше мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души |
| се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо |
| ј омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном |
| екај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас уско |
| ну о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па |
| властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохват |
| ена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а |
| адослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се о |
| ава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично |
| од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења |
| еликог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик ма |
| ве што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше |
| крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је ста |
| е стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет п |
| се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава |
| не низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев |
| то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више сне |
| ху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се сам |
| трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари |
| и напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се |
| о је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се прели |
| } У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким |
| есец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситн |
| Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу па |
| ђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</ |
| и да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котл |
| вни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно до |
| сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро |
| зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи |
| ело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у гради |
| вића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводи |
| ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књ |
| ј сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Беог |
| , у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно др |
| њиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се до |
| гови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p |
| вдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он |
| ђега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љут |
| боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима је |
| црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се страна |
| веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у |
| орити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челни |
| измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше о |
| их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан п |
| ским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у |
| отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да до |
| а ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} |
| твори посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се |
| а татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском о |
| толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас |
| S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да |
| /p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> < |
| това.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који ј |
| ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" |
| .{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју |
| о на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове н |
| бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског бој |
| а је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се |
| ог Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину своји |
| вши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, |
| дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по оби |
| алом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С т |
| на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски саб |
| Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Тргови |
| не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би дес |
| p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпо |
| ешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленка |
| е да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави дру |
| подара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу |
| титошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} Т |
| не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, ве |
| вијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а ле |
| валити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прв |
| линства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашње |
| градском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да н |
| ши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетск |
| нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Нап |
| коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у К |
| еном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој |
| S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло |
| овима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, |
| љ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Го |
| а рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: севе |
| живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до |
| , а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" / |
| рсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће |
| га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко п |
| погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част пр |
| а сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне дев |
| тна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата мог |
| показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ В |
| и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог |
| страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину |
| г господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а В |
| ава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лаз |
| ао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде |
| е пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и |
| а с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове |
| де за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властели |
| и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио |
| се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, |
| ота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Десп |
| век потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} |
| ремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек |
| лато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођош |
| и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни |
| ревагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу |
| многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињ |
| ине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и з |
| ешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, д |
| аљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на |
| јица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остад |
| нутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих |
| ио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама |
| та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим |
| и смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најси |
| е стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је |
| деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив де |
| ерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И |
| Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и о |
| у судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела бога |
| три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обу |
| реко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена л |
| даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благ |
| и своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан вла |
| е богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика к |
| шуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше |
| е путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се В |
| S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици |
| пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узб |
| >Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, |
| столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодл |
| ик поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљ |
| аничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мисли |
| откопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред то |
| ље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне |
| е слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прори |
| је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам с |
| уму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брд |
| казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, |
| кршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треб |
| p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио ј |
| .{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> |
| њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одош |
| језде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад |
| леда око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не |
| а срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здр |
| ко му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим пут |
| ви:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похва |
| доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се рако |
| те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше стол |
| опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам м |
| ане његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабел |
| Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим |
| ишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у % |
| азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господ |
| крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе неприја |
| само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Ви |
| ужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p> |
| нице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају |
| х суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>М |
| !</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће в |
| лном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној |
| еног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пре |
| о желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дв |
| иних.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим чети |
| ко <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не |
| тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} |
| родом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца до |
| застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам |
| p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у о |
| Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, |
| рика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али |
| слав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је остави |
| ија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у |
| потство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} |
| то седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</ |
| ГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртно |
| лонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити ш |
| ин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехме |
| ешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало |
| еван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром |
| е на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само |
| аше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у |
| вац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држа |
| не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико к |
| т врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања |
| Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака |
| али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — ч |
| ник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, у |
| ти.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо замор |
| живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на велики |
| Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кне |
| е, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми с |
| тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми с |
| Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорн |
| овим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али |
| аше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се |
| та у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских |
| уго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему |
| >Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце с |
| } Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, |
| , у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после он |
| изнања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом |
| p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз с |
| надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају |
| .</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске |
| ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљућ |
| етљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанст |
| н стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и |
| е да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још дал |
| " xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем |
| _C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред ов |
| дости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у св |
| Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет |
| де коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо оде |
| а стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже |
| Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко д |
| 48" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињу |
| чно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, зас |
| тор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз ред |
| озвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао |
| му води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и он |
| ни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору |
| со утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} |
| ако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, ме |
| ахом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше |
| о главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се дос |
| у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њ |
| ом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све над |
| ј од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим |
| знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Д |
| страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} |
| много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да т |
| ту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војвод |
| е две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{ |
| на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тр |
| у и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} |
| убљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим |
| же велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се так |
| ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игуман |
| а и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње |
| томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени |
| се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука |
| ег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока |
| другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотов |
| уго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трго |
| и Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, |
| потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нам |
| постижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да |
| провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки в |
| инесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спус |
| и свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p |
| Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А |
| а и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих |
| ц са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле |
| а кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране |
| ели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> |
| е гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засеб |
| гра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају до |
| p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држ |
| аве може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше ка |
| врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до д |
| вски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех |
| <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам д |
| околачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши |
| или на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи г |
| ређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и в |
| из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде |
| кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у |
| и Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са п |
| рушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је |
| де како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше наг |
| се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом н |
| Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су |
| је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њ |
| преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну д |
| њах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" / |
| умњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се |
| ив азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост мо |
| идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене б |
| ори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је сву |
| и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>М |
| рни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без о |
| где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изг |
| чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад |
| се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћ |
| да Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{ |
| могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p |
| остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрс |
| мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави н |
| плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори |
| з је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила |
| ући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова |
| неза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на |
| лата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског ца |
| ло је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку дава |
| стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — б |
| са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш бр |
| шта чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми реч |
| } Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, |
| еко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по вра |
| ди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на |
| рина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром п |
| спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавд |
| х, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже р |
| поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских в |
| ранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоузда |
| рво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да ј |
| таху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге |
| дној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе |
| мо може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који ј |
| источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази ис |
| аљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се |
| олико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а |
| дмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама зај |
| та на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на ко |
| га су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице с |
| и врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз ред |
| но.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозден |
| —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а |
| је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом. |
| шка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови |
| е радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{ |
| аху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име мој |
| х радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара дес |
| вуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, |
| мах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Во |
| ким црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из |
| а на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник |
| .{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али стан |
| е с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу |
| рат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> |
| т наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов уч |
| е скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, оку |
| ек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспот |
| ита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и сме |
| , уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и ми |
| едице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне. |
| са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са че |
| пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан |
| а остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{ |
| лни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у во |
| аше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање |
| Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршењ |
| поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године г |
| утник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су |
| ика, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после по |
| осле саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровни |
| Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили час |
| т, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желе |
| дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан |
| је поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу ново |
| S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме д |
| ах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крва |
| Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог бој |
| плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога |
| десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса |
| дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а окол |
| прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и |
| .{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га |
| лу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Д |
| се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи вели |
| изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Мо |
| ао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен ц |
| јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> п |
| одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и ц |
| х зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, |
| не а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику |
| ки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало |
| нских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с гра |
| се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гос |
| као од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше |
| па и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племс |
| браслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пе |
| ч маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који п |
| им пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и и |
| ислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} |
| ко.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливе |
| и и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом |
| биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, све |
| у заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза среди |
| а опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и б |
| схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијор |
| т према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда |
| вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну |
| ом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други |
| ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тиш |
| јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оли |
| ..{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Гол |
| n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Ар |
| n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у |
| али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: поб |
| е њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да |
| ио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхва |
| ало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{ |
| Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота но |
| {S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обил |
| и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејах |
| а погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> |
| ћи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаш |
| мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од |
| ван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је С |
| Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове во |
| поте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли |
| ре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Сокол |
| тову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово |
| онесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати |
| могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја |
| <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим дан |
| ђе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ћ |
| и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и т |
| ра који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском |
| тничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима |
| спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Во |
| че изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним |
| обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груд |
| а, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа кој |
| одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стран |
| рела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су ста |
| о почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, зас |
| с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо |
| тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде ни |
| еша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</ |
| баница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о б |
| .{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре |
| ене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што |
| шао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, |
| до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с |
| д год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло р |
| ти јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде |
| м земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико |
| их бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога ш |
| његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад |
| S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, |
| p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb |
| ношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да |
| а крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико коли |
| е поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто в |
| оже рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањ |
| о било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповеди |
| , слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу |
| ребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћниц |
| лико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> |
| ц, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугуј |
| Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде |
| а ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом |
| } Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да |
| нав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са с |
| иње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне |
| јње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна |
| а као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па |
| а његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљуш |
| оље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни с |
| ране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је |
| ка и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, |
| а у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.< |
| и двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти кап |
| ве, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида |
| покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То |
| к зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места |
| з даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} |
| аска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедем |
| у за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с ма |
| аб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену о |
| онио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и ж |
| ли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви о |
| кав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ве |
| једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле |
| лико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од ко |
| — Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пл |
| ли славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одм |
| не и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позв |
| смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.< |
| е новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком О |
| ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пр |
| S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе |
| у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и вр |
| путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body |
| слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и |
| оту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврш |
| и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p |
| ad>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранкови |
| ата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p |
| елезну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим п |
| > <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и |
| анкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{ |
| ма Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга м |
| оје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па |
| олазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала |
| ио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у |
| почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себ |
| сти. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не ч |
| ћином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудим |
| дно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S |
| Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га |
| добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет кол |
| она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част |
| нез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и слом |
| слони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све у |
| му се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим |
| и новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, ст |
| винима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имај |
| !“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и |
| о ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће |
| ажећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{ |
| ужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, |
| а време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреб |
| рипада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ |
| код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не с |
| ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које |
| мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стр |
| се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратим |
| вео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n |
| > <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило |
| је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да |
| — То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку б |
| {S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли |
| т турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у з |
| мовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само |
| тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот |
| нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не б |
| Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко |
| са на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам |
| што поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец |
| арије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде |
| забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем заг |
| о.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна з |
| гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас |
| шићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша |
| а гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем |
| спод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома наш |
| Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро |
| ар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужно |
| и Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови њ |
| доше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" |
| видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми |
| свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type="ch |
| е.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</ |
| агословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И |
| ла, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде ни |
| у деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се |
| уди однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом о |
| ријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, |
| и моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослоб |
| } Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке има |
| , али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да |
| ла је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским |
| немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p> |
| } Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јо |
| и и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у кови |
| овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову |
| трахом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави |
| на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро спле |
| итала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срц |
| умњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину |
| нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> |
| ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш |
| :</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у п |
| тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, и |
| и доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовц |
| рце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у влас |
| нам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш |
| аси које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Бо |
| и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S |
| , Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко па |
| ечем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p |
| S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је. |
| прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} |
| рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{ |
| вола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш |
| ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и б |
| ше не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче |
| S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</ |
| војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и у |
| у се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те |
| у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукоб |
| ође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела |
| ан водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{ |
| била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе |
| тле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском сво |
| и а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души |
| товине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Јез |
| као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Д |
| дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових де |
| нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави |
| њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихо |
| е туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да похо |
| ога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић наву |
| деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спа |
| Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихо |
| ти у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, ц |
| губљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синов |
| е старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође п |
| рође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској. |
| нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на |
| ко се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљеш |
| треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир |
| ша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тиш |
| последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, |
| анко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, |
| жда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Пр |
| вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна |
| .</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он |
| лачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски |
| скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p> |
| <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи оп |
| ани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађа |
| зе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његов |
| ваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљ |
| а јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони с |
| важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрд |
| а Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан |
| г с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: ан |
| нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено! |
| прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обо |
| ча да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао |
| е и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о ст |
| издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не св |
| своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за ру |
| — Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је пр |
| еш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што |
| а видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> |
| рети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита вла |
| и!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићим |
| сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p> |
| ном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржа |
| шљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га |
| о рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду |
| ужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба |
| " /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата |
| борне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пр |
| тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје че |
| љено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихов |
| љуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а |
| S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто п |
| тара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с п |
| ада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич д |
| входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Б |
| сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњ |
| бостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вр |
| владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допрати |
| коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела |
| а од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу. |
| <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хо |
| ри и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p> |
| могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите зем |
| тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако за |
| ушу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина с |
| м прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млад |
| чинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} |
| Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да |
| ана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам |
| /p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим |
| их дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— |
| деш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак |
| а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље |
| говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и ба |
| а своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— |
| лећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше |
| на тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав ка |
| ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново |
| ети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер |
| одужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим |
| причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> < |
| знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више ж |
| ниша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нис |
| ји умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од с |
| есели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче |
| иште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи ту |
| ема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак |
| исне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини. |
| но испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} |
| смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој м |
| ано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче |
| узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему шт |
| ти у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не из |
| о бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни |
| кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваља |
| е у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу |
| слинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раск |
| ским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путни |
| де, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер беја |
| снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена |
| и се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли |
| изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђ |
| у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p |
| S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ће |
| кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколи |
| је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали |
| тати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске ме |
| них порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорит |
| ту која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево. |
| ри је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и ра |
| из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињ |
| е.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи |
| повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не преста |
| Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да |
| јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? уп |
| 00" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кн |
| ру.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни |
| те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p |
| ржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан д |
| <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у |
| је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених |
| ва.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам |
| руге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад ст |
| аље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен |
| ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху |
| м веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богат |
| </p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— |
| Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару |
| ко што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша |
| има опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијар |
| адо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остад |
| у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору б |
| и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Госп |
| покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и |
| је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још ниј |
| за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка |
| иш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синиш |
| ме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који |
| ење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће |
| ји је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p |
| } У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина беј |
| анко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} |
| Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба |
| д постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на суср |
| удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Б |
| тигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јади |
| честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би жив |
| смо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{ |
| ду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела |
| а не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она ј |
| ма жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код св |
| иља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пе |
| {S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и ре |
| до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година |
| лежила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена |
| својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа де |
| ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</ |
| сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу |
| усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и в |
| оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p |
| њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу |
| ами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан ко |
| ка госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту |
| војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено глед |
| средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се |
| а, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на |
| з одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвише |
| стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> < |
| уку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија. |
| ати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, |
| уци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим в |
| !</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопил |
| отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата ј |
| с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под влад |
| учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додво |
| само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прили |
| чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље! |
| м могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> |
| његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти |
| на пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што с |
| ије у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе |
| ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! ст |
| </p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родит |
| огих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за пред |
| мо ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ |
| а нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с |
| о и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер |
| решила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p |
| д њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгоља |
| војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљ |
| е Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи к |
| али, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била |
| сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они |
| чи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, |
| А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну ка |
| нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међ |
| његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи ко |
| дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> |
| веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираш |
| је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на бу |
| Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна |
| у новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, |
| јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, |
| ао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом долас |
| што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, |
| а пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они по |
| ала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражар |
| <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кр |
| а била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу со |
| Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљ |
| есара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, |
| ек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад |
| оба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом си |
| поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало |
| ојвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен све |
| дост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек |
| у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на |
| идех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи |
| а, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између |
| га прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном жи |
| е!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да друг |
| нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је |
| гони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри |
| то таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим ми |
| виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} |
| даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице |
| е пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушт |
| одице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окруж |
| сока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора ко |
| шавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва |
| </p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе кр |
| уара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних да |
| им царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је ц |
| еду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишл |
| ела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, |
| а будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране |
| — Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" |
| о ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> |
| , није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{ |
| ра делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div t |
| а видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше |
| лно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси. |
| е то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— |
| е могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми г |
| више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о |
| вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одг |
| нути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај ис |
| е прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху |
| ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда и |
| ајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте |
| ова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење спор |
| Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољу |
| ости и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв и |
| p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа |
| аје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, раз |
| о то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје |
| се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војв |
| очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не |
| {S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду. |
| ило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба |
| ош много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} |
| брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпо |
| ира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али |
| Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратни |
| у младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њим |
| , можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколи |
| нан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за |
| ду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он нед |
| оји мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} К |
| аше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он |
| се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било с |
| ростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешки |
| и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим |
| тешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} |
| бав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је на |
| це огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јав |
| је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друш |
| ма спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке |
| ању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се с |
| зме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.< |
| е.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и |
| ена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрад |
| холости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина |
| ужим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голуб |
| олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу |
| ј жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али |
| и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију |
| ни и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и |
| Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео |
| око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требал |
| > <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим го |
| а, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Гово |
| б накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају |
| мињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора к |
| јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно пла |
| могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој изди |
| дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут о |
| даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често св |
| , те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за |
| на, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојев |
| се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја |
| ако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна про |
| унце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{ |
| , што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном при |
| аде јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину ко |
| лике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако |
| м!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и |
| кну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{ |
| уци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која |
| ама стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, |
| ра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали нер |
| бано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за |
| ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох |
| а <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Вр |
| е па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.< |
| ором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим |
| хватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, |
| ашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још |
| к победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео |
| м, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! д |
| вљише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече |
| S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} |
| чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је |
| урђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, п |
| заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девоја |
| граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често |
| лечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој |
| оме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је |
| истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, слича |
| ка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — |
| ори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда м |
| своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ |
| плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколеба |
| икога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самох |
| а, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за н |
| ни брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким |
| ен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бов |
| вански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода |
| рговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} |
| јаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше |
| Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође |
| путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање пој |
| е.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, з |
| Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти ид |
| равно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Ка |
| рало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим в |
| ачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца д |
| сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају С |
| Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и зам |
| Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће с |
| Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p |
| ам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и |
| и од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} |
| га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Та |
| а узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места |
| а кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Ал |
| вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву |
| лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине |
| дигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом |
| етеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало ра |
| е излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство |
| зима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребе |
| зиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац до |
| на, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза б |
| Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руц |
| наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не мога |
| оћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе |
| у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он |
| и их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови. |
| за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати |
| крије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагл |
| и га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, |
| већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвој |
| одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у св |
| ва судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич |
| лужио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онд |
| ји спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна |
| ђи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало з |
| м таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те с |
| далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> |
| пор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речен |
| и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код |
| о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвише |
| и покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се |
| езно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Ви |
| ојој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног сусе |
| ћеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, |
| припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто |
| да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с |
| но продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он |
| што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној во |
| у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи |
| и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога |
| е за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напад |
| е пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пех |
| — Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим |
| ! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пеха |
| гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко |
| није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако пр |
| сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене ни |
| побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу |
| и изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коњ |
| писка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ с |
| слове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оста |
| а игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају |
| писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кида |
| раду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у |
| девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је |
| благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распрост |
| кав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро |
| лно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце |
| нову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако н |
| ојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада п |
| штавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непо |
| е та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу њего |
| наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> |
| Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом п |
| хођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућен |
| ас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ |
| не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене не |
| Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског ц |
| .</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер пост |
| воју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме |
| ком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја |
| ода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> < |
| и и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се час |
| ко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији |
| Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу. |
| уца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> |
| крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу ш |
| вићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца поже |
| такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</ |
| е.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огре |
| аше.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и |
| оме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности |
| млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства уга |
| сенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имај |
| Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! |
| ор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим |
| Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} |
| <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} |
| нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој ос |
| та се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко з |
| има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Конст |
| гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасно |
| p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по је |
| готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чет |
| н је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је |
| молила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p |
| наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обал |
| ијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубин |
| з.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се н |
| Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи ш |
| црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој к |
| , и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ра |
| једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољс |
| бору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах на |
| вога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога бла |
| ав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет из |
| ике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлу |
| шка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пу |
| ако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} |
| м трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам |
| тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не ве |
| ешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши гов |
| е баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју |
| <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копља |
| а прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки |
| њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећ |
| епо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим |
| а Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јан |
| .{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу |
| а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> |
| и које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, тв |
| а могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту в |
| гљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе ж |
| стави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше |
| његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној |
| х најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, до |
| и побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате |
| се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те с |
| витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба |
| е.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спу |
| се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и пред |
| мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да |
| пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала сп |
| оћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније цр |
| .{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Н |
| ознаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачек |
| еком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред кој |
| о тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се |
| ђа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мил |
| стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> < |
| јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које и |
| а северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасил |
| спота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, |
| ам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше п |
| а доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику кл |
| се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна |
| које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> |
| е бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у б |
| прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехар |
| е можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а |
| а војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Син |
| прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погл |
| ине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и нево |
| се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопа |
| ало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови вер |
| који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само |
| уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Ка |
| иколу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би |
| а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n |
| ој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорач |
| ху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</ |
| се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, |
| сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца к |
| љену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с |
| ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе мн |
| одсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, каз |
| ар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров |
| Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све ј |
| рајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n= |
| главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашт |
| оје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и праш |
| ко пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мно |
| праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S |
| покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <p |
| крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихва |
| па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијор |
| е</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Д |
| <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно |
| колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које г |
| ти <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и |
| ш држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару |
| оје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар зауста |
| аше као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, приб |
| ше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и |
| о само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренута |
| крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, ка |
| изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спок |
| и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружа |
| Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима ско |
| а.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.< |
| икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад го |
| имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, |
| и указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства св |
| овору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави д |
| и у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ћ |
| Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, пр |
| љени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најрав |
| на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без |
| копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца с |
| па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и |
| ојска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подгра |
| о лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши |
| мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У |
| ћи мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените б |
| е саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша |
| е би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу |
| бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угље |
| р Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радосла |
| туба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они од |
| а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе у |
| иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола нас |
| ојвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један п |
| једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— |
| аца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свек |
| ину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</ |
| а коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господ |
| ту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, |
| ад.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ |
| т, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи некол |
| рчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше |
| ипадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %сту |
| војим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде |
| тка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи |
| ром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила л |
| {S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да п |
| /p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџ |
| е кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хрж |
| е оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, |
| и дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега |
| мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на |
| поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помаг |
| <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен |
| знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— О |
| к пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се по |
| рази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомил |
| вни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу ком |
| којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један |
| ододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни |
| е се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врб |
| ејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја ост |
| иповцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу |
| повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе ок |
| е могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога још |
| кивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру |
| руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред |
| а; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град беогр |
| — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао о |
| а је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да ј |
| знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужн |
| них држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше ум |
| о је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине в |
| шаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромн |
| час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквен |
| грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и |
| {S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пус |
| задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, |
| вода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући |
| ом било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је кој |
| Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху |
| помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} |
| <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти |
| и %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто |
| дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико преча |
| врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао |
| дити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом |
| из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шуба |
| ици разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и |
| старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" |
| вољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тража |
| или на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да ј |
| ела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаш |
| ини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са |
| ије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спа |
| шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка |
| бале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар |
| се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</ |
| падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити |
| е ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржа |
| угог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На |
| он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и оп |
| {S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Мус |
| јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поуз |
| p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић |
| давна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за |
| на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљ |
| што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак |
| ану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлуч |
| по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спо |
| кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оли |
| </p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се жив |
| ања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и < |
| </p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опш |
| огодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све де |
| доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пу |
| ш горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског |
| ки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио |
| х на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се |
| бину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако д |
| ко буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам |
| море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против аз |
| рати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} М |
| ду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше изд |
| на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али |
| ким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је с |
| јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војво |
| лих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p> |
| љем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим уз |
| S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на коп |
| и своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, во |
| најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григор |
| рпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав |
| Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се |
| бен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниск |
| такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је м |
| ан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} |
| евић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило |
| сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лак |
| гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, |
| шева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по |
| , вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према право |
| вде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згр |
| животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље: |
| Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је њег |
| онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожел |
| овор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се |
| зненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> |
| едеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p> |
| дизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете нави |
| е.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени ч |
| кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не мо |
| уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратил |
| ик.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право |
| ише сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у св |
| ман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспо |
| оуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи |
| укобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још |
| , и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лаза |
| војима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбоји |
| га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору |
| зак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града |
| жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њено |
| Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех сам |
| у звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспото |
| жаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна |
| ахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим риз |
| ри:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} |
| а спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање |
| пу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а ок |
| бу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљ |
| она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзат |
| ма са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разас |
| ата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се з |
| задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена |
| ких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори |
| оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се так |
| <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљус |
| војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу мн |
| и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> |
| часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу |
| ом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна |
| а од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то |
| више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је д |
| а сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном |
| сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његови |
| јном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад |
| служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци |
| квеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од ок |
| спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз све |
| ди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћеса |
| и ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једн |
| еша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотст |
| занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које |
| дишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарн |
| ри који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина |
| па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пр |
| же Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот |
| ме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из |
| <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се с |
| ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нис |
| ше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе н |
| може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> < |
| <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара |
| у косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку са |
| </p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p |
| , задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је |
| ајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било |
| сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S |
| ву с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — |
| град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он са |
| ајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио |
| {S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бе |
| и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који нећ |
| ине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову |
| ишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била |
| кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пех |
| се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ ки |
| тарешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се нај |
| наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није |
| инуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опа |
| ра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи |
| једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прош |
| аспетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највиш |
| p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу кој |
| е па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак ст |
| амо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим |
| азнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се на |
| га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору јед |
| ан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} О |
| о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворан |
| {S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да с |
| ишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се с |
| преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> |
| ори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи |
| <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Че |
| ори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>С |
| ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби с |
| усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини |
| p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да |
| овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже нат |
| ога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног п |
| ин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тог |
| и Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкива |
| м чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски |
| са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве |
| едом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова |
| ота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у к |
| даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док о |
| а, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдски |
| ови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше |
| ву.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са |
| уги сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом |
| ијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазарев |
| ују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове на |
| им, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну |
| тним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог з |
| лично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је п |
| олажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбор |
| есна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и |
| } Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника ук |
| анку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда в |
| на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиеп |
| ова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тад |
| ка њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је прв |
| е буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не м |
| иштво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао |
| бро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где |
| што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> < |
| питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа. |
| Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио |
| же, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука пос |
| и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, |
| е мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се |
| ин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често |
| ајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} А |
| ше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Ву |
| пот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведо |
| ји се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из |
| инина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — |
| сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори и |
| <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће д |
| нуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено |
| жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забав |
| о стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, |
| гарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства |
| трча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао д |
| <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лако |
| кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо би |
| ано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучниј |
| шћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у |
| рвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> |
| де са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина |
| де краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње с |
| шим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} См |
| ко је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" |
| отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која ч |
| уних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} |
| p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и веро |
| шетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба н |
| даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две сил |
| ље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како не |
| са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуко |
| тало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада |
| љенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, |
| дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гро |
| или.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p |
| </p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — |
| света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару |
| јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, |
| де, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по |
| > <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је |
| а света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али јед |
| управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути је |
| рвог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и |
| есе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима |
| у те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о мн |
| ем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Ју |
| устави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с |
| о ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са север |
| ражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p> |
| %. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер |
| <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и |
| Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела је |
| рх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лаган |
| та на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гл |
| е који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву пред |
| њу снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша |
| раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином п |
| увоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од уво |
| ок остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стиг |
| војка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одго |
| вори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p |
| алеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе |
| ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењ |
| бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом |
| преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу про |
| на Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође |
| дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта ј |
| ровати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на ње |
| ејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и и |
| е њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда сил |
| м полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова |
| ња.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила |
| е још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти |
| опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</ |
| да остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земљ |
| језда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:< |
| ољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса |
| јим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак |
| дич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обг |
| ане: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба М |
| кави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их п |
| еве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву |
| >Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али |
| стиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час над |
| кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах з |
| с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, ми |
| ову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског |
| , али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и |
| а стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли он |
| и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до |
| једнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{ |
| јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти в |
| џи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крв |
| зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се за |
| и корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се |
| стаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која |
| тац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{ |
| >— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служб |
| и њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S |
| пезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војво |
| ме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране о |
| речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га |
| а је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотст |
| ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што са |
| адам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послов |
| и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десно |
| и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Морави |
| јаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи |
| у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не |
| нила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не оду |
| седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди |
| пред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му н |
| а иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђ |
| 6" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта л |
| поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, ду |
| утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко вод |
| лио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савез |
| га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} |
| и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испре |
| >— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијори |
| оше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полаган |
| > <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лиш |
| > <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне |
| а прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <p |
| на Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају |
| ња.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена |
| орке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом ок |
| једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад |
| сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган |
| ослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, и |
| звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети А |
| сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен |
| а дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и скла |
| а и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон |
| /p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који |
| то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утеч |
| оворих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако |
| кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа |
| да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је ис |
| лавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном |
| па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себ |
| е како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у неред |
| ко је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бован |
| а ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече |
| невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> |
| , Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да |
| е не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с |
| држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли |
| Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни |
| ет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више |
| ом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја на |
| " /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велик |
| погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита |
| лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на дв |
| еде, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове дог |
| , ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па |
| а северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пе |
| Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пруж |
| добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутр |
| е прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У д |
| јрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч в |
| /p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је нас |
| ала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Н |
| своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам |
| n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи |
| е на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегл |
| приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше д |
| — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву в |
| шима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, |
| војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубост |
| спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, от |
| ен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сј |
| га китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се |
| зима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је |
| Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда |
| путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помага |
| је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео. |
| {S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао |
| од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам |
| нио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне |
| жање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дрен |
| амо учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Ко |
| онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у про |
| рхиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јева |
| дан од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи нас |
| ву док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била з |
| !</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затв |
| ужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев |
| у, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли |
| прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са |
| екујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић |
| га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p |
| ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да |
| а која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатков |
| у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бит |
| обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно с |
| ре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се |
| олац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од ње |
| и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива не |
| ле кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за |
| Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се ма |
| е мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало по |
| тпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спр |
| ратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Уг |
| војко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не |
| Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене двора |
| удотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти |
| па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго проб |
| источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стран |
| еко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с овак |
| ју ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други |
| им стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосн |
| г протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали неб |
| у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источн |
| доше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом план |
| возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда |
| ветлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме го |
| ота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки о |
| че:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Ве |
| еку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију |
| и.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, < |
| шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат |
| та.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ с |
| адржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Кос |
| %.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тај |
| /p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а |
| , и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ће |
| не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштро |
| јахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви и |
| ав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обра |
| онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у он |
| в стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="chapter |
| да праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> < |
| , оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљуски |
| као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које беја |
| рену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на |
| из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пасти |
| p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их ј |
| 144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане ста |
| хова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом ор |
| тар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ве |
| га ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино ка |
| а кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах с |
| раја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је |
| еспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико |
| поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p |
| стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу ко |
| спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње с |
| м Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана |
| изнајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Ма |
| м омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду д |
| о за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, |
| из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао св |
| а, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али |
| е био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило |
| ку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале |
| а бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— По |
| његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом вој |
| " /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико ли |
| па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и |
| ором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја |
| остила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим |
| г је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> < |
| је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захв |
| ега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи |
| ње могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично |
| у ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ |
| {S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и отку |
| авих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне пр |
| и пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.< |
| те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим са |
| неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста |
| зобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро |
| аке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером |
| дема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе кој |
| ка градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши |
| фимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе с |
| сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од |
| анском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас рабо |
| оме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и окр |
| ише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је на |
| владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи |
| те муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из гра |
| она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје п |
| души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града |
| имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим |
| Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвал |
| p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и |
| чи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим |
| м лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али |
| ом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb |
| ни даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољу |
| ена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рач |
| ћи се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! п |
| и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени |
| ко зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а с |
| јводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су |
| да он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова бој |
| а мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима би |
| {S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима |
| војом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> |
| се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а |
| о града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточн |
| граде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у |
| ад, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљ |
| /p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.< |
| био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с ј |
| ји је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ро |
| за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском |
| а, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на |
| ода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и |
| зу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут |
| а и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да ра |
| ушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који сп |
| ђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић |
| но чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је с |
| азнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вог |
| куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на ово |
| да кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања |
| обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да |
| ане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза |
| } Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанп |
| та доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Ст |
| кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се ч |
| } Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало |
| ише удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</ |
| .</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговор |
| сом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да |
| љиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се |
| плешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је |
| ла на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>В |
| разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јас |
| стинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде ку |
| ина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у др |
| га сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме б |
| еше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престад |
| и говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд мак |
| жи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима п |
| hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако |
| баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Ра |
| и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником |
| дарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам ца |
| одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што |
| чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је |
| на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и |
| наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и |
| и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше |
| > <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ |
| ли — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје љу |
| лије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраг |
| м намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених пос |
| а и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се |
| теван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} |
| С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева. |
| е даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском с |
| пријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не |
| пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, |
| бачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до |
| о уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се од |
| још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њ |
| /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу про |
| иш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не з |
| премна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, р |
| ка новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаш |
| валише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, лични |
| — Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима |
| плању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко |
| :</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу |
| е знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескака |
| шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на па |
| весте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове к |
| по освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши з |
| ика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да с |
| римивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, С |
| <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за |
| е.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере |
| ед њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом кој |
| право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> |
| њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на св |
| мици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S |
| м, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуч |
| крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и н |
| својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у р |
| које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре де |
| стано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређен |
| ој међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала ш |
| .{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко |
| з груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, |
| вим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} |
| о на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ вет |
| ваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Јо |
| ака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапиш |
| амо гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми ро |
| >— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бро |
| м морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је н |
| смо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањ |
| прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она |
| дговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> |
| имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани |
| у се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исп |
| џе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— |
| ви звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, |
| мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да з |
| бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита |
| пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде |
| p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не веру |
| да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али н |
| је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да |
| хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању |
| оток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Ал |
| премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке д |
| а знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се по |
| у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећа |
| после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи |
| свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му вели |
| па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге |
| те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и |
| крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртен |
| н је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p |
| нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месец |
| ог властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када с |
| у своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић |
| {S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко к |
| источном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемни |
| Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> < |
| се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који м |
| вицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним |
| на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косо |
| му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, |
| а на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од |
| <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз од |
| је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо |
| ди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао д |
| И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање к |
| <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} |
| {S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онд |
| ануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је теш |
| ече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавић |
| добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и усед |
| еверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост под |
| има и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Б |
| е пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким |
| а на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет |
| мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Т |
| } Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријат |
| о на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим тргов |
| суре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три ред |
| <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта т |
| се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну пр |
| страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше рас |
| и руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо зас |
| а, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза |
| кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода к |
| јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без ма |
| еоград...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више |
| и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњ |
| се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још |
| рата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и нео |
| досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да ка |
| ко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко за |
| <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца. |
| равицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаш |
| това војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад ј |
| оодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Он |
| угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер |
| умње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да ст |
| натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој бо |
| .{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи су |
| дишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, о |
| м је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао запо |
| ич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, |
| деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио |
| спотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав ниј |
| S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опир |
| малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познава |
| је она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p |
| до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима |
| ном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале теш |
| жао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су ст |
| p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном г |
| ке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење сне |
| нски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и у |
| > <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро п |
| издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранк |
| што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је |
| вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само т |
| њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је |
| ћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокр |
| о брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога си |
| као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни |
| им лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>О |
| кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене |
| о чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} |
| град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођ |
| им продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не |
| ешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њено |
| ре!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео |
| у у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред ц |
| арина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку |
| ога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари све |
| Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Доша |
| а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве |
| еже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор вл |
| ште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у |
| му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиш |
| војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>О |
| и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилик |
| оследњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и |
| есмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оста |
| ељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша |
| <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда |
| а друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострања |
| ко дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њ |
| је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше |
| је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске љ |
| аше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да |
| ич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се |
| не учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни м |
| дарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ |
| и онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бованс |
| оћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао |
| да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав ск |
| нутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу ви |
| } Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га кру |
| мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка бр |
| воје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и к |
| живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе го |
| соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за нек |
| ици, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме |
| пази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојев |
| да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не |
| т и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину как |
| слов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говори |
| а, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете наза |
| авни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у пр |
| еугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се в |
| страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упи |
| плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом зат |
| рође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена |
| ивот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на ла |
| ђоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb |
| , а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Ј |
| е поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Ј |
| лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавд |
| врила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђељ |
| А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на |
| коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тра |
| те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му |
| S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се |
| аше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим вали |
| о је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њ |
| Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пеха |
| рена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му |
| саре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој сусе |
| ући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се |
| егод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n |
| 3" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече |
| бро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар |
| знесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно |
| ва госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи |
| се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору р |
| > <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у и |
| властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђу |
| ђе врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па |
| душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство |
| њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути |
| поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још |
| мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву |
| једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишо |
| са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} |
| да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће |
| нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S |
| отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била |
| и.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на к |
| лично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђељ |
| одлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка десп |
| м и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и на |
| ина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Си |
| <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{ |
| а и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће |
| бмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече М |
| та? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p |
| е већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани |
| жару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац уда |
| био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор< |
| еш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не к |
| ру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на ра |
| бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатиј |
| аста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" / |
| а мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне |
| и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи |
| ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само |
| ри Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} |
| н путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне пр |
| што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав дели |
| д великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} К |
| раву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p |
| и и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, |
| " /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржа |
| мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци погл |
| са.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочит |
| же што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у оса |
| о половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> к |
| у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и |
| вићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и |
| својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрне |
| неких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац |
| е деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле так |
| се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са |
| овом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> |
| е руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту |
| а увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао свом |
| </p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради |
| нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болниц |
| ест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске зем |
| очасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекив |
| ану и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што сл |
| киде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпе |
| S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам би |
| тање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја |
| о мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни |
| е марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном госпо |
| а зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у |
| ти говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говор |
| еспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху свак |
| ано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двој |
| емо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да |
| племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чућ |
| у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља |
| а је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> < |
| млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се он |
| брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а |
| војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је |
| ом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливе |
| својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не за |
| колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и пл |
| ичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има |
| пу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову у |
| Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рек |
| а, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, |
| чким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за т |
| поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се с |
| и је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, јед |
| га доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша м |
| тне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окре |
| у.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо |
| ред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га тво |
| де са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, з |
| зар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дв |
| Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га сво |
| ругој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде |
| ини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори |
| /p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади п |
| еник умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па |
| она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па |
| <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: |
| о ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо |
| ко не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збу |
| вода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспо |
| еној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — |
| не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не |
| београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било |
| Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотс |
| од утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуц |
| тави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средин |
| адоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса |
| ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ па |
| судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то г |
| ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне |
| и деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете |
| и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти |
| сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> |
| а врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Ви |
| рави лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по волов |
| рину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпур |
| — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се |
| рњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део и |
| чаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмо |
| како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се д |
| роз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу с |
| тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот ј |
| олази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме |
| ше у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствиј |
| ознаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам |
| имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, мана |
| нства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује под |
| ликих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њи |
| ика, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И |
| у који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У |
| рско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка з |
| сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби дола |
| у нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац прод |
| {S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још ј |
| д са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог |
| це, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу |
| о се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се |
| лужба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша с |
| а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колиб |
| p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} |
| Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим г |
| .{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем |
| де с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко |
| n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>М |
| опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разо |
| тово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одак |
| Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање |
| телин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен п |
| диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом рук |
| дан скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесн |
| па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продуж |
| доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртв |
| /hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровов |
| трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа. |
| врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране |
| вољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда |
| дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зи |
| то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с је |
| водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла б |
| ама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жли |
| уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јареб |
| ећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињс |
| не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви |
| епа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном |
| то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија |
| ешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p |
| е.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано из |
| ки збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини! |
| лу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Рад |
| оклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче пос |
| ад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште н |
| " /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну пр |
| есет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Вој |
| анас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још |
| .{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Он |
| тком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице куп |
| ојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на |
| упинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршен |
| одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, ка |
| међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, |
| нови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог |
| хтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекош |
| у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те во |
| ска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топи |
| и.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Ј |
| — А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупоља |
| ове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земљ |
| гу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у |
| земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то |
| аду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па |
| p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— В |
| коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој |
| и томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мис |
| тојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која |
| га блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима сво |
| .{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му |
| доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p |
| огаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p |
| аше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из ма |
| /p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и тр |
| ски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у |
| , саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се |
| с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на ј |
| аримо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда на |
| вио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливер |
| е земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац. |
| реме дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и |
| м жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко цен |
| полита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратно |
| ка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и дес |
| к и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освој |
| јводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом |
| ер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћн |
| те, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пр |
| {S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово сабориса |
| га Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са м |
| тевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добр |
| равише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале |
| ра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војв |
| анама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни |
| е а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> |
| мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а н |
| ецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувен |
| е душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који |
| ко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} |
| лова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак |
| је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла ри |
| p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини |
| Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стокр |
| реја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, свет |
| е дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролази |
| } Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два го |
| ом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не по |
| Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити |
| а врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од гр |
| Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се дец |
| чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сук |
| ад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не ост |
| ад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујет |
| и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:< |
| и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на к |
| топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро поми |
| невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су |
| корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се |
| <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћес |
| S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади |
| подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућно |
| грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинит |
| је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких |
| а силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије |
| гљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих с |
| есет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p |
| n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављај |
| Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> < |
| ом куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко |
| е он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часо |
| ого.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше са |
| зати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање пр |
| већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег зати |
| лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{ |
| на?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S |
| молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби г |
| елики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја |
| сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени десп |
| пети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с |
| е сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању и |
| тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовск |
| теван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, ка |
| ског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.< |
| а тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и у |
| е је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те љ |
| очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дођ |
| о из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново |
| ови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу соб |
| > <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хв |
| ада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да |
| .{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, |
| ве војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом |
| ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мар |
| ту Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну |
| здрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан сврше |
| илице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доб |
| тво Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за |
| е је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са дос |
| његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од ту |
| ору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен |
| доше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војво |
| ну Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="2 |
| одара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздрави |
| } То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> |
| мници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војво |
| сар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се |
| редио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше м |
| ине после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару |
| нез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда |
| ње.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају |
| за Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно |
| липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} |
| одавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Сраци |
| ше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу во |
| дога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као шт |
| мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне |
| .{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који се |
| ој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе м |
| шнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и А |
| м осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред |
| т коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} |
| о ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дел |
| огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града |
| пет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био десп |
| ла стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог |
| е о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да ј |
| емена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, так |
| ј одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима |
| оји је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на |
| едно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти |
| толичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниск |
| <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред |
| р се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на |
| и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изгле |
| је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које и |
| вучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој с |
| му Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше |
| вим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво осл |
| оста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавш |
| иш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме н |
| јући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад |
| и град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме с |
| н лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколач |
| матрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца |
| ратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог |
| ољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" / |
| е око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус |
| >Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као д |
| > <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и |
| дени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у |
| ебало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више до |
| еко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за ж |
| есара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет ода |
| p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци з |
| ху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажаре |
| ачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу ни |
| > <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког д |
| е нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати над |
| се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Олив |
| ша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно ка |
| и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну |
| апоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па он |
| поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> < |
| у.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци ве |
| овобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, жи |
| е планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе о |
| у.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све ч |
| p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, мили |
| о јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са с |
| ко је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала изда |
| и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу |
| убав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није забо |
| резност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли |
| а Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ће |
| хвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе |
| је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ ра |
| , а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од сам |
| е са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са |
| ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би в |
| е и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једног |
| рније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То беј |
| — Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће |
| <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и |
| — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с м |
| в живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о |
| војом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> < |
| — Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</ |
| њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољ |
| ена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија из |
| врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам ст |
| и!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О |
| ако да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад |
| разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата |
| а Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад ј |
| <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Зла |
| е веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p> |
| .</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које |
| орчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Саг |
| т није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну де |
| {S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придр |
| са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљ |
| же.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</ |
| бена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пун |
| мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даљ |
| руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ари |
| лико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да ј |
| </p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући друг |
| да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заст |
| е у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата |
| позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође |
| Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S |
| ма, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и |
| орити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... |
| кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће |
| уд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све |
| отао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које власте |
| с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пр |
| езано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је с |
| ом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових вр |
| самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом |
| он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке |
| ору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и |
| <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање |
| који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опр |
| лавили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагла |
| ла за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она |
| а свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић пл |
| е дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Он |
| мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше |
| ар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.< |
| боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она |
| </p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ок |
| сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је |
| ка.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближава |
| Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p |
| >У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови р |
| вега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> к |
| ошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обруч |
| зброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он |
| несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало пре |
| нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим пл |
| >У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу. |
| ити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и |
| је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, иша |
| на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх све |
| на, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од п |
| ега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је до |
| том преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливер |
| од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од ње |
| ића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унут |
| њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер |
| начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га н |
| р, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце |
| лех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава! |
| а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан |
| му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="26 |
| Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа |
| ком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чел |
| и до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући при |
| десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича |
| доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене ко |
| , која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше |
| град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p |
| м.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ дост |
| оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="chapter" xm |
| ше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ј |
| је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="2 |
| је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онд |
| јући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се С |
| какаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %п |
| еко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар позн |
| ење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Кру |
| па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим бл |
| убарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши дана |
| султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67 |
| опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му |
| амо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увре |
| то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p |
| и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу п |
| и:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски испове |
| таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједн |
| ађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчи |
| једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или пр |
| бући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли го |
| не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, сле |
| аде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се |
| шко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p |
| што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске. |
| јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Н |
| променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњани |
| т за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то ј |
| чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну |
| S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је |
| о?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хт |
| енка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сен |
| дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="23 |
| становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Ара |
| сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и к |
| али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у |
| и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| } Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окр |
| p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео |
| ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и пох |
| ју.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се мож |
| слањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим ко |
| е, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко з |
| злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али ј |
| " /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангор |
| да хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то |
| лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неко |
| створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умр |
| ијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатко |
| у турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекл |
| па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта м |
| у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле поте |
| млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је по |
| и што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p |
| е позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром све |
| го.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако д |
| ново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно |
| тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хва |
| оњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само |
| а, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседн |
| ије био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом свој |
| ци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загле |
| које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше д |
| ажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.< |
| личног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава по |
| сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скораш |
| на остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступов |
| .{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари |
| p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p |
| :</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси л |
| собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не д |
| али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" |
| до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и |
| могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти |
| има с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, |
| му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме |
| рукчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкч |
| зати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то дево |
| и и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на |
| ваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао |
| <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који |
| p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— |
| али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — н |
| се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и |
| ду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити т |
| а уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских ча |
| ажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно ч |
| вен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода ј |
| мио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклева |
| Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Кр |
| е ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења |
| о отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће по |
| оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, |
| е Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала |
| ију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком |
| одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, |
| а одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић уста |
| пи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим д |
| ође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се |
| и нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около |
| е, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ак |
| који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле |
| а опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити |
| и ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да |
| аздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекива |
| ђе ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одве |
| чувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко сво |
| живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и с |
| ере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше о |
| потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а |
| >— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа |
| у из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.< |
| руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло |
| у те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако под |
| </p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ће |
| се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше с |
| оњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види к |
| аху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је бил |
| столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекр |
| овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главн |
| ста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја |
| његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Д |
| а се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар с |
| ала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знал |
| p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да |
| много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се но |
| <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио |
| би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! ја |
| ћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше с |
| кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанк |
| ата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, |
| нављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба ко |
| им Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бе |
| је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледано |
| очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи |
| и остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S |
| то је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити |
| о, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно |
| овог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, д |
| %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можд |
| ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он ј |
| а све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с |
| p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежев |
| собне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише |
| који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, |
| е ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само с |
| Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околин |
| роучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве |
| о и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако з |
| којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је хр |
| ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други жи |
| али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с она |
| е бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, |
| но; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, т |
| ела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијори |
| ина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{ |
| оду, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како |
| је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} |
| олим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где ж |
| румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке з |
| p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> |
| </p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— П |
| ан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>Пос |
| већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— |
| Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи ов |
| рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању |
| ож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} |
| што било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме |
| сијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се |
| .“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— |
| оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо |
| руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијори |
| и сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се |
| кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, |
| p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> |
| гме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од |
| е, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> |
| ниша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је ов |
| си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се приб |
| /p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни |
| </p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај |
| <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каж |
| шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p |
| звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, ре |
| ло.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам бил |
| теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходо |
| од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ј |
| ече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викн |
| тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да |
| ћеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> |
| таш он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је |
| тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптава |
| а овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је сл |
| твари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао |
| ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими |
| су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао |
| p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и с |
| а.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p |
| гове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова |
| што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору де |
| исли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прел |
| а Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Сини |
| еван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и |
| ра ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради |
| омачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не беја |
| ти, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} |
| да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земљ |
| јводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с ко |
| скоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао са |
| > <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, |
| оредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, |
| јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, |
| ких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да |
| ника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; |
| а уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом срп |
| трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при по |
| е не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним в |
| S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико |
| возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако м |
| И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражар |
| ад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних в |
| ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У |
| по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер т |
| ој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја вер |
| ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити сво |
| ајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стр |
| на <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p |
| ом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће крен |
| мо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке д |
| вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турч |
| вода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору севе |
| онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао |
| ећ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо мом |
| ском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захвата |
| рцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Уст |
| са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p |
| у, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па |
| оји се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Мак |
| ио — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и |
| е Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{ |
| ине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела з |
| соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стај |
| ити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војво |
| шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљ |
| оту деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ |
| и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стран |
| позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n=" |
| немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути |
| Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли |
| Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини |
| век јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи нек |
| хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се сл |
| в.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последњ |
| понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сес |
| Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш св |
| {S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам к |
| јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јан |
| па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не оп |
| и доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам с |
| знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бит |
| <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, |
| p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хо |
| /p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Вр |
| рове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима |
| и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћес |
| х за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла и |
| он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па поглед |
| кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађош |
| ма војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— |
| сује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле |
| лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додад |
| рата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што с |
| нам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, |
| pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободн |
| руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутин |
| , Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си чести |
| ај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим ре |
| а.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово |
| њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и |
| воде и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се ос |
| рими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докл |
| по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобој |
| ћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Ли |
| ја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра |
| ке међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће д |
| от их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на з |
| </p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Лип |
| ижњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли |
| ћем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за дес |
| точне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаш |
| се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врат |
| дбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цар |
| али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њен |
| а оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина ко |
| .{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се к |
| S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху |
| и покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваш |
| у од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише с |
| лике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога ро |
| ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је |
| о доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ |
| рзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим в |
| у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, ост |
| не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој |
| а исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све |
| цом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак по |
| ести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно |
| јорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Ви |
| рика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме |
| на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од |
| стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хо |
| у:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и прого |
| збуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</ |
| поведати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129 |
| Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра вели |
| а, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу |
| ута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и живото |
| ада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један с |
| оведаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбо |
| ота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у ве |
| > <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће |
| ио чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војв |
| нова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од т |
| овори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем |
| <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Б |
| е у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милиц |
| нут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи нек |
| д грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад доша |
| жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе с |
| друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више скла |
| е доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека кој |
| па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где ј |
| забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се |
| оју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што |
| њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога |
| им он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог чо |
| >Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочита |
| крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођа |
| де да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта |
| окрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бр |
| n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а к |
| це окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише |
| горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубро |
| само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором |
| прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра |
| Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она ли |
| има.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде |
| ничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан |
| су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да |
| м оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на |
| рџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише сино |
| </p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколик |
| /p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова гд |
| ор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијори |
| ти.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче |
| p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријезд |
| </p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји |
| о је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> < |
| Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајал |
| S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, о |
| n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало посл |
| ог коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} |
| прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и о |
| ечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог. |
| ј испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљн |
| ар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са |
| гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи |
| азбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па по |
| питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као |
| рочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али |
| припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %с |
| /p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— |
| ризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо п |
| не а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамљ |
| освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском про |
| ликим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему |
| аља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле у |
| нега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они с |
| гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга |
| руди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не л |
| нувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо |
| а његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост отк |
| ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом глав |
| шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што |
| ке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио прип |
| ва деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њег |
| у Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима |
| воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не |
| И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? оп |
| ље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али ст |
| очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море |
| Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изи |
| нагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако |
| за Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом |
| у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја не |
| ма.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И т |
| У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, л |
| уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обара |
| е код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града |
| ести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> |
| мрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођ |
| нежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Нијед |
| /p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи |
| {S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{ |
| ико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па |
| <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод |
| ерсијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{ |
| па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи на |
| ојим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Ј |
| то игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не |
| а опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била гус |
| тељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— |
| својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да ид |
| овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случај |
| није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на |
| ежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, ал |
| оноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али с |
| ву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али |
| Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног н |
| е весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о с |
| да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душ |
| ора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код |
| шта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="8 |
| , ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише к |
| чи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим с |
| а доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што |
| у протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски став |
| Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не о |
| љеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на |
| ше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше са |
| се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у од |
| о се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је |
| а Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици |
| уриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повл |
| радо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу мо |
| на; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је о |
| да, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте |
| свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Д |
| {S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен |
| мно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погиб |
| <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p> |
| е може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним град |
| вници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На пр |
| а си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот на |
| истак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и дес |
| век.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показу |
| ни живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја ј |
| тле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са |
| се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по сврш |
| о који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу. |
| дост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и же |
| па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слаб |
| } Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништ |
| јаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада доз |
| им балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку |
| прави и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Ка |
| рошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше г |
| о то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То де |
| га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати |
| анка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је |
| купани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градско |
| дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да |
| закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то |
| м и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} |
| ћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а |
| елин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде |
| </p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, об |
| рху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово з |
| } Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пр |
| ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на свој |
| и, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног бл |
| речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем тв |
| ти кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није |
| о!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је т |
| т.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребег |
| еко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнеси |
| подару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> |
| е из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то |
| едном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један |
| ана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша |
| а твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада |
| мр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се |
| позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са д |
| ешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тад |
| ш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи |
| ође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никол |
| .{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет у |
| и су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други |
| p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратио |
| верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То |
| нога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и њего |
| ће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне |
| је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почиња |
| и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство |
| <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И |
| рно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час |
| же.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{ |
| онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и д |
| ћ кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеш |
| > <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радос |
| њу с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране сте |
| >Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>П |
| препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силн |
| {S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{ |
| игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету о |
| о дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се мо |
| важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Ник |
| ења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило |
| д тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога род |
| после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} |
| дара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дуб |
| гомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане по |
| погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали |
| .{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Бо |
| долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овом |
| за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне н |
| p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке |
| овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сов |
| ти а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет |
| је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, а |
| приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац |
| о у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са стран |
| е у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S |
| ме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Уг |
| и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот б |
| анима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, беј |
| тим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарс |
| су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше п |
| ец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ни |
| ош му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта |
| ој молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к |
| а руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим к |
| ведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одо |
| нет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Њ |
| Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је о |
| орански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погл |
| ако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима. |
| чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах |
| Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слобод |
| ; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благ |
| ога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за |
| зруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекос |
| ољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се веч |
| врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лак |
| е госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... ник |
| и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотв |
| То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађ |
| ава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p |
| јан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ј |
| има и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча |
| од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на ко |
| иликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри |
| рбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То |
| боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и |
| удба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом |
| p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам |
| дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша |
| би својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички не |
| је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике |
| уштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе |
| Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л |
| не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присен |
| S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срам |
| >— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и воз |
| и, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, |
| днети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколи |
| рног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би с |
| и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према д |
| вануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове! |
| у коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Ве |
| , војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати сво |
| пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и до |
| игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеш |
| ивота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над дру |
| је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи |
| илости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо |
| е, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ ул |
| јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше. |
| о за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смир |
| се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, д |
| љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар с |
| ова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасм |
| од свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је о |
| лаву Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пош |
| мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права за |
| еветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих ва |
| у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господаре |
| а је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледа |
| зну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ пови |
| ила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густ |
| којни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођ |
| абрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар |
| његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час |
| у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кр |
| <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и С |
| S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погру |
| ојвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо де |
| ="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за лово |
| Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Де |
| а кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев зем |
| нила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом св |
| Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врат |
| борити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад |
| </p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно |
| ио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, |
| дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{ |
| је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} |
| ом Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — ман |
| амо и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S |
| нару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове бого |
| ери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети |
| по бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијори |
| и као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јад |
| Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p |
| у стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p |
| и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвал |
| похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S |
| оћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде |
| телин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p |
| стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога |
| чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{ |
| па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора г |
| !</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, |
| чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по ко |
| <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад |
| ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцн |
| ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега зако |
| зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи довед |
| ео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман |
| рачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не мож |
| "47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастир |
| } Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> |
| есрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу |
| амршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца изв |
| и:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} К |
| њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, он |
| одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, |
| јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да |
| хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> < |
| стину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S |
| киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо нали |
| добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове |
| тац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад |
| ник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S |
| ати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створ |
| S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега ва |
| д улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p> |
| његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који |
| ро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, д |
| да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално ост |
| ло позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило |
| он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топ |
| оград очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници десп |
| <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу н |
| јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуд |
| па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али морад |
| ка купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено |
| јој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој пог |
| ска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у ова |
| век добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови друго |
| ића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко ја |
| н.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег |
| n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} |
| ан.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима свој |
| це и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p> |
| датле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се |
| смо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано не |
| <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крај |
| о саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а п |
| елину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати нек |
| ола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао |
| ном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — прво |
| сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задај |
| ад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} |
| пот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> |
| е да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а |
| з заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, |
| <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на са |
| ли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и |
| уди добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог |
| оља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, |
| алеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи поч |
| м.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га |
| ик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му |
| стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још јед |
| > гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране сн |
| да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да пр |
| шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљив |
| и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са |
| едно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је |
| :</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један |
| војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових |
| д остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико |
| здана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком к |
| ио у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем |
| махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђош |
| , пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу. |
| авити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гла |
| и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до |
| е, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} |
| анко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада десп |
| риза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а |
| аску, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је па |
| азованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом њег |
| лима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у В |
| аше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било |
| верну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојеви |
| а смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Марини |
| појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p |
| Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза под |
| вот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друк |
| носа у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох ко |
| з опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ћ |
| бо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, о |
| и помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пе |
| а подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јерем |
| ница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну |
| грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно |
| на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно |
| алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене |
| ири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да мир |
| то мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнут |
| де избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ни |
| и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то чове |
| дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму |
| p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испре |
| ика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па |
| окушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се |
| <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта |
| и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола нај |
| /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова поја |
| пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> |
| нежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је |
| е језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз |
| живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним |
| и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} А |
| Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и с |
| те које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненад |
| е Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном с |
| становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога д |
| ичице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалнос |
| е и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно |
| издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који н |
| Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од |
| градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58 |
| ветлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лак |
| ше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не пад |
| у, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупничк |
| наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске |
| ан доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећ |
| казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу |
| Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је |
| лико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми по |
| Т-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђе |
| се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац |
| та, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти мо |
| је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове кул |
| оро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребол |
| спота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима |
| ићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност пр |
| ође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с њег |
| кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јач |
| аше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и |
| лом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече |
| анога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са |
| жи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која |
| в живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти |
| о је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, |
| де са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову леп |
| .{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који |
| агојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клет |
| нога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљ |
| се са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана |
| ивну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је н |
| </p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Преш |
| и се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђ |
| да у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трг |
| ладост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то уве |
| м?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Б |
| м, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о то |
| } А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом ме |
| да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не дава |
| међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде ка |
| гли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и |
| јева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету |
| је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут |
| омче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Мл |
| и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у св |
| очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах бл |
| ченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, |
| говоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свак |
| ри одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој во |
| час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу п |
| навати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство с |
| ћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заш |
| ри мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти само |
| и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме |
| е испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бе |
| ило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе |
| > <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам |
| а те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња ко |
| точне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања |
| итељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Б |
| се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, |
| е смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше |
| дела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње а |
| ала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, исп |
| не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S |
| и као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда б |
| ађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало п |
| северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране |
| више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити |
| сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и пов |
| пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с де |
| к — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са |
| е којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз при |
| одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук |
| ругој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја в |
| то знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужн |
| немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} |
| </p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и |
| одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> |
| и!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће с |
| <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} |
| унчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с о |
| у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и |
| да да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој |
| о што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед |
| ти то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени беја |
| ачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У то |
| Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из |
| обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати |
| е у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које гра |
| је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање |
| јаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па н |
| {S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се д |
| љног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је У |
| ада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа цр |
| а.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале |
| о у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејас |
| тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> < |
| часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као шт |
| у своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага н |
| игнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вече |
| господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне д |
| p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало приб |
| н смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић ј |
| вори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутр |
| еза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца |
| оље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су |
| тао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом |
| } У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са |
| и их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама |
| {S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави. |
| ушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њег |
| склопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="c |
| а тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} |
| једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај сам |
| се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране |
| , кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> < |
| чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше |
| и гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те з |
| заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се |
| прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега гра |
| нутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу |
| рањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што |
| чаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бав |
| , Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осек |
| рика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Мари |
| ископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и мол |
| златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви |
| ране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше п |
| она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље |
| <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада |
| нђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише на |
| е тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије |
| тац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава ј |
| оји се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што с |
| асјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смр |
| лико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{ |
| и.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с к |
| а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше гу |
| а прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{ |
| ка и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с кој |
| рни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слуз |
| вине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Ци |
| /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Вл |
| намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, з |
| тијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем |
| т био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи на |
| госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто |
| вљајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуз |
| у Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада |
| н му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазарев |
| пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије |
| о је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан |
| че у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло ле |
| сподњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божј |
| и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове сл |
| ања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сн |
| едно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турк |
| ао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не |
| стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S |
| е и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене н |
| и је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, и |
| ом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи |
| турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са |
| аде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете |
| богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му ј |
| грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде у |
| кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n= |
| и је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина н |
| о саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм |
| сне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у да |
| ћ и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај |
| опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим п |
| је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце т |
| народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку мило |
| еспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који |
| десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорик |
| како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} |
| > <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— |
| .</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих па |
| рати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим и |
| чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Уг |
| нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру. |
| зама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслуж |
| Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Миха |
| а.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега нар |
| слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло |
| оду.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, |
| одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сак |
| бри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да по |
| Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у |
| зданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па |
| Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни |
| S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до |
| гови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара |
| ицу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Б |
| лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по |
| лод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Ни |
| полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече: |
| својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо с |
| ас весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После сабори |
| му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена з |
| ају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич ба |
| ре! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде |
| и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и |
| а на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду |
| ве!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па гд |
| оту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло уст |
| српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се |
| ије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са д |
| ограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али |
| с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну |
| S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чи |
| радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који десп |
| анђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стој |
| доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасн |
| >Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.< |
| се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сио |
| Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Преше |
| и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом р |
| којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и раз |
| верне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили |
| >— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист кој |
| ета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у |
| бе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни о |
| на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb |
| а деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лев |
| ин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пр |
| а деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану з |
| и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни мило |
| борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премера |
| а о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађ |
| арина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактил |
| </p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне |
| S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом |
| отрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бе |
| обна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпо |
| е страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега |
| е ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке в |
| а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, д |
| Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Ц |
| рину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име п |
| с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> < |
| ара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благос |
| одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било |
| ам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Зл |
| зиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостој |
| спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад |
| да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност |
| уса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да |
| е на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се прек |
| <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div ty |
| стине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијори |
| /p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене |
| Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нем |
| > би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упи |
| олико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се ње |
| готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу к |
| а њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камени |
| .{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожед |
| Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и се |
| ши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Мар |
| знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да ви |
| да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред |
| била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пу |
| измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих н |
| за Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, је |
| едра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваш |
| га се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с а |
| мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. % |
| .{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја са |
| лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом |
| хиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> |
| оре у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз |
| јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пр |
| празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Зна |
| ина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Б |
| од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна |
| ом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се приб |
| дати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, |
| ах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи |
| </p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао ру |
| ренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз |
| где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у |
| реве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо пед |
| ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговар |
| не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прост |
| трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али |
| <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге свој |
| ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војво |
| ојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, призна |
| део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисто |
| мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, |
| , доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони |
| на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспо |
| > <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="chapter" x |
| вога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику. |
| ош бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је |
| ска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја |
| рских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> < |
| где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n=" |
| деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху св |
| > <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим у |
| ђу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био |
| ћи се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва |
| властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Мо |
| свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, |
| крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у |
| отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака |
| ењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не |
| није поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу но |
| ије престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђ |
| а, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</ |
| <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стар |
| нали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота |
| ра Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитва |
| ин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их |
| е, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брц |
| м животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} |
| } И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај ма |
| душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за њег |
| уса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n=" |
| силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже |
| одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био |
| аке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити у |
| а који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дун |
| Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о до |
| о да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије х |
| {S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу |
| ло је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе др |
| нићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од ве |
| n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин |
| ма.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом за |
| {S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће |
| о понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребниј |
| то опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до с |
| .</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{ |
| а онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспо |
| битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одр |
| позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу |
| у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће |
| } Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоцени |
| још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Б |
| ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови ис |
| амне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p |
| ала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од б |
| до прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника с |
| походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао ске |
| Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter |
| на и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град |
| т у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у |
| аше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо |
| ?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те у |
| е чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше |
| нском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху |
| већицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеш |
| е јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али |
| ове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у |
| лити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдск |
| у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} |
| двајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном прев |
| отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изг |
| ужитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим |
| и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше |
| куда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима пр |
| ског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном в |
| .{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиж |
| ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски ц |
| врљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопо |
| тву, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шк |
| се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза. |
| исли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стева |
| нике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског |
| p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и |
| кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени у |
| и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано н |
| ерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тр |
| а две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им пре |
| јаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се |
| > мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, |
| из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разаз |
| днога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их |
| а.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребр |
| n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и д |
| речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, п |
| еш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где |
| овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>В |
| ић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече: |
| е као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на приста |
| {S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је х |
| нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p> |
| сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за |
| p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удр |
| еликаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали дос |
| И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим маче |
| ремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а |
| сте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види десп |
| к Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар ди |
| Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке кој |
| и си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби |
| злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака ни |
| ојом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угље |
| > <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов изла |
| у већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S |
| аст и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу |
| скога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше |
| ати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изв |
| њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје |
| еколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> |
| нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, |
| својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> |
| у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бо |
| ваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више |
| тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити |
| бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад б |
| едио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштино |
| ом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле |
| деме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата |
| вог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали н |
| егове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао |
| м и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода г |
| говори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> |
| у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Зем |
| осова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом к |
| одан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да и |
| а питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као млад |
| осао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књ |
| ој али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обич |
| је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одев |
| {S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била п |
| са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало |
| иниша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Син |
| ад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славил |
| ешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи |
| , Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема |
| еопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох о |
| игром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила |
| спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{ |
| ни бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изг |
| дног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуро |
| ибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.< |
| саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у |
| е слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиром |
| да ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је |
| своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да |
| са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој |
| а поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у ко |
| сто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојк |
| ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим тре |
| ли на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена |
| инограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али с |
| ремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Ради |
| преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{ |
| емишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у |
| ниша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже |
| , позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, |
| > <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмин |
| рг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних |
| </p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их |
| мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најп |
| 23" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој вел |
| ше се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, суст |
| узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> < |
| .</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си м |
| погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онд |
| још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гне |
| у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Госп |
| рајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу доч |
| једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, д |
| а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24 |
| оња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p |
| тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмо |
| дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не беј |
| етник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, |
| ам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.< |
| бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и |
| друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео |
| као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је |
| деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту |
| свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, |
| /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше и |
| то хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита |
| Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доб |
| 4" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> < |
| ромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све кој |
| ени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти к |
| засуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се в |
| е?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд иде |
| %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и |
| раве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Ни |
| огу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина |
| поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева |
| одар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну дво |
| >Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму кој |
| {S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће |
| вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Де |
| на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на вел |
| ечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постид |
| S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договар |
| спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, |
| ово Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и |
| ам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама дан |
| , одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type= |
| , не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивиц |
| и: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о к |
| шевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару |
| изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке св |
| ахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, в |
| /p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој |
| ила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, |
| а његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом в |
| ешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња |
| лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога к |
| оред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с |
| ких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и |
| собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вра |
| алним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У |
| да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, |
| уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим па |
| ало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама |
| 36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задр |
| неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се |
| } Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и ску |
| рице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин |
| , а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што |
| ка Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које |
| стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све так |
| још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и |
| јдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим д |
| е обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати с |
| <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњен |
| показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе |
| руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p |
| оговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду |
| же моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> |
| мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама б |
| Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напр |
| ја ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, |
| 5" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда |
| Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног |
| ="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем |
| ћ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разг |
| прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се |
| бли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Миха |
| засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла по |
| ребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвали |
| гони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и д |
| брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, |
| и.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> |
| рагиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахи |
| е крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непри |
| з куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведош |
| а својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зр |
| {S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они |
| траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јач |
| , слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају |
| природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шу |
| овора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n= |
| епшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо |
| дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> |
| везе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187 |
| пи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. — |
| ог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} А |
| вљена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> |
| икаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p |
| %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одај |
| ише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиеписк |
| каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да так |
| походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом |
| често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду |
| к Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће |
| Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње |
| ених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиб |
| је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз |
| ија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко П |
| </p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву |
| е — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудн |
| езно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До пон |
| .{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по |
| грнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— |
| има.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само |
| у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? у |
| ти на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим |
| едном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а ј |
| шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња ње |
| >Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</ |
| се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плах |
| унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде н |
| створивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на |
| а, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умири |
| проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и |
| ни још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити. |
| очић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива |
| олије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш |
| хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху з |
| ашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p |
| и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и пок |
| убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и с |
| ава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица |
| таде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} А |
| жи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је |
| и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су с |
| говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника ва |
| урђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазареви |
| се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад по |
| своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у |
| куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу к |
| се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о |
| е суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихов |
| Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала бил |
| о земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А |
| идео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве |
| могнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу |
| Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива |
| ом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са св |
| Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших |
| и и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је нека |
| о врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још јед |
| е удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена преву |
| здахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} |
| ини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за н |
| ница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости |
| тарајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да |
| вађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пут |
| ини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и пон |
| <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо в |
| желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку |
| разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачев |
| } Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек |
| ти и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и |
| Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.< |
| {S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге |
| еспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим |
| да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима с |
| година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, |
| ест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови М |
| узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни ред |
| ива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко |
| својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S |
| секла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском. |
| аше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског не |
| то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш |
| еће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то п |
| вала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и |
| Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену д |
| који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с |
| {S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином п |
| ла чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живел |
| кох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара |
| око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан |
| азвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла |
| гоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је проша |
| ед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У им |
| инула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{ |
| /p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а |
| храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233 |
| купио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса свој |
| е прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скр |
| <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="3 |
| ао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаш |
| Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежево |
| , носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Постриж |
| митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оло |
| животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот дру |
| у грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспо |
| то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче сп |
| је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n= |
| Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљс |
| лагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с |
| ј обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина |
| Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитв |
| је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буд |
| е од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други |
| нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се |
| стадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста |
| у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p> |
| видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S |
| тном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расут |
| атна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју |
| је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не |
| анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором |
| длази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лоб |
| ђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи |
| евојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда |
| еле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, |
| љати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра тв |
| уж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо по |
| ина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, а |
| хтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату |
| зрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у гра |
| а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплете |
| Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“... |
| талаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву |
| Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га |
| е склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мр |
| је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич |
| ма за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумра |
| ељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата |
| а ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— |
| и јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи |
| зи овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда син |
| сте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе |
| то ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског. |
| зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску |
| За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, |
| овачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала све |
| бити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска |
| !</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа |
| спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци десп |
| амо доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на |
| , грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој га |
| и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређиват |
| ма шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти |
| <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и |
| спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере к |
| ..{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад об |
| , те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље нос |
| ! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за ру |
| ђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем! |
| м!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они |
| о му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Ја |
| ад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липо |
| гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином д |
| еспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је |
| га и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а з |
| ачки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Је |
| човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, |
| војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска |
| еки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, |
| Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Р |
| а ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу |
| адом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја |
| , и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, мана |
| обрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скр |
| ти срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у ис |
| повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престо |
| ином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступов |
| {S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а |
| кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично |
| Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души ода |
| аси писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким су |
| нео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ват |
| се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда с |
| адјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о зм |
| је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи |
| подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је д |
| а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више с |
| збуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио |
| су, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и |
| усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од свак |
| тао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Н |
| <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле |
| ј да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противни |
| и Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавниц |
| ху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака о |
| Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Р |
| одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац |
| преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена |
| од даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама бл |
| доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у ж |
| е је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од |
| ли на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му |
| га.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у њег |
| а рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и уск |
| авом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових |
| пас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, |
| , а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то д |
| олиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она од |
| и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и св |
| ењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој ду |
| нови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p |
| ј хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила |
| да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њих |
| Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па |
| иште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских вена |
| окоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако |
| по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђур |
| слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијори |
| ели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на пр |
| чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око зарана |
| град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова гр |
| <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта |
| у да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пр |
| и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стр |
| х дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе |
| одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је т |
| авају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног н |
| говом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Виј |
| на под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог деб |
| рани, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен |
| таде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим син |
| </p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаре |
| и, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и |
| .{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, за |
| p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком |
| head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро п |
| S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и т |
| о се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, |
| дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> < |
| е у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста кр |
| је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у |
| рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била |
| а и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI |
| кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја |
| јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели во |
| и Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их о |
| у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше није |
| ан посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим |
| се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић |
| озвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>А |
| ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим |
| не на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто |
| S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо |
| да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар пове |
| који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе с |
| д наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада |
| Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг бе |
| ла је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је |
| сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од свој |
| е опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} |
| странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла с |
| Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехм |
| ше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где |
| стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> |
| ти уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљ |
| шта јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путова |
| ак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата |
| десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се пр |
| отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њи |
| знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Ал |
| .{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</ |
| ор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и рад |
| S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div |
| ранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног д |
| иђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p> |
| унца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојеви |
| а.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p> |
| иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и п |
| познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још ј |
| тоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде дост |
| ма огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" |
| и пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те в |
| ути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обу |
| м обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред |
| радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То |
| им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Б |
| S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш с |
| бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и |
| ачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{ |
| љама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби. |
| ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у |
| .</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам св |
| се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцркви |
| рајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крај |
| племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, ист |
| сао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са |
| то где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада |
| ет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него |
| и се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана де |
| нкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини |
| дичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуд |
| сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши |
| а.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p |
| ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шт |
| ивоту, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на кров |
| је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко зауст |
| тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчин |
| запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> < |
| инин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова |
| јаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче и |
| одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти ду |
| доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати |
| ћ не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света |
| ња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу к |
| оња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редо |
| еза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо под |
| великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и про |
| мџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S |
| ратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се |
| у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га к |
| анака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Беогр |
| он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати. |
| војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су нерод |
| а знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да |
| ња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Сок |
| процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! < |
| , кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам з |
| ом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Б |
| твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми |
| соког деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара. |
| {S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тоб |
| о шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веро |
| и.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да |
| штином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да |
| њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што с |
| .</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде св |
| несе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Ази |
| заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад |
| својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно сауч |
| ожари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, сте |
| стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</ |
| та није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада |
| о је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедат |
| се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и гл |
| и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефими |
| била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар |
| ли горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопре |
| леда девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се з |
| е.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја т |
| ва Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Марини |
| ика.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним корак |
| /p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младос |
| около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час |
| <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не |
| ерен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем шт |
| и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опе |
| време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој |
| еспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све |
| и његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео |
| Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и те |
| гом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу д |
| и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љу |
| агода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од |
| видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама |
| а не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, |
| још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле |
| ибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих |
| а не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене в |
| а шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Ол |
| де је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за |
| ју.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама кој |
| о је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај нав |
| о је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а |
| n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у кр |
| а волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати нале |
| p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је |
| ести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијори |
| ђу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседств |
| о у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду |
| а половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламар |
| у жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њ |
| пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угље |
| е људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Х |
| догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{ |
| славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и наг |
| нала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је он |
| те, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонив |
| <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика ц |
| рну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох а |
| таше у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепств |
| p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуб |
| ластелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је т |
| а властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и бог |
| гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узја |
| но небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаже |
| погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечу |
| својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље |
| ита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова в |
| бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо |
| ња прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мал |
| е сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Ј |
| јне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање |
| отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коњ |
| је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мен |
| и ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких |
| де у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од го |
| што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни мли |
| Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.< |
| и.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од |
| ко се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе |
| ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стр |
| и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспот |
| <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а |
| ећ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем трену |
| јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="24 |
| баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> |
| ли су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с |
| ћ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког оча |
| b n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаме |
| плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред |
| 3" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и ре |
| су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} |
| о?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја |
| ше снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озре |
| ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете влас |
| ече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Г |
| ју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору с |
| о спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку |
| у где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема дес |
| д свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна |
| ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога го |
| остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да |
| Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb |
| та на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, |
| <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе |
| во, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— По |
| а слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу њег |
| вим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, |
| иду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици |
| гуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до раме |
| и прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи |
| да за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и сред |
| о ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох |
| анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио ро |
| а госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати |
| и још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!< |
| на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све п |
| с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, поглед |
| ерном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом гр |
| знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платн |
| посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опр |
| ј краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га |
| > <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</ |
| већем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно |
| ону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким |
| ча која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} Н |
| навља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пр |
| вим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му пов |
| судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле |
| а препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, |
| н му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да |
| у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је м |
| ати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспо |
| ику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Та |
| нпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагоди |
| за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> |
| ша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после |
| и беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> |
| омоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> < |
| има што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доноша |
| репреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним р |
| у је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; о |
| ге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у |
| ако он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; как |
| , соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко |
| могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погле |
| светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице |
| ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас посто |
| еш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу |
| еша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео |
| S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула и |
| ед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађе |
| чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране виде |
| агор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, |
| к се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно шт |
| ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини |
| свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је |
| први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лаза |
| стира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, |
| анковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога ро |
| а.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога |
| еча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чам |
| о Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} |
| војим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој П |
| борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> |
| војим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на |
| а Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишља |
| љда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза под |
| рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по |
| ти о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с нев |
| ила густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{ |
| вати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу |
| нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} |
| коро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдс |
| и.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Д |
| ва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себ |
| ољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p> |
| руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса прогово |
| лима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже |
| p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а |
| губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он |
| д издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</ |
| аше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи к |
| <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна |
| тарог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а |
| ни неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ов |
| ан се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме |
| њати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} |
| се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану. |
| но казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати |
| борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу са |
| ада се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узе |
| .{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти |
| p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају. |
| колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</ |
| одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поз |
| заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да н |
| ни скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једн |
| њим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени д |
| десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одгово |
| Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све |
| таде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је |
| вака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ј |
| p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у груди |
| р а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено |
| су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва дес |
| беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку |
| ом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речи |
| p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост |
| .</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном с |
| " /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, ви |
| гарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се н |
| ојвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој |
| се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнез |
| .{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђ |
| Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} |
| љаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње вер |
| изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри |
| тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим живо |
| а!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> < |
| бина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких ср |
| рудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни |
| зарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игума |
| е је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Бе |
| у, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру |
| нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко |
| м.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ т |
| и.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побег |
| пот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог н |
| вему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем н |
| ар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зн |
| знемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кр |
| <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смел |
| н рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урн |
| > <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против наш |
| се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осет |
| о раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујањ |
| без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским пл |
| ома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и |
| а које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд |
| {S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробај |
| о дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано п |
| и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан доса |
| позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао. |
| {S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у њ |
| Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан |
| јвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и покло |
| оклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши |
| е затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, кој |
| седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богд |
| S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по у |
| де одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благос |
| чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто ма |
| кама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али к |
| макао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведоча |
| уково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Уг |
| л’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, |
| ате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало пос |
| пођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај |
| афијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх сав |
| орове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих прево |
| пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиш |
| ливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом |
| загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом све |
| опољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави |
| све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула |
| пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> |
| /p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мор |
| е знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену в |
| аде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, х |
| p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Син |
| д се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој про |
| ишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован |
| у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали пој |
| се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намисли |
| кше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стража |
| загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља |
| одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се до |
| сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле |
| {S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећу |
| зиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску. |
| а свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био ка |
| осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p> |
| чну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па |
| х.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене |
| огубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча |
| зостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите |
| ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери сле |
| } Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време |
| и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним шт |
| гаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пут |
| одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S |
| <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се |
| а се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед из |
| опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} |
| ати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан в |
| невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће |
| .{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода |
| Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им |
| њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог п |
| о таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уз |
| други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати т |
| го је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди ч |
| лично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему ј |
| ни да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуно |
| кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште |
| оравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све н |
| Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе ода |
| е и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се ј |
| ржања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом ви |
| гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли |
| уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу |
| икла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче |
| х јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој н |
| тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У њ |
| тог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави њего |
| {S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, |
| тин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.< |
| које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота |
| аше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> |
| са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му ве |
| ати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ко |
| сли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спа |
| оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и |
| ом догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин тру |
| ушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном кра |
| опријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке |
| не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му п |
| рад, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог |
| рестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређ |
| ј, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} |
| мџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за |
| вићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево ре |
| у или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак раз |
| а, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера |
| колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и |
| пљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепом |
| дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли так |
| И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за ова |
| и.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на зем |
| дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од трин |
| сти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје ка |
| овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду |
| се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће |
| амо кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места нас |
| ни улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на |
| иру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола |
| се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више |
| , манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад пр |
| о на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој |
| ојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже г |
| и и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили |
| брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, |
| новима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше |
| леко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича нава |
| вора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо ко |
| е живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и бога |
| де и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову. |
| са од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Т |
| одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} |
| жати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо зам |
| гих суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p |
| дуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велик |
| та носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако ис |
| и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S |
| китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.< |
| е заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива при |
| рвих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје |
| е, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радосла |
| чевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p> |
| летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати веч |
| нишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку |
| зненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се по |
| рш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="c |
| тане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу в |
| ин и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспот |
| је непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада |
| де даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често |
| испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а |
| <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе д |
| , дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх |
| ко се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на дру |
| војој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше са |
| ељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се |
| а не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђенос |
| p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.< |
| се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњи |
| и и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војск |
| зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће ј |
| час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се з |
| нски војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и р |
| жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они г |
| та би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим |
| тљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго |
| али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањ |
| крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војск |
| тво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену |
| ајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жиг |
| њем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сум |
| гом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у |
| , покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих |
| и земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крв |
| абоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким |
| градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и ла |
| да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.< |
| није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> < |
| расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила |
| својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне. |
| им близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видет |
| ио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчм |
| — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они |
| .</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са зава |
| уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој ха |
| и у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, |
| Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једно |
| ом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало м |
| и корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем кр |
| >Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Ли |
| биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођ |
| цу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и |
| ли да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода и |
| не душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким од |
| редњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и ма |
| ут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шт |
| м свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазв |
| о је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лоб |
| оља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марин |
| ука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко ср |
| рупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преро |
| е четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и |
| ушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војск |
| > <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства н |
| е дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Госпо |
| е проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са д |
| је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучи |
| оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајућ |
| тока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће |
| ем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази |
| рачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме ј |
| деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе поб |
| што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— |
| да доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаш |
| дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском с |
| Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренут |
| у, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и с |
| <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре ул |
| а још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на |
| учити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога |
| е у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али п |
| е слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то каже |
| ок сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле ј |
| ма се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и |
| о је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђ |
| пет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Ал |
| одићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писа |
| шао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са |
| м и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан |
| опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — ниј |
| колац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десета |
| ковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре |
| Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!< |
| свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан д |
| " /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из послед |
| сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари |
| је добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га |
| аца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за |
| ох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, |
| жи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ ле |
| три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала ме |
| осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама |
| над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вик |
| лим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гра |
| и студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и је |
| еће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лев |
| у моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика |
| титник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније п |
| к са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> |
| се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом |
| > <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више |
| ема правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у К |
| мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој о |
| упаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од полови |
| рним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом с |
| ше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби |
| ротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему ј |
| у имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пра |
| p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњ |
| ријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судби |
| а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те |
| пска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стевано |
| поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свр |
| о стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лу |
| ишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајал |
| су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је |
| за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најс |
| <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без |
| стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и прек |
| педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зде |
| Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на л |
| кву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац пр |
| .{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи |
| мо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће |
| еспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше заво |
| опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који во |
| личког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење |
| гледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани |
| Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радич |
| милати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди д |
| штење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше о |
| } Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стаз |
| шки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свег |
| а остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда |
| есе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S |
| ева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> |
| а горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се о |
| .{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасн |
| дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега град |
| зличитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и стра |
| до остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико м |
| ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</ |
| бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са ус |
| p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у том |
| оњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из К |
| уши.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох |
| леној цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани |
| ша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> |
| едно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гл |
| ко мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај м |
| ад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Ту |
| ути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га ви |
| лних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косов |
| еном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде сво |
| брастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и з |
| а.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p> |
| ваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широк |
| недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе |
| које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот |
| а мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави |
| >У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> |
| ило потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима п |
| да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Так |
| оцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се пр |
| ару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим |
| овићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> |
| а Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> |
| е и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је бил |
| арници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недале |
| и се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на ку |
| а и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним |
| де да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, |
| и за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше послан |
| %, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с |
| торосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се пал |
| ло надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком |
| деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав |
| Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и ст |
| а, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из рук |
| е године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме |
| њу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако веш |
| су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће |
| едачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— |
| навши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала јо |
| н јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо |
| рила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p |
| гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и п |
| таџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се |
| богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Бе |
| ита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, бола |
| , на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при улас |
| пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџ |
| ова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бованс |
| жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стева |
| својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту |
| ском и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у б |
| .{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозн |
| и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу |
| е око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у |
| о што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође |
| ва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже |
| р.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмо |
| буњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби |
| о у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима |
| у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта |
| спратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до друго |
| овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано п |
| , утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку |
| спотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са |
| ло зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му бра |
| а појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово ва |
| доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом |
| даву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коњ |
| е, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном град |
| вна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и |
| а пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива |
| покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <p |
| <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још и |
| и одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за |
| Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишља |
| /p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> |
| ше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би |
| м! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних ут |
| их утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>М |
| м се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу де |
| те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са о |
| у укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковић |
| т рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игум |
| дајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађа |
| крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео ч |
| ика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанк |
| адиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био |
| ложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов обо |
| имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад ш |
| граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на глав |
| р а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи |
| тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији |
| ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, прол |
| вих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи беја |
| ругу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <p |
| вански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се |
| а; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирс |
| ла и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више |
| оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину чо |
| и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних ср |
| егова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остат |
| разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислим |
| моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога гос |
| вима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи |
| ођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> |
| ишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бе |
| да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни |
| ац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци проду |
| > <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спу |
| крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бог |
| град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да |
| од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жго |
| ма њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о том |
| гљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога рат |
| ше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p> |
| је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — |
| шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радо |
| да жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва |
| војој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеш |
| ађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У |
| а настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S |
| и Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страс |
| арев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тад |
| ни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаш |
| ав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је да |
| p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они |
| крет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у |
| им пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са св |
| у у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одр |
| ху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек б |
| о се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Вој |
| гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23 |
| војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у |
| — Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове к |
| Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обо |
| руга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још би |
| .{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он |
| валном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужно |
| ијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>П |
| ху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица у |
| рви сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се |
| ржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је ск |
| ји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на вели |
| ој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> |
| воме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерн |
| ек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од |
| оста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је |
| де.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће |
| према нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти |
| е преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То |
| аше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и заг |
| талаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за |
| ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.< |
| ском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постад |
| сара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако |
| е ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Госпо |
| са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у |
| р се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука о |
| усом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов |
| е је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор |
| ик њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо ум |
| му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз |
| S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p> |
| м, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нит |
| трани склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси |
| <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која |
| а својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног о |
| ознати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је |
| ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Виде |
| тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врат |
| тно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом ха |
| ама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписан |
| каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подиг |
| носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва |
| прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин |
| <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар |
| године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S |
| могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> < |
| о.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хита |
| и лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косов |
| ји светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двори |
| цу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судб |
| еограда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво |
| и једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Оног |
| врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састан |
| и часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не и |
| другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под кот |
| му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопље |
| е да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{ |
| аз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаш |
| с, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} |
| — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене |
| рају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Дру |
| годама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и |
| >Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испун |
| м опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одм |
| зео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и |
| сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} У |
| ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен ал |
| S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја вел |
| а Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пу |
| ина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече |
| крити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о |
| лом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико бесе |
| <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како д |
| воје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све вид |
| то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто н |
| га суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Ј |
| би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем |
| зу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту ста |
| ј наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по п |
| напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p |
| му Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Кра |
| <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не |
| м крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изн |
| а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било прегра |
| ком и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после сабориса |
| .</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлу |
| шњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за |
| т заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица |
| ?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, с |
| мам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину зна |
| љу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — ка |
| и понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет |
| икада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми |
| арам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Бил |
| срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али ј |
| а поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици пом |
| већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и дана |
| бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.< |
| и Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново |
| асило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње. |
| ове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја с |
| самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, |
| ако је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда |
| изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али |
| има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је т |
| е деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота |
| ас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, |
| их како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је јо |
| ајвише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић |
| ма једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју стол |
| без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> |
| изаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} |
| Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо н |
| Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје |
| урађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати |
| авих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте брад |
| ога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамост |
| аде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има |
| спот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, |
| доше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лес |
| зруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора власт |
| аст превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено п |
| <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало п |
| ко извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне ко |
| им калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје в |
| су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што |
| } Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком |
| светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила |
| м свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао о |
| прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, |
| вим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати ди |
| очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где ст |
| {S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати |
| нама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их мора |
| Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика |
| е на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Је |
| о у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад |
| аном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су |
| њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих |
| до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се д |
| ђања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа граби |
| м одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Ариз |
| воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику к |
| отства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>Посл |
| ри.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са |
| ја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо |
| туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет реч |
| одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже |
| ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па с |
| у кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неко |
| не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда |
| ратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шт |
| м свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У |
| ико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и |
| многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од свет |
| S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски г |
| ила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет у |
| ше блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога |
| цу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворн |
| p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скор |
| сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу |
| но надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крај |
| ем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азис |
| о на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог пог |
| је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих |
| нише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и |
| ише снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поузда |
| десет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само ти |
| Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам |
| воје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано |
| непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Му |
| отову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у го |
| се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише |
| убица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати л |
| који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким |
| моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, п |
| сти!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се сп |
| говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, |
| .{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> |
| својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до рани |
| ј није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његово |
| ти, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле |
| дређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови ж |
| е!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти ов |
| е прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај. |
| знано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и д |
| маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p |
| да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је |
| је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, а |
| изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар У |
| ишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни ду |
| могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима ви |
| оздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао |
| путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је |
| е се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{ |
| е шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и |
| вобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p |
| ране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у обли |
| оким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су приш |
| нује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Њег |
| дан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода |
| тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш он |
| још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.< |
| да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не м |
| у.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p> |
| њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му |
| ђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала |
| е слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су |
| живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дво |
| ејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу град |
| ога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања |
| ече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се |
| закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет на |
| дала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са св |
| е казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који |
| рног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек |
| г.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу |
| падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама |
| ом сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и после |
| а, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уго |
| /p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку |
| > <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био з |
| убови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам од |
| ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичиц |
| шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ј |
| његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неб |
| , а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред кол |
| .{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} А |
| све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе |
| вну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ |
| иже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који т |
| крсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода |
| 43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, |
| љна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, о |
| ко више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те |
| ања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</ |
| > <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Мој |
| м је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p |
| тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштен |
| ави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склања |
| Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све при |
| Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату |
| новат, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страш |
| ју старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту т |
| јаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већо |
| ознаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али пре |
| рт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и |
| обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> |
| донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесни |
| обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе и |
| ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди мој |
| ом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део |
| {S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо да |
| у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса б |
| ћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радиј |
| > <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лоб |
| а нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах о |
| у.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота |
| ског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други |
| ом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и |
| на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико ко |
| о у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања до |
| котину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда у |
| <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Мари |
| е у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа |
| Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад |
| д јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене он |
| ланути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај |
| > <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и |
| /p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не ч |
| p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише ла |
| а.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну |
| да, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и к |
| ћу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад ве |
| /p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n=" |
| е приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност |
| на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, по |
| ђаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на са |
| чког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигн |
| </p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спу |
| <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су о |
| бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не оста |
| {S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све |
| но што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дрено |
| е, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници |
| азговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, д |
| Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:< |
| ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане та |
| анском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се пре |
| сар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече |
| у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу |
| да треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се ми |
| едан корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> |
| он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је |
| ад.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, ко |
| е и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњи |
| ом ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по же |
| е збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред |
| је стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочит |
| но што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска |
| послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, каж |
| чајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби |
| у и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с друг |
| ак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам ј |
| рстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружј |
| > <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливер |
| пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему х |
| извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред п |
| тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један к |
| оји се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе |
| ишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је леж |
| пот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука приста |
| и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на п |
| пуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро м |
| стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S |
| а узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан |
| цу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p> |
| садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегн |
| оре и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући дес |
| ог неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш |
| ика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се власте |
| >Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, |
| ајпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше оч |
| је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Ст |
| } Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb |
| S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и |
| ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Ариз |
| <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p> |
| аду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека |
| ти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе |
| сели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Нов |
| рина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ар |
| косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанс |
| рој мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до |
| деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради зе |
| раховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече: |
| <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радос |
| Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} |
| ренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим. |
| страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у |
| Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мех |
| се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово мест |
| Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први вел |
| на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њ |
| пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, |
| ара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од б |
| свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном вод |
| ојвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнез |
| ато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као стариј |
| воздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} |
| том.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило |
| {S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем кор |
| , запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— |
| свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами |
| своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и поса |
| </p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим |
| оги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом |
| витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради ј |
| још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још н |
| ни и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува |
| лу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника |
| а раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ра |
| а, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршив |
| о сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ |
| се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојев |
| д, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, ил |
| радских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа |
| е ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S |
| старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободн |
| оведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на ч |
| ње стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руц |
| и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из град |
| на оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Кру |
| p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше д |
| сулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог |
| убњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране |
| ман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толи |
| је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да п |
| Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="27 |
| не великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на |
| лучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зн |
| двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема |
| аву и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по за |
| дари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очеку |
| м народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турс |
| </p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целив |
| Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— |
| о их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бит |
| екујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадр |
| ата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа |
| властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не |
| о мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p |
| е боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{ |
| мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> |
| је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а |
| у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотово |
| да?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова |
| ликој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву |
| n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И о |
| волико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од |
| уса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао |
| згреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, св |
| ћи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу каза |
| осеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p> |
| поценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном |
| ај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у |
| у.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас ка |
| цу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одр |
| нови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} |
| у и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, а |
| а мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, |
| соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о |
| Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и дан |
| су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодам |
| свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али не |
| е на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад |
| ш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислит |
| p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањ |
| овиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> |
| на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани кру |
| е главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је |
| Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не |
| аван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце |
| нце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв про |
| аше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачар |
| породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склон |
| обом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома |
| /p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код гос |
| ком.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у |
| њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до п |
| о зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> |
| дског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеш |
| ија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше |
| млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му |
| Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу |
| е прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S |
| и своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја зн |
| ме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски ко |
| иве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити |
| и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања р |
| је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика |
| гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} О |
| си узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и за |
| ну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, |
| тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, |
| они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пусти |
| за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста |
| з је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку до |
| шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и зауста |
| мо срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито ј |
| вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада |
| S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоцен |
| и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па он |
| а.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу оп |
| ча на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па |
| од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.< |
| !“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу |
| других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих о |
| ута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник |
| та плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пр |
| де како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправит |
| свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах |
| ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако |
| ала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на в |
| S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> |
| града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем. |
| <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад |
| у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела. |
| инар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! по |
| имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред |
| женога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како |
| Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га |
| дбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац оди |
| е зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога |
| та.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада реко |
| а и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован |
| омоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћ |
| ржањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то пита |
| S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— |
| а ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гост |
| дове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње |
| ца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да раб |
| е чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Прич |
| се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од < |
| ашеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постав |
| ојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али |
| ку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} М |
| у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p |
| </p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе |
| ушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна |
| емена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара р |
| ви Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра зал |
| уком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља |
| поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и од |
| за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек |
| оворили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари |
| а ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша |
| стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да |
| ом, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у хр |
| а и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одма |
| p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затеч |
| реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изи |
| </p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— |
| ку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бра |
| динама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих в |
| ајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град. |
| ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} |
| ил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си чес |
| осад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконав |
| ст.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме зл |
| љи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ов |
| боритошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме |
| ранству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је у |
| а крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Ст |
| е на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник |
| а потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и м |
| у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погач |
| <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> |
| Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога |
| најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу |
| S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бован |
| не.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да доч |
| ју и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па г |
| па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се |
| ан и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара с |
| есним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бра |
| се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестад |
| — Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину |
| а моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да са |
| отив нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада в |
| па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <p |
| вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме на |
| ач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива |
| иђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећ |
| диже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Госпо |
| че да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Ал |
| без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада |
| знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбр |
| <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по пов |
| њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на де |
| ити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју |
| остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас |
| ра.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао уп |
| пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариз |
| дич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт св |
| лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле |
| ојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док |
| ило скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— |
| ве.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи |
| оје му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја в |
| клони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора др |
| зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и |
| у пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до виноград |
| донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.< |
| и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Ре |
| чини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у с |
| је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chap |
| испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудиц |
| мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си зна |
| ош све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв |
| се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позва |
| Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је |
| што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па д |
| ј, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и пото |
| јах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не с |
| су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у х |
| градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде |
| рођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве |
| анастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим ј |
| сока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озб |
| нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци |
| инио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме |
| справи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп |
| таваћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се з |
| авању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бе |
| еза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећа |
| нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо. |
| p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> |
| добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове срп |
| велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велик |
| ао да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце |
| раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе г |
| м од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или |
| сар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</ |
| ђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с ме |
| одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из хр |
| ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бр |
| >Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и р |
| адном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављ |
| клањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека т |
| свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спо |
| ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p |
| — Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S |
| љаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Бео |
| светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубок |
| да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је |
| о.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса |
| ојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} |
| !</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од |
| /p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p |
| ћа.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па |
| мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} |
| и топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, |
| адич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снаг |
| S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јо |
| ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се |
| оме на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се |
| може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да |
| ad>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Све |
| у и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику з |
| рхиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини с |
| руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда |
| мнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од |
| ново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених г |
| S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором |
| жда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} |
| ену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а са |
| д и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се |
| ова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часно |
| адским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војс |
| о да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се |
| на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колик |
| ош два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p> |
| ете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклес |
| добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, п |
| ћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамск |
| ори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се св |
| раћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војв |
| ак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему |
| пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе т |
| ада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опе |
| а.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу. |
| из зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди свод |
| рга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборави |
| крете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи |
| !{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би б |
| </head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна би |
| арини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот |
| и и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са беде |
| Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати |
| ремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се |
| </p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чор |
| p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, |
| о поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с |
| апиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања св |
| се с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макариј |
| одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благосло |
| адоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, |
| а и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, ве |
| Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој д |
| утрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију г |
| рема деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном дес |
| благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговара |
| ји расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе |
| ци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они |
| ла почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауст |
| 50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологла |
| .</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе усе |
| нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>О |
| е трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће с |
| е на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се ту |
| Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често м |
| говори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана. |
| е принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га |
| према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тог |
| обро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb |
| ром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосн |
| ца којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> |
| ожда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љуб |
| а разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?< |
| ина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и ко |
| о изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нис |
| би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живо |
| неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у сво |
| м одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљун |
| астелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивш |
| дај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз |
| ући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухит |
| овима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с |
| који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав |
| ано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут изл |
| ="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се св |
| .{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло |
| на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бед |
| отовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрве |
| е му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог је |
| pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући пу |
| ле кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго пра |
| на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, |
| е упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако |
| , да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да |
| ина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говори |
| риз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да |
| а!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p> |
| ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— В |
| е поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам. |
| Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па |
| атериног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жеља |
| и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се м |
| мо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Сл |
| А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем |
| иста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо госп |
| ој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да остане |
| Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвод |
| Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш и |
| га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Дан |
| вима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам |
| стале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш |
| ем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми |
| </p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро. |
| рада около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађо |
| крсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде ни |
| да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена тра |
| — Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш о |
| у рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хле |
| .{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапр |
| нем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румен |
| — Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти ник |
| му, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право на |
| уду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера |
| д спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се |
| што гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш |
| ујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S |
| го да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Ни |
| њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> |
| е и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити |
| Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај |
| ознаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Мо |
| >Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, ц |
| ознају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из д |
| к мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бор |
| већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на |
| њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да |
| и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новоб |
| ји рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> < |
| бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгре |
| ића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прел |
| pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} |
| з Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p |
| и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>П |
| ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p> |
| нин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он |
| ртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривуд |
| киваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почет |
| они далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с јед |
| акле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стиг |
| Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="20 |
| чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи |
| егов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Ја |
| анко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице |
| ки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би ос |
| нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куд |
| иступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је чес |
| ридође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи |
| и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо об |
| 3" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламе |
| брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе |
| да, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је с |
| b n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о брегов |
| е стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова ш |
| зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави |
| } Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарст |
| зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба% |
| астанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагд |
| он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи и |
| ћ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плат |
| своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса приск |
| и да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остат |
| ало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је ле |
| То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем од |
| леда милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку |
| у и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у ул |
| јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остал |
| S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек виш |
| спот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n= |
| е убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега пл |
| {S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђур |
| тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног краји |
| и ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Ло |
| Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под |
| аму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, |
| у и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиље |
| рчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог |
| е страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не тр |
| господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S |
| а остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују зн |
| у деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом |
| се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, свој |
| збираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је тако |
| е на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Вре |
| вода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад |
| аспрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже к |
| Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам |
| сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Л |
| кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — |
| гла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој т |
| ајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с |
| иповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и п |
| и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама |
| град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш |
| орабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водам |
| поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста |
| рави.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада |
| екиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама |
| Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук |
| у Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова д |
| Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разл |
| ју хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кра |
| pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Зла |
| о дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде д |
| е.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ |
| } Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је |
| нима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сах |
| а, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част име |
| е равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану |
| <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће б |
| <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Н |
| } Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће ст |
| м рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим. |
| ко врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше |
| после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га |
| е проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.< |
| има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило. |
| ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Пр |
| ког двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властел |
| ном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће |
| богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући |
| су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p> |
| ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ари |
| источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на |
| у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које н |
| промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег бра |
| једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде у |
| е имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у стр |
| аше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања |
| Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а |
| да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у то |
| у очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих ус |
| ако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам |
| д на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славони |
| ло %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да н |
| ge"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гаврило |
| <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред п |
| е подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војск |
| лав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али |
| о видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји о |
| ечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо ње |
| ног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне |
| но изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспот |
| сци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свако |
| повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се крен |
| а је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> < |
| дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где |
| а дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то |
| ја о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! пре |
| ту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних вл |
| , а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у |
| је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угље |
| крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од бр |
| Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топл |
| „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Ал |
| горског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар |
| и воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у све |
| p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести В |
| <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марин |
| гора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући брод |
| ћа.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је пох |
| ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напосле |
| је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнеж |
| гађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— |
| е нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чи |
| е помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу п |
| аветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Ј |
| што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударц |
| спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и наме |
| азива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, |
| ва чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву |
| ма, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за |
| аким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлега |
| је у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање. |
| удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут вел |
| учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око |
| хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се т |
| у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода |
| сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>висо |
| босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с |
| зговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени |
| ешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на уже |
| лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и д |
| аше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необич |
| , неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за ст |
| и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто |
| кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Вла |
| е у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; |
| бицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира |
| и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за пој |
| јати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} |
| га му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се |
| храбри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страши |
| е уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се приб |
| ако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи з |
| </p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било |
| ада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама. |
| и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у |
| олико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с м |
| ји јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љуб |
| .{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него ср |
| ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао |
| овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих |
| : „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, боје |
| >— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... |
| е за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке к |
| ао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часн |
| м волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек го |
| ани склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на |
| слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а |
| м поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире |
| а јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p> |
| доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</ |
| > <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} И |
| Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, и |
| се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе с |
| граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у |
| Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечин |
| против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па |
| тим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кне |
| хвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче |
| ни Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, |
| низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене |
| х и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на |
| у ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунић |
| ле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чаш |
| и је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на |
| а је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше св |
| награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше дру |
| дишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи |
| ногобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што |
| устише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо |
| било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="16 |
| о све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само он |
| нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не |
| моли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори |
| че.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и |
| ред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је |
| оге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с |
| уте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи |
| епо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути бр |
| к, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је |
| а и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње так |
| на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтеват |
| ен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Са |
| лике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је п |
| зник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је од |
| ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можд |
| стелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић оп |
| ма!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њи |
| већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у ази |
| и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врм |
| ина.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно доприне |
| ше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом |
| оји на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше |
| азиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед круп |
| о чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови |
| у и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо дру |
| г.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотов |
| кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља р |
| е ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаш |
| итијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојц |
| ранама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла сил |
| ако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долаз |
| дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и |
| сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, кој |
| ајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем |
| е свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и |
| е да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан |
| х и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко об |
| ше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одма |
| их великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучни |
| мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и кре |
| угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега |
| детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, и |
| могне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам нево |
| е огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није пр |
| еш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а |
| ојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну вета |
| трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према с |
| p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n=" |
| лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче з |
| њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топ |
| епрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и |
| све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, |
| и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе. |
| моћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небо |
| јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом |
| а који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> |
| пот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мра |
| настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби би |
| есао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Л |
| и отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа д |
| тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— |
| камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима |
| а стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад би |
| д господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} |
| куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском тру |
| а брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову. |
| и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невољ |
| ична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац |
| која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљ |
| звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а гл |
| биљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине |
| ине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио |
| >Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта св |
| нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дреноп |
| бе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу |
| црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, |
| лим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! гром |
| смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих |
| е!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— |
| тане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспо |
| смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Је |
| оме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погл |
| могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде не |
| простити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се |
| казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ прич |
| њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет с |
| е нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{ |
| аја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— |
| опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, л |
| прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио |
| ори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем ка |
| ом нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђе |
| од дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку |
| ра.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се |
| добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекиват |
| не свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли |
| p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" |
| /head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као ки |
| Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле д |
| неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла о |
| тено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чек |
| рдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, |
| цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бед |
| ценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном та |
| <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и сус |
| д подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама ја |
| ше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окре |
| којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да |
| у тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с х |
| ожја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели |
| а црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па ре |
| збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ар |
| је ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде |
| } Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох ј |
| вати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу не |
| ких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до |
| .{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше |
| па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко |
| балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнији |
| атника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унут |
| ојој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става С |
| властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на нек |
| рв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, |
| н час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, б |
| апта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n=" |
| , а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га |
| слав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса |
| утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му ве |
| и да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на |
| ен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници свој |
| цем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке |
| низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од с |
| , па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем по |
| та да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу он |
| у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике |
| е свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити уст |
| лотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ |
| ном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још |
| у.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} |
| ка остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко ок |
| слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су б |
| жавине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб свој |
| дославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епет |
| дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у дру |
| се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</ |
| д ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од |
| забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара |
| стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети |
| ћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града |
| слила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је в |
| о Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба ог |
| и, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше |
| лучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа си |
| бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и трж |
| неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе |
| преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град |
| дмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али |
| ле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се |
| на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} |
| те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсн |
| и обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ниш |
| о кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места наста |
| диста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу |
| па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако |
| се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вр |
| се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу |
| ретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скри |
| дбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, п |
| уго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред д |
| на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван н |
| мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступ |
| } Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, прем |
| Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и пре |
| је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> |
| еном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако ску |
| своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на грани |
| ји је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, у |
| %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престони |
| мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим пос |
| екад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њено |
| и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже п |
| <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке |
| клоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед |
| рана слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из |
| S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спушта |
| пуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за о |
| ратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Сини |
| ше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један стара |
| з му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој |
| , па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаништ |
| четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} П |
| пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} И |
| моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима |
| ховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа |
| властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим иша |
| едан врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови |
| за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка |
| тра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" |
| саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе |
| 113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замисли |
| Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по уши |
| још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на ко |
| али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задр |
| га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који |
| и је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и сели |
| и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад |
| е бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} |
| а! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Злато |
| ви.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизал |
| њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског |
| у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврш |
| <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно о |
| г, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи д |
| е већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непо |
| ариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору је |
| онуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге ст |
| седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше |
| .</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот |
| учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неп |
| што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од |
| хом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешак |
| у војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе |
| споту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма |
| руги пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђ |
| ћи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту |
| це.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се б |
| у се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене |
| јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</ |
| рика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја зна |
| акама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико трену |
| о отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена |
| бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, глед |
| е — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијори |
| н ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустав |
| Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом д |
| тов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било ј |
| ладу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи |
| ако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{ |
| д је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпо |
| шнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по |
| на хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> |
| завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав |
| pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и |
| ни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па об |
| и је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата |
| толу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</ |
| ловања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележ |
| аде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца су |
| борисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за |
| и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и пре |
| {S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ беж |
| је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господ |
| ајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвуј |
| испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену |
| е до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе б |
| чно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевген |
| шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше |
| да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која |
| не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше н |
| на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда |
| на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици кос |
| дини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> < |
| дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак нова |
| о принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што |
| а пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбо |
| кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима |
| тњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> < |
| {S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властели |
| гарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српск |
| } Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше д |
| енија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју |
| а.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде |
| таста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а |
| тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео |
| витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда о |
| овиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми по |
| очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</ |
| њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Посту |
| аву над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долаз |
| а са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спу |
| глед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богомате |
| молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њ |
| се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можд |
| са војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до с |
| и Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза к |
| орише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, |
| тре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, |
| вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} |
| } Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по ст |
| е звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p> |
| е Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику |
| ањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том |
| зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ов |
| слим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он |
| бе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено дол |
| тиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода |
| во али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> |
| му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господ |
| к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш неприја |
| старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаж |
| Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој в |
| .{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крат |
| јатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јунач |
| ољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут њего |
| воту којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту ку |
| близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, |
| у — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за В |
| p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> |
| аде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело. |
| што за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рође |
| ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А |
| та.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихо |
| аве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети |
| готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој пр |
| , и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш н |
| а гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очек |
| са намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца |
| адшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А по |
| ове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много |
| избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби... |
| у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда о |
| 187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све |
| , јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колен |
| и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и |
| бро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу |
| стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, |
| одавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни разви |
| Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Ра |
| Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић. |
| и у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле |
| аш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; д |
| тишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњ |
| умњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с |
| одно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је леп |
| седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз ра |
| ваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а |
| вили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливај |
| хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана једа |
| војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напу |
| ојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зо |
| тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим |
| другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву |
| ом, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише за |
| <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар |
| ме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{ |
| p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војск |
| м пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон бл |
| љи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је р |
| промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постиг |
| јаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Др |
| а из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стр |
| крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледа |
| Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите с |
| S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону с |
| едао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и обл |
| низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојеви |
| пирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда мож |
| ише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго |
| домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока |
| сташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад |
| ом и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било |
| према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише |
| мни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те |
| волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n |
| Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начист |
| .</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степен |
| града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући сво |
| едом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{ |
| они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском во |
| вор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не |
| .</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студен |
| ког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском |
| Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мо |
| ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</ |
| тупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фиј |
| што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше по |
| Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских |
| оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нес |
| сти према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часни |
| у осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се с |
| твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од |
| ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћ |
| би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и |
| ило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме |
| гобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у живо |
| и:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ак |
| Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране шт |
| ј руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из о |
| ајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што доди |
| 68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; |
| >ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариград |
| p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоце |
| не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: |
| Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда |
| а највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} |
| ди у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх др |
| .{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стад |
| воју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид наро |
| речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вин |
| еко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеш |
| воре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и |
| а, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, < |
| дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крет |
| и нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се |
| Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу |
| се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.< |
| ело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су |
| линове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да пре |
| ри да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчи |
| орим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему |
| с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би |
| >— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас да |
| За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кож |
| едан аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Ра |
| гати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву је |
| и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прис |
| о своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у р |
| ричају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада зв |
| воја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — |
| заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{ |
| на рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих трој |
| е се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да пре |
| Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о |
| му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Кру |
| ти.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p |
| мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једа |
| правник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} |
| о.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе сво |
| p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се д |
| клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се ви |
| ме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу |
| она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала |
| дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах |
| пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пре |
| Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не беја |
| ку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим те |
| преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо з |
| ила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задуж |
| ев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господар |
| оде Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Др |
| о мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то |
| ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме |
| ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даљ |
| !{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо |
| т предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И п |
| ла Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити н |
| </p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстим |
| Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојев |
| толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којо |
| м, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурн |
| и спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не |
| и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим |
| е куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{ |
| } Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетен |
| о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расп |
| ајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живље |
| Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Н |
| се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се |
| > <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српско |
| ижујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самог |
| се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго |
| ом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина ј |
| гљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — н |
| а пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар час |
| е.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века к |
| м.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Круш |
| да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по пример |
| до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је би |
| деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон |
| га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње де |
| реко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о с |
| p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већ |
| из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чре |
| е живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те |
| ва да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше |
| дговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са |
| } Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих |
| за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ |
| ског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хв |
| ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше |
| ишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома |
| ањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> |
| о бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са |
| видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име |
| и гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одма |
| дославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозде |
| оред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран |
| са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно |
| са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбор |
| Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад г |
| танује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавци |
| S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се |
| о обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Ра |
| јбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскид |
| потов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од м |
| телина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата з |
| >Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче |
| /p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковиће |
| ли ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земљ |
| у својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала |
| одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мно |
| а манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Т |
| аше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи М |
| уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав насто |
| оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори ш |
| ни своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан |
| штио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стар |
| не али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста |
| <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв |
| предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је поне |
| оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је пр |
| нак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па |
| шој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко беја |
| но у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је |
| није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> |
| ш мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зим |
| у љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу сев |
| је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> |
| е се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду в |
| сле толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор |
| раја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу |
| еби сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину р |
| p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника. |
| нута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки |
| аву његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око про |
| вора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p |
| ром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори своји |
| доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али ст |
| {S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— |
| да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n= |
| к и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајах |
| не душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама |
| ј крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада |
| о је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p |
| баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и н |
| рађе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком згра |
| {S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па |
| илно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже В |
| ристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се о |
| } Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтед |
| ада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се |
| е бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами |
| ере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућ |
| са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то оде |
| кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се |
| ила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Б |
| е Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да ве |
| и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе |
| 243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друг |
| , добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се с |
| оту моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у г |
| уку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p |
| брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом |
| а како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо |
| а низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесн |
| а не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нес |
| деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</ |
| е.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвож |
| е ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љ |
| у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворниц |
| дња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да |
| Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуни |
| ти и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку ску |
| .{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, |
| кудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених род |
| ео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе п |
| риз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} |
| руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их вла |
| Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, ал |
| .</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаш |
| не мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p |
| алити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може ду |
| је би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет м |
| хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и |
| и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— |
| и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p |
| ику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат |
| на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступо |
| е где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n |
| а с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом г |
| ек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и м |
| е било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе |
| ни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— |
| ића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече |
| енац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадал |
| на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту ко |
| не.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.< |
| лично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врм |
| не.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез |
| ера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад |
| ужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не |
| и тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам м |
| есар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час ка |
| о се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам с |
| моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна |
| шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбу |
| споту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазе |
| ам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јан |
| >ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра |
| баченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута к |
| дич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом зако |
| љина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У |
| сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту ш |
| а је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, ко |
| ед дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка |
| четку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на пог |
| плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батов |
| S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се диза |
| ђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лев |
| н воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад |
| да.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав |
| службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почи |
| танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплете |
| аја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване |
| ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надба |
| е што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} С |
| о али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p> |
| ице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је зво |
| ми под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пу |
| Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радоз |
| ер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем запад |
| } Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и |
| руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у |
| је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је |
| а, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на |
| рзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти |
| ут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу д |
| S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.< |
| /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона |
| роношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а |
| и да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Ра |
| о одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на |
| Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора вла |
| ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше ж |
| атног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад он |
| е падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му пом |
| се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини. |
| улмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што с |
| напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шум |
| глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се сла |
| мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— |
| вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на |
| же увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити |
| и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је |
| еној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов |
| d> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соко |
| p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораш |
| кодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велик |
| нилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Мус |
| ња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се |
| их налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога ш |
| >Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао д |
| се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њ |
| срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој да |
| да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав |
| своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти је |
| асно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је |
| убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине ран |
| к.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу |
| — Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S |
| авете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов ср |
| ти и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу |
| Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мус |
| мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће |
| кну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелин |
| а истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} В |
| ње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средино |
| рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у про |
| ичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твој |
| к.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: за |
| иниша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичи |
| им!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што |
| .</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с |
| о проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасм |
| ај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш л |
| дости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S |
| , истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, |
| <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си |
| ба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се |
| етровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање |
| Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на % |
| ead>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сла |
| рећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је ве |
| њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унут |
| Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав ј |
| уке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p |
| ити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онд |
| е сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— |
| нске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више стр |
| пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још |
| рмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ пре |
| пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж ј |
| у пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући |
| знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, |
| ређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе В |
| а срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало |
| ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде |
| </p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин б |
| х ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли ј |
| је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Пре |
| /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обал |
| марку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад |
| на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погле |
| бе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у |
| а широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су |
| , пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахи |
| пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још поз |
| појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда в |
| ђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била ду |
| х проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика |
| ругом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер |
| > <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет с |
| кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{ |
| у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши |
| а тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспото |
| и редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало |
| диста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у пов |
| ожје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да с |
| саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет бео |
| е, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Си |
| ом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина |
| пског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све доне |
| о пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне |
| вају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком пос |
| што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} |
| ругог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пр |
| т на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у кој |
| } А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој перн |
| арају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена в |
| а оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размрша |
| сторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На сред |
| , Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Покл |
| едила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као |
| Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за пок |
| веди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на нож |
| Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је скло |
| ако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни по |
| тета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што |
| лободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним ш |
| {S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован! |
| ојих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучеш |
| унчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало да |
| и њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и п |
| ога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град |
| прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на |
| стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспо |
| и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог вр |
| шења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом |
| ада обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун в |
| > <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војво |
| његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху |
| Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће |
| ити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају о |
| прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час |
| о је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео |
| ом тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га |
| ај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку но |
| /p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, п |
| јвећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу дове |
| подара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и пок |
| сподару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се п |
| га да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи |
| и у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада вид |
| да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у |
| } Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по л |
| ину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посве |
| , па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом. |
| слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв |
| ође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли |
| ного сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да н |
| а ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је |
| меном паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> |
| ше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и о |
| опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и от |
| хита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му |
| државајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче п |
| рице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да |
| } Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света |
| ти Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и |
| ежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да |
| по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље |
| вљајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним п |
| ви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети с |
| ло дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Се |
| ављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пуко |
| <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— |
| а се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S |
| ише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} |
| рошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— |
| сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и сво |
| шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у |
| о од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не ј |
| ма! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за |
| Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдерим |
| у с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А с |
| оше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет |
| ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаш |
| аво је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на |
| S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине |
| ати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу |
| што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијо |
| гу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вук |
| јне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене — |
| камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше и |
| довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, у |
| не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог |
| ма кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред лет |
| а, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густ |
| из.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У вес |
| "244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа М |
| аву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда |
| омрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе |
| тем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на уд |
| рата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</ |
| 2" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, зво |
| е с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони |
| дан ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је |
| е граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чи |
| завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо |
| купи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао ка |
| ори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="c |
| та на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <p |
| ња испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оску |
| безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледају |
| ојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе |
| </p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогод |
| дан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светл |
| тадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако |
| шкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не |
| воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се ст |
| чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не стра |
| од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обу |
| ом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и |
| пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— |
| и на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша чест |
| м, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре |
| е ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привре |
| Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те |
| њи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотл |
| на.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— |
| јко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не б |
| ни виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још |
| /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде |
| агрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он |
| ло после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на позд |
| е то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђ |
| ом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима |
| овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту. |
| гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рек |
| утој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у гор |
| скоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који |
| му где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p> |
| азио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властел |
| не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу. |
| су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура |
| пцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављ |
| ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним |
| и пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је лев |
| ама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен ко |
| се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штито |
| сађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p> |
| више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све |
| онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за т |
| S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту |
| је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не |
| </p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даљ |
| ет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у ма |
| весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га |
| Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, кој |
| чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благосл |
| .</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не |
| устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје. |
| отакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— |
| .</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, н |
| тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! ре |
| како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узб |
| отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb |
| Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда к |
| е Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, |
| ли Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија с |
| мо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Ви |
| онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Та |
| Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у п |
| но али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер |
| ћи му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како |
| /p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано ј |
| ами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га |
| а који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?< |
| викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављ |
| жљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марин |
| Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш |
| што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко |
| јци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам мн |
| уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихов |
| леменити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе |
| ити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога? |
| >— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Б |
| е проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ј |
| се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи |
| ји се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу г |
| ет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и д |
| овом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} |
| е постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</ |
| бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни |
| д тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, |
| шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити |
| и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према |
| е возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долаз |
| то му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ва |
| снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми |
| мо не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ос |
| и пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељ |
| жах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко |
| сле било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где с |
| у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође |
| у нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{ |
| али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно |
| екох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђе |
| >— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у |
| не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у |
| ојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца п |
| >— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које о |
| мерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем ње |
| „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хра |
| државају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кр |
| ину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему пор |
| дном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац |
| Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична за |
| Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена |
| } Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још д |
| уру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати с |
| о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непого |
| то бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја |
| ећ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најм |
| кадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови |
| ја је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам б |
| аде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима спораз |
| и, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било ва |
| ско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје |
| одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које с |
| може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа г |
| едаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом и |
| ова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> |
| ећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај |
| реле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она |
| а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једн |
| е могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не беј |
| ка онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Со |
| и:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, |
| ну победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклони |
| говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа до |
| <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Ниса |
| , и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те во |
| Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али |
| вољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Д |
| зноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно ост |
| воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећ |
| кри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} |
| пет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариград |
| о прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p |
| ?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио |
| шила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким глас |
| — Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару |
| тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може испра |
| пак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{ |
| о трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини н |
| засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како |
| ина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толи |
| занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је би |
| се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај у |
| ком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле |
| дају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} |
| већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге д |
| — А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно |
| о.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, |
| чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије по |
| ш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећ |
| <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађ |
| бе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стран |
| туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</ |
| ругу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило сам |
| вера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин |
| у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз |
| за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину |
| и!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе ст |
| о.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се |
| ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се но |
| овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узел |
| — Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како |
| позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и |
| ле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у д |
| како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја рас |
| е у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, |
| </p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, ал |
| не тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар |
| удеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти |
| смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје тор |
| /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људ |
| душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу про |
| ађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} |
| > <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за |
| оравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да |
| ње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички врати |
| а крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу |
| ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коњ |
| Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништав |
| изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот беј |
| м.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарско |
| о ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S |
| ују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се |
| а бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — |
| ју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја |
| ба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом св |
| војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој |
| ј одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запи |
| рити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад но |
| p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно д |
| .{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, б |
| Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани! |
| и снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жр |
| бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика |
| смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале |
| екаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} |
| /p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, ј |
| ц га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад ј |
| мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути |
| то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше |
| } Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу з |
| тадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да ј |
| , кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p |
| м себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, |
| ора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој ота |
| јан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби н |
| сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ за |
| их вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се |
| ло.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала |
| све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв о |
| ђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{ |
| ео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има |
| с, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече |
| <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Ја |
| е окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема в |
| ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говора |
| етли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути мо |
| заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела |
| сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се |
| p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој м |
| ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите |
| из.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, |
| ину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да са |
| <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али |
| собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам |
| ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако |
| сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} |
| ре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ј |
| носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровина |
| пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја |
| — Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и с |
| — Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од |
| уши носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Бо |
| а очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љ |
| огао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио |
| ј ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажа |
| вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни |
| {S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.< |
| мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и |
| посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пру |
| ац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је д |
| јке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> < |
| су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели ов |
| ео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и По |
| га злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китк |
| ЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим живо |
| о пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове |
| манет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете |
| се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и доса |
| тано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као неш |
| аде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва с |
| p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланац |
| е да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не |
| ротив деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p |
| молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоум |
| о воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и о |
| Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опр |
| не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса до |
| ету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре |
| Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следу |
| и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар |
| је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата г |
| два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— |
| вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ћ |
| чистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, |
| <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом |
| /p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је |
| е у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучно |
| ој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одмет |
| у“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство |
| током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунас |
| скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стева |
| говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земља |
| ама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} О |
| о шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће дол |
| ли се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим |
| рикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљ |
| лату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, |
| и и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и |
| среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и |
| ам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више |
| Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озр |
| је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Св |
| и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А |
| и извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и |
| идео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војева |
| ован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{ |
| е одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша |
| ре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђур |
| одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војс |
| ово.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испо |
| којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отвор |
| p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, ст |
| м који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич ма |
| еко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на л |
| еке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измеша |
| тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему |
| пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града г |
| Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе |
| вши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показу |
| ранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров о |
| носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљ |
| p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата |
| /p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цр |
| н жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марин |
| веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки |
| би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одгово |
| растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукот |
| рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покрето |
| страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, вел |
| ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и |
| осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и о |
| охвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам |
| застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада |
| пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју прија |
| е у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше |
| и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била |
| мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ д |
| ове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним |
| ако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром |
| и и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослобо |
| ман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, |
| ечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазив |
| /p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! од |
| сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина |
| деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам с |
| ч, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свог |
| ваћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зат |
| војој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, д |
| ојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро оп |
| ј узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} |
| е Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове. |
| рга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети |
| бује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</ |
| а Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у ово |
| урђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим ра |
| <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управ |
| <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам и |
| огађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не зн |
| сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу т |
| ком у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком крен |
| као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога др |
| нимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити д |
| а осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али |
| >Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има |
| арина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена с |
| маче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>С |
| им и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој ка |
| ратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Син |
| вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div type="chapter" xm |
| азлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> |
| се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу |
| вему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти и |
| куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше |
| p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобој |
| раћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n |
| n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узд |
| пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац |
| о сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Ле |
| м говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, је |
| <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе |
| а коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаш |
| p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опрост |
| рема њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У он |
| ез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда |
| их дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада оп |
| ога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Про |
| живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим |
| нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гон |
| ога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одл |
| о!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих |
| На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удруж |
| <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излаза |
| већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} |
| и.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења извод |
| ега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љ |
| олико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p |
| оходе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ће |
| ојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих р |
| а?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова вел |
| нком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше |
| ја, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, стал |
| елом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То |
| ед Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе бли |
| Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S |
| <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде ник |
| очекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подиг |
| овољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} |
| у је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, |
| — За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушев |
| и?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и |
| аху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо |
| одна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећ |
| , богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спре |
| Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било т |
| разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— М |
| у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори |
| њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом б |
| ари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и п |
| би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша |
| којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ ис |
| би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита |
| отврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —< |
| у дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз. |
| b n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осе |
| јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али |
| ло смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и и |
| а га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим са |
| на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише |
| лико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Ло |
| пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу |
| пце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће др |
| ти стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која |
| ови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми |
| и она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке |
| и долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да |
| раћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у соб |
| па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи |
| Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Ал |
| мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни пог |
| аше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се и |
| ну једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и бр |
| залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подв |
| шљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га ја |
| њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у |
| ву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узв |
| Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влат |
| а теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.< |
| амо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгр |
| ад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша |
| нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао С |
| бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разго |
| рата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p> |
| ченом у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима |
| /p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони |
| та тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он с |
| и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен |
| нидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположе |
| !</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија за |
| тања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржин |
| астелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвен |
| велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало |
| елин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не |
| дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађ |
| вде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својо |
| апред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она са |
| м којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у |
| <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не т |
| коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога с |
| започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше |
| ле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше |
| алним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> < |
| .{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше |
| даху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у кот |
| Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме ми |
| и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све сврши |
| >— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:< |
| води насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи при |
| <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> |
| и облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У |
| шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из рук |
| и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко |
| ве поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима н |
| гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у вра |
| А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни |
| ан поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а влади |
| стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладно |
| и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води |
| у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из ког |
| е од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита |
| врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у јед |
| Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћ |
| аше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње |
| у живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену |
| варају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрп |
| било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с |
| ољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова н |
| пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина |
| стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чама |
| га је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо |
| самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгл |
| се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође |
| и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} С |
| иближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p> |
| а, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се ус |
| "176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} М |
| деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бра |
| и светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајн |
| и ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који |
| можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитост |
| згонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко запо |
| нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет |
| х бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвав |
| престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехме |
| и Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиш |
| ј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила а |
| ћим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљив |
| а и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи |
| мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљ |
| осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу |
| ка и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају |
| и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опе |
| јом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да |
| S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним |
| дар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две |
| у посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се |
| у! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! |
| вих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ |
| војој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?< |
| а Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весе |
| о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнеж |
| Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да |
| а олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли |
| , и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! п |
| д видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, с |
| рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— |
| —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцв |
| тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} |
| аћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним |
| али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} |
| о овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш |
| акоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да с |
| слепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни сто |
| еговог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненад |
| ог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама |
| свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвој |
| сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена де |
| а погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли с |
| р има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код |
| у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свег |
| S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему |
| била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минул |
| с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње сед |
| тада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благосл |
| тско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S |
| о у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у дв |
| е опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се о |
| а да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сн |
| задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојаза |
| чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у ку |
| Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.< |
| манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.< |
| клони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич у |
| кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео |
| ху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брз |
| } Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мач |
| еша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила |
| одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део |
| > <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А |
| а правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње њег |
| е је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспот |
| оказа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} |
| међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се |
| ћ је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с |
| исичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног |
| ђање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, |
| т у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома. |
| на у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше |
| ко је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. |
| оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе |
| одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару У |
| p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак |
| војим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за пр |
| Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} |
| на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да |
| опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отиш |
| оће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли насло |
| уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p |
| о па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окре |
| за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас |
| ахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше |
| ји би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! |
| морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још ист |
| де госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војво |
| а тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на |
| аше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћ |
| арство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове |
| помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голг |
| дног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе пла |
| је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајућ |
| смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и поче |
| разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А г |
| она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да |
| тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p |
| купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је |
| јлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из К |
| Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам иша |
| сом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се с |
| ка.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове |
| Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{ |
| p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Рад |
| раду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угље |
| ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сес |
| своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољ |
| отов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгени |
| ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног м |
| окле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне |
| же високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ дос |
| , али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласо |
| p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудим |
| к мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав и |
| исаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом |
| олачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео б |
| о.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} |
| у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљ |
| има стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и |
| ики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кн |
| а.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранк |
| а, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанс |
| S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жи |
| ела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом |
| ћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен н |
| ковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са |
| дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете ос |
| а Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <p |
| иже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зел |
| ; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, |
| ијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, з |
| и брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битк |
| .“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном з |
| по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но |
| и одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче у |
| а собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ар |
| а ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћеф |
| о одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност мој |
| , а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p |
| анет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену пр |
| лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи д |
| затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у весе |
| <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, |
| јући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама |
| адашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војс |
| наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђав |
| , светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} |
| и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са |
| а душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сум |
| гљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је |
| ="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А |
| ећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини как |
| а они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један |
| Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је в |
| Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! о |
| с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађах |
| ој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепш |
| е ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злат |
| >Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да г |
| а да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим |
| и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор |
| рекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила све |
| ити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.< |
| га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Ма |
| и управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p> |
| деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана к |
| ави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се п |
| ић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.< |
| н се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пут |
| иђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи |
| венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом зн |
| S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћ |
| ио пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доб |
| е за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отиш |
| /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље! |
| их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и М |
| ду поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>С |
| смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поузд |
| да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњ |
| То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —< |
| у оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша |
| у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни о |
| нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и д |
| оди — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра пр |
| жећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је н |
| такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста о |
| ша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и |
| ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, |
| о освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени |
| аво путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n=" |
| љиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још |
| за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на вој |
| слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи т |
| че ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се |
| и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би инач |
| а се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена пр |
| кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и |
| S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, |
| само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одв |
| а му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и |
| коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадо |
| осе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко рас |
| вици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је |
| Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задуж |
| дизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S |
| <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, |
| стелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређа |
| И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то т |
| а издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{ |
| весом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином |
| Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у гра |
| >Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле |
| редини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње з |
| ође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ н |
| а а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се р |
| неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је х |
| ане квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Мор |
| га.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског град |
| " /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата ј |
| рних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје |
| сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе |
| ео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одм |
| ен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погл |
| се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А |
| добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p |
| ната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатији |
| ајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског |
| отресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужн |
| — Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, дан |
| црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне на |
| > <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турск |
| етом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена во |
| , Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко |
| јазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још |
| цити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %сокола |
| > да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће |
| моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић |
| ојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим разма |
| га за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, пос |
| гледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није пости |
| {S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељств |
| Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати мило |
| доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују |
| ише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type= |
| ити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако х |
| ао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Д |
| таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и |
| ош једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</ |
| пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи. |
| то га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— |
| {S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем в |
| на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињ |
| је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву |
| је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанк |
| {S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала. |
| боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу |
| знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом ис |
| оја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горк |
| силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецв |
| крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се п |
| у Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да |
| n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спа |
| ата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у |
| бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, вид |
| рити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и све |
| којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласн |
| ве речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути |
| волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом наме |
| и, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и с |
| г.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста п |
| рашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово |
| у у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика св |
| његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњено |
| далеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по |
| Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини |
| наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима. |
| А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не оста |
| јим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко |
| девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“< |
| уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком |
| > <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на ко |
| Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгени |
| ако се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је |
| ом и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисер |
| рка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер о |
| p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво |
| му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је бил |
| јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, |
| што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— |
| ати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку суди |
| на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S |
| да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротвор |
| буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и |
| од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама |
| почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво |
| та срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са |
| олубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у р |
| е зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да |
| а украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за тол |
| ед, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата |
| угом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марин |
| и Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливер |
| леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћ |
| штања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Про |
| мета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну к |
| враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаш |
| а казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167 |
| врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а |
| евића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Б |
| то Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда сво |
| иње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Ј |
| орак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја |
| /p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице гора |
| <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок |
| ! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и |
| о, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за ср |
| и једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказ |
| %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа |
| као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством |
| имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише |
| вгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима п |
| ајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друг |
| војим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младос |
| на, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</ |
| ној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" |
| и лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ћ |
| пота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут о |
| не на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђ |
| а за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{ |
| је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну т |
| сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађуј |
| ити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрв |
| последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, она |
| елику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али н |
| остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као |
| са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Ко |
| ре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде |
| је груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души |
| и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше |
| ној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је ран |
| иде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гл |
| ову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и |
| арина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у вр |
| јио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А в |
| град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зари |
| и свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више |
| пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n= |
| ужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и |
| азио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> < |
| е и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала |
| а и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим к |
| >Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље |
| ку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже |
| поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам |
| стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и при |
| ли, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефал |
| а мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Ол |
| те Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не б |
| а, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, |
| обро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе д |
| ајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туг |
| тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>С |
| вори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исп |
| итости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доноша |
| о и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад |
| а на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом |
| — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, каж |
| 91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> < |
| бом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, т |
| манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика |
| це одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добр |
| оје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво оч |
| говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јав |
| ј доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања |
| 181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара. |
| оследњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине |
| еспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилост |
| S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и н |
| .</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше |
| ископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет десп |
| са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе са |
| S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није н |
| уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се с |
| један од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, ов |
| вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и |
| спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо све |
| е против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино |
| ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник |
| ветити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад |
| м у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић с |
| p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекину |
| жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S |
| , и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам |
| њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли как |
| говори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али с |
| му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А |
| опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом |
| у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и |
| високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је |
| ном Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војвод |
| м од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, гот |
| можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство св |
| рхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане влас |
| пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на м |
| ђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му с |
| >Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи. |
| ке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао г |
| амислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим |
| ину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при |
| који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и ра |
| оји желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путнич |
| не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он |
| тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="22 |
| чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто |
| свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот |
| ркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се |
| ј Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима |
| е спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи |
| у за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у све |
| јатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза кој |
| љу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се |
| вић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Рад |
| у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај испли |
| а већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n= |
| ји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и |
| првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика вошта |
| наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, к |
| у %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован |
| е блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове |
| ује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих |
| а њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва пре |
| војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду |
| код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше зв |
| Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран н |
| елом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, |
| на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb |
| ушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну |
| нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стад |
| {S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разг |
| ја продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном |
| је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао |
| тати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот |
| мо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је неста |
| далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила |
| буђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> < |
| ника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се |
| м.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанс |
| милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом |
| ави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војво |
| тре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је |
| овати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после |
| твар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао |
| .</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише влас |
| чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта |
| едном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимир |
| ог дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног |
| Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима свом |
| p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак бл |
| о знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат. |
| илином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и пре |
| и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворниц |
| ола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће |
| рвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у |
| ко свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у С |
| d> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Вр |
| ити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доско |
| ха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је зна |
| прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о то |
| очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника к |
| ло жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у |
| толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ари |
| бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу |
| љи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> |
| прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у п |
| у:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати |
| а свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и |
| , па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад |
| свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог |
| Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заус |
| де, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на |
| ју Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотов |
| Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан д |
| — Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он ч |
| /p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала |
| ањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запре |
| ке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} М |
| падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!< |
| едва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преп |
| челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом ко |
| ривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп |
| да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби |
| трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе |
| и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је в |
| о с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших ма |
| олази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заус |
| авали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело |
| а Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Насл |
| по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори: |
| ад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стран |
| пенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{ |
| есео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стај |
| очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} С |
| b n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се |
| а својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p> |
| ослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом |
| дрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: |
| } То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Г |
| а својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје сус |
| волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда г |
| риз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика заг |
| и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер с |
| е клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени |
| анђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда на |
| едео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војво |
| </p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку во |
| их обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе |
| S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, м |
| опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руко |
| .</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да |
| београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио д |
| шњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду |
| љама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу д |
| је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајал |
| ици нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да |
| кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега с |
| твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње |
| иња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Ви |
| еза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба |
| непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам |
| баоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле прип |
| , смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава |
| ..{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p> |
| о деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само |
| а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али слав |
| уј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, је |
| уши а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупнич |
| } Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши |
| урђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати госпо |
| мо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремени |
| и да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду с |
| се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.< |
| ди и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала п |
| углу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мос |
| — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од стр |
| његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви |
| дивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оли |
| ош се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да |
| ста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала |
| куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутни |
| зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило |
| грађивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је |
| бољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мир |
| тре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си прими |
| сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се |
| хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца |
| о с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чиња |
| кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драг |
| Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером |
| стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> |
| исам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек |
| пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи на |
| ке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непо |
| иниша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлаза |
| похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се |
| зиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} |
| епо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душ |
| вио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим г |
| е донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој |
| исио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме |
| ају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвод |
| таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим |
| Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се ув |
| а деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти |
| пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је |
| убави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> |
| из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.< |
| ле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} |
| на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбој |
| ара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кне |
| аживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и је |
| У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{ |
| иша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво |
| чео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година |
| клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врат |
| ажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије н |
| еност природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.< |
| м пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се м |
| да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у |
| тлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада б |
| снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идос |
| пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерање |
| ко Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи |
| и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодба |
| и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском |
| још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до кр |
| ук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Ло |
| >Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и |
| иште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што |
| Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми |
| не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а |
| у не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То |
| а брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута |
| з сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да |
| својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је ок |
| ене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <p |
| ира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуб |
| е.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе |
| ?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца |
| Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу |
| рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој вид |
| ени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда |
| а и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али |
| гу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају |
| у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па |
| виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је под |
| које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике д |
| p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољу |
| средници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и за |
| је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n |
| стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те с |
| d> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је он |
| ad> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапр |
| у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" / |
| расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се ј |
| S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни сти |
| ја јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S |
| и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај ко |
| аху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла |
| </head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војв |
| ли хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не беј |
| в од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Ар |
| пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дуд |
| ћу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена на |
| врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен |
| лави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом. |
| о деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се |
| дски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и своји |
| дини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор. |
| Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањиц |
| шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао г |
| ланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог ца |
| се — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот саз |
| свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага преко |
| околи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угар |
| примство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз |
| љаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући |
| ујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не н |
| да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о |
| Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познат |
| лог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао |
| рагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу < |
| својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помр |
| живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливер |
| јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана |
| >Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, зано |
| з њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор ј |
| де.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, б |
| молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопо |
| ину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} З |
| помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двор |
| </p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту срп |
| сок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смил |
| пила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом |
| е обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око в |
| рајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опа |
| да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, с |
| лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати он |
| д.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи тол |
| у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра ј |
| стеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и б |
| ејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана њег |
| изничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин |
| своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму |
| лико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па о |
| атекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца |
| м Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу |
| чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} |
| >То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишен |
| — Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године |
| ба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тад |
| био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас |
| ојуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зе |
| о одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала р |
| сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кне |
| пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb |
| зва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао |
| а изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких д |
| обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу д |
| , с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса |
| .</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Ка |
| .{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив чов |
| гме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, но |
| крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим |
| ље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није б |
| које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се с |
| бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и че |
| нео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњ |
| слити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисл |
| {S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи |
| а.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с |
| .{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не |
| остави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја са |
| тазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се |
| трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу вез |
| вору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и ч |
| сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ће |
| ого устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више |
| а, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му |
| неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} |
| ке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била |
| ни гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста трену |
| оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне |
| и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створе |
| женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот |
| и на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бе |
| сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> |
| же и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спрема |
| оје му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је н |
| олио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пу |
| х.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоно |
| о Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук остави |
| тарост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав ниј |
| ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их |
| о рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на сто |
| о и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и т |
| рговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирниц |
| својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико би |
| пот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Та |
| други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толик |
| ши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Му |
| а.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже |
| Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вр |
| љ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке а |
| ље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов жи |
| же око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, оби |
| >— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марин |
| ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесни |
| са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и |
| изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!< |
| је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, |
| неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али |
| S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али |
| граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде |
| да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти бес |
| јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби ј |
| оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја зн |
| му сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пр |
| признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим со |
| </p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре три |
| ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме му |
| а кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавил |
| {S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог син |
| могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} |
| ђај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти увер |
| иниша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј |
| зио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити с |
| а коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> |
| ни осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно ра |
| "85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињ |
| ви.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек с |
| ође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабо |
| му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и |
| помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и |
| ни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћк |
| м ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто |
| м ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугам |
| натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{ |
| га.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S |
| и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз г |
| ах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху |
| анас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени р |
| ило спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе |
| е сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њен |
| некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на |
| ио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S |
| , али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p |
| како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је! |
| позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Је |
| жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим о |
| Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било |
| ладалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта |
| идаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде |
| ћи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да |
| и на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p |
| ветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, доб |
| да оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радосла |
| пним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прер |
| да мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату |
| држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да |
| мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p |
| ута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном |
| е доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и с |
| поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при |
| на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи |
| едног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Виј |
| тално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашњ |
| тране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна с |
| а коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад из |
| сне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> |
| када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или јед |
| другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Б |
| да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за |
| за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за |
| чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегну |
| >Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојо |
| својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе |
| вера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још |
| е полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премира |
| Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала о |
| се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у |
| а.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се ш |
| ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и |
| ске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаш |
| ицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњ |
| ли она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>К |
| тила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хр |
| инела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика |
| е у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављују |
| то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново |
| нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим б |
| храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну рук |
| енице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, поја |
| но намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>А |
| њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с |
| Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то м |
| ио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послу |
| алац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, по |
| пот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она |
| е верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица |
| ено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола |
| бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покри |
| дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земљ |
| удима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на |
| у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Син |
| а бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша |
| насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред |
| тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу |
| ворим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{ |
| иближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до са |
| гано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погле |
| су још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са полас |
| знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, |
| ега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим ко |
| рало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној гран |
| а се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обил |
| као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака |
| > <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који ј |
| аве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше с |
| уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је ст |
| и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да ос |
| бише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зл |
| ежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на дру |
| не.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега н |
| Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклон |
| е Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар |
| ој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p> |
| е благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} С |
| — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— |
| то?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш |
| још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она б |
| гачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више к |
| мену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао. |
| Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону стра |
| ше, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не |
| о ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпу |
| ући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројуриш |
| јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је оп |
| .{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али |
| } Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близ |
| творено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n= |
| лин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских гос |
| споту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало |
| или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој окол |
| пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге |
| ао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} |
| ина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овд |
| вером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n |
| ом те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу |
| та.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове к |
| е, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо |
| места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој при |
| акле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копр |
| прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посл |
| редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се препл |
| и, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у сп |
| и скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор |
| и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и |
| Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању. |
| и тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лаза |
| рату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Б |
| лесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате |
| шавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се с |
| овићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за |
| лост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом |
| путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{ |
| двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с к |
| не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p> |
| мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у |
| вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са М |
| алија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који |
| аших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у |
| ови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад |
| S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S |
| временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад пре |
| n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Ст |
| </p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" |
| орици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу |
| творена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га |
| је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио с |
| вио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме |
| мо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо ду |
| с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охо |
| ко се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на за |
| амишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни тр |
| еродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p |
| и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војск |
| >— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овам |
| ти.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка |
| n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час до |
| а и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Виј |
| ки двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао |
| ма није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</ |
| и часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста |
| ва мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весел |
| самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марин |
| р Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку |
| p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто |
| н и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече: |
| и је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепо |
| могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубо |
| .{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до |
| , али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему |
| седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо роп |
| т Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опе |
| одлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим краје |
| ек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног кл |
| деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које ст |
| Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, госпо |
| {S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они с |
| чињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки |
| из сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоц |
| и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је б |
| м дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и |
| к са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим |
| ез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Гор |
| најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Ду |
| p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима кора |
| ану ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немо |
| аше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њим |
| отову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би |
| рас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики |
| рју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћ |
| а куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше |
| љеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар |
| воме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа век |
| , а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао |
| на Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја чи |
| ше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније ј |
| уци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше н |
| е са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао. |
| неза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са М |
| ђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стев |
| изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у пос |
| а где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим |
| је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон р |
| витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили. |
| им ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живо |
| верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се пор |
| и старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје |
| з нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и х |
| опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се |
| се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становн |
| ике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у |
| ани својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необично |
| у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспо |
| > <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опр |
| ет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанк |
| да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он |
| ругом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе роб |
| самљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се |
| очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Ку |
| ући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође бр |
| </p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дан |
| д Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли пос |
| ву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} |
| од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим |
| леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилиц |
| да опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави в |
| у за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— |
| чић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја |
| дно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} |
| сподар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове |
| анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и |
| ије ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе |
| } У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар |
| у баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољ |
| би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа |
| аву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред наш |
| вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по зн |
| нази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али н |
| ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда б |
| браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да ст |
| S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно |
| p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је |
| т занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша мога |
| } Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи |
| естима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко У |
| и га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо |
| стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његов |
| реме још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче |
| кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав |
| он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе |
| бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних по |
| видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Прост |
| длучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; как |
| {S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит. |
| гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи о |
| воде јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто |
| нце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли |
| нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земљ |
| оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад н |
| на — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно г |
| ло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ |
| еше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег мног |
| > <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори |
| ше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да |
| г коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од сме |
| Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и п |
| шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одла |
| нала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој |
| ишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим с |
| и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен |
| И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао д |
| и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав с |
| али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, груну |
| повест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понов |
| се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крва |
| > <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је |
| естита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе |
| и Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате у |
| аноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} |
| једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинств |
| Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> |
| лише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p> |
| ех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, з |
| не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни |
| и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала ал |
| у Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собо |
| анство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна мла |
| еднице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд |
| ва и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тр |
| нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују ш |
| и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то |
| ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем |
| аше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право |
| назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже пр |
| и.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и |
| Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њи |
| , подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, |
| рши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласн |
| е према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У |
| незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свог |
| оји својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину |
| ћ све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозим |
| иша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, п |
| гату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете б |
| а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако од |
| сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам |
| уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље |
| андар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк р |
| > <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше н |
| ли то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе ур |
| своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој |
| етку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бу |
| а ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Уг |
| S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко |
| ; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од |
| нко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је |
| атника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је |
| Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивал |
| те ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеро |
| — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету ва |
| се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а |
| јвише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вече |
| кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташ |
| говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалећ |
| о на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, |
| грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близ |
| преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и |
| плије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— |
| ва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У ру |
| војке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти |
| и свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце ж |
| </p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сре |
| одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеск |
| беницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са |
| } Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот |
| ве поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chap |
| али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и |
| оре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гран |
| и се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта |
| столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која б |
| о с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских тр |
| уку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оно |
| л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро гла |
| ви косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а ве |
| орио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи њего |
| ћи га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми ле |
| лужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у прилик |
| Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> < |
| ле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка мал |
| а и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара |
| а четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза |
| де у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде м |
| оља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је пон |
| туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за |
| ије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по т |
| е на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваки |
| руго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и п |
| p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њ |
| ећ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му реч |
| а која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> < |
| е и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао |
| о што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и м |
| узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не |
| рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад м |
| ам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом |
| ада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Так |
| {S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остал |
| асташе још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђу |
| у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пеха |
| ! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз у |
| витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз не |
| да знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни отку |
| оже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда ч |
| p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да |
| ђа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То |
| и се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко |
| оје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим |
| пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и т |
| овим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Кл |
| не прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу доша |
| вету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S |
| им дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> |
| Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али прим |
| дшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и |
| жном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен |
| пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из к |
| да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> |
| зиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што |
| </p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајн |
| је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{ |
| едан поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај |
| а.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је х |
| услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, |
| ежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупа |
| очела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које |
| у у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држ |
| све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} |
| а копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата |
| а узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што |
| вају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погуби |
| е ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда други |
| Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био ве |
| } А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ак |
| масмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у ово |
| Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је |
| ином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом |
| Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} |
| иши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно д |
| :</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге |
| ивудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново су |
| <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каз |
| ијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко |
| бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског |
| ла је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> < |
| једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} |
| } Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како |
| и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: с |
| гову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранков |
| је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврд |
| на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Св |
| котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и прева |
| ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу прес |
| они у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобо |
| и!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног |
| остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p |
| е.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у |
| p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ |
| стина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, исти |
| овишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично нас |
| ану мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у |
| вести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку |
| ме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, |
| млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{ |
| ме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто са |
| прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му |
| не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> < |
| — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на |
| да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хте |
| ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ј |
| што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро позн |
| и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, ре |
| а тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је |
| пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и у |
| Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строго |
| е мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми |
| своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и в |
| градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Ли |
| то видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге |
| и прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му |
| ој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> < |
| ити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија ту |
| обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба |
| до.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло |
| <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином |
| боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена |
| ; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада вра |
| нцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред с |
| p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну |
| рча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик |
| пет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и в |
| нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учин |
| тељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту ја |
| Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим |
| о је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао? |
| увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да збори |
| Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем. |
| разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном увере |
| ед зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, ре |
| {S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радос |
| уо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рек |
| исао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун |
| {S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стра |
| икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више они |
| е Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Гор |
| } Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не беја |
| Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мисл |
| поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, ве |
| поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се ос |
| ла настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми с |
| повца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под |
| ринудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде |
| ви кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде пос |
| ужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, |
| } У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати он |
| ја.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господњ |
| и неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на т |
| е лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњац |
| о стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с |
| спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш |
| мо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, сла |
| земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам |
| наци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом кој |
| азом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, |
| кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао пос |
| безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> |
| збирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb |
| је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и де |
| вног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и |
| ив крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да |
| и деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту |
| борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје |
| н и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог вој |
| клет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови |
| ђаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.< |
| ојим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кн |
| гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ зад |
| водски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз |
| би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништ |
| а гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а |
| , милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— |
| као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред |
| ко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и |
| ило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице |
| емилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, |
| ко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} |
| могнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код |
| n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанск |
| ило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жа |
| поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата |
| ти крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође |
| S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подига |
| аравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном |
| е Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> |
| наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p |
| иби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је |
| .{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју ј |
| олико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег р |
| pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу |
| јевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим син |
| да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао ста |
| је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог пр |
| ојводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде скло |
| Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добиј |
| реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискач |
| ослати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеш |
| Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Преше |
| ре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед |
| } Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му же |
| своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и п |
| увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим уна |
| хода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} |
| Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потре |
| е остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали |
| био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем |
| бодно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{ |
| ореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али |
| Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, пу |
| деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарс |
| леда.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по |
| да Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са |
| ш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је уш |
| ак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде шт |
| а Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде |
| Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p |
| ода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомен |
| шта више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он с |
| идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p |
| да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти |
| да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и пр |
| одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклиса |
| ух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан |
| p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у |
| а, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на д |
| ретке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу |
| ња по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не и |
| ју.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештино |
| > <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је |
| ору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о жен |
| >Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушн |
| .{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му з |
| уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се п |
| и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене прот |
| и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од к |
| бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грб |
| и рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Уг |
| г покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освет |
| лини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марин |
| ала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војв |
| о после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да |
| шљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за |
| ене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена ни |
| ивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту жи |
| је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га с |
| , али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко? |
| рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господ |
| оса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари М |
| /p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} |
| и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Бог |
| дара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, |
| еликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су пос |
| ницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше н |
| , сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дош |
| А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону |
| и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демиров |
| арина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кан |
| вим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али |
| им смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, вл |
| {S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и го |
| еног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се мо |
| тава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад |
| S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом |
| </head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чиј |
| че и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и са |
| је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p |
| ихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затвор |
| гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обуча |
| јући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним посл |
| дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећ |
| доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући |
| и за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремен |
| е, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су |
| после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав |
| ојој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотл |
| ругу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узан |
| град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p> |
| вор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му в |
| е <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Мо |
| е Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбран |
| ао дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни пи |
| х бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста |
| за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридест |
| отов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари д |
| ве јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скоро |
| аним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са св |
| рају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи |
| у одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Ради |
| ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Вр |
| склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетк |
| и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по ред |
| ише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ |
| > <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у цр |
| застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше |
| јало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али |
| и пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Ла |
| олу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговор |
| је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкаст |
| </p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевге |
| и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, т |
| о је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у с |
| м његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <div typ |
| у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, |
| годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у св |
| ња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и б |
| ори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — зло |
| а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p> |
| р деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапут |
| ећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> т |
| и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака в |
| јаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и з |
| д зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа ве |
| ицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и л |
| ођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S |
| ити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{ |
| ио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је |
| ку капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштан |
| била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а дру |
| родужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз |
| друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живах |
| или тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрх |
| е двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама |
| ла најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродуш |
| ше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко |
| еди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онд |
| асклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да цел |
| први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" |
| Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пу |
| е, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type=" |
| , поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора од |
| зећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима гор |
| p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Ја |
| послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели т |
| и гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике |
| ојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је она |
| ледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих кора |
| мао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и |
| то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га испове |
| у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је |
| .{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се мо |
| сто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукам |
| гађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А |
| b n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p> |
| последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих оч |
| а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен |
| једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се з |
| це највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим ме |
| војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у ле |
| црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То |
| е то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p |
| целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убру |
| нишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад |
| о учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики |
| ва, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од теб |
| } А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} |
| онео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p |
| има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да т |
| У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе |
| извесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, њег |
| <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за у |
| ом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукав |
| ас ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше |
| на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гом |
| али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате мога |
| ме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, |
| лу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јел |
| тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна |
| ен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћ |
| устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или |
| па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну |
| ли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њих |
| г нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма |
| ђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њен |
| Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобр |
| обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог |
| вави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети |
| бре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа мож |
| рукчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах ука |
| азређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час уж |
| лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са с |
| хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење |
| лажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p |
| ник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава |
| .{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву |
| удбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C11"> <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</he |
| што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као |
| pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијен |
| , и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је В |
| да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто |
| вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву на |
| Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? уп |
| а иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог рас |
| уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином поста |
| о с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да власт |
| говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже |
| гу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше |
| ка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада |
| урну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добр |
| рина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуни |
| и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и |
| веде.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Он |
| а докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко! |
| пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушни |
| ољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца |
| у кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у |
| ов који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стр |
| S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језераст |
| па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежев |
| а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади |
| згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка ра |
| кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошу |
| ему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који б |
| м лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па |
| јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно де |
| теже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Дес |
| анковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудњ |
| ко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстариј |
| војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и |
| је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и |
| ов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилиц |
| {S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њен |
| је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> < |
| > оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у |
| радским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд |
| еликог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и г |
| и, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита З |
| рши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и по |
| а а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: |
| е невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на |
| о готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале |
| га.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се |
| видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се |
| а бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала |
| рет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p |
| ир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Кр |
| боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турск |
| улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два |
| е Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рук |
| стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, |
| онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па |
| <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу у |
| што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би б |
| .{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бед |
| че одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тв |
| има је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи про |
| њи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна ц |
| згледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десе |
| да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га ди |
| они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одм |
| са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> < |
| у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p> |
| се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не |
| ило преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, м |
| исмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару |
| а да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— До |
| али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> |
| а и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више |
| Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање |
| аше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван |
| Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи з |
| алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго |
| да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Т |
| рика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине д |
| јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми |
| душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу м |
| е видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се п |
| p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да по |
| знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда |
| к.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} |
| се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на друго |
| ико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које |
| ници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича |
| верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам з |
| егово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада ве |
| очека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Ска |
| а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благ |
| ли не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе |
| ар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед проти |
| гох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n |
| А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу на |
| х молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ће |
| људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше не |
| оће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше |
| Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах у |
| трана, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином ни |
| и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом исто |
| рде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе |
| ше сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња |
| p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се |
| о из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу В |
| ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи п |
| ету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из ру |
| тане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до |
| а вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их п |
| ривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом |
| Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак ме |
| ца.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше |
| а неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад |
| ра турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим гл |
| искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред |
| се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљиш |
| уно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо |
| </p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у |
| протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави |
| ана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи |
| гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјај |
| раго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дом |
| да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се оди |
| Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} |
| , а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} |
| су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе |
| ремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гл |
| таде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лоб |
| ајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад |
| почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на |
| им крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом п |
| и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног н |
| одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше |
| ра у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој |
| руге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} |
| д неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n |
| да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина с |
| уми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и |
| гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан ча |
| пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао м |
| не изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобоје |
| т, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука |
| стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да б |
| ећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у |
| ј тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удо |
| господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу к |
| низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа чи |
| ветлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на |
| еној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше |
| о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и О |
| позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на сво |
| на смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту. |
| гао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} За |
| бног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задов |
| и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта |
| <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убр |
| о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невеш |
| Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеван |
| „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. |
| дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека |
| е паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, |
| их осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.< |
| колац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобоје |
| и заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и |
| ги коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ари |
| шао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</ |
| ав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, |
| са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса |
| е српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца пот |
| сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, |
| е се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролаз |
| етоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше г |
| анко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала |
| се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учи |
| од па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и ту |
| осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и |
| не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се кл |
| вцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> |
| ају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад т |
| којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади |
| утак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником |
| к се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су |
| на је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо |
| носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижни |
| леда.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и н |
| ад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих |
| , али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичн |
| у те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају до |
| едан старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно посту |
| службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и |
| ним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и уне |
| у се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду ил |
| кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мисли |
| тимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шир |
| ину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама з |
| онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> |
| нда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце |
| 17" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после уда |
| р, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косов |
| ко пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S |
| ете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевиће |
| вен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до |
| ло наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи |
| сти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> |
| гове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја б |
| .</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се |
| и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! |
| и звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста |
| те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који |
| слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појач |
| ада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и прича |
| прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна |
| ра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онд |
| де су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе с |
| г господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — |
| умње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изглед |
| тије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" |
| рату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем |
| ћицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше. |
| јвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сен |
| "214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и с |
| есту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже |
| нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ п |
| се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши пом |
| о доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb |
| еме да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не |
| ину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и п |
| урђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској |
| е без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од брат |
| ав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продај |
| си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али |
| <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властели |
| аху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њи |
| мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих |
| ала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да |
| ограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаки |
| е Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p> |
| аста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb |
| очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора д |
| товати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала |
| ти да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго т |
| би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, |
| резност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће св |
| ву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство У |
| у, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, |
| ена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу |
| тао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Виј |
| ној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми |
| али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</ |
| е но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више |
| дана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собо |
| се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} |
| е Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге |
| ма омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, н |
| в њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чини |
| куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете |
| и.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не |
| ш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљ |
| алило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, |
| лука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> |
| ах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво |
| био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших об |
| тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао но |
| као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, о |
| Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S |
| га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио |
| > <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војво |
| ла.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом |
| стелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и ра |
| p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта |
| тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} |
| ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутк |
| лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаш |
| а, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара |
| Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Си |
| аде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим беде |
| је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз с |
| е била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које |
| есара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећ |
| за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осве |
| м Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада |
| води Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p |
| ђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда |
| непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у стран |
| ад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" / |
| е не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на поврат |
| х јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах ш |
| оту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео |
| у нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони |
| кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што п |
| волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде |
| послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја |
| и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Њего |
| ободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је п |
| би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти ч |
| Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бо |
| ада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p |
| идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они |
| пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?< |
| ављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти до |
| ви ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога си |
| дан младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оц |
| о, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и |
| ури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми свој |
| се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, у |
| у се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити у |
| му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушају |
| <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга го |
| заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је |
| а путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим дом |
| издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота ко |
| ова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена |
| .</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну |
| Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке |
| и.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морат |
| генија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Гос |
| који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше |
| а нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се ду |
| ја се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни све |
| низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пр |
| говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љуб |
| ко блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у трену |
| спот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p |
| ном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе н |
| да необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно уст |
| ана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онд |
| суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте |
| амога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзн |
| јвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљ |
| и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> |
| и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити |
| </p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Поз |
| е.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја |
| ове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и |
| ој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S |
| ..</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном с |
| е.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> < |
| добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш |
| Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пус |
| ар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} |
| госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад |
| ш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да |
| е.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни и |
| аче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Ал |
| видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осв |
| часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцним |
| </p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових < |
| е доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дун |
| си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука |
| p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!< |
| пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војво |
| > <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га десп |
| и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манаст |
| и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</ |
| и гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата |
| </p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угље |
| ојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом св |
| ху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише суза |
| својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Др |
| иг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојним |
| се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасн |
| ко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови |
| пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Пр |
| ред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из о |
| ког Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који |
| ћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у з |
| на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским гос |
| осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, |
| тово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.< |
| Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} О |
| само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја т |
| ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој |
| мка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Мари |
| јом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се |
| да.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у |
| чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у се |
| ђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о кој |
| као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за се |
| е синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које |
| поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да |
| приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед пад |
| зе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде |
| оте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обел |
| Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту кој |
| ан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, |
| вши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девој |
| ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узви |
| људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} М |
| ој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да наса |
| о кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распре |
| љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе |
| се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Н |
| утова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се |
| била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је ут |
| осиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела |
| амо Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити |
| .{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше |
| и госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или |
| лу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на к |
| ћи клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на С |
| и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође с |
| је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорик |
| и из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у ру |
| све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" / |
| p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си ј |
| > <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи |
| а о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје мл |
| Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се |
| .{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика |
| слободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних |
| а посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у с |
| све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке С |
| је је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, пре |
| {S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиља |
| и о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је |
| и ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и |
| Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лоб |
| ејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утвр |
| с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румен |
| ом својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> че |
| сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана дес |
| са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану |
| ти почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова. |
| уди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p> |
| а црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пусти |
| онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их |
| једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о |
| {S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли ка |
| хваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере до |
| расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрч |
| , јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одго |
| е.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти п |
| заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако ј |
| > <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита В |
| ојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти |
| ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе но |
| о дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што ј |
| Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе |
| ашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Ј |
| .{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика |
| <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p |
| во, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> < |
| ед ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њи |
| и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву пр |
| а би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомо |
| ина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога |
| тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојн |
| Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам к |
| а не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како о |
| на Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном |
| да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому исп |
| јорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћ |
| све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље |
| вљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите |
| госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, |
| n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p |
| Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи |
| х?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хо |
| збавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што |
| на бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га |
| оје постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена са |
| о дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече |
| да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба З |
| у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> |
| дити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се |
| и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и |
| е завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији ч |
| прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <p |
| о да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њи |
| нко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</ |
| нђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја ми |
| у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог |
| како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да |
| >Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на |
| мршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратио |
| <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> |
| спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нов |
| ло најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом мест |
| о принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијо |
| није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјав |
| у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они |
| на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум п |
| p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{ |
| део, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде |
| ка је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мај |
| и овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, ј |
| а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије з |
| ло и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште п |
| ла у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и |
| убили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста ј |
| ским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли ве |
| обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и сред |
| а великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени круп |
| не ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учини |
| а тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако |
| стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспо |
| да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад |
| у небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како |
| ође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим покло |
| само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим |
| — Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мн |
| Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужн |
| S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног од |
| деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му ста |
| о што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не д |
| је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на |
| главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци с |
| ебе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама с |
| оређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а с |
| м и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге згр |
| на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређа |
| невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чиње |
| ића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина не |
| икакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак во |
| агони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест |
| стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу на |
| ко тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће до |
| потова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара |
| ни завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благосло |
| своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар |
| латног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на |
| и бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе п |
| који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и маши |
| о Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи дес |
| падни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгле |
| помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљив |
| туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p> |
| ше слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окру |
| у; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестан |
| сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи |
| у изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговиш |
| ошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски |
| док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и п |
| јаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.< |
| ле великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар |
| ну одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна |
| е на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И |
| ци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје |
| тез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам см |
| во скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по сто |
| од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али д |
| иле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда |
| се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавит |
| "> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дах |
| џи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у |
| ојске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца |
| вама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљ |
| агу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамење |
| прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефали |
| а посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше |
| сару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет |
| ар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно |
| ше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, ст |
| не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти н |
| сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву кр |
| богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Т |
| да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледа |
| ту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави |
| ше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његово |
| ојој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био з |
| ким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога |
| рено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="24 |
| али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору |
| корог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лаг |
| огибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког |
| то пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за С |
| година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно доп |
| јерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнеж |
| пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све т |
| асом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој |
| <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше с |
| ћа.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Нена |
| повића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, |
| пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и |
| хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад |
| господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често |
| градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју |
| тишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одис |
| па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одг |
| астом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше в |
| мо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{ |
| то прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином |
| пет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" / |
| еспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспо |
| е оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш |
| брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначн |
| вгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео |
| х на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаш |
| у деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубљ |
| и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, |
| p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пр |
| во донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповед |
| бали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се |
| ево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди д |
| "191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чув |
| гоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима мога |
| окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише на |
| {S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне |
| а долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> |
| икама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри су |
| коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верн |
| раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грч |
| у, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следо |
| ву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, |
| ти Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, |
| и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кро |
| p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: зл |
| Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу |
| убави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљишт |
| је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих други |
| ога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Бо |
| S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане љ |
| а излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p |
| гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грм |
| га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије |
| лова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="1 |
| адом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога |
| одигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северн |
| ти Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука |
| а и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би на |
| доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгуби |
| га је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>К |
| ?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену ку |
| није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао |
| мо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се ни |
| ој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима |
| амо мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити. |
| неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који с |
| проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристад |
| ало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад |
| решли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отво |
| ри Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам |
| ах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} |
| абрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу к |
| иепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намес |
| Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да |
| твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин |
| емљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме |
| љу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше д |
| Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чује |
| о Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знају |
| томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се М |
| Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара |
| ћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да з |
| поро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се мла |
| оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — |
| медови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме |
| тих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око у |
| да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за % |
| осле му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе дес |
| ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда |
| своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода |
| таше бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу |
| без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало в |
| ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од |
| head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше о |
| бротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо |
| рзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забел |
| не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатко |
| на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши |
| дмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на по |
| , и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велик |
| а цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким власт |
| јатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше |
| о ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} |
| онити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку про |
| е.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу под |
| заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је јед |
| и је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</ |
| да наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> |
| колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али |
| ико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ј |
| а толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто више |
| а <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Вр |
| обојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим |
| а ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и |
| спотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе побед |
| верно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љу |
| једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод |
| дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ |
| м тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злат |
| вршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од ве |
| југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од вел |
| поту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу |
| уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановић |
| оравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па |
| осподар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крви |
| е и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да |
| ога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим |
| да.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној |
| .</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који |
| е ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Вр |
| у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари |
| трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу твр |
| поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град |
| поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде вој |
| се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спрем |
| осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p> |
| гом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше пле |
| ковати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он |
| , и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша до |
| олитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој |
| за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша. |
| служно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сва |
| овести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му и |
| будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то врем |
| он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат з |
| руги посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеш |
| рити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и |
| </p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе б |
| у и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрост |
| ћа пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само |
| у.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и поднос |
| ет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скида |
| на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци |
| дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећ |
| можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлуч |
| и недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Вид |
| и боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега |
| т да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњ |
| се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада вид |
| ажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источни |
| мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и |
| вао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно д |
| је је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не |
| лагословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па и |
| ао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и дог |
| ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али |
| из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечног |
| још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S |
| етар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечев |
| замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса |
| .{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох |
| ји је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепиш |
| ти.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после ср |
| евић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опе |
| } А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корењ |
| изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће |
| јаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала ј |
| пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки |
| е знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет п |
| {S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не |
| одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе |
| у, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у |
| траховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља |
| едемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се ца |
| о стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљ |
| S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> < |
| ну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред ње |
| дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и |
| а ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се јед |
| и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре ба |
| ловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха п |
| сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Св |
| 271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све с |
| гу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају |
| ана о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој |
| инину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да |
| вега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо |
| оји је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада |
| није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Ви |
| ке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истинс |
| сту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмо |
| ну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи н |
| ејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину |
| S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— У |
| </p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из те |
| требити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је му |
| одице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путничк |
| којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна |
| р и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођо |
| нутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе |
| н на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле |
| p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p |
| ле свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни |
| ом платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бе |
| а нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на |
| бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> |
| им жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и |
| бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако |
| сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више |
| до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— |
| одржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби в |
| ше десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџ |
| е из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница. |
| ав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и |
| зметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type= |
| теше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у стра |
| д познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не з |
| се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће од |
| е онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у |
| таза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле пр |
| силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бе |
| >— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још некол |
| на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада |
| и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која |
| S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора пр |
| а ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову б |
| Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана |
| свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} |
| се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне |
| шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на прв |
| ти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на |
| нурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпа |
| p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо |
| кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, |
| е спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и |
| било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бег |
| Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и |
| е дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се вра |
| .</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколи |
| д врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И м |
| редбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Б |
| ла је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне с |
| ог лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продав |
| кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и |
| аветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих оста |
| их.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише де |
| и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва |
| људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови инач |
| о на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу |
| ла.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник |
| адранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира. |
| ман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p> |
| а јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право |
| јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и про |
| зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крва |
| вина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим |
| S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, |
| е помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вече |
| , али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро б |
| тицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао с |
| двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрим |
| ни.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, |
| у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова |
| а запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши п |
| м што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то |
| метено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад |
| у и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заб |
| е крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати |
| њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они гра |
| иста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да ње |
| чију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обоји |
| <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових |
| и.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а сне |
| погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, |
| обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен д |
| нити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравич |
| рска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом |
| Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаш |
| сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој |
| јаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био р |
| — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред к |
| {S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недир |
| у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љуб |
| али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут |
| с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место |
| Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p> |
| лично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Б |
| .</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду |
| .{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који бол |
| тор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је |
| </p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p> |
| де вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p |
| ори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба з |
| тве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се же |
| о које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, |
| вога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да угов |
| сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, |
| има првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога к |
| се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу о |
| </p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Пре |
| срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој в |
| и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb |
| е га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{ |
| иља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благо |
| настирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах вра |
| натно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сук |
| амо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се зама |
| аде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао |
| којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенк |
| о Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала |
| синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод гр |
| оже јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обази |
| S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кн |
| Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} |
| гљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мус |
| ћи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на во |
| а гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим |
| да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и |
| ј радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у |
| у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте |
| еш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земљ |
| неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти прес |
| ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје |
| се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме |
| ри и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и |
| и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стад |
| есетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Д |
| ава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо |
| , с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало упл |
| потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— |
| ком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ |
| ушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p |
| мора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од на |
| фалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и о |
| е, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пу |
| p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— |
| под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позивах |
| <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазе |
| /p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако |
| дослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављев |
| а лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче |
| речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак |
| мутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, |
| и.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ д |
| о.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он о |
| а пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден |
| ло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, |
| само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи |
| зио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала |
| био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није сти |
| ђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој ма |
| зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу |
| /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац. |
| д тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он |
| више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете |
| штем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно ру |
| ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захт |
| да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на |
| таре пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} |
| , игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се |
| и крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са вит |
| е воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабља |
| , хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише де |
| е стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први мл |
| чини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру ста |
| з подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатк |
| аза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јо |
| итеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам вра |
| Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је н |
| егде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чи |
| етити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да н |
| ц се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одми |
| " /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости сво |
| трани јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:< |
| једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бир |
| српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} |
| ао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремају |
| који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља |
| аваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни сл |
| " /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобо |
| црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена |
| пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муње |
| оје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиш |
| о узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</ |
| <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си т |
| х одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" |
| ен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће д |
| на га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ари |
| цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је как |
| иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно |
| } Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близин |
| о премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, а |
| анком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врм |
| престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она |
| раше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је |
| а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе |
| з се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} |
| тој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са со |
| ј брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло |
| љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> |
| зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како |
| %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама свој |
| исли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако ран |
| зи нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p> |
| идружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страхови |
| ски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си |
| се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кро |
| p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви упра |
| аборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих в |
| ренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили д |
| .</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко ј |
| питкиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало п |
| рно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Ј |
| че да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и ка |
| " /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у |
| м путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, п |
| учан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевим |
| ови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође |
| гу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угри |
| капље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод |
| у му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне |
| евић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свак |
| али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности с |
| јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} |
| те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут |
| утра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="6 |
| д ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам њ |
| астира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама чо |
| се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хва |
| и дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови. |
| се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> |
| ше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљ |
| пљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте |
| бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{ |
| ним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде да |
| <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који с |
| p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том |
| .{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче з |
| ма које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што к |
| ђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђо |
| гда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше. |
| ота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над други |
| ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врс |
| ад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који |
| е и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и пре |
| {S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те |
| Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Бр |
| тњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта |
| .</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{ |
| ући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S |
| говишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p> |
| дашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је |
| да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам |
| орика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она |
| на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом пре |
| жу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се в |
| у њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против д |
| а слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живо |
| стоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <p |
| нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору кој |
| српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> |
| управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходит |
| гог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво раз |
| на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ |
| епенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле про |
| станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толи |
| p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{ |
| е смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{ |
| сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе |
| угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих |
| се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он оп |
| се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе д |
| у опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогн |
| , јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поре |
| мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и п |
| м виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху дост |
| е и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је п |
| сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом др |
| вао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође |
| растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степен |
| ви већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке поги |
| сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где |
| у, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му м |
| ђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише |
| сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на усн |
| анити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које |
| p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш? |
| у дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи |
| ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да |
| еш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је н |
| чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу |
| о и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше |
| њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшили |
| ко светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доноси |
| S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све |
| монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем |
| борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не беј |
| ош једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срац |
| има покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице |
| обро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја би |
| бичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи |
| да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо |
| сара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима |
| p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један кора |
| поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Т |
| е што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој б |
| > <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је |
| ти.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео к |
| > <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у |
| у, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и |
| ио на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само |
| дан часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко |
| p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му |
| ара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дво |
| гљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p |
| могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у про |
| ску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна пол |
| Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше х |
| Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио |
| и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне |
| Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала |
| ни бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Ми |
| на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n |
| и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не дов |
| мо дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи |
| „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те т |
| је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} |
| паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се ма |
| толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му |
| коро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница. |
| ћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најр |
| е Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно |
| ремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад |
| ог слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И |
| оле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт |
| /head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из град |
| двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зов |
| н сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с лев |
| ш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и пола |
| у и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем |
| аменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо д |
| добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели |
| два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а |
| иља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрв |
| е молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном суза |
| војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, пла |
| да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, |
| ах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опро |
| о и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих |
| ј шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик ко |
| страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је |
| покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за |
| ући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала |
| а деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе |
| одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада |
| већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметни |
| душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју ма |
| а и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле дру |
| азвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмор |
| оравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} |
| а у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, |
| Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од |
| ло познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града с |
| лужитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали |
| окоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом сви |
| о с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разг |
| па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твој |
| стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, н |
| И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка |
| ког.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим си |
| <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеш |
| аваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и њег |
| не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> |
| Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће ј |
| у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу са |
| .{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, п |
| прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов |
| рговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Тргов |
| и једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеж |
| има, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова |
| е превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је |
| наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="19 |
| страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слобода |
| каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону с |
| јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костан |
| начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не по |
| аху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Стар |
| <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и оче |
| {S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И пр |
| знати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше |
| ац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казив |
| , не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а |
| ири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} А |
| екада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправ |
| тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, д |
| ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} |
| не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам т |
| ојми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети к |
| Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи |
| високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодит |
| то? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад ви |
| мо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не к |
| горија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима |
| <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— |
| {S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоће |
| ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспот |
| „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче |
| ридржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p |
| и волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац.. |
| а, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу |
| —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послу |
| , владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје |
| <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Зна |
| уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> < |
| ањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека тра |
| за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задрж |
| од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она з |
| горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспот |
| ају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</ |
| анама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који |
| рне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу п |
| {S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чуднова |
| кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвор |
| ед њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца |
| ранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио |
| је у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се |
| ече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она по |
| паваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да |
| госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, |
| у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржа |
| ешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља ал |
| тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје ви |
| аса већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одис |
| раду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да |
| је!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и з |
| зио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био |
| примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души |
| није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за |
| одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан оном |
| шту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насеље |
| бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb |
| е хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике м |
| је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он |
| гребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али ј |
| о је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи |
| а часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити при |
| дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гоми |
| аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, |
| Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Г |
| ознаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева б |
| тао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се м |
| области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, |
| лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеј |
| </p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова |
| и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> |
| ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после наст |
| у треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се ср |
| узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али |
| румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које с |
| иде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд |
| војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био трж |
| у подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" / |
| и.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се |
| е онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу |
| ата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба м |
| бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје р |
| рећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p |
| е још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни |
| та кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџби |
| цу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат |
| лу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотв |
| се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, т |
| тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је |
| ио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомињ |
| рави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угр |
| и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њи |
| ге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма ж |
| пусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита. |
| а које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једн |
| ј и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њег |
| нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који гос |
| они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у |
| ом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобиј |
| живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{ |
| се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb |
| хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте о |
| , тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен. |
| е стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за |
| јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом кој |
| душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила |
| {S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада греш |
| део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим |
| еговом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „ |
| И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање |
| ма и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Н |
| рену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и го |
| она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати ј |
| е и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска |
| зговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гла |
| се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше с |
| поти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда |
| ш неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши |
| “ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем |
| ћега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бај |
| им што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано б |
| стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у своји |
| и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу |
| м помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његов |
| далеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грм |
| да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледај |
| о ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и |
| ругој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат |
| лико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Т |
| доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком прав |
| {S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћеса |
| престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи |
| ре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Ол |
| , ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ће |
| дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта |
| да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој х |
| } Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху к |
| а, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Млад |
| ојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и в |
| но сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала за |
| ли је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против |
| а Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Зла |
| у пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша |
| разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје |
| он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до ду |
| ицима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не мог |
| часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Све |
| код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се |
| Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео наси |
| >Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштв |
| и почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег |
| сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мучени |
| казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нов |
| олете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад |
| а својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињ |
| и.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто |
| м, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше |
| који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам ма |
| и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издва |
| његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, м |
| <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету |
| се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очим |
| дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у гра |
| шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који |
| ету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био ср |
| и и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслуж |
| овораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне др |
| огледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, |
| о траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени о |
| ногобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице пр |
| > <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за саве |
| ав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења |
| ко се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поуз |
| јара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем по |
| ако је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С |
| ичаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева |
| рође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у |
| слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и |
| а сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али |
| и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за |
| авља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војв |
| т рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, |
| па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке |
| > <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку ка |
| т да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадо |
| .{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.< |
| е му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја вољ |
| да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на п |
| дему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабу |
| n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере ј |
| пак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко пр |
| ом јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношењ |
| ако је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p> |
| же се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, |
| о!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p |
| овишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у ми |
| вори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, |
| мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му су |
| 136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никл |
| га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! |
| и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, |
| своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оно |
| надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихови |
| из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и теш |
| ше честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затвор |
| идела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој о |
| а ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смеје |
| загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом нап |
| јући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше др |
| живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду о |
| ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витез |
| а да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио |
| моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспо |
| .{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?< |
| ..</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и ка |
| но, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, |
| лонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у дру |
| мед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према |
| нда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да и |
| ражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Зл |
| ан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу |
| ко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић ра |
| стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва |
| ика кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће свет |
| м морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{ |
| кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их кле |
| мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију |
| јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од |
| .{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер |
| во неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се н |
| } На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, шт |
| слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах |
| На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу |
| оја га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином ко |
| "73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљи |
| приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који |
| ини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и пр |
| м се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био |
| а тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе |
| кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> < |
| јку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и по |
| а наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене т |
| колико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну |
| оја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред в |
| тране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена |
| прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање |
| <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље г |
| х кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо |
| буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремн |
| ацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Ма |
| ојводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> |
| нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао н |
| ло сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном мало |
| , почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стр |
| алцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше сн |
| ла.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завр |
| речисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица |
| ким зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врат |
| че стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p> |
| преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да |
| ца жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што |
| ошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да |
| ивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, |
| и траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало дес |
| надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у ње |
| вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано по |
| е војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранкови |
| еменитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубров |
| бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она троји |
| S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајућ |
| а.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бе |
| донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синиш |
| је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њено |
| изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већ |
| је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрос |
| авима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана |
| ика досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад |
| ма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прил |
| и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их ј |
| Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и сваче |
| ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног |
| еко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топ |
| и рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу ду |
| ио свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи |
| ра код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сва |
| се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружино |
| гађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на |
| мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се |
| p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се |
| — Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о т |
| тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се |
| твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна. |
| нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се уз |
| љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> < |
| ојим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар царигр |
| му своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, с |
| уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, |
| , брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи бл |
| се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о |
| о, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат |
| ве, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са г |
| о и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако плане |
| з љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збу |
| направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по в |
| гова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био |
| ше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткиј |
| /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде |
| руги наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кр |
| веком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше к |
| , и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака срп |
| стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </ |
| е пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лаг |
| му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше |
| , а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше |
| ! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p> |
| нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао |
| причаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљи |
| — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњен |
| ијатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбира |
| већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац до |
| отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко |
| обедник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет |
| лањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или |
| ивери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, |
| ар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако ода |
| остенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором |
| су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови |
| више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата |
| а виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом п |
| а тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према се |
| Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Вр |
| станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима |
| рњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се дол |
| зуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине |
| ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако |
| ожда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало д |
| с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на б |
| д лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за |
| рика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће в |
| где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, |
| ја озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше |
| адо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом. |
| авладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</ |
| а при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој |
| нутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз ск |
| је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је о |
| pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело |
| близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бој |
| ше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на само |
| вољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Л |
| <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на |
| рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="22 |
| Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим х |
| ити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка |
| S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила мес |
| г бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може б |
| и краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И јо |
| </p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуш |
| <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниш |
| румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита изла |
| да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворе |
| аги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који |
| ина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео |
| е облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био не |
| } Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага изда |
| ој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећ |
| е мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако |
| бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" / |
| прострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од ког |
| Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим дан |
| а, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук |
| де у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвод |
| тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Об |
| .</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану |
| ду и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада М |
| е добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му след |
| ју ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стр |
| са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на м |
| 198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је |
| пе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војво |
| ватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочас |
| еђу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полага |
| до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаш |
| о буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар б |
| го остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилик |
| е, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове похо |
| њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара д |
| било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше своји |
| вишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и д |
| осмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Ма |
| знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{ |
| ва спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} |
| ње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност |
| арке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој |
| т бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као |
| г и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радос |
| њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст ока |
| и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћ |
| тећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град |
| м то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и р |
| ју у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи зап |
| вљаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик у |
| у купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаш |
| } На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и |
| то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављ |
| оле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> |
| еног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад |
| пази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим |
| де никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је |
| ожда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} О |
| споте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тоб |
| заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чу |
| с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих п |
| и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она |
| време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на |
| ћима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична |
| S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чик |
| али.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>С |
| преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеник |
| уци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ј |
| ри Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо но |
| и продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер |
| тегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратн |
| низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане да |
| г пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, |
| Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду |
| е се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и |
| мо после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу пром |
| и.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и у |
| пита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ри |
| аше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после |
| огатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали |
| вао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> < |
| су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" / |
| чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврт |
| која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи |
| ање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истица |
| да црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојч |
| <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа |
| } И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њи |
| га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај поса |
| тали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> |
| ти хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправ |
| хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са |
| срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} С |
| то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађ |
| дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће би |
| десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отић |
| тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <di |
| журио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради |
| рена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином |
| кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одист |
| у Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раст |
| p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га ни |
| а све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p> |
| орка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} |
| расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет |
| лично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока прек |
| же кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао с |
| тресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гла |
| у свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспот |
| лаве и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, |
| же, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома |
| око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p> |
| град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне о |
| > <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S |
| ледње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако |
| , онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Б |
| ећ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="23 |
| ст, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше |
| за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва |
| Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине оп |
| се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити |
| S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће |
| </p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{ |
| рнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крв |
| ору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет |
| је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> |
| е такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих р |
| тске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p |
| ли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кне |
| ead>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта н |
| <head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на усн |
| > <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилаж |
| о је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} |
| бих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбој |
| и господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо сп |
| летва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која |
| p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрд |
| у.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Н |
| орику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута реч |
| већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њ |
| о врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коњ |
| ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми |
| и на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви |
| > према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину |
| која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а |
| на виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на |
| на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване де |
| а левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време |
| е још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> |
| је стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у |
| Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Оту |
| ног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем н |
| моћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, ни |
| е нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{ |
| коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у једа |
| <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" / |
| у и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен |
| лату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећ |
| из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сад |
| њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био |
| ћи мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браћ |
| даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упут |
| пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> < |
| сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још |
| а челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже |
| га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за |
| уштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи |
| Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња |
| и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти |
| срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је |
| немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> |
| на се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више н |
| !</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем ов |
| да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помоли |
| е њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина |
| оред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину |
| крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липов |
| ево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{ |
| <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник |
| а велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране |
| хивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бе |
| ој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљ |
| тку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратим |
| ијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрн |
| јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког го |
| .{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје |
| ше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властел |
| т се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мус |
| ра смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, |
| ора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине |
| ук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошл |
| ољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим |
| теља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали вели |
| страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија |
| ић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синови |
| а се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја |
| ојинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече |
| и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљаји |
| подара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> < |
| разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богат |
| вљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном |
| чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад с |
| лас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника д |
| еограда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског муч |
| ?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене к |
| ране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевг |
| м да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Т |
| е и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој |
| година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цвета |
| још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> |
| и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још дод |
| к.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо дев |
| у за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич п |
| ох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море |
| мљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и не |
| нао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу |
| аше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода |
| зак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крај |
| вог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан деч |
| ерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душ |
| ја не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола |
| не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградск |
| позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког влас |
| ла крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се |
| а <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега бл |
| еза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанст |
| достојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљ |
| а, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доб |
| га много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило к |
| у <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници |
| о сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то |
| јега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћн |
| аљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога |
| ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се |
| сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и от |
| о чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша н |
| ца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше |
| S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на у |
| браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, |
| ворити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле годин |
| {S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога к |
| е, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n=" |
| <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту |
| {S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех з |
| о али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му с |
| же и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Рас |
| Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господар |
| <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја |
| им озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима пр |
| углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати |
| и.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајази |
| вом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве |
| скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> |
| х.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у пл |
| кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики коп |
| Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S |
| кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежев |
| бној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јан |
| ти, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, п |
| и муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеос |
| њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и |
| огађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали та |
| нуло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S |
| <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био зај |
| ни. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих |
| је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак |
| али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је к |
| спе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тад |
| амо корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођа |
| јима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајази |
| и и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да |
| Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с |
| рна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Т |
| Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказат |
| ејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао |
| <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласови |
| лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, млади |
| тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у св |
| } Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S |
| , бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јед |
| ој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору обр |
| е кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико. |
| дна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли. |
| ве господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Мар |
| ић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у к |
| Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одма |
| Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог прот |
| Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало да |
| се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти |
| веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, запо |
| озва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Бо |
| проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дре |
| на за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Кл |
| ље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са св |
| тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше мно |
| е.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>У |
| дашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу |
| дном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском |
| } Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радич |
| ске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде |
| очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда |
| ед и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицање |
| н бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке ко |
| саре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с д |
| е оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p> |
| еког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не |
| подара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега краји |
| ад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавај |
| О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом доне |
| здање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше раз |
| Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта |
| гог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове д |
| гу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих нау |
| , у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и |
| стајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци |
| и, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком госп |
| у читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па у |
| н Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p |
| АРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕС |
| извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио |
| >— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на др |
| ђу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се н |
| ула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради |
| з тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те |
| ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробат |
| ења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један |
| у је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то ш |
| бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то |
| Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам у |
| ив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="21 |
| з горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе вол |
| же, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле |
| илици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко |
| коро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n=" |
| би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а |
| е њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудник |
| ити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он |
| т друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта др |
| оњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ве |
| де.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових |
| е очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, м |
| оказати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то д |
| ва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не |
| пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспото |
| рвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро пр |
| у од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли |
| и ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без |
| и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења |
| што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесар |
| па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их |
| ежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{ |
| м стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{ |
| е још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> |
| који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах |
| ди, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као ма |
| чине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој |
| бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчиј |
| ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улаз |
| емамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се |
| по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој при |
| вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јав |
| нику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p |
| ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, |
| танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца оч |
| Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам |
| волчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, |
| једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору. |
| би се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазарев |
| господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува н |
| и: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам |
| ликим стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким исп |
| ише и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевић |
| м није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о т |
| ац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазд |
| .{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господ |
| , ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је |
| да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити тво |
| ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ни |
| трашно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу понос |
| окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одрж |
| а је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљеск |
| олеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини |
| риз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диж |
| не у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у |
| Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у гр |
| ли.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбо |
| а и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна ка |
| ја је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји |
| C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз |
| ан дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p> |
| јаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намеш |
| рској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дет |
| .{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се ск |
| забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без г |
| штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судб |
| ах савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Стр |
| бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спуст |
| они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у зем |
| лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубро |
| рини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ |
| ште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада прип |
| аштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е |
| жеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаш |
| припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног |
| дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са |
| И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада св |
| {S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне |
| ости својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> ли |
| ћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, |
| раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати |
| то бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p> |
| У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштени |
| Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан б |
| S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле с |
| и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> < |
| а и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на |
| ебала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, ужив |
| во је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе |
| >Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у р |
| ом помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио пл |
| а то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови р |
| и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p |
| т утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="25 |
| %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не б |
| <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијо |
| е са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, мо |
| о му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и пл |
| а.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору дес |
| </p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекуј |
| то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац |
| и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је |
| атима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок |
| жаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у |
| етири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у кој |
| а видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово побол |
| подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулма |
| споту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем |
| } Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазд |
| ску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лаза |
| један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе др |
| разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја т |
| на ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да |
| а изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора< |
| стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из |
| с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војво |
| ђе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, |
| одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С |
| Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборен |
| нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у |
| /p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајинови |
| {S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана. |
| уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S |
| <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, а |
| ом а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, |
| о пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у |
| марка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше |
| астирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник |
| прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше |
| така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом ч |
| краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на поз |
| војих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, |
| <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш с |
| се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах |
| в, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њем |
| сово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би с |
| похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одма |
| мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</ |
| ас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> < |
| о поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као шт |
| е.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учини |
| споту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави |
| пча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда о |
| едне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ух |
| > <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби |
| као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет пред |
| преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстим |
| м, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упред |
| да која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по среди |
| ојој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{ |
| с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод њ |
| ним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвозд |
| роспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> |
| ста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика |
| м крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало |
| ео одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице пр |
| а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, |
| опавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и |
| замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челич |
| да виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који |
| — Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{ |
| седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужб |
| ететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> < |
| Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз н |
| ниша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и |
| кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову |
| држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се |
| ављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти |
| ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако бу |
| ло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресав |
| вница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивал |
| но, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином |
| </p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опр |
| иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одл |
| а властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага |
| ог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима дру |
| а.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни |
| јаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> |
| </p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p |
| ко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као |
| му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи с |
| ија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, |
| на а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја |
| арина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и су |
| уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благос |
| м превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како ви |
| а свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад |
| ш је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и |
| d> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, д |
| на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без су |
| из прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била |
| же и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му с |
| обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима |
| вела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи |
| е стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала |
| ј је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где |
| ити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се |
| до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског |
| на се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, ује |
| ањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим |
| n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Зл |
| зговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју с |
| , јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске |
| ође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе |
| у а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и |
| о Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> |
| даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а т |
| благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је |
| рат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не |
| за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом св |
| бали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{ |
| упцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога и |
| војој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</ |
| ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа |
| ој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њен |
| и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховит |
| издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p |
| ролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први |
| сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p |
| и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још бог |
| причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици н |
| Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и |
| вљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на |
| а до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место |
| ила потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би |
| наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша ј |
| јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Зла |
| изини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у |
| ти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ сп |
| а лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре |
| >Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљан |
| ху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће |
| нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у |
| Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силно |
| > <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето |
| .</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова ж |
| о Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девој |
| о му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјај |
| очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимо |
| мљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеш |
| реће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав ист |
| ио боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју |
| pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту |
| 04" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у |
| х дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет му |
| ком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Же |
| споту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца |
| ну Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> < |
| спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— |
| S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата |
| глим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на гл |
| а па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се гу |
| ч, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јас |
| њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Ви |
| овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми |
| па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском де |
| > <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнез |
| у у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад |
| а.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге ст |
| уцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима своји |
| лога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај |
| ам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И |
| не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и |
| лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза беја |
| ка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају п |
| у је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагла |
| рибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки вер |
| јима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на |
| и не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага т |
| ок се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Сини |
| садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом |
| е поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што |
| , ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубо |
| S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Ве |
| гова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спр |
| } Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинит |
| о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно нед |
| > <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриг |
| чека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> < |
| и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је |
| олико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са сви |
| лази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вр |
| оје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављен |
| ином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је с |
| и водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још |
| То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године пос |
| че од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће |
| ћ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} |
| е бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} |
| итати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо |
| одграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога |
| реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" |
| и две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p |
| , златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена кос |
| оњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им ре |
| дара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке св |
| , умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на трг |
| одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице |
| ило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаш |
| ећ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће |
| от.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до дру |
| ли су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично ст |
| међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с ис |
| дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> |
| ед кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла с |
| "112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> < |
| четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За дес |
| рибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив |
| сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиш |
| ула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сак |
| а што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стр |
| око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p> |
| иниша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладн |
| а изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика |
| ихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад |
| ринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолост |
| и се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и ви |
| погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле |
| е она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила к |
| леко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p |
| теним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене уп |
| абрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао присту |
| и дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> |
| е све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти десп |
| а, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици |
| себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али |
| али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонил |
| колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата с |
| ојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и са |
| оде усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус |
| на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза р |
| та.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, пост |
| као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати |
| асним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку |
| и писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувр |
| а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, о |
| ="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим |
| јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку |
| јаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољни |
| ешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех з |
| ан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасни |
| доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на посте |
| >Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p |
| ти и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у |
| ој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је би |
| Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и гр |
| Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико в |
| n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега об |
| војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је |
| уло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују |
| не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме |
| е колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре |
| ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе. |
| позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако м |
| и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретни |
| шћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваљ |
| бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа о |
| едати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак |
| тене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке ј |
| није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму |
| да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S |
| ачи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу о |
| слободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестр |
| е се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована сам |
| н и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем зво |
| <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину зна |
| етло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди к |
| е одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се бли |
| је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или |
| црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се пре |
| амо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо он |
| иг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да |
| инама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнеже |
| ан трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао |
| аху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96 |
| оког се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упут |
| Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љ |
| ите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир |
| ом! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише |
| ељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби |
| ла и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Д |
| сне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што |
| ст, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли |
| риградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и |
| и Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испра |
| ше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и ле |
| а средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче г |
| к као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требал |
| када!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се ста |
| > <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на |
| ом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде на |
| {S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одр |
| се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде |
| лањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути |
| светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже б |
| и посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од нов |
| ко младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једно |
| често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога |
| мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n=" |
| о међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога д |
| а је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p |
| да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи |
| жда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји |
| /p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода |
| донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспо |
| } На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за |
| дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага |
| а прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађе |
| би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и |
| оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p |
| стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после моља |
| но осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против |
| одић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни з |
| гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му |
| е јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позив |
| те од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се |
| и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и |
| за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе. |
| ше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек ј |
| насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ |
| ећ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће с |
| нда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" |
| кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре |
| се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо |
| оји прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж |
| са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде |
| ојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене с |
| а се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу |
| <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при |
| аву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу |
| Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после |
| о, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се при |
| у остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одмори |
| коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> < |
| очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотств |
| љаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад |
| н кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства ср |
| ђег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољск |
| дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, п |
| острижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, п |
| анко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са свој |
| о умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и о |
| ене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за |
| најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном мантор |
| Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић |
| другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то |
| ше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ри |
| о те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по |
| а око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав з |
| и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то |
| месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњ |
| јој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи О |
| е дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветрови |
| рно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимо |
| отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који |
| p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, |
| а.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда |
| трани његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на з |
| ћ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Д |
| ованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопа |
| такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу в |
| ах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Б |
| учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, та |
| џи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно |
| ун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских беде |
| око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели до |
| му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман |
| онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог не |
| рим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити |
| ши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p |
| ејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речи |
| е Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила |
| раву с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и исп |
| а Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено н |
| да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су нас |
| ровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, з |
| к се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник |
| да девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необич |
| лов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> |
| е могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до зе |
| урцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град |
| нови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девој |
| , а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским плат |
| него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити др |
| ије сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она поку |
| и је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и л |
| пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не к |
| половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара. |
| ка душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја |
| ом.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се |
| и се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зи |
| рока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града |
| нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспот |
| елике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе |
| омова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто |
| в брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ен |
| S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају |
| из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи б |
| даји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</ |
| рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача са |
| .{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се но |
| огобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику |
| тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а |
| тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <p |
| а прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А |
| к преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташ |
| ражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству десп |
| при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из |
| д на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју |
| ема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} |
| рга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх ње |
| он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се кап |
| ас се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који в |
| а трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право гос |
| Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспот |
| ош оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина прекл |
| милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког г |
| S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом |
| > <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило |
| е скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао |
| p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још |
| еди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; |
| ку да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p |
| ли својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њ |
| арским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим |
| прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног глас |
| амим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних без |
| чени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће м |
| су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине с |
| д крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</ |
| n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње |
| лави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p |
| у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призива |
| дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихов |
| је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.< |
| p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита См |
| да се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше |
| <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг. |
| ице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако мла |
| Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити |
| знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде каза |
| се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Ка |
| ученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче |
| којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и п |
| ада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише |
| залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећ |
| дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила њег |
| рлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Уну |
| корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде |
| је постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесност |
| ком бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дан |
| ена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је гос |
| у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо |
| наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов |
| воздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Раствори |
| по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху |
| S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде |
| енуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понуд |
| идале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} |
| потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турак |
| жност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илде |
| чи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани вел |
| збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И |
| ином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад |
| ина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је |
| уже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за т |
| та лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори |
| ђено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама кој |
| од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде |
| д њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа пр |
| нко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Не |
| осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Т |
| неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну |
| ожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, вла |
| — Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пу |
| ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из С |
| оку Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и |
| , Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, |
| .</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанко |
| за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на |
| Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева |
| p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>уз |
| > <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две г |
| но доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, |
| пископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливер |
| То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што д |
| , па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдост |
| Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљеши |
| на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господа |
| е се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div |
| еме муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе З |
| p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јуж |
| а ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се вра |
| оњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној св |
| е лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отим |
| ену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благ |
| ругих тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг с |
| ; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити |
| али великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче |
| зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се |
| > ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну др |
| обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости |
| овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине изд |
| му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе. |
| ку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне |
| тати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек |
| о да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе |
| га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поно |
| и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет п |
| ог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије |
| ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред го |
| хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, по |
| стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко по |
| урена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгениј |
| Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, |
| >високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико вл |
| грађеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба |
| аљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клису |
| ли савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а д |
| , на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићим |
| {S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим |
| зви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер о |
| погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до п |
| ј небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко |
| ирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов би |
| њавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубин |
| .{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био влас |
| а прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не мо |
| иле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сва |
| лико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхват |
| и према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на |
| не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пр |
| ограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.< |
| ата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стиза |
| м, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима |
| воју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођен |
| се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново |
| и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} |
| али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на кл |
| судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S |
| ди на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам |
| и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Над |
| реп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало п |
| <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала |
| упна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стр |
| аке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се и |
| орију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јеф |
| орбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману |
| злазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и п |
| кастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошу |
| близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница беј |
| праван да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје до |
| ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> |
| огама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте |
| ен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био п |
| е многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост гр |
| е засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела |
| ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и |
| пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> в |
| еличнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да |
| ијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута |
| p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч. |
| поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше зб |
| ог деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} Н |
| света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем д |
| авише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> < |
| ко опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста п |
| од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледа |
| иђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахран |
| } На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, м |
| очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и но |
| , врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митр |
| дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворо |
| онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струк |
| зао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</ |
| а места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, |
| земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале соб |
| повцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике |
| бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с об |
| је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима. |
| одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима |
| онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се зас |
| еда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То поме |
| топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То б |
| је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>До |
| p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају п |
| а је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови |
| плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса сти |
| у један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог н |
| твртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</ |
| 6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег |
| речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са % |
| собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала |
| зех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу дес |
| доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно |
| е лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p |
| о плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у ти |
| {S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња ха |
| ше како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред в |
| аше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине |
| ку.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} |
| ад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му ру |
| ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то |
| ети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Се |
| а велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља |
| д сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и |
| не продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име десп |
| ма, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посма |
| му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу влас |
| јом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажа |
| ба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{ |
| е гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љуб |
| е? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изи |
| Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дуб |
| же у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њи |
| > <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, после |
| ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{ |
| доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— В |
| одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно ве |
| ојој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се о |
| госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се нала |
| порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да |
| ти месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, |
| n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу п |
| ачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обрасл |
| ље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златн |
| могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедови |
| и да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаш |
| о, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је |
| о савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задр |
| свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Син |
| или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војво |
| је се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше броје |
| {S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту |
| ово Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} |
| Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе и |
| јводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Б |
| јорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна |
| попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из |
| изнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати |
| м путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> |
| е властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради сво |
| </p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па он |
| } Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Њего |
| ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом |
| а рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране метал |
| вијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громоглас |
| та прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косо |
| ођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде |
| 06" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кне |
| х ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она вели |
| је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била |
| адовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављај |
| а изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испр |
| ода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћеса |
| авицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста |
| ead> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве |
| и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго |
| почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по к |
| ђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић |
| ека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Он |
| ржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Пр |
| гла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p> |
| ом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у |
| рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: пра |
| трашној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је зн |
| свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла ви |
| ико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далек |
| бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рук |
| че боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан по |
| ела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опе |
| ња.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне |
| ића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једно |
| иде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p> |
| тит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно реч |
| вера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазаре |
| да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш в |
| да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нем |
| Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> |
| обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваш |
| на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прат |
| оново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завучени |
| жећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранак |
| на похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула |
| /p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са бачено |
| } Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро з |
| ом расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div ty |
| на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по |
| и а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волов |
| м на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало р |
| се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек кој |
| > </div> <div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </ |
| ирим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је бил |
| аспаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са |
| клет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше р |
| рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, сам |
| и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" |
| их јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју |
| медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп сврша |
| а кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изнош |
| Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и нед |
| туповић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно др |
| пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за |
| збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> |
| снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под |
| .{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину |
| евима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под крше |
| ао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, м |
| b n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одба |
| здвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се прес |
| ле песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном р |
| ејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У |
| ано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он ниј |
| распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише неприј |
| оду да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да |
| оје дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, п |
| тлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p |
| а у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако п |
| е је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала |
| де, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође |
| Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће |
| > <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми п |
| ворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и по |
| ено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} |
| можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и неш |
| овима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различ |
| ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице |
| ши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ |
| дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је |
| обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стад |
| мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату на |
| нда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам мно |
| њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће п |
| е четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности зб |
| >Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо вез |
| Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Краји |
| поро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посл |
| воје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојишт |
| ор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племен |
| стоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу п |
| оже.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} |
| ма јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путн |
| з доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, наниза |
| их задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањ |
| е опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала |
| остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома а |
| д цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибл |
| а бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</ |
| и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти |
| ту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата споме |
| ано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Ск |
| : војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голу |
| ша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живе |
| ниша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов во |
| и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и десп |
| убровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, |
| аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка на |
| брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да буд |
| ише којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S |
| мљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми |
| да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислиш |
| љда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га че |
| стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онд |
| а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало |
| у и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежб |
| чано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране с |
| гоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у м |
| варају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!< |
| оји је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, н |
| у нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сј |
| >Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год по |
| непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, |
| сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута ср |
| им треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такма |
| па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет |
| монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучност |
| "60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на |
| .{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакл |
| дни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одм |
| е.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је |
| егиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остаци |
| г извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по |
| , да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је |
| м црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност |
| Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без ман |
| сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани в |
| 32" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају з |
| ња за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет с |
| истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост. |
| је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђе |
| ед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} |
| е под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да |
| ве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> |
| истаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико п |
| позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, сп |
| аква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; г |
| чима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнка |
| <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се |
| буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} |
| ма своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар з |
| а зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већањ |
| н ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једно |
| од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрош |
| тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој бр |
| ници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> < |
| о грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из г |
| жара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извиси |
| ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала. |
| ушу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид |
| дише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспот |
| одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</ |
| и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младос |
| ебо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженств |
| ана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и ра |
| са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким |
| право мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није |
| у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чу |
| ве прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета |
| ље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а в |
| ђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвод |
| тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним п |
| д народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као |
| ри да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш |
| вршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела |
| оју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој |
| {S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритер |
| н свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жр |
| искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеж |
| он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојев |
| евић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га ни |
| з брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из |
| мах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, |
| ану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у |
| ју да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилиц |
| обојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Влас |
| во уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и по |
| м се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копља |
| , већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами |
| даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби своји |
| отов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дуж |
| во, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спрема |
| бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска леп |
| изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се |
| коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S |
| т журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Г |
| из се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону |
| етлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на |
| </p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <d |
| и, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот |
| кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са |
| упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше |
| да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</ |
| евског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет по |
| иже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише прав |
| вањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па с |
| отвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму |
| ридигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ан |
| арина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако зна |
| ово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпус |
| на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево сави |
| ране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} А |
| узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> |
| .</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а |
| ости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p |
| е их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па |
| .{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене к |
| ног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на ма |
| ако то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— З |
| оље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно |
| рати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који |
| м помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба но |
| у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву |
| , а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо |
| чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обд |
| леко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу |
| му!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} |
| у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и пос |
| иђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове |
| та наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ |
| амо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђ |
| у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше |
| против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше |
| могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао по |
| светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да |
| витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>П |
| дужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном |
| рану наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно |
| ћ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама |
| је. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним |
| аћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко паме |
| а као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{ |
| пне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стр |
| мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно с |
| момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тад |
| обе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с врати |
| Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи |
| ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао |
| е ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и |
| па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога |
| S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваи |
| о гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта ран |
| ора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свеч |
| ужбеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађ |
| ејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе |
| се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} |
| штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градс |
| ге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваш |
| тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му пр |
| пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те |
| опљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p> |
| скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспот |
| лин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе |
| енагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик |
| <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p> |
| заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком свој |
| е док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њег |
| е, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и пок |
| виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је дал |
| в.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Р |
| ој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак та |
| едом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како |
| учајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму о |
| S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре де |
| за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се |
| одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутк |
| ном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављен |
| етски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалиш |
| а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Вр |
| и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу. |
| и се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за |
| д грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може л |
| Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос |
| <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при пог |
| с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пун |
| емима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на к |
| ала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вију |
| морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити вла |
| и корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље примо |
| </p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачи |
| ма Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме |
| властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика ка |
| зишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она |
| д на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поу |
| ван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapte |
| што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му |
| и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три |
| она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и за |
| души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопље |
| шао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевс |
| е брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгу |
| а тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема кој |
| >Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се |
| атељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспо |
| ји су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано |
| о земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и ти |
| дноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане |
| доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степе |
| е и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n= |
| , измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариз |
| изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање |
| смо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му |
| а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, |
| /p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спа |
| степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али |
| ј син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Ни |
| а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци |
| ад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној стр |
| 96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту и |
| и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љуба |
| ојој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у |
| У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред прес |
| ји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за |
| дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> |
| неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на П |
| арено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе св |
| %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке азди |
| атног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</ |
| које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Ши |
| црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожн |
| на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно пол |
| тку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и |
| погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, д |
| {S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином сво |
| <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} По |
| и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из т |
| Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситно |
| у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p> |
| ма рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, |
| та одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно св |
| јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе |
| идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, кој |
| су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора |
| у чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. — |
| и је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар |
| о познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени с |
| у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према дес |
| после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо сво |
| ко је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи упра |
| можни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо |
| ву. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризниц |
| кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А |
| у руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице |
| кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њег |
| најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлиц |
| атка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе н |
| њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова м |
| јводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милу |
| <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде исп |
| тељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, |
| оји скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску к |
| } Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше |
| се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> |
| ата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстит |
| није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се расп |
| жаве кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспото |
| егињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачин |
| подари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине |
| градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша |
| помену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске |
| не кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу свом |
| т на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и В |
| идов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић |
| Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, боји |
| урском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засуж |
| узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета |
| т се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, приста |
| ри, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> |
| дских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{ |
| у границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.< |
| трани.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара |
| Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и њег |
| а, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратни |
| редњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запре |
| а а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прил |
| ко гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немир |
| оја ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очиј |
| држину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевн |
| за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом при |
| говог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник |
| аких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на |
| Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће |
| е главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше л |
| верној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем |
| а украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра п |
| .</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n=" |
| n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих пр |
| ати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %и |
| рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, |
| к па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који ве |
| ави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужиш |
| двоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми |
| и прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и по |
| е расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а и |
| {S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам вр |
| вена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од др |
| ра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{ |
| украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на |
| мо тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.< |
| и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух јо |
| били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ ко |
| уге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овог |
| е даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене |
| рика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до |
| лена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с |
| осеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је ко |
| да оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врп |
| рију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте |
| S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува гру |
| о исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петост |
| ика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос п |
| д пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом |
| ше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је би |
| јима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи. |
| м светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није |
| у реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S |
| ала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да |
| доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове с |
| се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких во |
| ијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> < |
| не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајн |
| их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дох |
| ли се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ пито |
| к воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо иск |
| оре и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лут |
| мза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству |
| дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи кој |
| ма за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, о |
| што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, |
| о прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи се |
| аног градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце |
| у бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва ре |
| ту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине |
| у гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас. |
| не.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава до |
| p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угље |
| у и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</ |
| зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете |
| у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог |
| путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S |
| ишта рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, ч |
| аје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаш |
| довала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли н |
| а.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S |
| оту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутин |
| добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитр |
| лу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нер |
| и деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог |
| им даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, |
| } А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред |
| ликим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним |
| разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито шир |
| арком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави да |
| а без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То |
| тине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци |
| их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше д |
| та нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо |
| некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту в |
| добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савл |
| узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а |
| у као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође |
| крије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} |
| чне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за |
| стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> |
| јводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистија |
| гова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и |
| за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода |
| стијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, |
| пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао т |
| и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако прев |
| даше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад |
| ако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на границ |
| о <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспо |
| тана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ д |
| а маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадо |
| а Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове ма |
| би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повес |
| ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у |
| ту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо п |
| ава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и п |
| е Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре. |
| е са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава |
| оњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ро |
| посницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражар |
| ОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној стран |
| њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> < |
| чиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац има |
| у на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита: |
| у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слаб |
| базност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о ње |
| ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротиц |
| рске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему |
| н и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство до |
| широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шум |
| обна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> |
| рене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац сам |
| њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у |
| ута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама |
| г Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно д |
| е за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини он |
| ...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорик |
| била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда |
| поља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега |
| а њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгл |
| рат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој! |
| руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред среб |
| еп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} |
| десете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не к |
| е судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску во |
| аљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџиј |
| прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и |
| он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов |
| наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не |
| рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њ |
| ни лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна |
| врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево |
| деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташ |
| дговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добр |
| Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата до |
| се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко |
| ске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих у |
| човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, |
| бела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава |
| а свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуг |
| На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљи |
| мџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај < |
| би дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса. |
| <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа р |
| се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што |
| шка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град |
| <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %св |
| их састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити нес |
| ојинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем |
| као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> < |
| чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадил |
| е се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S |
| пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза |
| како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага бе |
| се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој сре |
| амо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по |
| је.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек |
| , он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала |
| ог од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S |
| су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али |
| осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један друго |
| на нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало |
| шу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља |
| године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друшт |
| .</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опе |
| д копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренут |
| и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом б |
| Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас |
| "37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{ |
| b n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава |
| тезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради јед |
| Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока |
| с на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угље |
| аше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска с |
| и а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата п |
| има, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине |
| ратно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајник |
| у Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Све |
| <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом |
| вале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само |
| Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коњ |
| о види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким пи |
| <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из |
| а свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу сво |
| неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по |
| ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима |
| ићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} |
| н грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, |
| е и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n= |
| зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути |
| ољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божј |
| имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p> |
| престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну |
| гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са |
| , веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрав |
| на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, |
| ад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена |
| ко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна |
| смо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бис |
| уша ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао |
| рза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам |
| амењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише |
| спод хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у аз |
| овићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу |
| ње!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе. |
| p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшн |
| осовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Ра |
| ета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле с |
| нувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се |
| ојводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких го |
| братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником |
| а завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Круше |
| екадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Јо |
| ом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без своје |
| вари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S |
| S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.< |
| до лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срц |
| и.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато ш |
| а.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прела |
| Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — ни |
| еми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које |
| оји се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Би |
| товао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војво |
| ко узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сад |
| ри једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их |
| време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљеши |
| Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, |
| је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то |
| заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролаз |
| <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом ра |
| рим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и оста |
| ли је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослоб |
| ила му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћес |
| ћности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лов |
| ="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да ј |
| устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Дево |
| ску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљен |
| лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} |
| састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише т |
| стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то д |
| а спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже жур |
| ита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и |
| /p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет |
| анковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на |
| раби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ва |
| нагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало виш |
| вај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Вој |
| м плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремај |
| из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргн |
| зрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнег |
| жено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов обори |
| ише десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника |
| ору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким др |
| но деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци дес |
| деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допу |
| ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а |
| коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви ко |
| руги пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада б |
| ти стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с п |
| да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко |
| са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше |
| , да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256 |
| 237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само |
| ом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уме |
| што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску |
| Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је |
| војим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом |
| бодније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећ |
| е да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> |
| малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њ |
| као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних ш |
| ти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуц |
| отова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху |
| а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одел |
| , и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одм |
| т-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тр |
| сетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви |
| туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери |
| одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Ј |
| егових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налаз |
| ље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и боле |
| } Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соко |
| це кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје к |
| је је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по с |
| јом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног |
| на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она |
| је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} |
| у стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке до |
| а самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се к |
| ана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње сед |
| сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На |
| висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> |
| аним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млина |
| начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се по |
| и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, |
| ике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, |
| за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склон |
| з Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка |
| он духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз |
| меју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} |
| се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенуш |
| ру помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречи |
| е.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, |
| зара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у |
| граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађ |
| .</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="2 |
| ано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради ра |
| не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне ра |
| здан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је п |
| о је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и |
| омете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је б |
| а.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с |
| да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт |
| тресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и |
| ге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто зат |
| д се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу с |
| рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополи |
| едини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а |
| ним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У ње |
| ма запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S |
| у који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танк |
| p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина |
| путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше |
| поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у кој |
| жати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису |
| не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те провед |
| здравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише |
| ерижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупрост |
| ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотови |
| у, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао |
| унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стигл |
| о од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више то |
| свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{ |
| ио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њ |
| тена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци |
| па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетс |
| уђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада нала |
| Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>За |
| лаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче |
| неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да про |
| p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? глед |
| дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше о |
| у Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној с |
| задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље |
| архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мр |
| рмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он с |
| те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу ти |
| ране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на с |
| само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо св |
| кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли је |
| ђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p |
| ам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопо |
| и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> |
| се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стран |
| > <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! реч |
| еванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, |
| в показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела |
| ав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један |
| жним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно |
| уб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, љу |
| } Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да |
| ивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмул |
| одна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрни |
| д свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син |
| оно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири мо |
| равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта |
| тири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с де |
| по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Ист |
| крашен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је мла |
| је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— |
| е:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе г |
| скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних у |
| и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала поги |
| а, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио |
| дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је |
| ви од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, |
| врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је |
| зе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изос |
| педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим |
| одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх о |
| низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се крун |
| огу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећ |
| груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме |
| Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти др |
| међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва |
| <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>С |
| S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кр |
| и се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост п |
| е чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и д |
| мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, |
| и дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p |
| они дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд |
| ану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} |
| , а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко |
| а је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку |
| >— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одго |
| авник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — вој |
| луд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем |
| ријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Сини |
| бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, о |
| љевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево |
| љавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу |
| исури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S |
| је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога с |
| и баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем |
| преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац |
| ћи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градишт |
| Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а к |
| брим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Си |
| зита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што |
| признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом |
| ано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвод |
| женога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добр |
| их противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Ол |
| рад на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница |
| и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне сп |
| кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме |
| е дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>З |
| ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од |
| ужју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове во |
| <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше |
| иваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез В |
| ак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што дес |
| бнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супр |
| не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за десп |
| морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очек |
| ојвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> |
| ез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук |
| нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата |
| е борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са |
| г у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указ |
| <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је к |
| бари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлај |
| а они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</ |
| воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с кл |
| ја па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за ти |
| је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и н |
| ише наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непознат |
| тро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше у |
| ришта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране |
| ека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубок |
| јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злат |
| авни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и |
| влаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Мор |
| .</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и о |
| ише где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соко |
| p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од |
| о захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми с |
| ени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на |
| >— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А |
| пасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији |
| вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манасти |
| И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше |
| ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе |
| овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим год |
| виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скор |
| уба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пуст |
| ледња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb |
| ле последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи% |
| е стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.< |
| видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и зна |
| благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недр |
| иша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвод |
| е одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, |
| p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S |
| <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и |
| дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скори |
| не, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну пов |
| Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађ |
| ладика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је де |
| што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од |
| зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину З |
| е државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб |
| иња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе |
| битавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим к |
| Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> |
| } У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је би |
| ана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица |
| тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, десп |
| неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о |
| када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> |
| их непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахи |
| да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје |
| дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратим |
| добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајиш |
| 68" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> |
| ице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни |
| да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> |
| е ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на |
| p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оц |
| у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, з |
| олац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух |
| је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи го |
| че.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. |
| Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу |
| на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада |
| .{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд |
| , доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо |
| ишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са с |
| њима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш |
| ше право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <p |
| е пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци |
| о заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих |
| ла је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак н |
| ад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли |
| е нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не |
| дох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли |
| радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Жив |
| њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трл |
| ријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник д |
| дослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспо |
| ошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> |
| наш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n=" |
| ен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у своји |
| бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у |
| а или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет уви |
| говора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да |
| десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг |
| лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су |
| ји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb |
| сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Бео |
| </p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и но |
| вицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут |
| пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђ |
| за како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n=" |
| за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и с |
| крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десн |
| их су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три с |
| S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод кој |
| пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик гра |
| коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављ |
| S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстал |
| му изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђ |
| су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у и |
| јњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попр |
| } Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хте |
| ијезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" |
| ш даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме с |
| има могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> < |
| мом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој упо |
| некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорик |
| иђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и в |
| неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> |
| з врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза |
| дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> |
| муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као зв |
| гледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> |
| /p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину год |
| p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утв |
| њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али зна |
| ела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасја |
| а новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју |
| у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша с |
| утник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз дол |
| да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Вис |
| себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у |
| нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за ко |
| и душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред куло |
| лазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коњ |
| ј се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене порем |
| о у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Ја |
| ховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</ |
| Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али |
| еко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњ |
| голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, иду |
| Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што |
| рстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се |
| забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име |
| е по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, п |
| ажена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} На |
| је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— |
| ана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позв |
| ропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране |
| </p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао. |
| свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто ув |
| кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склања |
| е на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна поса |
| пље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је мо |
| а! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Не |
| ик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку пре |
| тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем |
| тасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом беле |
| повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове |
| е, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А јо |
| бљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с и |
| јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p> |
| који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина трж |
| њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и р |
| е сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекива |
| једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> < |
| рмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? п |
| се а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупски |
| у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики |
| — И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијор |
| он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далек |
| имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још н |
| те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крај |
| акав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна сл |
| /head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној |
| ефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се |
| оје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из |
| ету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји о |
| јно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх |
| латна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему би |
| тво пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга |
| аза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич с |
| а, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њ |
| ј власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави о |
| је се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p> |
| врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше че |
| издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно г |
| ишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота |
| {S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са с |
| <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот |
| а девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље |
| и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Теш |
| нех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</ |
| т превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено при |
| ај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све. |
| о и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да |
| ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога |
| се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n=" |
| ње.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Ка |
| су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље |
| која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде |
| градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и ку |
| {S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Оп |
| анко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осе |
| сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похи |
| идеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стад |
| а завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвоз |
| арина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Ве |
| ват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљи |
| и па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с в |
| >— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опрост |
| ма кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори |
| а га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с |
| оји прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист |
| <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било |
| ом упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, д |
| али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окрећ |
| о и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу ода |
| грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже вис |
| позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била |
| чи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у не |
| бегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за |
| ји сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше |
| , до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="ch |
| д су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из |
| спотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање за |
| Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хв |
| као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за с |
| има.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p |
| .</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а |
| купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозде |
| у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у т |
| > <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао ка |
| е је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била о |
| ви одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p> |
| есну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њи |
| руге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у |
| ао засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њ |
| спотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ћ |
| а јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Пре |
| доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше |
| ет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хте |
| ада кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се |
| . —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери |
| ани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и |
| се Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће |
| о сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А он |
| ше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца с |
| и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше |
| ила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких |
| кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру |
| За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша |
| на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог с |
| воје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусул |
| е погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера осм |
| признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац В |
| , крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може |
| е и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, |
| дступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук д |
| емој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} О |
| на књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p |
| ан прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди |
| а је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два |
| граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу о |
| мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној ота |
| гова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све |
| /p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде |
| <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе |
| у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванае |
| p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог |
| ан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исп |
| Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи |
| је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шк |
| нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја ње |
| је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар |
| негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћ |
| древни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница ср |
| свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој ми |
| ли оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ |
| елином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб де |
| своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после б |
| поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше св |
| н ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам м |
| има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, |
| ти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах п |
| честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери |
| но и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара |
| је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је |
| оге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима пр |
| Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазд |
| а румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испре |
| > пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покр |
| " /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има ј |
| овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их зан |
| све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину |
| али мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме |
| , пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стева |
| есар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" |
| ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар |
| е да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним вој |
| рже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини неви |
| хвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озар |
| крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаш |
| ише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским |
| ћи да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се |
| на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним к |
| ику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав п |
| " /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се с |
| ечи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Вели |
| е.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја |
| ао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с вла |
| мањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је би |
| чи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде |
| Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза |
| ни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо зе |
| соко подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је н |
| ље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" / |
| у разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем кој |
| ше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би |
| ет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</ |
| туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена за |
| то са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јак |
| зе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" |
| желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледал |
| </p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она |
| у снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не д |
| из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кр |
| ди, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унут |
| могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Заст |
| бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бо |
| уљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде |
| одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, |
| ио глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе |
| } Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стаја |
| снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну |
| раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко пр |
| обија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску р |
| на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, до |
| лазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало уде |
| прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно р |
| S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу |
| а Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десни |
| че са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко |
| е више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у заче |
| главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јуж |
| е на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати к |
| варени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву |
| свећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издва |
| могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевген |
| мње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око ње |
| n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала пл |
| к у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђ |
| змеђу тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз |
| , златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим руб |
| коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом ис |
| а се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Коп |
| аној каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо |
| гледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљ |
| стим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која |
| ом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Власт |
| чаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође |
| {S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву |
| им се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим п |
| p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још |
| ке које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах са |
| равичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада |
| около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, |
| се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су о |
| ен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав |
| .</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке |
| па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци |
| искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цик |
| котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше |
| седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причај |
| е и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти |
| земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да под |
| размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше висок |
| етено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати б |
| аста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и п |
| им пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљив |
| адич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и сте |
| укну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лаган |
| ини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се и |
| ци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у ова |
| ејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балк |
| с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — ка |
| опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игум |
| е усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које каз |
| га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет |
| воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се |
| та па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен нек |
| аше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S |
| итоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p |
| и њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када м |
| p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челни |
| спотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом |
| ти у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за |
| молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, бе |
| пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Круш |
| S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан |
| аху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас м |
| , падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и с |
| то је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма к |
| суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати |
| пског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу м |
| ачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџ |
| дбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер |
| {S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече |
| де се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим ка |
| е, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачар |
| то дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов да |
| ео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> |
| есом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој |
| је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени |
| звеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које з |
| младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја зна |
| ти трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља с |
| во и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и кра |
| ејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> |
| орасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска си |
| узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек к |
| је груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p |
| Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи др |
| <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> < |
| о, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и м |
| оји су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла с |
| тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дун |
| кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по |
| ветлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња пл |
| чке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за |
| ава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слуш |
| ио момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа. |
| су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{ |
| кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти |
| н у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> |
| Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за то |
| м <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био |
| тресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз уста |
| 0" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S |
| роцепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и о |
| ти.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је з |
| ни раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика |
| е кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све |
| е.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p |
| а водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе |
| /p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваље |
| p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да с |
| {S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина ч |
| стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводско |
| а одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским |
| Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хле |
| који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави |
| бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше п |
| ет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од на |
| ишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладно |
| <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и поглед |
| код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и |
| војим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто насло |
| стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила |
| е у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и |
| ана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} |
| настирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стакл |
| и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обил |
| {S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисич |
| године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме п |
| г и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајно |
| право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз мора |
| у је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада |
| би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладн |
| ј не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик |
| удбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, |
| ме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу м |
| Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и ш |
| равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина став |
| пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, |
| нству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угл |
| на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Бе |
| ј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до у |
| ко лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се |
| ст хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео |
| и игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> |
| ући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?< |
| а%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада |
| ма једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско |
| м јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође по |
| !{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих |
| риближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се крен |
| ршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња к |
| је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то зна |
| До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобо |
| ности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспо |
| аше глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратн |
| .{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у н |
| еном Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко |
| ава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез |
| >Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, |
| а ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ р |
| Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићев |
| коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка |
| снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше |
| у оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и |
| ма.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снив |
| ађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом су |
| дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше че |
| загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртни |
| Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не м |
| то хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ |
| веном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој |
| гови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског |
| тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатељ |
| У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док |
| на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, |
| и опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, ниј |
| и је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји љу |
| ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад мож |
| рна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} |
| источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити |
| ама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуч |
| ини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив |
| , гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} |
| богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, |
| p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! о |
| и испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује |
| ој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек вид |
| су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различ |
| љу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако |
| ви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и |
| м оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све |
| идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Ни |
| штина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник |
| захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Д |
| већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз |
| ака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и д |
| весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на |
| јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те |
| ој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> |
| ском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је! |
| лако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад |
| ама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Дв |
| /p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета |
| и ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И т |
| међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} О |
| је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Г |
| — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду л |
| .{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги р |
| Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главо |
| и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану |
| е се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у |
| ми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звер |
| дно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да |
| мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обила |
| ња.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље |
| ни се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наш |
| мично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе ба |
| p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада п |
| оме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде |
| коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесел |
| ахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе |
| мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крвав |
| и залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну |
| и ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори |
| ерни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваљ |
| или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда |
| А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Н |
| о Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли до |
| један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун |
| даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради ниј |
| идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер |
| це које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како с |
| аве али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на |
| нда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђују |
| Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот ве |
| мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господ |
| моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— |
| у, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у |
| не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате р |
| S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мен |
| овну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p |
| тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; |
| ко се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> |
| горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S |
| мо пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p |
| се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше |
| ми уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме с |
| оса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колут |
| р стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они прод |
| м двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са |
| асана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве |
| раде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстај |
| глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S |
| бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="2 |
| ше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала |
| слима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети њего |
| сле тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А |
| а зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место |
| плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте б |
| "35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, |
| ванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабр |
| лахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са сви |
| дослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа |
| у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне о |
| Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене ж |
| ку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за |
| е разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се |
| а девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очи |
| ој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>О |
| те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се |
| и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских б |
| таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и поче |
| ви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} |
| добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то |
| и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> < |
| дну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter" |
| и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим град |
| у излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи вој |
| спот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њи |
| ти шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави |
| јска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотов |
| ало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јунач |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И |
| ињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Свето |
| дућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан врати |
| ђе недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{ |
| ку.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и |
| ad>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека гл |
| } Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту з |
| ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не |
| у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази л |
| ору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорик |
| То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо |
| е тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поуздано |
| је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила с |
| крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према |
| би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало д |
| ад многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима |
| ом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учин |
| S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зим |
| ми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на с |
| е некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужб |
| чекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла |
| вљење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p |
| ом успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Му |
| идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или |
| ој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи |
| спотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у по |
| естало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клису |
| рваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу |
| поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа |
| у приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липов |
| врљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога |
| ну из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на |
| ченим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут пад |
| ру развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украс |
| еде.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији |
| дана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> < |
| отова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на |
| А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, |
| а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се п |
| е главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</ |
| пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смен |
| наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар ц |
| д одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазе |
| акојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} |
| вни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак |
| молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеос |
| почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по око |
| ка чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих кру |
| с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој до |
| кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу |
| Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценији |
| Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте |
| и се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала |
| о да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи |
| реми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се |
| бом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа |
| лнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди и |
| а груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи |
| — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја н |
| опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну за |
| зу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше т |
| е кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима тр |
| другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и м |
| па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим |
| </p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади. |
| м изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осе |
| а виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у |
| има без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико |
| ичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему |
| не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом |
| бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест |
| имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и |
| јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде |
| S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није |
| а у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јак |
| срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају |
| аше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у хр |
| осом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са деб |
| акође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што с |
| , на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач |
| > <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побо |
| ан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Мар |
| едан војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвој |
| е гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша |
| стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на |
| траха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n= |
| ти, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} |
| роз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да |
| ђе језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, на |
| једанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашу |
| ; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који |
| олико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов |
| која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостоприм |
| мајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољ |
| у је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихо |
| д не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је |
| енути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара |
| је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро распра |
| " /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво с |
| тио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И каза |
| сположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми |
| ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како |
| поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се л |
| дич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Ради |
| м са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А стано |
| рви пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу. |
| једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага по |
| уче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му ниј |
| .</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мал |
| аровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до |
| Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> |
| луге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог |
| о грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месе |
| Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно |
| е на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:< |
| <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет |
| а хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад н |
| еноме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљ |
| > <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види к |
| /p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журит |
| заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног благ |
| свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи р |
| се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустиг |
| це.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин ни |
| рељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, |
| се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана десп |
| оћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb |
| ити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога с |
| и белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспо |
| У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо |
| ругој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом. |
| мо обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, |
| јевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{ |
| био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бованск |
| жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу |
| , стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња |
| а од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинс |
| о се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру ос |
| овишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Вр |
| којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким р |
| и левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која |
| пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, |
| да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци |
| b n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још |
| лу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ов |
| <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бит |
| ахтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после |
| /p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</ |
| и глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад |
| <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и |
| рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Пог |
| оцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове |
| ава! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, |
| есе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши |
| нке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљиват |
| ва помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин М |
| ек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И та |
| сковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о св |
| се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и он |
| те умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, н |
| е, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> < |
| сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Беог |
| ићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њим |
| бав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи ди |
| мзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па |
| својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не з |
| па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Му |
| зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> < |
| о још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше ла |
| твом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњ |
| често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, |
| е, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту исти |
| је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непр |
| ају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— |
| у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојеви |
| о на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста х |
| ако му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Д |
| хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Оти |
| еселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се с |
| и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> З |
| одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али как |
| е преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну |
| и доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачун |
| и, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се |
| да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— |
| дућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега н |
| ри за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као |
| а соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па |
| абом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начини |
| n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата |
| анко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и п |
| ожда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с о |
| вали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке ве |
| шао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <p |
| а мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније |
| духну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости |
| у турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} Т |
| скићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који |
| е и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленил |
| ћи на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком |
| пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у |
| су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а |
| и такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваљ |
| г седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други |
| е се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="15 |
| ем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против н |
| а доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} |
| овића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Ла |
| воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њих |
| оцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако н |
| влачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до пас |
| , висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о |
| опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> |
| p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пом |
| ан корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <p |
| лину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђ |
| нуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошк |
| есама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Си |
| и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изг |
| склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрск |
| рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чу |
| а, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим |
| Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно |
| ше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се д |
| дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Н |
| А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком св |
| а у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну к |
| шки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али |
| ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш |
| } Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане ж |
| и, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога. |
| ожда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по п |
| оћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева |
| .{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледал |
| дна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све с |
| нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и |
| разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пре |
| {S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оли |
| сан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих |
| а је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она н |
| азлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљенос |
| она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина |
| у сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не р |
| Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Си |
| и ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиш |
| би круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чи |
| <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића пл |
| успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба го |
| него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам |
| вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души |
| у али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерч |
| утем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога до |
| азаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погин |
| сле оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак |
| љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није пи |
| мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} |
| p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема грани |
| а му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом. |
| се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак ме |
| о сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске |
| ва.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, има |
| огаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је |
| у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Виј |
| вуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хл |
| услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен |
| али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, дост |
| чекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љуба |
| хвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа |
| у из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћ |
| анку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишт |
| ишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придоби |
| шевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" |
| ових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на бл |
| свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук ко |
| е ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и ту |
| главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и |
| лушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци вит |
| ез воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер |
| а ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да |
| „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" / |
| мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} |
| овишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који остави |
| илац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од |
| : обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у |
| у.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, к |
| рам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде |
| угога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да оста |
| е знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.< |
| и Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за кој |
| ови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздо |
| сно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми |
| низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху ка |
| ажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу |
| о бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> |
| ра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут |
| ајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божј |
| ло после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним |
| ца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n=" |
| погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у |
| ека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25 |
| — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при т |
| пани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског |
| Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема ср |
| да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, пада |
| а те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћ |
| Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> |
| ном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продад |
| .{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе н |
| от се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште |
| справио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Пот |
| } Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, пр |
| ање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се в |
| ав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крс |
| човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разго |
| вачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду |
| .{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, |
| чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се десп |
| } То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим краје |
| а причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и д |
| та свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Ра |
| p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари |
| дина које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко |
| ра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућ |
| размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим га |
| уку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на ње |
| у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> |
| е често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чек |
| а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу н |
| а проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>Т |
| у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видет |
| дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на |
| ене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља с |
| лазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили бо |
| .{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, |
| стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, ка |
| p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p |
| деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек |
| један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турч |
| ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе |
| и искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да |
| дише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну А |
| p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често |
| } Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{ |
| писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{ |
| ичитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшн |
| и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јач |
| име и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота увер |
| гне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десн |
| Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не тре |
| а му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество паст |
| чно насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је |
| је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низат |
| услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врл |
| ет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима нич |
| ста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола |
| 7" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирск |
| неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити |
| души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати |
| ти по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброј |
| имски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се |
| њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо |
| лачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који |
| </p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p> |
| сно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике |
| д.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе |
| p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогм |
| ну својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада бил |
| знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како |
| ш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погле |
| у, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна н |
| е земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је |
| о хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене |
| рекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храм |
| помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас д |
| е, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом в |
| а.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде |
| рини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној |
| детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жен |
| , <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> |
| ела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска < |
| е ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи пор |
| је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и жур |
| е стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сес |
| своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому |
| на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: |
| еди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb |
| аказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, |
| есени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p> |
| ова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном |
| тављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место |
| шавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређ |
| који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па сед |
| чима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па |
| он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који |
| рши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата |
| есне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу ки |
| оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туг |
| живао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике |
| сам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год расту |
| а и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упо |
| {S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара шт |
| пан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобоје |
| а колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војво |
| забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, нич |
| анастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац |
| ад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши к |
| S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора ко |
| и се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, |
| асе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази с |
| еља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која ј |
| ејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разгово |
| све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То |
| S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клис |
| наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео. |
| у ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду о |
| Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а |
| и не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу н |
| бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје п |
| мени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата |
| а лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај |
| к добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови |
| и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с |
| месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у |
| али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косо |
| ред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лет |
| вије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије п |
| ариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домо |
| на оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила |
| рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у душ |
| кола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, |
| а која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право |
| коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мос |
| град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачев |
| адо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се |
| еном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се с |
| и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду ј |
| руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ари |
| има.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем ч |
| оје је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакр |
| ојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покр |
| адова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде з |
| упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњо |
| а века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образ |
| у.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку |
| на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог |
| з.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После од |
| Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је |
| у у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад |
| {S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше |
| адоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Си |
| телином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли |
| амуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, |
| <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88 |
| да чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића к |
| д спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није |
| Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са |
| илазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајућ |
| авијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошњ |
| те Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно |
| е ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речим |
| а је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџб |
| је новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замаглива |
| ка се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе. |
| мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брег |
| и готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</ |
| Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похи |
| га пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на је |
| ца наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са з |
| радског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, стан |
| ојашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина |
| рихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше |
| то мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит чов |
| казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласк |
| човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, п |
| глед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и |
| истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека же |
| чне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта |
| и тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из |
| анет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше |
| ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровим |
| данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом оч |
| ази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? с |
| је ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари А |
| ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За т |
| необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим си |
| </p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће д |
| итве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на |
| и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мо |
| се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p |
| зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непозн |
| гледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добро |
| еза сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци погл |
| очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако |
| таји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде мли |
| а знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај весе |
| амо добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти |
| та па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њи |
| ку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да по |
| пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и тра |
| јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи о |
| гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде |
| стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога |
| <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле г |
| узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио |
| се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе |
| она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе |
| али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична |
| руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад поми |
| ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох т |
| ања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђе |
| четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и п |
| ране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко |
| е пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али |
| обојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, |
| Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p |
| Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и ха |
| пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type |
| у суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати! |
| великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове. |
| гони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно д |
| ребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрн |
| аси њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Скл |
| , прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не |
| јући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{ |
| кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви ок |
| и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине прис |
| пусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, м |
| пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране о |
| градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Г |
| деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Ла |
| гоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод велик |
| ђе дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима ско |
| видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</ |
| ало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} |
| макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му в |
| шљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки десп |
| а века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави |
| о трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне н |
| о.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер |
| жарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па |
| брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супрот |
| /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазв |
| врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остат |
| ју, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де с |
| гова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак преми |
| х, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И |
| провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда уст |
| гов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Прип |
| више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да ви |
| , нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом св |
| и на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика |
| подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху |
| м плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — |
| отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источ |
| е у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет д |
| стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници |
| када више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му не |
| е властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог |
| енутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег ок |
| пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} |
| егове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.< |
| S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубро |
| ту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крч |
| показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да |
| ош на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспот |
| ни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен ма |
| и човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, |
| која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} П |
| љада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гости |
| ажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђ |
| </p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу живо |
| !{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Бож |
| иповац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рање |
| оспођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — го |
| овек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да на |
| ни су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а о |
| се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи в |
| без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држ |
| г саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских прев |
| је дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов н |
| знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у хра |
| а се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на д |
| х крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> |
| оше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљано |
| стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу |
| ршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то по |
| азданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, |
| сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лиц |
| а звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет |
| ојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се |
| ако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, го |
| од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлаз |
| ед кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Рад |
| на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била дев |
| ила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити |
| и задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и до |
| о шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да пр |
| а је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио |
| ар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем де |
| ура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих |
| и јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује |
| им витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина дес |
| > <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му се |
| ником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу по |
| едом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част н |
| везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара. |
| и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше л |
| њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела |
| велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље |
| копољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те ј |
| а је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливе |
| и; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у |
| ћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То на |
| ошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу поса |
| јих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и ст |
| сова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позаб |
| можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелост |
| Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близ |
| четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од њ |
| во дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој |
| е главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витиц |
| са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и |
| рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У |
| ред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро |
| биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бис |
| а отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Те |
| .{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке б |
| вину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само те |
| p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако |
| мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе |
| и?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрсти |
| вом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p |
| ти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори |
| м али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ј |
| } А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па |
| <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се ј |
| еђу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— |
| ња завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> |
| у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог д |
| реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљ |
| ше предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ в |
| рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, та |
| кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако н |
| ла његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који |
| !</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могл |
| ди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к с |
| рини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb |
| иђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како |
| ако још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој с |
| нко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лет |
| руге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, |
| акав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак м |
| обу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војво |
| по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столи |
| и.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, ми |
| ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зач |
| длучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не |
| егова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад с |
| м намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорит |
| , а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још |
| аше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изг |
| жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја се |
| и му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врм |
| гатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнава |
| ну новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку |
| ке.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и д |
| А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез |
| ку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно з |
| ице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле проврел |
| адич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад |
| .</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у с |
| ша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је та |
| ити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад он |
| т прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и |
| p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је по |
| иву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава |
| p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се |
| се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} |
| оња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом п |
| ао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топ |
| а ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S |
| ом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и |
| адоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада беја |
| Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па д |
| лађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да |
| а витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађу |
| а наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> |
| они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећај |
| уђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> |
| е са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су из |
| ла га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и за |
| Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин |
| /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, виде |
| </p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као л |
| за Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ |
| рави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече |
| </p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за |
| — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена |
| јна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче |
| ху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говора |
| орике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуг |
| едног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић |
| би у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима ос |
| а, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смр |
| p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика |
| е се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна |
| p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник |
| што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! |
| ћ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, |
| и, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, |
| реломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, је |
| јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад зас |
| Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њег |
| замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступа |
| а липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули |
| есе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу |
| итава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли м |
| се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше о |
| ћи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и з |
| >— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али |
| а га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена само |
| ле да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без |
| мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учи |
| Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала |
| а Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у |
| плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се о |
| и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и посл |
| гађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ п |
| бојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младо |
| тити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој с |
| у започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за ова |
| и наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају |
| — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена |
| рвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за ње |
| убави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није |
| и ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми с |
| стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобоје |
| жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и |
| тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећај |
| /p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнез |
| а, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно см |
| е све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико |
| ја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од ду |
| ела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некада |
| а је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све |
| ести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да пр |
| овања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с |
| душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, ст |
| b n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одај |
| н: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и ред |
| ен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>А |
| њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком об |
| е Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За |
| исину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> |
| о у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина |
| {S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он ч |
| — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чуднов |
| инила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, |
| улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови зв |
| творено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не |
| нева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобој |
| госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић по |
| о чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сак |
| а свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаш |
| ерењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ари |
| вар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из з |
| у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше мо |
| } На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и |
| ниши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он |
| head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Мари |
| на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, |
| чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</ |
| т и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарник |
| ног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу |
| не јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> |
| одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невинос |
| вистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у дво |
| је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type="chapter |
| /head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се уп |
| тави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} |
| к богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаш |
| и у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га |
| ење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он |
| 114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не |
| овора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године ч |
| > <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дом |
| } Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије похо |
| нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обм |
| а, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— |
| сад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поре |
| се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта |
| ек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу |
| могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука |
| хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врм |
| иниша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испри |
| о снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше |
| покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву н |
| ета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни пр |
| остољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне |
| пала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попуст |
| ном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n=" |
| енуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оце |
| ам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно ш |
| ђаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> |
| бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од прв |
| града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре |
| Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p> |
| да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с |
| ки сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ра |
| саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потра |
| е разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви а |
| а и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одг |
| астим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једно |
| посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се |
| процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче. |
| иљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и рас |
| е млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз |
| е преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разре |
| а се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни |
| то је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље |
| а десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа за |
| зо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и дес |
| и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене пр |
| јишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске во |
| и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане од |
| нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близин |
| дбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p> |
| а страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад ви |
| а навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, л |
| ао да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лиц |
| та је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности њег |
| бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па |
| ја.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно |
| <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>П |
| браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А |
| упље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављива |
| за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и п |
| на служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Сини |
| дови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже |
| ке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</ |
| у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изн |
| су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} С |
| то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очиј |
| не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико б |
| ламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грох |
| — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зор |
| : или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n= |
| ала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па ј |
| и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта |
| адича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а |
| д склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне м |
| ојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно наср |
| о деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже |
| бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Б |
| >Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу кој |
| ече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви и |
| p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам м |
| д се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи х |
| сто одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораш |
| клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати |
| упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког з |
| ји га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} |
| ти његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не мног |
| у још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сет |
| савладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко ос |
| Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати |
| дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако |
| м нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој м |
| се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом с |
| ам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балча |
| обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то |
| Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У посл |
| онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао и |
| ници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко |
| ву и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже |
| га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али те |
| лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине ко |
| р’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је |
| турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њем |
| тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мрта |
| на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За та |
| а тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то в |
| вне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој |
| а је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам н |
| кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> п |
| да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непр |
| одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говора |
| се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Бо |
| S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да сво |
| ћника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> |
| м деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље по |
| тком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску |
| повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисм |
| ољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека |
| да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају изв |
| кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је |
| иниша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаш |
| платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари |
| , ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспо |
| паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у к |
| ски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Ју |
| вора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ |
| је речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао с |
| ђоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену |
| при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буд |
| зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p> |
| p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме |
| е да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредил |
| p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Ј |
| рзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме |
| о скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Т |
| Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво |
| м на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене у |
| ом осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклон |
| Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова кара |
| ћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| кмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момч |
| чи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S |
| ок ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа свет |
| а и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке ку |
| ајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се ч |
| ђа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми д |
| у велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, |
| х језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробуд |
| госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па |
| азумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кр |
| p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на |
| ог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливер |
| реме, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило |
| н духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показ |
| утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али |
| ду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго са |
| ма, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Ј |
| , да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, д |
| {S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! у |
| ора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{ |
| ишта не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни отк |
| вди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" / |
| а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати с |
| о у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кне |
| е ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам |
| и неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од стра |
| против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али |
| /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?< |
| >— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! оча |
| то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много му |
| "201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} |
| собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што |
| <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на с |
| ниша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може уср |
| руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, ист |
| се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје |
| лаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не |
| жи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} П |
| та?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и |
| г, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливен |
| још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељ |
| моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измоли |
| од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга |
| предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, |
| кад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доб |
| н ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз м |
| шла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја |
| душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслуж |
| речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је бил |
| ти:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ћ |
| губи.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> |
| ће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је ко |
| а заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још к |
| док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико |
| и васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мис |
| чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у др |
| и!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима |
| и нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми у |
| , те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопри |
| ером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми |
| орика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувај |
| ги пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи |
| мрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} |
| .{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од |
| /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчије |
| те коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не |
| попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} |
| једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раск |
| ио челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила о |
| је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, |
| из Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше |
| љене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</ |
| над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних в |
| еђу бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњ |
| пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће |
| ирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак |
| својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љуб |
| гало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не с |
| врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржава |
| е скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране |
| м ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је пост |
| , онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p |
| господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољн |
| ана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у |
| е била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена н |
| ну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да |
| који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта ве |
| ну, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећ |
| ! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви |
| а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, г |
| фимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> |
| дох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох |
| да Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> |
| ком тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада! |
| спот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли |
| е његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, ње |
| екиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту |
| букао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услуже |
| ога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним ми |
| ега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За т |
| има више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењ |
| колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи мал |
| дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе |
| већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је в |
| љда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно ца |
| у, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S |
| > <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну |
| нутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, |
| том стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављах |
| рата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог |
| с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колик |
| Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Бож |
| то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо при |
| за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук |
| уги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринае |
| ридржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и п |
| ци добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих в |
| о стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, н |
| зу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, |
| а девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би |
| </p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматра |
| ћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учини |
| таше на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с р |
| дим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвод |
| а царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупил |
| остојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се им |
| је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех ви |
| ду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом бил |
| гатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну |
| е живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине вите |
| оћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати кућ |
| и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет дво |
| онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велемож |
| кле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он |
| ад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријате |
| инути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти |
| Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ о |
| — Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са на |
| ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну |
| мтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то ј |
| звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним рад |
| реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика |
| у поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n |
| сијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} |
| ма које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих |
| а Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам |
| озбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.< |
| па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се н |
| {S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то |
| ш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз. |
| ека горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах ниг |
| ади сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас |
| лин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то суд |
| S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја |
| нда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{ |
| {S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба |
| т и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхт |
| други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском |
| ко узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, |
| них што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у ста |
| до!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја ов |
| другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим |
| рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особ |
| бо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без бл |
| да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда са |
| ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћ |
| ву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не с |
| аботам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе ку |
| и постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, |
| о и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} |
| /p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој |
| и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох |
| — Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> |
| оја никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто |
| и.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива н |
| ледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</ |
| а.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере |
| а живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже св |
| илан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, |
| У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— |
| није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново |
| ину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Ма |
| е ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се |
| град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чу |
| асне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и иг |
| једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђ |
| у онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи |
| падао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> |
| /p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Вито |
| се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају њег |
| ило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад доб |
| бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власим |
| у.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети |
| брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на се |
| и веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} |
| S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> |
| аништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо |
| амац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и |
| у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаниц |
| тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде пл |
| тети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окиће |
| небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и |
| срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што? |
| т који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћај |
| који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у |
| у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољни |
| им да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и |
| ет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи п |
| и.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе |
| е, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се |
| ићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаће |
| е доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намешт |
| ту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружин |
| ла мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} |
| уде са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопа |
| Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов |
| и се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једно |
| ама бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут |
| који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како |
| јаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху једа |
| е живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Си |
| {S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и |
| ци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно |
| p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Ст |
| у којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> < |
| ада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у т |
| обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ |
| те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште пр |
| аветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме дес |
| /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с |
| а Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо простра |
| далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Прол |
| витлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p> |
| њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што М |
| гињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога |
| склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у |
| клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разн |
| оћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло |
| видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу м |
| е само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и |
| опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не |
| и.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине ко |
| рану. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво вр |
| бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној |
| је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а |
| </p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану < |
| оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи ко |
| ст, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења и |
| ића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар У |
| ишивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка д |
| у, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати |
| кујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад |
| га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па л |
| е овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам ка |
| пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али |
| т ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Њего |
| еспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти рук |
| знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су |
| ман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољ |
| ана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса |
| н.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с д |
| мати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, |
| против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега |
| 229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу бр |
| новернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не |
| ла, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопо |
| аници из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси |
| деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> |
| у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на М |
| му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То М |
| е наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испра |
| хмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањ |
| ту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>П |
| > <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојев |
| ти, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби т |
| је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану п |
| Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одгов |
| међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде |
| увом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се |
| ом и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у бол |
| ије од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна ха |
| носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто |
| а Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, |
| утрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето |
| о превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом пора |
| јазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сув |
| нити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса |
| а остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и |
| иника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Преш |
| ег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које с |
| је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиск |
| т, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у |
| ив оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блажено |
| на је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек |
| оста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној при |
| рао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море кр |
| рство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S |
| а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад иде |
| засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко |
| рељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али |
| дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} А |
| је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше боле |
| алости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што н |
| евање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћута |
| ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако п |
| <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p> |
| он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, |
| вати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до С |
| S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су ов |
| у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, бу |
| .</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: |
| л’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, |
| ила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је |
| ло изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зл |
| опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу други |
| ео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, завол |
| а њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко з |
| бе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог ј |
| .{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: |
| рат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори про |
| нас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојев |
| pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жал |
| ћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити О |
| у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу |
| ране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи |
| Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој да |
| од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— А |
| а ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, |
| е што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, |
| ..{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, |
| , у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се о |
| ле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти |
| на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуб |
| спотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спас |
| рзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} |
| риво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор |
| што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Ма |
| им господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он п |
| м то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите |
| ро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни г |
| епо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном |
| рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од десп |
| карије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен чове |
| еобичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути |
| столу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да |
| ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дом |
| оје ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} |
| S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— |
| ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја т |
| мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но |
| , када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и |
| да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник |
| ристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што с |
| го. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збун |
| што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, заве |
| Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стра |
| .{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су |
| иво звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дош |
| е.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко |
| за већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у |
| да.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало по |
| пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећ |
| вода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње |
| га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра |
| дико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име? |
| ветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} |
| у силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављ |
| небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, ре |
| Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> |
| ога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја |
| ериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога |
| ног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим |
| а баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху д |
| е да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрх |
| искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао |
| с дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој р |
| о рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занел |
| да:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре |
| у, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме |
| сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} О |
| у тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— |
| ниша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу |
| ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, |
| ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десни |
| Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс б |
| мим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} |
| ки нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем |
| вога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече У |
| S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну |
| чица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој изба |
| гаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.< |
| с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју |
| на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с У |
| еда да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, |
| леватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич |
| ом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог |
| би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио. |
| чи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма м |
| уњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> |
| на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, д |
| } То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> |
| <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n=" |
| а га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расков |
| веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из |
| огађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти у |
| звојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победни |
| е Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али ч |
| прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече? |
| а је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> |
| е са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрет |
| олазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинит |
| и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је |
| и на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</ |
| а и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часов |
| е они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно |
| а има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А |
| Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује з |
| n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, у |
| убави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је те |
| а дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих пор |
| тије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешт |
| ах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и теб |
| још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков с |
| и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на |
| од помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око |
| казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо стал |
| ежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар уче |
| страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што |
| И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{ |
| љао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим госп |
| сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим ве |
| осподског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест |
| натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим нич |
| сам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— |
| во и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Об |
| бром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услу |
| у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Виј |
| а види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> |
| продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње |
| де мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над ба |
| це те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити |
| јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и с |
| о ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игд |
| кар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом с |
| >— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје |
| не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици |
| p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и |
| <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за |
| пасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безб |
| туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опе |
| рде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарењ |
| ојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми мо |
| ојим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још |
| мејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— |
| још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње |
| Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{ |
| клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала са |
| је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Ко |
| благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p |
| погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="19 |
| тао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кир |
| p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n=" |
| ојом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад од |
| ој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила |
| ио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S |
| њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преоби |
| прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натра |
| у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим го |
| _C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је д |
| јском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових шт |
| /p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови |
| а и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у сто |
| она; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Бо |
| понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред |
| рати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог |
| пасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је |
| овић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Кр |
| покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој о |
| бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Виј |
| на па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши с |
| робу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрању |
| ту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несре |
| S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко г |
| S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толи |
| , ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим с |
| те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену њег |
| сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам б |
| анском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста |
| е братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој м |
| илутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој к |
| их људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим |
| верих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживе |
| Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на зем |
| ране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им в |
| {S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p> |
| ило зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћел |
| не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="1 |
| ад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места н |
| и наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с кр |
| а њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Син |
| а кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче леп |
| но пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> < |
| ницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући |
| и једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и |
| раћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом |
| а Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гн |
| тадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јас |
| га ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његови |
| би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и ј |
| хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Ње |
| n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспот |
| е вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотств |
| бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да де |
| /p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобн |
| вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Т |
| овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} М |
| днички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у |
| братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S |
| и, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> |
| ње турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.< |
| кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лаз |
| хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сил |
| е Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати о |
| ранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желе |
| садашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— |
| кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} |
| тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није |
| ан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада |
| еснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво |
| атог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њ |
| осподу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, |
| <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно |
| н одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помоз |
| држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служ |
| га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да |
| Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152 |
| аше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града |
| ациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одист |
| ..</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и напис |
| шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било |
| а и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га воло |
| данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне по |
| о се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски |
| се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и |
| бом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорча |
| срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво |
| Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох |
| S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — крш |
| зиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па с |
| нежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, |
| ебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, |
| е око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа |
| пот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> < |
| Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла |
| наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу узд |
| господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би м |
| ризнао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан |
| пши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче расп |
| 38" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час |
| и суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да пома |
| оје Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова ис |
| то, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са сви |
| Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то |
| — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах |
| зе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа |
| та, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са пр |
| гов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној же |
| ш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— |
| о па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се м |
| ка не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању к |
| изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина пон |
| ти.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било |
| анашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот |
| Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се к |
| цу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и с |
| у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки пок |
| етке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана в |
| траје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <p |
| ошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како о |
| широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и |
| а земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не |
| ј...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде гра |
| ац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајн |
| /p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се |
| му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанк |
| Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, |
| ао да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара т |
| ли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује. |
| део је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од |
| и да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи бо |
| ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих п |
| та Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан |
| ље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а вета |
| </p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и |
| се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста оп |
| о морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Мар |
| Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на з |
| а баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — |
| у Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изно |
| ло људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада |
| и живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} М |
| да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} |
| .</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си с |
| сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му < |
| не многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пре |
| био али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној д |
| дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много |
| р са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се |
| > <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити |
| а света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се н |
| оди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се |
| рећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Не |
| шњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина |
| и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не |
| ој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек |
| отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, |
| овца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ари |
| а Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово |
| а.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за |
| да се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор. |
| вачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S |
| ру разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном р |
| гиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у н |
| тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, |
| је су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необи |
| <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и и |
| за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом |
| дужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, |
| рцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А |
| војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим в |
| ук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он |
| света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиски |
| едове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим ку |
| Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наиз |
| рополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме |
| стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— |
| ве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Нико |
| и га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али н |
| у Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао |
| бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јан |
| ој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на |
| о се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била пот |
| вору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То < |
| минуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку У |
| нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски б |
| н.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта б |
| војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати |
| и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспот |
| своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше |
| бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић |
| стане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми |
| Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сун |
| био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је |
| спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Бо |
| ајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми б |
| агослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{ |
| е а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу уч |
| p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што |
| а твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једн |
| и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} По |
| аше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила |
| са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдско |
| да узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Ја |
| сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Син |
| зор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а бра |
| пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованско |
| за поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсет |
| говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задово |
| а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се власт |
| лове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда |
| p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p |
| <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, жив |
| {S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале б |
| е седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој зе |
| /p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, о |
| ма не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{ |
| о без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну сл |
| ло кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тад |
| војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи |
| а, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о бога |
| дићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не |
| а ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим |
| а уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом в |
| о да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина с |
| дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар нар |
| ушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуд |
| валца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сл |
| з великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по св |
| ти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Мари |
| у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем п |
| јар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Ја |
| е стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве |
| 4" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са |
| а колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше |
| дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред |
| Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли |
| гла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо ра |
| о у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим зла |
| г Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који |
| ајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од |
| ли мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли ре |
| аху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> дв |
| ше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко ч |
| рва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаон |
| се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукоб |
| а није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе ш |
| друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богат |
| о не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и |
| н нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу к |
| е. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвљ |
| — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да |
| нажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб наки |
| иживши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му с |
| дао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Син |
| </p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} |
| . —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела |
| мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати |
| много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан г |
| му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би р |
| војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше неве |
| ше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> |
| опрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од |
| ом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно п |
| мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ |
| /p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} |
| бави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена |
| ије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде св |
| е а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не мог |
| дачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од ста |
| </p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} |
| на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и сумор |
| .{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства. |
| ст је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али |
| ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Мо |
| оба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељ |
| ажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А |
| Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника гра |
| оч доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од у |
| се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радо |
| који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовисти |
| богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често о |
| сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их пози |
| е седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао |
| <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао |
| бини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан о |
| але Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мус |
| се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога гос |
| великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка ста |
| тупи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му рук |
| з па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишуј |
| } Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а А |
| у ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, |
| ка и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губ |
| ипадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стиг |
| рану у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се наг |
| ваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и |
| а њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S |
| /p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе пес |
| говарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак |
| у и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па |
| уца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран ста |
| у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у |
| рела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како ј |
| омоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа |
| је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде |
| орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, уче |
| Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ва |
| ретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у |
| изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> |
| изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх л |
| <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека сил |
| отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господа |
| ном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрут |
| с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште к |
| ством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110 |
| иже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба ма |
| Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким |
| тва, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристани |
| по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и |
| Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, по |
| ца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше мон |
| о многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуг |
| злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Зл |
| х корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах заје |
| тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне висок |
| ојима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посм |
| поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је пр |
| што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим |
| амо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше |
| рши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњ |
| ичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија |
| оме, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> |
| Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа њ |
| > <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} |
| , и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако по |
| тала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, |
| ежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама |
| није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново |
| је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се ј |
| е Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете д |
| чаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и тра |
| сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи п |
| јче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p |
| многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете |
| им и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако у |
| ца.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранко |
| о брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично |
| мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене зал |
| ма мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много ј |
| сно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ |
| е овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће и |
| оче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плав |
| неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отв |
| овоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу |
| ђа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не |
| ам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говор |
| у: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима |
| је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти х |
| елу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Јед |
| Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, |
| виш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један |
| прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао ј |
| ињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> |
| ну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што |
| p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овд |
| руго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави |
| онику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и |
| властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, |
| ио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода ко |
| је јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше |
| ког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору |
| арина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног в |
| знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је |
| p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће д |
| велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испиј |
| ја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш |
| а ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш |
| </p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез |
| и турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље |
| де и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар У |
| з нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S |
| да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра |
| едан важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али |
| г пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода н |
| с.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пен |
| и око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у |
| На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као |
| е, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог с |
| не одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и о |
| Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар поп |
| бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и |
| ала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она |
| нађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <p |
| евине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш |
| ли јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, |
| свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти |
| ном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — ни |
| ке цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш |
| >— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и |
| ли ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је |
| ијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, ов |
| га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — т |
| опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо |
| рима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улаз |
| н рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети |
| мење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> < |
| у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S |
| у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појез |
| о тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице. |
| Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући |
| убави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим |
| лата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узб |
| погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијори |
| ај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— |
| вера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Р |
| ше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли н |
| ј посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку |
| учује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог |
| ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу х |
| би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом. |
| о је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђ |
| њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега. |
| м пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А јо |
| о је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И |
| Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила. |
| је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорч |
| тио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и |
| с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна. |
| е њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт до |
| д је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо ру |
| енац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео б |
| вио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољск |
| е, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и ј |
| ишта.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> < |
| ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се |
| рити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако беја |
| бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова с |
| бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњ |
| спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држа |
| да им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже |
| дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица |
| <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде |
| мршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у |
| ихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, т |
| } Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледа |
| ј!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и г |
| во! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш р |
| Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљ |
| а и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној |
| кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђ |
| онос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с в |
| у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на |
| јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они кој |
| да било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздиш |
| тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој |
| ику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, |
| кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачељ |
| њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло |
| лој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше |
| прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога? |
| околебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо на |
| и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар |
| нез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки |
| ила ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот |
| оси, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше |
| На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечин |
| тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне |
| жена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и дру |
| испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и |
| <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је т |
| о!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијо |
| у се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмара |
| .{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} |
| че говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од су |
| а њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у це |
| вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд |
| хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку вла |
| > <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="18 |
| дним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јова |
| и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше |
| се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је |
| а људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало |
| је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност |
| половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди д |
| >Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад оп |
| ца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимиц |
| не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јун |
| а, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести |
| промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору. |
| анитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена |
| мџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Беог |
| сец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Виј |
| није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то ме |
| Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нит |
| ом!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="2 |
| н поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај св |
| гова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунаци |
| е видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њ |
| можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни |
| и што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Ло |
| ла таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости |
| оде које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада |
| {S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку п |
| ш много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиш |
| у не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> |
| крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! |
| да чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође в |
| нуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако |
| ни не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један ча |
| екну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p |
| бити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као побе |
| би та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло поста |
| за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљно |
| оре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим пер |
| ваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте дево |
| , заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговц |
| куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, |
| и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела |
| ира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није с |
| а ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Си |
| а.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али |
| тски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече десп |
| ише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби |
| {S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</ |
| човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш |
| </p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p |
| но одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рање |
| —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не с |
| а сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерад |
| о, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а |
| а који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Т |
| — Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море по |
| и се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге |
| јко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прику |
| показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта |
| а земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="2 |
| едати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни ње |
| но речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатељ |
| вршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} |
| русалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То |
| и, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранко |
| еној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео |
| кој земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ев |
| да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та и |
| Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша моли |
| ан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, п |
| — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђа |
| ерне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио вол |
| ном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством |
| тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Си |
| аше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу свет |
| а.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запит |
| у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког В |
| ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора |
| а Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину сто |
| р и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу оста |
| Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам |
| чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех |
| моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} |
| који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје ср |
| ваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није |
| ло служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам ч |
| и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно и |
| они ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са |
| <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој слу |
| p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто |
| естравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плаша |
| зна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив н |
| би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба |
| ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске кр |
| ="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинов |
| е господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђ |
| ве то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је |
| сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти |
| теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} |
| она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад |
| е још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црт |
| ржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, б |
| ко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али |
| сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши. |
| тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стран |
| ма преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је ст |
| чи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твој |
| } Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пун |
| .{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Мус |
| а и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, как |
| није кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, |
| да да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{ |
| воје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да |
| ве стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без |
| срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим пут |
| дост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је б |
| т прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадш |
| ђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Тргови |
| подару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев кра |
| сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледа |
| савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек С |
| слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовск |
| жда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али с |
| S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему |
| из.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за вр |
| ушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ари |
| оред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите гд |
| па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом. |
| копча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са злат |
| љајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела |
| тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се прис |
| ик и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на дет |
| вови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанск |
| ма две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се |
| — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисат |
| огу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залу |
| ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло- |
| адио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач |
| /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог |
| о нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов |
| тна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи гр |
| {S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чуј |
| дих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођ |
| у ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баш |
| ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар |
| Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовис |
| ехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да ж |
| S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, је |
| њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око ко |
| ики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четир |
| .{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју |
| обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тим |
| си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се |
| ада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја наг |
| летку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад |
| да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи |
| гано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајни |
| ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите |
| друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспот |
| нком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију |
| дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.< |
| расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог ст |
| ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на |
| брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="chapter |
| , а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је |
| а му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није с |
| е може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених |
| ихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш н |
| {S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и пле |
| ога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима с |
| и:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о св |
| } Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један поса |
| оћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога добро |
| и је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори десп |
| </p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видар |
| ез властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред мно |
| да поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је пр |
| зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, беј |
| да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не гл |
| м дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни |
| у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо |
| </p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— |
| јавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско ор |
| и неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који ј |
| /p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</ |
| " /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није |
| пет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот |
| леменита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истин |
| а.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком |
| е у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бран |
| а и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта |
| ђе Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S |
| {S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одм |
| екла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, |
| српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи св |
| мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети |
| ареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Т |
| .{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук |
| огу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, а |
| одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %с |
| 69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} А |
| хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек |
| они с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобо |
| те прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Ка |
| екивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на ист |
| ечи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се о |
| S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то |
| з.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb |
| ам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја д |
| ла.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом свет |
| унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Реко |
| ом дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти |
| Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном |
| Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и |
| гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе р |
| в, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— |
| ару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао с |
| их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истраје |
| лата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други п |
| Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељам |
| оброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> < |
| е учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише сло |
| теже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пу |
| е!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје десниц |
| ву нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се ота |
| та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а |
| ћу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са чет |
| напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непри |
| ође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило |
| е рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је т |
| рећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као |
| мози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој |
| зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} |
| ти:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са г |
| тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и |
| лони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година |
| у поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене |
| лим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би т |
| спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p |
| и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па м |
| звишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и привед |
| па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи |
| ећ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћ |
| има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, |
| и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бај |
| у његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу пр |
| тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје |
| у сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није |
| нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих вит |
| малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити он |
| Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с |
| вено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да до |
| подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} |
| ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота |
| — Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?< |
| моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, н |
| тужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{ |
| Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна забора |
| готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа вл |
| ај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата |
| ије.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, |
| разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благо |
| лав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским ст |
| е или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Ка |
| гаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с еп |
| са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су |
| ршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Десп |
| мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару ц |
| однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дат |
| ад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје шт |
| ком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том |
| ашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S |
| гог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремеће |
| окоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика ос |
| ада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми ј |
| сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у |
| прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских |
| ан Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара |
| с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао |
| Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака |
| х речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло |
| остињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница з |
| роз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му погл |
| кове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, чо |
| на, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека вис |
| ад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородиц |
| ој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем |
| на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота |
| у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и с |
| Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може би |
| чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном р |
| S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гос |
| <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, ко |
| ги.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Го |
| оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме |
| леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Во |
| м главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да м |
| че спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада п |
| од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, г |
| ло је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и |
| и људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је краси |
| овац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се б |
| плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из к |
| а је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој |
| и.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој душ |
| је је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има |
| и се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему ко |
| змолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и |
| аже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње д |
| на и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S |
| ујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред |
| /p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипа |
| ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом к |
| му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаниц |
| деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је |
| p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах |
| > <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на јед |
| ору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога |
| госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра до |
| а%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи раније |
| за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа |
| и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског дес |
| ове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да |
| Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и вида |
| се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, к |
| спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода |
| ом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а |
| грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у |
| еван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле |
| и без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледа |
| ети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси |
| p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p |
| као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Т |
| Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} |
| аха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та ј |
| авичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на |
| боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} |
| он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p |
| вога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{ |
| n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет |
| е наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад |
| рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо о |
| а брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскор |
| , а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господ |
| ж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а |
| клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног ка |
| суре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара |
| пет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од |
| ластелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и |
| споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клису |
| носи.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а |
| стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају |
| то туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла нап |
| ногим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Та |
| од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трг |
| ој колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, к |
| клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ |
| ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{ |
| врнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.< |
| ји се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде |
| не.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сен |
| би Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и с |
| у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако |
| итому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као с |
| истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево н |
| и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Зл |
| који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Мора |
| и на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наслед |
| ме тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши |
| и.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда |
| у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати |
| икову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрв |
| да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим |
| > <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стаја |
| зима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог |
| г господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и так |
| {S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Тргови |
| данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђ |
| стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са бог |
| јом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде |
| у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да |
| српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само |
| саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две ст |
| р је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали М |
| ве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене |
| да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} |
| ика је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} |
| и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојеви |
| м даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим жив |
| то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли |
| гљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређено |
| е.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђ |
| а народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позив |
| поту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Ње |
| углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p |
| ли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и |
| бодити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође |
| ам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја |
| . —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га т |
| шим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и с |
| орити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, |
| са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се б |
| ета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до |
| подару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару кој |
| м другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури |
| је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску т |
| е али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе шт |
| још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и гл |
| се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и д |
| > <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Ал |
| чев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осе |
| својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на |
| ник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, ме |
| брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац бла |
| знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам он |
| ружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утвр |
| престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао на |
| толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збор |
| у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> < |
| о везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.< |
| арству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје |
| ика, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не |
| рима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јаха |
| ко се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p |
| е бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи сам |
| тани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одго |
| тици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" |
| Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо до |
| оги од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, |
| ште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја са |
| е не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле те |
| <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стран |
| них груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прик |
| едовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много д |
| јинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од сна |
| {S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мир |
| прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила ј |
| од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену |
| староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учи |
| ражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на м |
| рипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би г |
| х врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део |
| а на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пад |
| јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут прав |
| погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутак |
| а могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно з |
| возденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страх |
| рининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у |
| ливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду |
| <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку ст |
| потовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном р |
| оравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у |
| њег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени |
| ђупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кр |
| наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под |
| се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разг |
| сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно |
| иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики в |
| са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, ору |
| деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам с |
| да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више |
| се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну |
| али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али |
| ом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се |
| а Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би т |
| слио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још |
| нао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очек |
| ер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваш |
| везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зет |
| Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Но |
| ан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Мари |
| о је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спре |
| ама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „ј |
| {S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћ |
| о нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија |
| кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, |
| често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој |
| да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они ос |
| у друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља |
| S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Рад |
| угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијо |
| а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њ |
| подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни |
| ове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће |
| а господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Марини |
| соко над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бл |
| ="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше |
| ободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким мест |
| а двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па |
| , а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослет |
| ! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а о |
| ом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја д |
| знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и сви |
| бари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео |
| у истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз |
| и моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати |
| а је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потрг |
| ти:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и прот |
| ме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним напа |
| рећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изг |
| мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим |
| и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре ова |
| е воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} А |
| че, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпр |
| противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде |
| ена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе ис |
| о, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње с |
| има искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаш |
| раја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око |
| Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до в |
| е са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истин |
| р.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније н |
| то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа |
| скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле |
| у око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повика |
| се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти |
| {S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цик |
| n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погл |
| чију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе |
| спотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке |
| ко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на п |
| ва!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је н |
| воту.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разгово |
| рихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и м |
| е, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она |
| свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем удар |
| и Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплаш |
| о долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаш |
| имо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, к |
| и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта |
| д њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</ |
| p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а ко |
| ина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S |
| о себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „П |
| овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> |
| ачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— |
| ном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не ост |
| Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се |
| вуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим с |
| ш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осет |
| n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не б |
| име што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаш |
| после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровач |
| ао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћ |
| е тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком ба |
| дном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и шир |
| никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се ок |
| слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћиц |
| своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат |
| ејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад |
| же Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој |
| отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, а |
| је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, пог |
| вој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светло |
| до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, чели |
| .</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па |
| за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума |
| е неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа пр |
| ла да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом и |
| а их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну н |
| .{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то |
| у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад с |
| <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, |
| све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје |
| :</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да |
| ре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу пл |
| сао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да с |
| ика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на су |
| већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он с |
| о покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што ј |
| они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не |
| се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства тат |
| слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је |
| то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %п |
| ђа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако |
| жем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који |
| уначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њем |
| је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш |
| >— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах |
| S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало |
| еолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне |
| есите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гл |
| ару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено н |
| м покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па р |
| ку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— |
| раза мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колен |
| о гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је |
| е.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> |
| града Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда |
| Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободит |
| S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком |
| <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они |
| баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је |
| е га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђ |
| — Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путо |
| колини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лука |
| !</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си нау |
| аш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све |
| н који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он |
| ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој д |
| је Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему нав |
| p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> |
| жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаш |
| ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p |
| !{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи |
| његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опе |
| p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом рук |
| </p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за пр |
| е мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео |
| </p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога та |
| виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је |
| х, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се тако |
| ра што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.< |
| стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске |
| ава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, |
| и.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак кућ |
| } Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро |
| Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њ |
| је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља свој |
| очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у све |
| шту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса |
| освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом прегово |
| p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} В |
| а овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са |
| турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут з |
| делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима к |
| часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде |
| ужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћес |
| ђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера |
| ође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједа |
| о са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није о |
| коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек |
| ио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Мла |
| е, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не з |
| з се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим |
| деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам |
| и у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Ма |
| руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта ј |
| већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише |
| ђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новоб |
| за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици ле |
| ан је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одго |
| p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да ч |
| мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега |
| Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бој |
| Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, |
| ше сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиш |
| 51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p |
| се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> |
| кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра |
| — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу |
| ило — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи д |
| приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трг |
| бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресе |
| премао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да |
| дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрст |
| ожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе |
| и га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет п |
| средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика г |
| онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, к |
| Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељс |
| и %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се |
| на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поу |
| рете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ари |
| е преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, |
| /p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклис |
| д тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној |
| зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, |
| ресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>С |
| Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те пре |
| ди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад |
| .</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ к |
| ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже |
| оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </ |
| лободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из прост |
| м граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше |
| S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ |
| е сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу к |
| скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планут |
| судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ |
| је умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{ |
| скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још |
| заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот с |
| де и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде ко |
| > <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти с |
| и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде уда |
| рекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише прест |
| ојвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напо |
| ог дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње д |
| а изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљ |
| ван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који |
| ећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајућ |
| њеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу вида |
| деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот о |
| > <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишни |
| акрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штед |
| ла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад |
| махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутр |
| ше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова |
| м — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пож |
| иниша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанково |
| са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши м |
| ј, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на з |
| ну око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мис |
| ка женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно |
| када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви |
| оворе, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ус |
| стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који |
| о, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter |
| /p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{ |
| сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе д |
| би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа ко |
| ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће о |
| уку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благ |
| оре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео |
| Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он |
| пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загоне |
| боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку |
| обојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од дес |
| гослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос |
| Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Ма |
| емогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду |
| орика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{ |
| S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад тво |
| Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја з |
| љајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило |
| је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онд |
| бо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице |
| остр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица |
| S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и |
| туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме |
| и посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су љ |
| да идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се! |
| ина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стр |
| приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпо |
| ахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му |
| преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало |
| ај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проже |
| љању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и |
| јатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељ |
| опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није г |
| лио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез |
| о је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> |
| и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и |
| ека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Покл |
| ом уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао ј |
| а чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задово |
| стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци |
| зора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с |
| .</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше г |
| Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео н |
| /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на |
| е претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нап |
| д сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и как |
| е изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам |
| пео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе |
| м без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми |
| ажења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив н |
| ерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вешт |
| </p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да |
| сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о |
| олачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али |
| асто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> |
| врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заст |
| <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњ |
| ао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све шт |
| е потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. |
| p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, |
| , годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="4 |
| > <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну влас |
| своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Уг |
| коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} |
| мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> по |
| не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сп |
| деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике град |
| <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо з |
| о угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи н |
| љан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући м |
| а га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се |
| он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу с |
| осподара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p |
| еснице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Зла |
| летене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прс |
| а и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуш |
| опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од |
| Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријате |
| иже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p> |
| азлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац |
| се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не шт |
| ера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене п |
| лази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— |
| еша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратни |
| остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Сп |
| верној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју д |
| ти; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна и |
| ко је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од пле |
| има нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић |
| ио Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше фи |
| воровима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог |
| а код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни прот |
| Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац |
| д госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155 |
| еде.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео ј |
| рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по п |
| ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, ње |
| што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, гос |
| њскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ј |
| мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се |
| адичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала |
| кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Кр |
| отом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу во |
| ољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још поз |
| већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити зг |
| који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ |
| а леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар |
| та изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од дес |
| Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и |
| тоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском |
| вике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Аз |
| , нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S |
| овлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са сви |
| праву над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Л |
| ита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе пре |
| Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, за |
| {S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Ка |
| Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{ |
| ицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <p |
| е на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у |
| </p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота П |
| њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.< |
| мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да с |
| руже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Соко |
| а њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радосла |
| не и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што |
| ада на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје |
| могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> < |
| ад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом плати |
| њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити |
| о хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је на |
| у се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, десп |
| итвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком сн |
| а је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде |
| ква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког врем |
| гдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском |
| а оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му вој |
| а га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> |
| те мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну к |
| а да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи т |
| д он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, ал |
| Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег от |
| снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским |
| намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро по |
| глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогони |
| ројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем. |
| а устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Н |
| лав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с |
| да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који и |
| та опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} |
| аријег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као во |
| елу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне |
| а који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добр |
| не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зов |
| ли то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи |
| рдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедо |
| дати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Саз |
| е и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не |
| г блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске о |
| војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку ср |
| амошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му |
| ожда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством усп |
| у.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и стр |
| и, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се ред |
| лман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са свој |
| посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојено |
| 32" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се н |
| рестонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и а |
| аста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} |
| ао да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше г |
| , већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире М |
| одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, |
| да који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих вели |
| ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их ра |
| p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао |
| е у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша |
| их руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране. |
| рђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза порук |
| а с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежиш |
| топи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој стран |
| вати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не |
| од Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Б |
| да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> < |
| рема томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да |
| .{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} |
| да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским стран |
| и изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и д |
| право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је |
| зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини з |
| спотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину свој |
| царио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он |
| остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У |
| помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из |
| <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само т |
| } Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпад |
| Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара |
| Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси по |
| е браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста |
| г времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престони |
| им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} |
| грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође. |
| цао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне сн |
| b n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграб |
| својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S |
| и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог де |
| сети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи |
| ца, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нов |
| <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али т |
| тов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Го |
| и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим |
| Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не мож |
| и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути |
| јекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар |
| љу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће |
| и!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати |
| коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очеки |
| у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше |
| ад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и |
| екну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и не |
| ни наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду. |
| ромисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слав |
| } Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и |
| — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и о |
| ли.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</ |
| ни ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је |
| Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пу |
| ћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Л |
| гов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према д |
| Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је |
| у?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим |
| ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на |
| уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу зан |
| /p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и од |
| <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста |
| утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога г |
| {S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова |
| зној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке сво |
| > <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео са |
| са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх укра |
| у не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и |
| ад се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српск |
| а коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих ко |
| 402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне |
| а чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог г |
| p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb |
| коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на |
| } Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злат |
| код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало к |
| чмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они п |
| ште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који |
| а ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене оп |
| а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па |
| ља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла запов |
| обрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских та |
| близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и |
| отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала |
| .{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скор |
| ћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале |
| и, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две оп |
| .</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштај |
| прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, |
| су, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био |
| да на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани |
| <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра с |
| еше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је ту |
| и дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољн |
| тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа припов |
| отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светл |
| ане и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и |
| је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти |
| етар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је има |
| ци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни пре |
| ово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, |
| то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој ј |
| чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који с |
| сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро |
| ем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је ви |
| је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепот |
| ају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни стан |
| поти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и |
| штала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до са |
| о се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је |
| ћи што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка к |
| наву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва |
| где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извез |
| 177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху зв |
| е приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на |
| ико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимиц |
| и јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш |
| а високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се |
| које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а п |
| лавом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прил |
| о му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћ |
| либи.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток |
| рлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је о |
| рема свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвозден |
| ве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доње |
| где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта |
| е задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали д |
| р сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбр |
| седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рука |
| већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима ста |
| населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</ |
| у доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок |
| био Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрил |
| зади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин |
| тор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране |
| е вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су о |
| имио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, |
| а.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топл |
| <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци шт |
| које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири ст |
| акован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које сте |
| незом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вође |
| са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свако |
| утања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер |
| ше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше |
| здиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговара |
| атња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и |
| d> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку пет |
| апада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађен |
| ли се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу |
| Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је |
| зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северн |
| бом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, |
| е лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути |
| {S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p |
| .</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге |
| итке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благ |
| ати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да |
| ење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p |
| у, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође |
| а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор р |
| аше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише ка |
| говом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задо |
| кну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да |
| и изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвећ |
| мену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племени |
| едним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљ |
| те је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опе |
| о је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела |
| } Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} |
| ељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јављ |
| ник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима |
| узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кр |
| пелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд |
| а с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је |
| ружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би |
| p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници |
| е, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у пом |
| ћу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце с |
| е стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Н |
| баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугла |
| је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S |
| илном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој |
| ати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна н |
| ду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </ |
| осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја п |
| е те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутро |
| опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван |
| а, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време |
| па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина в |
| идеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p> |
| ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, |
| зу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучн |
| х кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармље |
| госиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је ос |
| храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њо |
| а.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата н |
| > <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, уби |
| и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечан |
| .</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близ |
| а, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад |
| >Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није с |
| ила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А ш |
| ао пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, |
| оре подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у буду |
| и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ по |
| утра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали ред |
| тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и а |
| оге невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада |
| им ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на глав |
| поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се |
| корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Б |
| n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима |
| i> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два |
| } Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тад |
| горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другог |
| брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачан |
| Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <p |
| но пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од |
| ојвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову |
| оја стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овам |
| ви за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градск |
| е као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих г |
| мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верност |
| аном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику к |
| и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста |
| ђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Свето |
| Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно |
| нка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се р |
| Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се т |
| да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О |
| тни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса |
| х гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих к |
| гођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је би |
| та ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и |
| , имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, |
| почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац |
| врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуб |
| што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хо |
| крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, |
| Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек |
| е је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовс |
| вац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p |
| ову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовисти |
| се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> < |
| ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се мно |
| >Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде гла |
| бало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широ |
| пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви и |
| та, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун |
| поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{ |
| д моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дош |
| видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у ком |
| еним веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" |
| у Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се |
| алности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> |
| пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров к |
| ...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног |
| њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дот |
| их господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводић |
| ри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз жи |
| еда Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p |
| да липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши о |
| ападни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова |
| их витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и вес |
| изо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом |
| воје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме |
| и подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа |
| раг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p |
| опи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене |
| слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скор |
| нуше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост |
| кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим ост |
| вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и |
| у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота госто |
| ког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим мла |
| Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало поме |
| његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после њег |
| на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p |
| угу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слобод |
| те кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и |
| овог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и |
| о, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби св |
| сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије сх |
| и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове п |
| , месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту с |
| ом а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} |
| бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Љу |
| ли и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а вл |
| ајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова мле |
| да доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Туби |
| ?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Ба |
| е, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах за |
| n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата |
| че од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече |
| > <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је |
| кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен тур |
| крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске |
| ве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са |
| p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју |
| /p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде по |
| пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од с |
| јевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са |
| амим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се |
| е гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доист |
| илио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратим |
| је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лаза |
| само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиш |
| ам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ари |
| ачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и не |
| пе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко п |
| е у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изнен |
| су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> |
| којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступи |
| имајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> |
| реживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које |
| ше уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрест |
| једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapte |
| говараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течно |
| зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остал |
| {S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут |
| , заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, |
| прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе |
| ревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p |
| Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је |
| путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заус |
| платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бед |
| на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из по |
| деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот |
| > <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који н |
| пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њи |
| же, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пу |
| Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило ниј |
| а дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како |
| сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам |
| ad> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу |
| где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под но |
| има!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други дес |
| о за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу |
| мо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа |
| ву остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су |
| пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Мари |
| д идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе оч |
| и и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светле |
| други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се |
| д Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер. |
| продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њен |
| витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало |
| на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на |
| лупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени за |
| снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година вис |
| ресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може |
| о.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види к |
| војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, т |
| е је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да с |
| Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли |
| ли и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарско |
| их се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је с |
| </p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступ |
| есару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама о |
| чити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— |
| а, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћ |
| а се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остан |
| је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопа |
| а Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, ж |
| стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотов |
| предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то би |
| онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја |
| опљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сак |
| звишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игд |
| е обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у |
| шем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити |
| ца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Кру |
| ј је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле д |
| еца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раск |
| аква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три г |
| шили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ноша |
| о последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповед |
| соку, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорик |
| и које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху |
| Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи |
| ао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земљ |
| а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв |
| м и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окан |
| где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже заста |
| </p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој |
| ок та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта |
| вих што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{ |
| просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На с |
| воту један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плаво |
| четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге |
| страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бе |
| јаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p |
| S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више н |
| у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове неб |
| моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право |
| се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што |
| и готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и |
| ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да |
| две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — и |
| бе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим |
| нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахн |
| те; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће ск |
| ца свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини |
| анка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, |
| > <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балк |
| их и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице ње |
| оше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по П |
| , чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас у |
| n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео сн |
| тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Н |
| кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми н |
| жице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и |
| S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{ |
| а јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотвор |
| ога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој |
| азала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> |
| ало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи |
| пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејах |
| ера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане |
| да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на поз |
| цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће по |
| нога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца и |
| !</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар |
| ремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.< |
| г младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна |
| е тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше |
| ове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и сп |
| аде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У бли |
| ма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вр |
| мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Ви |
| прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По нег |
| правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткив |
| нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искоч |
| сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је призна |
| Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мос |
| д града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад |
| > мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} А |
| е с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} |
| р, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести уз |
| сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну г |
| иже, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да |
| ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку |
| И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати |
| а, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже беж |
| ову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре сокола |
| познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, |
| еном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну заморен |
| ута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %с |
| ружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну |
| дима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад |
| >— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без |
| д толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја |
| Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S |
| вац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњи |
| се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздан |
| љака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и ње |
| чан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према ње |
| леко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и М |
| здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога |
| гаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, н |
| изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагл |
| но доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе |
| нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на |
| ачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у л |
| учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра |
| дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особит |
| клик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело! |
| у своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи са |
| ман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> |
| таде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, |
| уком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— С |
| м Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгој |
| рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије ч |
| корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког. |
| копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој |
| дњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, З |
| ни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше |
| Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигош |
| им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, |
| ка зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опомену |
| > <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је с |
| /p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски постриж |
| где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, |
| главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше |
| да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војв |
| еке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S |
| око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Им |
| турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово |
| и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрањ |
| е и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком н |
| је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима |
| сла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где ј |
| апред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Зла |
| о одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и изда |
| рива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бран |
| ости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо с |
| рад очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспот |
| ађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од ко |
| адом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" |
| лопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="cha |
| њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених |
| е у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз ма |
| зва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за в |
| Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које в |
| овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ |
| а тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, п |
| грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази |
| усти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере кој |
| Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, |
| све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради |
| и.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} |
| ="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крај |
| n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергамент |
| Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула изд |
| пничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по то |
| рв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском |
| а се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини: |
| у.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину чове |
| <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спушт |
| ника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скуп |
| нати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је кр |
| одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем |
| огла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима виде |
| им разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришив |
| тину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упи |
| нава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} О |
| еним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра поставље |
| и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гле |
| м моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме наро |
| И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој |
| во забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гле |
| екало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе |
| рже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек |
| та смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властел |
| здања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био зане |
| и се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства |
| оше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привеза |
| а његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот на |
| лике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијори |
| Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Во |
| здражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} |
| ролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уз |
| ост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу г |
| то!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па |
| е која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у |
| навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски |
| опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђ |
| кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скуп |
| оравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и зала |
| тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји |
| м малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на |
| ДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ва |
| ти и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази |
| сао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу п |
| а које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетск |
| ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и ј |
| а и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, |
| ом, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању |
| добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" |
| не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на |
| расне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу с |
| за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспо |
| и својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место гд |
| доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваљ |
| е и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази |
| ара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сам |
| ер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исп |
| а пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен |
| један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи |
| ако је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде |
| дари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царст |
| Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их |
| ли ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твој |
| адајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па |
| ниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ поче |
| ипреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостим |
| траг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градс |
| ови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и по |
| арији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих |
| апред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45 |
| вакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту стануј |
| а рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању п |
| > <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се коле |
| агушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па |
| >Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— П |
| скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дан |
| ари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако |
| И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p |
| До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће |
| а веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са |
| коцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвор |
| ер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто сл |
| нути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелеп |
| n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобо |
| екох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој |
| ивала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{ |
| деш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и |
| м ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угље |
| охвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топл |
| .{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Њ |
| а белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој |
| оклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} |
| издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која с |
| ки му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео. |
| аде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач з |
| еже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом |
| , спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотл |
| да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру |
| већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јела |
| ојављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари |
| паше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким |
| али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен по |
| шим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет |
| ван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове пакл |
| ови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> |
| румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — |
| квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излаз |
| за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искоч |
| Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу у |
| p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, п |
| еди богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па о |
| долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на |
| о дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> |
| у слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци |
| љство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спр |
| и уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскор |
| оња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Морави |
| по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> |
| азносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах ве |
| геније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, |
| и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје |
| и кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још м |
| , да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склони |
| коме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољс |
| се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога |
| ани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пр |
| се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, кл |
| ече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> |
| на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искуп |
| } Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо вој |
| е, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Веч |
| знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или |
| за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка н |
| Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи |
| ујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени бла |
| алуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, кал |
| два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с |
| :</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за стр |
| утка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених об |
| упним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста паж |
| му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај зах |
| са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мо |
| не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пр |
| икашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његов |
| осподара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздр |
| вера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни |
| олину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне |
| све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утв |
| исебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Н |
| о освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и |
| ега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је |
| баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у |
| ра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n |
| ој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновиј |
| ...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Је |
| а то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јереми |
| Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу бу |
| оглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе. |
| во разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="cha |
| е припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањиц |
| говори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклеств |
| манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и |
| е своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду з |
| алац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике власте |
| {S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у нек |
| је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или д |
| ="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже зап |
| више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стат |
| ому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још ст |
| ао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од |
| кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу м |
| тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново ј |
| и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња |
| нствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и |
| за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живо |
| има деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који с |
| а се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама |
| род је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао б |
| довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћ |
| на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав р |
| дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупн |
| би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним времен |
| много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше |
| мишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш |
| био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведрава |
| јица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупни |
| унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла нар |
| усу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити |
| по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећ |
| плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</ |
| м својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" |
| шао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се п |
| угог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стај |
| њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни |
| а југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви т |
| реко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са се |
| то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топ |
| свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се про |
| овићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Б |
| лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање |
| е кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ни |
| м својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто на |
| бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у |
| да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, |
| з двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, дос |
| е.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео им |
| јити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће |
| бока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад |
| опом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" / |
| одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и јед |
| ри властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као пос |
| и.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p> |
| <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво |
| своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у |
| {S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја |
| српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све д |
| о ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— |
| оког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се |
| ретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше |
| S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, б |
| слим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како |
| во стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</ |
| љ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао т |
| ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, од |
| коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Су |
| } Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваља |
| друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати т |
| а има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке измеђ |
| свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се н |
| р ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се на |
| ренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војни |
| ажише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је мл |
| је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег з |
| враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко п |
| ета.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, кра |
| са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{ |
| реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скин |
| езда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га |
| ну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух |
| ци, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на з |
| а првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетн |
| Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велик |
| оју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прили |
| н пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на ју |
| ка својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не |
| <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетк |
| ну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и изб |
| е од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се и |
| дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства |
| е погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слу |
| свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> |
| а Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Б |
| и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду за |
| ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укр |
| сла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико ле |
| огаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се |
| јаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим ју |
| енушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над висо |
| ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врс |
| та, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део град |
| под Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио |
| итати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па |
| утра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа севе |
| а Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратим |
| се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи окло |
| спот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, при |
| атио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и |
| се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек |
| Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта |
| ма ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој |
| мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз дес |
| и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био му |
| спотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мис |
| рећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p |
| ства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих |
| оса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и д |
| од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулм |
| и људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније зак |
| <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> |
| ћне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је |
| стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — а |
| коп позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, |
| тају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с |
| и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране ме |
| у коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и |
| ојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао |
| вачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у |
| ез покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту |
| воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо о |
| љу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслу |
| /head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против |
| ветог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у ма |
| и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу |
| мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ар |
| таше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати оним |
| на, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С |
| ише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</ |
| јатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповед |
| над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати |
| S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они |
| о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p |
| о ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће |
| обом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S |
| рео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господа |
| а пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по св |
| оре куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> < |
| ог од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неко |
| в син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и те |
| — Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки |
| о каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо |
| под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо су |
| на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен. |
| ешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој д |
| д се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, |
| ти шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће оти |
| и тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је |
| м је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше. |
| Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</ |
| је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у доч |
| спота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се заврши |
| пот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад м |
| з са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад |
| .{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке |
| не.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те ми |
| а познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изи |
| с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево |
| боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би |
| тократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издај |
| , сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од |
| дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла уз |
| до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. |
| х побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду мо |
| Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату |
| прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на |
| атан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи |
| што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо пог |
| усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не |
| д тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време до |
| благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S |
| дећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десн |
| ноћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клису |
| рестаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још |
| била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну |
| на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану |
| , светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле |
| ЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна дв |
| ЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у |
| одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита госпо |
| већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови с |
| мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко к |
| Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S |
| ко весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлуч |
| жати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса. |
| у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасто |
| испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стра |
| спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз |
| оница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око |
| је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац |
| {S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се |
| затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које |
| гоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>А |
| оме светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падах |
| њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, |
| нисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она шт |
| азе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше |
| лаго које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидат |
| од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше |
| огођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник ст |
| ев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утис |
| бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издај |
| Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>М |
| 54" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Десп |
| вима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог влас |
| оба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени |
| го право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођош |
| па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично |
| есник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и ст |
| једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком д |
| е а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали ни |
| ац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, |
| о његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспот |
| ји се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и |
| че му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, |
| који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до |
| е, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко г |
| Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} О |
| Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене? |
| .{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ће |
| бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па |
| обојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз |
| ла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њ |
| кном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а с |
| везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све јед |
| воривши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на ле |
| и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува о |
| да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до |
| мировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Т |
| и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез |
| а колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоск |
| а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склон |
| ошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Мари |
| г сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} |
| Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n= |
| ијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално |
| које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на пи |
| ицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по с |
| тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовц |
| ћута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу |
| жао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао |
| еспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разго |
| илу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена |
| жена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике ста |
| жљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврт |
| ани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— |
| знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она м |
| вори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња |
| .</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега |
| ронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</ |
| оњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја: |
| >Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и |
| међу брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заје |
| и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно п |
| а лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Де |
| } Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Е |
| спот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p |
| на.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штого |
| ико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и д |
| ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући |
| овори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отр |
| лавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста |
| неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм! |
| div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </fro |
| а Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу сину |
| ешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране |
| ше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С лево |
| е жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докл |
| се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи |
| ови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те з |
| рговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, об |
| а малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу с |
| <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бо |
| дој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалек |
| чној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид з |
| бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћ |
| ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{ |
| ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћ |
| х од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Олив |
| ша има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам |
| оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног з |
| е знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову |
| Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весел |
| лим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а н |
| аву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том |
| невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и |
| еспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p |
| знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p |
| име је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао |
| адичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша од |
| , Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш власте |
| љи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју |
| њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у |
| ог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њ |
| и над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште м |
| шку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> < |
| де, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином |
| ма капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од |
| и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држа |
| исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правце |
| ам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на |
| јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва |
| Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако н |
| она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и в |
| — У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и |
| окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити |
| ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с в |
| ла онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пал |
| > <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- |
| > <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n=" |
| знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на с |
| сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, |
| жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаш |
| S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер ј |
| у храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одле |
| /p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> |
| о Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста д |
| сте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста вита |
| а.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Бого |
| диже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али |
| </head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слобо |
| се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из ку |
| д љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша дол |
| неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од |
| ладарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепс |
| војим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али |
| е донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезо |
| емљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобоје |
| ем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p |
| Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом од |
| ама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови с |
| ма прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом рас |
| победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу |
| цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Прича |
| оје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, |
| и купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хв |
| ог поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште |
| {S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох |
| у.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећањ |
| тацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази ка |
| ором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније ст |
| а, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина ј |
| ече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овд |
| пет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега скл |
| иђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на |
| устог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, |
| врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разгово |
| S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи |
| предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му с |
| ену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџ |
| дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макари |
| тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у |
| се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на |
| ђе брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту кр |
| м на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако |
| ови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ћ |
| з сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} |
| ота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима на |
| и.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаил |
| %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу преда |
| аш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који |
| ило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степе |
| троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, пре |
| Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и |
| " /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим реч |
| променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и ка |
| о је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о ко |
| удити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде во |
| > <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са с |
| или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји он |
| зићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоц |
| аши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> |
| >— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране |
| ам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему |
| <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скида |
| с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише |
| коро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са север |
| свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим т |
| рука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара М |
| ама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стан |
| >— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type |
| е, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа ок |
| Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха |
| јица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши |
| у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше < |
| е до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре |
| са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод м |
| ујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, |
| ја је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина |
| аће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљ |
| присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи зе |
| сти и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом в |
| грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је мог |
| ењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} |
| косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок п |
| сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше |
| и сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од |
| оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки жи |
| нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с ома |
| турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ва |
| дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра че |
| екивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где стан |
| спота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{ |
| о бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" |
| ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напосле |
| — И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... |
| зо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром |
| д ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У |
| изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та ба |
| рећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> < |
| га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} |
| е а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— О |
| д гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаш |
| а за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.< |
| многа Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим и |
| тник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније пос |
| ући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брз |
| о не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па с |
| то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја ду |
| заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је |
| ери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, с |
| је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и с |
| е и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим г |
| се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>р |
| ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, трго |
| знати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а |
| сне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се |
| /p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради |
| очким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, |
| придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> < |
| дски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове нев |
| видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомада |
| и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну |
| ејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног леп |
| а ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојн |
| ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који |
| ђи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан |
| огибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврди |
| уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљ |
| уци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с ко |
| ица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура раз |
| ирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда ви |
| ли заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марин |
| иде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти |
| иторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и б |
| величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад пад |
| тише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду н |
| и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранск |
| бине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући |
| ина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сам |
| же ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} |
| одског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест ле |
| разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше мес |
| га као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а ни |
| лато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми проч |
| бар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} |
| ве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педес |
| ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољс |
| и на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро |
| наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега сед |
| ј употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада з |
| дима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехм |
| да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се р |
| , па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клису |
| ше, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она ника |
| уде, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме п |
| > <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи с |
| о сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не |
| говори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} |
| о у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног тр |
| ње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Б |
| д му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше де |
| домак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни кр |
| осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радим |
| ден је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи |
| земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан де |
| кву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плаш |
| на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском |
| p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с пр |
| млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђ |
| ше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p> |
| {S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Ра |
| шта.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зат |
| изу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је в |
| разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стаза |
| лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближују |
| ли то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или |
| рини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тад |
| на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n=" |
| p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену |
| да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он |
| ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо |
| дицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди |
| души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> |
| креном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мој |
| рско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с |
| и главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобоје |
| ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде |
| обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не ис |
| раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је |
| ожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник |
| ела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје |
| са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у п |
| обојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брж |
| .{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих д |
| о и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах дан |
| , да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџ |
| убише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Ра |
| он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се р |
| могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас ка |
| за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених в |
| има и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли ње |
| и су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту |
| ечи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумев |
| и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић |
| о неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он |
| елом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Сини |
| с.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у |
| S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> |
| о: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Н |
| њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћеса |
| дбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она ње |
| етала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— П |
| рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се та |
| се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих л |
| крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радо |
| и он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаш |
| у они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа наш |
| p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се по |
| ши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћ |
| — Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ прит |
| И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дот |
| и он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом де |
| их на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на |
| } И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски |
| /p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јас |
| а врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Дем |
| ша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрл |
| само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Сра |
| ре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Х |
| и за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</ |
| једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! вес |
| p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слоб |
| у!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони |
| одара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно пот |
| а њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде о |
| и бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, т |
| опљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, |
| дим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је |
| ест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасав |
| ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху |
| ијатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је би |
| <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је вој |
| урског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са с |
| .{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове вој |
| ојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Ка |
| оских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би го |
| да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> |
| добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле с |
| </p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове |
| <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и до |
| мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на |
| ни па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе |
| стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, де |
| причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим живо |
| здене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Ув |
| и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах |
| у рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе бе |
| ше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред М |
| <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голуб |
| а опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подале |
| ити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вра |
| о јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може понов |
| тра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас десп |
| о старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешт |
| осадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p> |
| обра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него |
| рити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се власт |
| спојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од пла |
| једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се |
| ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеш |
| и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата |
| доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада б |
| им је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у ра |
| астеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше изла |
| оче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар |
| смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине |
| које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које |
| Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> < |
| у војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са |
| ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %к |
| рише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза обл |
| е Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариз |
| д вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца |
| но освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови д |
| нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дан |
| а који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освој |
| рих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војво |
| поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се |
| иваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте |
| у с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар |
| угом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала |
| овори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду п |
| лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике вош |
| /p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p> |
| у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена |
| ку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак |
| з им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све нов |
| ви.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика |
| а те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Ве |
| /p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховит |
| и, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и го |
| која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пођ |
| Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Ту |
| усиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехме |
| протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пр |
| е подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црк |
| се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падош |
| илазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме |
| — Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А та |
| и.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на |
| има одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у нов |
| аређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ре |
| и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за с |
| е и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с |
| рејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао п |
| а у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом ру |
| стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима син |
| ичити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непоз |
| Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста |
| војој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе |
| Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Ви |
| очи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше ве |
| о свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, |
| волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, |
| ез пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <p |
| Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шума |
| ио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ћ |
| хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је ве |
| к раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи |
| >ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што м |
| ругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених оч |
| у за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корач |
| Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканс |
| Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу т |
| и суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јеча |
| летвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави |
| Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Мус |
| Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и |
| у, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба |
| војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липо |
| нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже |
| се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада р |
| на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и насе |
| шева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, н |
| > <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље |
| сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али |
| е Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је |
| емљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се |
| тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу ве |
| етства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они |
| па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и дру |
| ојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, |
| <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини |
| ам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десн |
| јатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, ст |
| ке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!< |
| ме снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима |
| вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста |
| неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима |
| лави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костен |
| ма.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова на |
| свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати к |
| и се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су |
| с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице |
| омогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима |
| S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те и |
| деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређ |
| л се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је дос |
| , а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Ра |
| {S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође з |
| ти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S |
| свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по в |
| пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{ |
| .{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S |
| , а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пу |
| урисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, |
| и, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства |
| тле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвиш |
| о на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја н |
| београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на |
| {S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Л |
| ровати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића |
| хове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против десни |
| аше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук не |
| отом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{ |
| ајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држим |
| и и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мо |
| у следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико мно |
| ушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чи |
| е се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и |
| и и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља м |
| ри против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p |
| тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишено |
| >— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива |
| ријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Царигр |
| које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ј |
| ли зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам је |
| и се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена |
| градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци |
| от.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Во |
| не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми |
| кав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливе |
| тва дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађ |
| естима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и у |
| е многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место |
| да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше |
| рипадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити |
| ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао |
| стелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на |
| ен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се д |
| ца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора пон |
| сле!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника. |
| Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још зн |
| разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи |
| , а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више |
| цањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном |
| ад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично не |
| нствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој о |
| дио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг |
| и неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да с |
| ину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати некол |
| може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој |
| српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда |
| е полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбени |
| а и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине |
| властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда и |
| колачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о то |
| вине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Анг |
| управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, |
| А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> |
| оја и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одвед |
| %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је |
| ала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главо |
| иниша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада |
| соког, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на |
| абаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе |
| умарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p> |
| ајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле п |
| ињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> < |
| реме раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он поди |
| ајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превес |
| стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и |
| Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше |
| еној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије дожив |
| чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Ма |
| и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други |
| рећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p |
| нутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић |
| нали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У о |
| лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбу |
| очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту. |
| дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> |
| ши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не зауста |
| <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу |
| <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одве |
| е? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одав |
| се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, шт |
| мо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче |
| /p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто |
| е смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу |
| огојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, б |
| Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи |
| аше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> |
| е порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико же |
| њица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много |
| ма једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необични |
| ју светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на |
| ног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. — |
| н, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу |
| е празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом |
| ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој се |
| ме гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од мора |
| чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из |
| воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже уб |
| е навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb |
| е онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обој |
| ц и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казива |
| сле два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Кру |
| } Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити |
| киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавш |
| ена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле по |
| у пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и ру |
| раг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} |
| </p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Н |
| близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Виј |
| ово утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог дес |
| S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је тв |
| ноге се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узру |
| ба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање тов |
| а.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опе |
| ше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно |
| јим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну |
| уке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одгов |
| души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћ |
| .</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задов |
| син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се ста |
| ко се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући |
| нађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћ |
| о доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и в |
| ва.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> |
| а, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља |
| ишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и д |
| у верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковиће |
| <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на |
| да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће |
| погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на св |
| ц ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад т |
| да без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежев |
| ом волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и |
| о Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина по |
| ма без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слах |
| обом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно |
| од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, |
| прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаш |
| ље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које |
| трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гл |
| ћања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="21 |
| бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А |
| стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогод |
| моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога ку |
| благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити |
| — Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p |
| о паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо уч |
| оја ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— |
| Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S |
| ветим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, |
| ди спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах |
| Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега дожи |
| црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од |
| њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрим |
| вих <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се оти |
| , а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари з |
| p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у д |
| S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе срећ |
| и чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана |
| из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она |
| лом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих за |
| розбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно |
| обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, |
| упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се и |
| о наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да м |
| Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Стар |
| на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми |
| р дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу в |
| лало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком |
| p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још |
| вињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао |
| луга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је исти |
| в долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио |
| први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али |
| њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умел |
| ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} |
| пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном туг |
| та с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити |
| егову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога |
| аду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и |
| ђенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да |
| да опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљ |
| Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} |
| у везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди |
| а.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају |
| угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и г |
| По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном ве |
| адом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} |
| рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет |
| ском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђе |
| с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, ј |
| вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним сус |
| синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господ |
| ео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза сам |
| — Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само |
| ледњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени беј |
| ћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— |
| {S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гл |
| ноги и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S |
| уну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ о |
| разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки за |
| острадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом мест |
| па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, сл |
| стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је |
| чеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саб |
| јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила |
| граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Пр |
| лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам |
| ено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са |
| ешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљеш |
| лонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p |
| Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} |
| ј деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђур |
| гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах б |
| е и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше |
| гово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе |
| ив нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете |
| <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, наро |
| ма нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо |
| а дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, |
| губише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујн |
| ’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рука |
| еспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату |
| брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наш |
| се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је |
| ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она |
| где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— |
| витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Беог |
| и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што ра |
| и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се |
| ај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрић |
| и Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се д |
| а!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога д |
| ноги се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, пог |
| S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажал |
| одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Ч |
| којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиб |
| менитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед |
| војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андриј |
| за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом кра |
| слио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други п |
| гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кл |
| ешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути |
| бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S |
| се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам |
| чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> < |
| сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, |
| двођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила. |
| редао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиш |
| >— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја |
| дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да |
| ивотом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је |
| луј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом п |
| и ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— И |
| аких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Ради |
| није прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за о |
| уке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Сте |
| n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави. |
| еспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не мо |
| p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јо |
| зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше скл |
| морског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памет |
| тима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снеж |
| е сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S |
| дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољу |
| ом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара |
| кох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много |
| мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он оп |
| ан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би |
| м радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је |
| кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано до |
| ем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мен |
| > <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" |
| нкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је бил |
| оста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских |
| у и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог |
| е њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p> |
| ота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све св |
| а је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— |
| сно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше м |
| у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролиј |
| ити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има |
| ризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље з |
| се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се |
| 5" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи бога |
| мо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад са |
| можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" |
| {S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш |
| е у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу не |
| аноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је са |
| страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Т |
| ту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није |
| Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радо |
| <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госп |
| ћи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то р |
| м ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p |
| румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања х |
| војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је |
| <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш о |
| ога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кре |
| умевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о тако |
| си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стаз |
| ам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му |
| ри:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере: |
| — Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном го |
| ц остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно |
| <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да м |
| Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> < |
| а даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг непла |
| ли и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немил |
| тела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> < |
| е понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед |
| сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твоји |
| абогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја |
| Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" |
| ризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Једа |
| ћа.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, зна |
| И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да ва |
| и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина прем |
| писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гл |
| с деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли в |
| жам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина |
| ска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче наб |
| Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је |
| ом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра д |
| л’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викну |
| ?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и н |
| ољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табо |
| ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њ |
| брано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као р |
| тећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож |
| Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, он |
| редњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то н |
| не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али |
| ом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому |
| акву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градс |
| еч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада н |
| да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p |
| тковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само |
| ајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и |
| че оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на не |
| то је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме |
| p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеш |
| дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не см |
| ри му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују |
| <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти |
| арина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана |
| е намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не д |
| говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде послед |
| да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се п |
| и.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах |
| та:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хи |
| е смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљен |
| p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им |
| ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти |
| е било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер |
| та шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика. |
| /p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не п |
| и:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју баб |
| х, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужност |
| е било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константин |
| ињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два ме |
| вистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота |
| ти у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче |
| у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њ |
| руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још з |
| их на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p |
| вога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам не |
| деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је п |
| око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столи |
| е тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште св |
| > <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и а |
| p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада т |
| буђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног п |
| додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се |
| а нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред пре |
| тио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потп |
| само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Кол |
| последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они оди |
| иша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиски |
| од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они |
| у.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора |
| нце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаш |
| пот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Дес |
| части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не |
| ки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако |
| га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза т |
| пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p |
| и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, |
| или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не |
| у да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> |
| знемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњ |
| тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p> |
| да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево м |
| ени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник л |
| пот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође д |
| оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше |
| дар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем |
| алио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, |
| манским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју ре |
| своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у |
| прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични окло |
| p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав за |
| , а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојев |
| и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са |
| упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да збор |
| телин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола че |
| на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, |
| овода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уз |
| добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује г |
| опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Дола |
| цима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> < |
| та би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен ж |
| ове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим п |
| ог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али |
| било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам |
| победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити. |
| а му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бит |
| нео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била |
| Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину ве |
| сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње х |
| Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још |
| собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише |
| на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града |
| ну и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, к |
| азати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ар |
| које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да |
| пет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управ |
| рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваш |
| што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благосл |
| еспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе ком |
| глед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама |
| прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p |
| срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао с |
| обом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроз |
| дграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, напад |
| га пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бован |
| ши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет ј |
| не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљ |
| вора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који |
| јорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Мари |
| штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађ |
| ћи и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и п |
| ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без |
| на бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, г |
| ј душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати |
| а, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од за |
| езу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није мо |
| планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише свр |
| а су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њи |
| из и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико |
| да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили осв |
| и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, п |
| каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав под |
| Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође |
| јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно за |
| се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, гов |
| мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнава |
| ме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Зад |
| ву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S |
| ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који |
| е била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледај |
| реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Олив |
| оја је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Н |
| тку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крв |
| ут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега то |
| е ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено с |
| дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликова |
| ћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они и |
| примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без окл |
| својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спр |
| јући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, др |
| о поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо |
| о јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично |
| ћи у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки |
| арина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа разми |
| же га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихо |
| м војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прику |
| мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb |
| ота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћес |
| о чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела ј |
| ла, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаш |
| платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи |
| уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са ж |
| p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколач |
| де.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило |
| мџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим. |
| м очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем |
| било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, |
| /p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да |
| кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата |
| посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, М |
| северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио |
| /p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, |
| Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S |
| <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море |
| прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао т |
| а укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице о |
| ош ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласни |
| има се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара |
| еко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало |
| наким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе о |
| е срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена |
| е ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А |
| о ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бр |
| све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе г |
| и, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, |
| S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или си |
| ва бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и |
| {S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у |
| обрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му с |
| јмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи ал |
| полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтеж |
| и се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђ |
| ујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће |
| изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Т |
| ам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} |
| а га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота ње |
| МНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахн |
| бели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под р |
| м баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша |
| но држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранк |
| ли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скри |
| аше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком бр |
| ошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Њег |
| а била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је дес |
| судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра гос |
| стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка |
| Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја ниса |
| м Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једин |
| тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, ши |
| од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаш |
| ет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У нед |
| у носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођо |
| ри у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш |
| ству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је |
| аше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад вид |
| ги од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из л |
| земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам н |
| у њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S |
| не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор н |
| <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месе |
| они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цари |
| не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са си |
| иди ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало |
| дражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и |
| евојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко пр |
| ним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на ком |
| су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— В |
| за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек |
| врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са |
| а процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то ве |
| ти оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно |
| похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најбли |
| ивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је. |
| вему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке |
| му логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена |
| о мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти д |
| добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на пове |
| је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се |
| смо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ст |
| радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још |
| иње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде |
| ам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај |
| чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвод |
| а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благос |
| рата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако |
| Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> < |
| </p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га см |
| челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава |
| зује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.< |
| </p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Бог |
| који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милошт |
| ео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p> |
| су била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кр |
| /p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа ј |
| понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку |
| носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћ |
| напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где м |
| тазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p |
| А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш ско |
| </p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у |
| и — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годи |
| иза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n |
| још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p |
| препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, је |
| ини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех |
| боравите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да нас |
| вода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој с |
| и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а |
| дни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је |
| аник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме |
| би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим пр |
| е то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — В |
| ев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада |
| пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим |
| својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осе |
| светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у дворишт |
| и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбин |
| да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Да |
| ећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је |
| жник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно |
| е капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тад |
| } Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све сл |
| стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао |
| у увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{ |
| А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Н |
| {S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у |
| о могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Ус |
| оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори св |
| .</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео |
| пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над |
| положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двоји |
| ио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада д |
| би читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспот |
| сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за десп |
| саром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ з |
| ивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>П |
| стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и о |
| мче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Но |
| ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећ |
| “ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички в |
| је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %с |
| Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је |
| даде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хв |
| ри чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто ж |
| !</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника. |
| Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето ве |
| ранпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу |
| ета и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S |
| ојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он беј |
| је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао |
| а лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав но |
| друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, |
| авда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и |
| в није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох |
| ети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негд |
| е надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о |
| она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да |
| ка и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, в |
| е придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> |
| вати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зат |
| ву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик |
| ас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Власт |
| руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} |
| ио стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врл |
| зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко |
| а му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одм |
| и непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, |
| спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бит |
| а са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n |
| ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не |
| али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да са |
| S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро |
| видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису он |
| ако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обр |
| је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до кра |
| он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима |
| ако га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе |
| кој.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету. |
| <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а |
| вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им ст |
| је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред |
| гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни |
| ута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Ст |
| ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</ |
| ву и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку с |
| ав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стре |
| евросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — |
| ка га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала |
| да близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је м |
| где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата |
| p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан прото |
| ђу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече |
| тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се д |
| а јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и ви |
| помиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, |
| готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваш |
| превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време |
| ном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена про |
| ла све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомич |
| валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђ |
| оту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само |
| крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S |
| учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи |
| год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већни |
| испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са |
| вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете н |
| по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у |
| уном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у |
| ојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима |
| ни почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ |
| змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом рук |
| спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Соко |
| од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкара |
| поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од |
| тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S |
| нену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако |
| е дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворн |
| дбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Посту |
| </p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div |
| и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало |
| и?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> < |
| Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми каза |
| и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли и |
| Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ј |
| е и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад |
| а угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица ср |
| ђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Бо |
| а се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се ч |
| авања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, |
| а са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у |
| крено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога прија |
| му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брз |
| Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је и |
| баћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо |
| ад и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет на |
| ате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, ста |
| лисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса |
| ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач зал |
| — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку |
| , а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак ул |
| и био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их |
| Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених |
| земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као де |
| в огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држ |
| да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у ру |
| јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар д |
| у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома |
| у.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче |
| на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игу |
| есар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време |
| а као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разб |
| вуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго |
| ан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго |
| , уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: пр |
| </p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n= |
| жим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од они |
| Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чист |
| арина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми |
| свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза весел |
| p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се |
| што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бо |
| е пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као д |
| војој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним |
| енадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Ј |
| девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише оп |
| ором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— |
| Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</ |
| .{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих при |
| ти ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала беја |
| апиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми |
| , кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодн |
| ита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро и |
| е, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} К |
| ао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да м |
| е онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам |
| ским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Велича |
| Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекива |
| лежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манас |
| може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука |
| се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Н |
| о, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се вл |
| као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То |
| емеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу |
| кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они п |
| ш бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после |
| от и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И |
| снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударај |
| .{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и |
| ет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишт |
| наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте |
| ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на ос |
| ћу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило |
| и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се |
| с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у |
| еве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми да |
| пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијорико |
| у бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако н |
| ога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трг |
| не волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— |
| стина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша |
| оју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрим |
| тељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу њего |
| /p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Р |
| да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а ме |
| о на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њ |
| у шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу |
| рска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и м |
| а суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина |
| стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они |
| ?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети! |
| аћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог слављ |
| си Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не |
| крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у В |
| елике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све ти |
| овору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећа |
| још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често с |
| таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихва |
| е новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} А |
| дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не |
| и опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када |
| о слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете ваз |
| а стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Јо |
| аку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку |
| еза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S |
| ијатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и д |
| и да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест про |
| крило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу к |
| им жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слу |
| редаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца |
| е друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љуба |
| Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар |
| > <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић с |
| инишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући д |
| се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био јед |
| еном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пу |
| али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је с |
| х све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где |
| указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да м |
| хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} |
| а! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно |
| , рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да ни |
| стижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није н |
| .{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно раз |
| тлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ћ |
| пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше т |
| ивоту, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкч |
| упне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељка |
| е синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се ука |
| ао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају све |
| ан уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи сне |
| јући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јас |
| оћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљава |
| утним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова |
| p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то |
| , бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} |
| лаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натов |
| ово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових |
| ст природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> |
| доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш л |
| хиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред |
| на Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, |
| те радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добр |
| Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са ра |
| рца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу по |
| бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев |
| исати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бра |
| е колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи ок |
| ота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме т |
| руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест госп |
| ра, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — ка |
| хињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и |
| ју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим м |
| > <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости |
| змешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не |
| можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да |
| , кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p> |
| едај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим |
| , смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежућ |
| е остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p> |
| p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо див |
| Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{ |
| родове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо о |
| је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да траж |
| и душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања в |
| али; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову |
| зданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је |
| рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а ка |
| , задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком кој |
| <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души |
| ека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата |
| е збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде ве |
| ки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завер |
| е се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш остав |
| ен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе |
| и се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на прво |
| слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његов |
| осле зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Ариз |
| рована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града |
| оред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над ле |
| астир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јад |
| у је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у п |
| и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и |
| ово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета п |
| старија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија |
| па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот |
| о Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и |
| те га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који п |
| арешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавче |
| ао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој по |
| којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ гру |
| а властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бан |
| а боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао |
| и монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу |
| девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила |
| ђе, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћ |
| о!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, г |
| ао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па |
| се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са св |
| по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?< |
| а државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p |
| е студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини |
| > <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакри |
| {S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добр |
| Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиск |
| 103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе в |
| спорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на |
| м и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече З |
| храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Је |
| Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијори |
| линову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p |
| <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву |
| ру па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S |
| јаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је бли |
| тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на ње |
| ма се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београ |
| Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за |
| стио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али |
| раду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим с |
| има и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али посл |
| ишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— |
| head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који |
| >Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разгов |
| head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро позна |
| Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> |
| о.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред св |
| ова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати |
| орњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су |
| лом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и |
| ој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под к |
| у српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже |
| кла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S |
| лено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> |
| да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p |
| дном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу |
| загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој |
| а се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десн |
| ији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} |
| .{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које жи |
| ко је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и си |
| вић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче пот |
| ао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у |
| адава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако д |
| доше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> < |
| а њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не реко |
| одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо |
| р никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> |
| ше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бавље |
| Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом ју |
| старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и б |
| паца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше гра |
| њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка п |
| ри Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не зна |
| а.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} |
| приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и |
| колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од |
| оглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најм |
| је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у леп |
| њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан |
| га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за м |
| Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећ |
| а врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на |
| оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо не |
| души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не |
| е дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли |
| {S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу |
| животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је |
| д пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, |
| бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни сл |
| S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну |
| љам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства ком |
| оја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати |
| за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћу |
| ла дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српск |
| пођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете с |
| д се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио њ |
| рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише св |
| {S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи пи |
| ам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али он |
| укама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изгов |
| кинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и при |
| лисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши с |
| а веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, похо |
| већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше |
| Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће |
| , цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p |
| и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучив |
| о оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео |
| ка туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — |
| ог!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ће |
| шити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој зем |
| у Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли |
| а тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина |
| ухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека |
| на, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бор |
| ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душма |
| </p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S |
| и се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и |
| ак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се |
| послетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да |
| за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Ло |
| и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим |
| .</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезнич |
| е.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспо |
| а трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом |
| е то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усре |
| , однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихва |
| кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смр |
| p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагну |
| г анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} |
| ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, |
| и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одве |
| еди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па н |
| !{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини |
| ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најб |
| же и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у г |
| селости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборав |
| обља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само |
| опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С |
| есет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p |
| са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још |
| осподару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнур |
| вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у с |
| дшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и нео |
| о чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Се |
| и је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад? |
| е се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с к |
| овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господ |
| ди витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} |
| талаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и |
| и пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> |
| ом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на њ |
| о крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града ниш |
| причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Алба |
| ском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре кос |
| о, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну |
| дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност на |
| , уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо гово |
| ишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглављ |
| градскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца |
| оспођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о т |
| још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у |
| глед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста бр |
| елики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим |
| а, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтеват |
| .{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко |
| речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега |
| о вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом з |
| оравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже но |
| како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој |
| руги тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања п |
| ко?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А |
| месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак т |
| шао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њ |
| та рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и |
| /p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> < |
| е била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала к |
| S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедно |
| S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода ко |
| Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници |
| претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на је |
| шта.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах са |
| е.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младо |
| де Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде |
| ме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат ос |
| ора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечи |
| ази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем |
| право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> |
| е, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Ви |
| ом га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа |
| ане ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо |
| ћи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p |
| /p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, иду |
| Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она |
| м уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад |
| /head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једно |
| Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домо |
| еплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од неку |
| како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде све |
| едоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати |
| унило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не беј |
| и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! ода |
| дмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ар |
| </p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада м |
| дбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небо |
| своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиг |
| т с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стража |
| } Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојишт |
| е, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града беогр |
| иједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стража |
| рчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима упр |
| <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра |
| кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</ |
| знаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред |
| помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и за |
| де само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> |
| пођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и |
| међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана и |
| да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се |
| } Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо |
| уда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ари |
| кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји |
| под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као |
| енкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју |
| једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пут |
| ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљан |
| "109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући |
| Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} Т |
| .{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом |
| оњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине нај |
| з Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов д |
| е преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка север |
| рачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али |
| е самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати т |
| м и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, |
| све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим де |
| за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову нас |
| реплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који зв |
| апрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио ле |
| поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опе |
| ко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас |
| жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно дево |
| риз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> |
| Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се на |
| д котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца |
| е људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богд |
| на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео мн |
| а степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаш |
| само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу |
| војица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125 |
| зненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче |
| p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу |
| се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и проба |
| одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Виј |
| и мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори в |
| асове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој кого |
| ук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:< |
| ластелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним пок |
| лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле п |
| из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље. |
| х живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплак |
| ице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да |
| једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док |
| Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам |
| привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме |
| ала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска десп |
| сто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену |
| к се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадуј |
| омрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти гла |
| ју шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посрам |
| ро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ар |
| оноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Од |
| веће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљи |
| p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} |
| ју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми с |
| једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би |
| више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда з |
| но, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> < |
| лдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Ца |
| чита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте р |
| жу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да са |
| ту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем св |
| а је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и |
| љу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што |
| свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се |
| p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутица |
| знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раск |
| <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се |
| еси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи. |
| .</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтил |
| о светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође ту |
| шо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио |
| ј! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих |
| о још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, о |
| бе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ак |
| У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његово |
| лео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже! |
| ћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета сво |
| ad>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселиј |
| ного по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она н |
| радини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака |
| сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, гов |
| А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пр |
| и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту |
| г Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је им |
| ш, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража неб |
| ead> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и |
| код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више ра |
| а још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у |
| ке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом њег |
| ло.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер мор |
| е.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал |
| ражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</ |
| воме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> < |
| м био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад |
| ани јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p |
| И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, |
| жи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити до |
| деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево |
| <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу |
| х крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни |
| <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је да |
| жњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помо |
| тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпо |
| } Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} Т |
| суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јан |
| е Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и |
| јке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, |
| Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долази |
| је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто та |
| у у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пр |
| , уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху ал |
| , нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласник |
| ру и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али |
| тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове |
| у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види вед |
| аше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на |
| ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је н |
| м граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше |
| је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту об |
| ри стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала меша |
| а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а |
| се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авал |
| н се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило |
| ан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их |
| нда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност бил |
| не, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот то |
| даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак |
| не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања |
| остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најбл |
| ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, |
| асавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина оп |
| кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају гра |
| мрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог |
| ницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Ш |
| подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађ |
| ти његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је |
| о пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верно |
| кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде |
| ијезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја |
| рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримств |
| Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове |
| осматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи |
| /p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како н |
| ше и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и с |
| после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њен |
| ра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p |
| ацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На ч |
| и.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод м |
| ија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти ка |
| добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друк |
| од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рука |
| ог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списк |
| p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страда |
| а с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слу |
| веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред свој |
| Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> ве |
| моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика ј |
| непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једн |
| орао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, |
| јаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, |
| и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак ми |
| им, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} |
| никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са |
| остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам од |
| гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — |
| огу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на мил |
| еви кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али |
| не биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то |
| е моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одр |
| осио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран |
| У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа уга |
| оди и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних свој |
| има његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове о |
| осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко ме |
| донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ уд |
| асник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање десп |
| невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у |
| свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти |
| ска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху |
| дох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се |
| рипадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и |
| ј у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, |
| и.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Мој |
| ла сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које по |
| вему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а |
| > <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не од |
| борави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан |
| ићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је |
| ли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људ |
| е чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чист |
| на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена ж |
| много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разл |
| з Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађ |
| м оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље з |
| жи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која м |
| а њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста но |
| ха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И |
| видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брд |
| њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар с |
| p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад |
| саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под |
| сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметни |
| о тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много. |
| е је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духов |
| и никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и п |
| хар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су |
| и главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта |
| Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и |
| <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој |
| зарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо |
| тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима |
| раку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијори |
| живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа |
| шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони вет |
| запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вр |
| оло, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час ј |
| е; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapte |
| и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било му |
| b n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, не |
| ју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Н |
| ким странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми |
| ника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовн |
| и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на н |
| сећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То и |
| е јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> |
| и кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољ |
| ро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема |
| говим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</ |
| а се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јуна |
| ги обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она |
| , и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола пре |
| нити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила |
| "147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође |
| ору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше |
| се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, чес |
| непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушта |
| на.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни т |
| капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако |
| оје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га М |
| је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци |
| да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода иба |
| њену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мис |
| .{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} |
| гнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло |
| а могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда |
| ох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они |
| не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао леп |
| вори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, ка |
| асно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема |
| ао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Исп |
| > <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару |
| и мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви |
| опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и |
| ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одрж |
| е све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет |
| т да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отиша |
| а те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Са |
| м суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! за |
| м права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост |
| је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би |
| му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p> |
| исто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су др |
| > <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да п |
| <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанк |
| твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не вол |
| ам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби |
| пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме п |
| е и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени д |
| ћута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни |
| </p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> |
| наестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном ма |
| n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах |
| Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што |
| на излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђ |
| репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу. |
| ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву |
| ј! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв |
| не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослаб |
| војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ће |
| и деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје |
| сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слуш |
| што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене |
| ј мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ар |
| то ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека |
| ријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и |
| риз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p |
| <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{ |
| , и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Т |
| дене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један |
| се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{ |
| знаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још јед |
| с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких |
| међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, |
| мље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:< |
| ном опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети |
| а поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у |
| е последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сј |
| кона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет наст |
| зило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна |
| а, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних о |
| и.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави |
| , замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисок |
| Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И к |
| .“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душ |
| ђу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гр |
| а онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу! |
| њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бит |
| се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лага |
| човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на |
| атан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чист |
| Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значај |
| и могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и ј |
| ! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде д |
| старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен |
| е осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S |
| је њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и |
| заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица ч |
| тати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја |
| ио.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима |
| девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и п |
| се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима |
| ?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и нап |
| у и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича |
| и како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше ч |
| рекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кр |
| ђе реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разгов |
| а је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори |
| лога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на исток |
| не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Уг |
| нам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног гов |
| оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаш |
| јем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у ч |
| о се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нем |
| Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n= |
| на ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако гов |
| ати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично врем |
| амо благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно |
| Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути |
| колац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду |
| говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је н |
| виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше д |
| учан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шт |
| му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико |
| ма да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> < |
| S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у гра |
| цу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала |
| не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бран |
| д и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хам |
| пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој |
| .</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само д |
| — Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојч |
| ер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу |
| ј се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S |
| у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго |
| даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад ј |
| пота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно на |
| ење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа. |
| рата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребн |
| стала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.< |
| неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чист |
| Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу до |
| ћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више |
| м Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар по |
| ску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</ |
| ијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зн |
| уна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповед |
| и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српско |
| руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у |
| ст лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом о |
| поведи:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све < |
| оведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Во |
| Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, ди |
| и другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синиш |
| станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложен |
| год спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наи |
| ину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније |
| блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек |
| младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А |
| је задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и |
| и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ј |
| Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, |
| е још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прел |
| има нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> |
| тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз с |
| не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њ |
| p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка |
| — Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже |
| мтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио боли |
| је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе н |
| за код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у п |
| војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су иду |
| о бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова вите |
| али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке н |
| кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у |
| ст и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Ли |
| ођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се с |
| оже у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо при |
| ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она |
| } Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслуж |
| код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро |
| понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити а |
| учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њ |
| пот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборито |
| <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то дов |
| оћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспот |
| га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову |
| заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикл |
| стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи н |
| на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је о |
| т распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила |
| ра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом од |
| је?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој |
| руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара... |
| но да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се |
| и.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај не |
| да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војв |
| мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе пре |
| турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опе |
| n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу |
| да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, |
| дском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је |
| тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунац |
| ухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> |
| а.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језер |
| м надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у |
| био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Ниг |
| Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!< |
| у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обе |
| се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде. |
| его дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се доче |
| се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина С |
| ође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не |
| ве, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише г |
| а све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак до |
| аст налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p> |
| исам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што |
| } Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p |
| лац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам воле |
| х од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Во |
| аријега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су д |
| позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигн |
| идех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких |
| но.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза |
| ћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго |
| остио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго |
| чиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је с |
| се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кн |
| на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, ј |
| се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ва |
| је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табо |
| еђу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је |
| покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато |
| окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Б |
| ај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство ус |
| хвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има |
| 22" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово н |
| аборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, ре |
| ка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич |
| ини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавст |
| /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— |
| ерна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина |
| своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове |
| S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Је |
| а.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се к |
| о.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила |
| ао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити |
| у па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била де |
| угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан |
| лећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиж |
| на и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш |
| потову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у |
| Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и ни |
| ојих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања |
| !</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али за |
| да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари ка |
| рла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста |
| знат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере проти |
| м витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} |
| .{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен ј |
| аше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ |
| рменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу |
| град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела. |
| е која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Буд |
| оследњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали заса |
| западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка |
| има скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, те |
| својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ |
| бави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада |
| корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили ка |
| лој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача пад |
| ове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p> |
| .{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим дворо |
| а приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше |
| ићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам б |
| почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с д |
| бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од каме |
| опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На |
| не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздрага |
| града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађах |
| е наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у дес |
| је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пу |
| ен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кул |
| а који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чека |
| ницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града В |
| луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радич |
| може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које |
| т који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се |
| иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник |
| стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у |
| ном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са дв |
| се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p |
| S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чи |
| лањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које |
| ђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и т |
| учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> |
| е пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаш |
| раво истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саб |
| круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а |
| описа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи. |
| у седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар град |
| Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди та |
| да више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпус |
| S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу. |
| дија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешћ |
| све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде с |
| прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јест |
| је Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова ј |
| питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је с |
| руги одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S |
| ама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} А |
| у самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и д |
| ла сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита |
| , и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијори |
| овач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељи |
| то више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена |
| се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћно |
| ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, жив |
| ивера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што д |
| — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и ст |
| рика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам ка |
| </p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да |
| b n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</ |
| жи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би х |
| болела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста машт |
| е Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако чест |
| јаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</ |
| pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати |
| а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, |
| ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева |
| м смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био |
| пак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мал |
| досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гл |
| а.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише |
| поведнички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и |
| ="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да |
| њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде |
| што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез ко |
| ати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и ра |
| а месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом |
| ји јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо |
| и — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се по |
| спотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у |
| ла његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим ј |
| придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражил |
| {S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој |
| а волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— З |
| каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу свој |
| р морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као м |
| } Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам |
| <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши |
| властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му |
| тајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је |
| во затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу |
| у, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</ |
| Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— |
| доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временим |
| истаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} О |
| /p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у к |
| о! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p |
| .{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему за |
| њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет б |
| се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога го |
| о Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.< |
| могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје |
| и крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и јед |
| сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} С |
| е ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола |
| као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадра |
| бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— |
| и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним ул |
| Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после |
| точника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити сна |
| није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође |
| рника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више препл |
| слов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешк |
| Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, оби |
| зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њен |
| <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О ча |
| усрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад и |
| а је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио с |
| га циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мач |
| д у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу. |
| дара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја |
| > <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Свет |
| верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погу |
| сока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учин |
| ах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто б |
| уначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш п |
| е и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што |
| учност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина |
| ом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих |
| мо следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и |
| убоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а |
| иста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер А |
| а али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде |
| еву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="10 |
| е пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут п |
| <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, |
| е да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим ве |
| кој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за с |
| /p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори де |
| испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећ |
| је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то |
| каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је с |
| дшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, п |
| ље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, |
| као ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S |
| мерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{ |
| ет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гони |
| и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам |
| е разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као |
| међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огла |
| лободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни в |
| јажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз вр |
| вим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо |
| о је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусе |
| се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу |
| ан Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен |
| оре да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, |
| красе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити п |
| е његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а н |
| жбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе у |
| вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p |
| ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам так |
| и никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> |
| учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста |
| дског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и |
| >— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена |
| и!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— О |
| ху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанк |
| мана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немо |
| оже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претв |
| ече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да |
| м одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој |
| пхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не |
| ући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет т |
| к он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да |
| ђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда н |
| наца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговац |
| ђе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се |
| } Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ћ |
| дном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те |
| ли побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p |
| ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и свак |
| дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{ |
| ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је |
| је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љуба |
| а ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свог |
| раво да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па з |
| љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде |
| S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта |
| ају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си по |
| рање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале |
| ш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац |
| роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, |
| прости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Сми |
| је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, |
| телан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет да |
| Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник |
| и.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском госпо |
| поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и овол |
| <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови р |
| ути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде |
| Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јаха |
| риз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али т |
| а је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је |
| ога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом |
| — Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је зна |
| њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била |
| војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи оче |
| у одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу |
| цао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет п |
| никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу |
| истаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавн |
| дријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста |
| пазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учин |
| ојвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, ал |
| вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не п |
| хов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу о |
| <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да ни |
| адослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јерем |
| више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Сте |
| јег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимиј |
| се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на кр |
| барског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда |
| гљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се испла |
| хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S |
| како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дош |
| желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који |
| сти с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком сабориса |
| ја је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих д |
| тов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Олив |
| се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n=" |
| {S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до ар |
| е ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде |
| београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митр |
| дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља |
| сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве сво |
| к за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Анг |
| уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влат |
| ог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то |
| ом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>В |
| разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, |
| иваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељ |
| о.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се |
| у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, поглед |
| је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верује |
| } Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе. |
| имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођо |
| дње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено ре |
| ки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај св |
| е оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} |
| избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али ниса |
| емаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене |
| Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, |
| </p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и |
| сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину. |
| на ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута |
| ћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, |
| и и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни ст |
| г затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је |
| ћ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге дола |
| вицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да од |
| ња.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу вл |
| њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумеват |
| ако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова |
| астелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повер |
| њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао ка |
| ам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника |
| , ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу |
| знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она зна |
| о виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута |
| але широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и |
| гу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са |
| осу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која с |
| град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у нек |
| јало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се у |
| од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извије |
| екакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним прек |
| ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему |
| ки:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа н |
| жити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио ш |
| одска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше |
| бљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он с |
| p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заве |
| иш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо |
| е, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део њего |
| ана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе |
| их ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадо |
| тедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p |
| <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Ал |
| ом које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружанск |
| Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једно |
| еље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она оставље |
| овну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби о |
| е био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> |
| у остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена |
| колико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена |
| ан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и |
| дарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на зборишт |
| дати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гл |
| огледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Тр |
| е борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небр |
| у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље нед |
| том који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савет |
| а палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбин |
| ка с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураш |
| свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који |
| S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних коп |
| е, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни |
| ргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаш |
| ше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли н |
| ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Ла |
| лин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода |
| е да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку сил |
| а одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! ос |
| ри слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или п |
| ивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за |
| че у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у |
| метило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и са |
| Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут |
| вцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, а |
| >— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад с |
| гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви т |
| ремалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од с |
| Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога кора |
| ома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у |
| ерујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липов |
| езу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који |
| је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђ |
| азао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе д |
| јњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војв |
| Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липо |
| е чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из гра |
| арник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div typ |
| Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић |
| а врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа |
| јорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало |
| војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена |
| високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са ст |
| и ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p> |
| ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, |
| е, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда остав |
| јући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла |
| </p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> |
| жљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капа |
| Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А |
| а се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, |
| еће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, |
| Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, |
| ?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је |
| одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Ло |
| е вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не |
| ећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници раз |
| је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!< |
| часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Ради |
| p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица |
| м потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} |
| и си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога |
| ијатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати |
| .</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак |
| јном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило |
| е што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њи |
| обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се до |
| места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доње |
| сподара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут удар |
| вода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владик |
| се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко |
| у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јан |
| а ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне го |
| , таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, |
| м.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прил |
| ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушни |
| /p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху |
| — Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме |
| да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршил |
| гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан с |
| јвише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића к |
| ђу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и вид |
| ма ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{ |
| о и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говорах |
| са страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да |
| ан посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учен |
| ане стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће |
| ка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац ра |
| се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш |
| ичају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може |
| Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тр |
| лати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди дво |
| в пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје ве |
| послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити |
| невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости |
| ј и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро а |
| и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичи |
| буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с т |
| е: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је о |
| е какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за но |
| и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не у |
| </p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја |
| p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не |
| оцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу. |
| ли да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота ви |
| > <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и |
| на и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овог |
| чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.< |
| ави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом |
| е ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе |
| орика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њи |
| јој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и м |
| ти шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе |
| могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да раз |
| оштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему |
| ове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводн |
| елиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани |
| сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о десп |
| а о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> < |
| то све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим в |
| угог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су з |
| ођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима стано |
| ле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Гл |
| ања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом |
| ања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност |
| ало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голуб |
| е Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане |
| ет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој |
| о своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.< |
| ења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што |
| х својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најо |
| мила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше прип |
| ање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша зав |
| мљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужа |
| е Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ан |
| ше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њ |
| негом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, |
| тка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланиц |
| е отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у ист |
| <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} |
| <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на |
| стављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас н |
| личког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на К |
| овобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чуј |
| {S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а нек |
| оте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и |
| дим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се р |
| а како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и н |
| за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе скл |
| ли достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски |
| Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и ње |
| може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што |
| и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Мар |
| авно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар |
| ме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна |
| дновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом |
| ама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево с |
| имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник |
| највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Са |
| учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изну |
| о познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног з |
| ред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз с |
| е граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболе |
| и.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада ки |
| навши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици |
| ли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана |
| толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се де |
| ну да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је |
| па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити |
| <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Рес |
| зјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи |
| <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа н |
| да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско кој |
| сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они |
| нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше влас |
| стијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, б |
| ај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота |
| кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића беја |
| т, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене са |
| жимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, |
| к без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S |
| унић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те пор |
| p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога тас |
| х.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разго |
| о деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српс |
| а своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за |
| д проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанк |
| S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без ме |
| и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало |
| дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је бла |
| неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски.. |
| ила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јо |
| } Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир |
| ију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана. |
| свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распит |
| } Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је |
| која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Ли |
| ко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћуте |
| које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на ко |
| и, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Ар |
| ле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део |
| ијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго |
| к, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} |
| а сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му |
| оље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S |
| е минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један н |
| г се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њ |
| оке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, |
| наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и |
| нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз с |
| обеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме |
| мамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p |
| еда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од |
| љу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви |
| се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једно |
| ритиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте г |
| те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју |
| па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се |
| ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, ма |
| ах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на кој |
| се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише за |
| скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <p |
| тву своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливер |
| столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још |
| вога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и |
| је бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, |
| е врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и вр |
| ибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе и |
| у и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p |
| оведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преп |
| сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и |
| </p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!< |
| е или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах д |
| о говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светља |
| и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиск |
| раше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и |
| тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја ме |
| емаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> |
| из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди |
| калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедо |
| ј ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал |
| е белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама |
| е кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} |
| џије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарс |
| ти враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у пос |
| и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загуше |
| сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та с |
| ти вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде |
| в.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на м |
| за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, |
| оследње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди м |
| S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спрем |
| , и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тог |
| у %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињ |
| ица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна |
| вим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и |
| чију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њ |
| н млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу ч |
| кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} |
| заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог |
| по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а пор |
| е просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са ш |
| ело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав ка |
| ју и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} |
| ају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту с |
| бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно |
| упљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и с |
| тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — |
| нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је |
| ти хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не зн |
| нице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дрен |
| он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не об |
| сно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва |
| ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <p |
| и помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш |
| подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и |
| а говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку |
| оге тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа и |
| ди раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и до |
| ивера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви п |
| и жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је |
| лава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени двора |
| до рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за |
| <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не пред |
| о које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зл |
| " /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини со |
| дног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} |
| м изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар ча |
| /p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровни |
| нда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговор |
| ом збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што в |
| а сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише |
| ој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се го |
| ом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајах |
| е Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну |
| ајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у к |
| ом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико г |
| милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском ор |
| и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобој |
| м сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, |
| Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збуниш |
| склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са дом |
| познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онд |
| <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином |
| Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулман |
| е остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне в |
| ој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни |
| — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет |
| кав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чуја |
| аници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има |
| ду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S |
| жбенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одм |
| трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном мес |
| д нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и ка |
| аш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— |
| Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p |
| овао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда |
| а хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} |
| —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="1 |
| и и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубро |
| но одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћ |
| ук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не о |
| усу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше о |
| судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Пос |
| оста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p> |
| ојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n |
| ђаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек |
| ом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његово |
| S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около с |
| с да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени вен |
| заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља к |
| се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив |
| ч за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијор |
| уче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски го |
| Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, г |
| ј чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља |
| бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n= |
| е!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно |
| тише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично н |
| е чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да |
| се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тр |
| "33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако не |
| ве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у др |
| Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у по |
| м зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, |
| да око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја к |
| г и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смел |
| ште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем т |
| а, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и |
| аву вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређани |
| је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се |
| , трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после дос |
| , био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окрет |
| Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људ |
| с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и прос |
| окриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци ј |
| {S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досад |
| ране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и |
| а право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко |
| упа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често |
| /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, |
| Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити |
| огозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} |
| а одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански |
| } Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли |
| S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који |
| /p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину лев |
| почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину годи |
| им убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p |
| ровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{ |
| ед клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз в |
| тем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обо |
| средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе |
| сиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гри |
| која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужби |
| уштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз ј |
| ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидо |
| њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причи |
| тарију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке |
| испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да |
| То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тра |
| тковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није |
| нце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиш |
| е град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети нек |
| у:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео |
| кмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> |
| .</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и по |
| ећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује |
| — Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне |
| аље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он |
| дузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подго |
| <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће |
| ао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Мо |
| е одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у |
| А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} |
| њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није |
| ћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох с |
| ну, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и среб |
| јој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаш |
| очи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше |
| реухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци п |
| ен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају |
| То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>И |
| ац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало |
| шаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он виш |
| јорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се |
| >Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином раз |
| госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градов |
| одигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише |
| е говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко |
| а и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бов |
| велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато ук |
| од бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких |
| допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S |
| .{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак |
| богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Ра |
| је доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и ви |
| рагих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соко |
| , а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p |
| а поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чувар |
| а је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску |
| двишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странам |
| ина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорик |
| ="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту |
| гато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се |
| Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и |
| ечи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, к |
| попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Рад |
| који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они и |
| греја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светл |
| да Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поод |
| кварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија |
| S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небес |
| мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбе |
| тник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци |
| а каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} |
| погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и ч |
| њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га |
| аклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Н |
| риз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речим |
| е оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је прв |
| га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стад |
| е подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет |
| пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је ок |
| паса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} П |
| неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар |
| роба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велик |
| вен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким насло |
| та, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и |
| акле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> < |
| рану и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах |
| е сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо |
| од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађе |
| у са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим т |
| же лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> |
| ањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп ко |
| годити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћ |
| ну једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разло |
| о већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па |
| х господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108 |
| и је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим краје |
| /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штого |
| умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим ч |
| сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!< |
| <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке не |
| врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један |
| илне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <p |
| у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође |
| руштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гост |
| да се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му дан |
| до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи гр |
| Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он |
| ин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размиш |
| д којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга |
| ежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пр |
| његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља |
| устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно ка |
| готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придру |
| ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће н |
| а њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин |
| Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза |
| правдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити |
| } Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S |
| град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, а |
| свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> |
| дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S |
| пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невес |
| рину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> < |
| гано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о дал |
| тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити |
| аде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од ње |
| — Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда т |
| </p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће |
| че: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога |
| решевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана н |
| у племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши |
| да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb |
| отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити т |
| боду сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p> |
| је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пр |
| ше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам |
| Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло реч |
| скачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни о |
| } То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна |
| н од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена |
| окојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, |
| ао победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв |
| зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који та |
| неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту |
| та гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња ра |
| итке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али с |
| ога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их с |
| ма.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Мари |
| е убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узгла |
| ина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и |
| онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро бил |
| з Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић т |
| му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада има |
| м и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чува |
| више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир |
| ро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! п |
| Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком ос |
| hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дуна |
| пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, не |
| тоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз н |
| а места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага |
| болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте гроз |
| е у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од |
| , тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p |
| т одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb |
| е — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке мес |
| што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше |
| p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољн |
| цу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архи |
| остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико д |
| коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља |
| поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих |
| ијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата г |
| вајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од |
| асе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Ја |
| ни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одје |
| првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раз |
| чекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу г |
| другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада |
| ника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У се |
| се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он |
| веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> |
| аше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судби |
| е је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да |
| кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ |
| шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме м |
| потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач |
| але браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово л |
| с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гос |
| p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> на |
| зазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикр |
| сак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Ц |
| и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и п |
| вају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и доче |
| облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>М |
| тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом ни |
| тковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке |
| м војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрек |
| а много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p |
| ту новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> оч |
| далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бран |
| шину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он з |
| ао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети с |
| им лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере г |
| ше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p |
| љих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско |
| а и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће |
| на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и от |
| иста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац д |
| онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.< |
| а и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са с |
| моћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његов |
| другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од во |
| S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господа |
| а Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливер |
| p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, о |
| м Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је има |
| али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним л |
| не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, пл |
| ким <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гл |
| „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене н |
| pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да |
| ; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота |
| ила осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога дос |
| ћи шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му н |
| е Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски беј |
| ра докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина |
| недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио з |
| здрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство д |
| <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лоб |
| ви венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} |
| >Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе |
| свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и п |
| нац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући как |
| и на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћес |
| аг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Ву |
| тране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изне |
| се па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му вет |
| преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, |
| ојводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше |
| ану превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прили |
| рада и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се |
| богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од к |
| наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја |
| из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом и |
| ах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> њег |
| поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како |
| дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго по |
| ј се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као |
| им клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се ј |
| многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — |
| рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед п |
| оји буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, ј |
| да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе дев |
| о у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанк |
| лин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши за |
| само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није |
| и корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније |
| и славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота |
| у дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим з |
| нога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ћ |
| поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издах |
| ако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заје |
| јући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је |
| о већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кне |
| нко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необ |
| простио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм ни |
| а ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а |
| ом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мор |
| а у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и |
| и Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> |
| /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позад |
| а више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> < |
| раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n= |
| емо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје |
| це.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четр |
| обрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јут |
| гу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине |
| овима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и с |
| ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Го |
| у да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окр |
| им завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и |
| ћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамењ |
| м који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разг |
| његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он |
| к следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо |
| сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја |
| ожја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чини |
| свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ар |
| лици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе |
| х да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца |
| и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни предст |
| каше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се в |
| Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и |
| /p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота |
| се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</ |
| је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још |
| ивех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је |
| у падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакова |
| јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвиш |
| веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војн |
| ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помо |
| лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, та |
| мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „По |
| коро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот. |
| аше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго пр |
| у се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p> |
| м обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу |
| ивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, в |
| му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе |
| S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака |
| најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је прав |
| јим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од |
| у земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме |
| е куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета |
| м граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде б |
| ино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра п |
| танку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у |
| и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Б |
| то је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пус |
| је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван |
| је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а |
| шког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова. |
| ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далек |
| руги.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и |
| } Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене |
| град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене |
| ази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низов |
| лики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак |
| >Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у нај |
| азда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна |
| снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако |
| о овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада де |
| екало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, |
| ротовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке бога |
| овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у паме |
| Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, |
| им дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за проже |
| а грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је |
| знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену вој |
| убостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним шт |
| о пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда |
| шу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко ј |
| у своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, шт |
| ише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно |
| S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" |
| у и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојев |
| <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> < |
| е воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота о |
| едан мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и |
| ако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају |
| о бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече О |
| ас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али к |
| необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ в |
| ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на раст |
| гова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с т |
| p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ри |
| ред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и |
| ико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила н |
| <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у |
| {S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању |
| {S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче |
| ом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим мла |
| бојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође с |
| околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад об |
| тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода |
| у седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, |
| ата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лиц |
| p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не саг |
| њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика заг |
| — Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољн |
| што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опре |
| е хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То |
| гом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад |
| пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S |
| овања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан |
| ком нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </t |
| >Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим доша |
| ва часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је |
| зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник |
| и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са |
| —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока беј |
| о коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећ |
| долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда ти |
| зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога н |
| е за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече к |
| ој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредни |
| светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи |
| ајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као уск |
| ро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> < |
| е је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њ |
| заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киш |
| Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у од |
| том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} |
| е хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p> |
| ом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиш |
| слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти ру |
| н Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у најве |
| е а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може |
| знутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?< |
| и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, у |
| ни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Ј |
| в долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко |
| утовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе |
| дати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је |
| ред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се повед |
| она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обич |
| ерујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи |
| њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Миса |
| у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} |
| одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се |
| ега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мра |
| х распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под |
| енутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој з |
| То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно |
| трашном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже |
| џу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику д |
| сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са |
| овека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, ре |
| доше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан |
| >Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дом |
| плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавн |
| вичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, о |
| ослужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на |
| Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахн |
| > <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, |
| А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем д |
| n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој |
| Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је нат |
| у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавш |
| одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних дог |
| иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у |
| воју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела кре |
| о да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p |
| p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од р |
| кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.< |
| аш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони |
| > пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светл |
| бра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина |
| ој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па све |
| ије њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Сли |
| .{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значај |
| тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је та |
| да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао |
| уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усам |
| ви.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведр |
| нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} М |
| бра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго |
| им сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се у |
| Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакш |
| је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и |
| м <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође |
| ру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскида |
| узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуна |
| и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара сто |
| а у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али м |
| значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Син |
| на змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следо |
| руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што |
| кобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико |
| мо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше |
| ење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене д |
| опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуб |
| већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="2 |
| љаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спуш |
| оња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара |
| </p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ он |
| а да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка зак |
| и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору кој |
| Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из |
| стину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам |
| мљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледа |
| нас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити ов |
| у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северни |
| ити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <p |
| } За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред коб |
| топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђ |
| /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Х |
| ди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећа |
| ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу зан |
| ме што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин |
| да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном твр |
| вде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваш |
| пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, вра |
| се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо м |
| ам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота |
| т загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће оча |
| астелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских |
| а приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, бл |
| ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се |
| блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица |
| нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре |
| сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће |
| кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити |
| а деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, кора |
| <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су б |
| о дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разле |
| тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Р |
| пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је че |
| ребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајњ |
| м гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода наре |
| студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} |
| одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Вла |
| тво добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прич |
| рица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепи |
| саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говора |
| ледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турск |
| ављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже! |
| зјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.< |
| ђи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарск |
| /p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> |
| јаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши |
| гљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, |
| ати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јур |
| ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> |
| ели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом К |
| њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац |
| великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, јо |
| и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бо |
| све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога |
| ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и леп |
| оје се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</ |
| ише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="chapte |
| ње.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз |
| е венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а де |
| {S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изне |
| оји ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје |
| реми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса |
| жен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем пут |
| уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спа |
| испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зград |
| тарац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где |
| Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно з |
| <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише. |
| г и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео ж |
| густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима г |
| {S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} |
| дице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Пр |
| из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: ј |
| е уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако |
| к грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је |
| ко кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу |
| аменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Б |
| равила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше |
| од Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих |
| својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар |
| ања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изј |
| е нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тај |
| ће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одаб |
| аше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишља |
| о је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из ко |
| густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за к |
| ејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде |
| /p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога |
| /p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пра |
| да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мисли |
| има.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо |
| о се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити ш |
| а по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља т |
| се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на п |
| омињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих дво |
| ругао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Бого |
| коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његов |
| ав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p> |
| слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем ост |
| дмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гости |
| <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За |
| оћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!< |
| на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободн |
| вистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла |
| } Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот |
| два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, т |
| адоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верн |
| воли а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни |
| вић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посл |
| светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим врати |
| оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота |
| м, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Н |
| > <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико д |
| ли опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> |
| јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним |
| адују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му |
| кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, |
| е витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвес |
| два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим во |
| јазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радо |
| а што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком |
| да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој м |
| обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, зап |
| а се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајн |
| весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S |
| воља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у |
| <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су за |
| же ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изглед |
| Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи св |
| ратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити |
| стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у та |
| удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} |
| пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за с |
| Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стај |
| им ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни |
| јима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе. |
| .{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, |
| пљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све |
| врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што с |
| гом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; т |
| добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грл |
| оуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен ал |
| е.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишит |
| уком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати пок |
| гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у мн |
| , мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са |
| издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст |
| и увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окр |
| ен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да |
| /p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} |
| рђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарс |
| осподарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Са |
| с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.< |
| ке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — |
| а је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора п |
| г Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратнич |
| плаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се |
| после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, |
| мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло |
| ао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са |
| копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнеже |
| Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горанс |
| ара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, |
| ци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола бл |
| равала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово |
| ко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше с |
| препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак |
| о тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи |
| дне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која з |
| Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са |
| а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је с |
| енадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му |
| доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом |
| за <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крс |
| бију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плаши |
| ноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда |
| усрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном сав |
| кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.< |
| о може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини |
| косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већин |
| апомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; О |
| руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посла |
| нички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му |
| отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, |
| лаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, |
| скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног |
| живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату |
| S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да м |
| и што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му с |
| и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, |
| ти, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату |
| тана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земљ |
| ара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, |
| му руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати кле |
| у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку |
| х све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља |
| х неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима |
| све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учи |
| јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— |
| ихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> < |
| а и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава б |
| ма броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— |
| остивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а |
| селе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> |
| крет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато ука |
| аство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша |
| еспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир |
| н то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па н |
| ме говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би дов |
| су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу вол |
| ска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи |
| но осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пе |
| ићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> < |
| , непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопри |
| дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у |
| Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше прем |
| они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Де |
| облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да т |
| летаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој оба |
| ци поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хв |
| <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све чети |
| ог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p |
| тврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно |
| странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном ју |
| радова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, |
| <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n=" |
| не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је п |
| ла у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме |
| м мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особ |
| знемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће б |
| к виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако |
| Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу |
| p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан п |
| гу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежа |
| а руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране р |
| дајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају |
| ама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, |
| убављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата |
| ој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{ |
| ице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички |
| клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— |
| .{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, |
| е и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше |
| и међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина к |
| двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим |
| лца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} |
| раше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку зауста |
| сла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала. |
| стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази |
| тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе па |
| <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари ј |
| а још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разб |
| им људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави |
| осу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се |
| ких.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и |
| поведати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> |
| сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим |
| је једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође |
| божићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али |
| позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и под |
| окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више сев |
| ашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Ис |
| у.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртв |
| живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови хра |
| ста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окре |
| ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим |
| и опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У од |
| ма свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам зап |
| 0" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовањ |
| ој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Б |
| слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице из |
| >— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, |
| се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> |
| и.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надам |
| ина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да |
| поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; |
| би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} |
| турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога |
| p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} |
| ици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} |
| же ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале т |
| S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не у |
| о жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, прого |
| >— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је |
| ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне |
| аба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро п |
| ан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је |
| м, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену |
| јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам |
| ељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао |
| е још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога |
| пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Ниса |
| е ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p |
| росте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из |
| остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно н |
| ази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страж |
| беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> < |
| е прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мој |
| арем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога |
| вога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Мари |
| ну стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, |
| о вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} |
| " /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне о |
| ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дру |
| ти.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван план |
| а струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</ |
| >Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата с |
| о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је |
| на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити |
| о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> |
| ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говора |
| пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга |
| њем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде |
| е како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на л |
| код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, |
| а ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Мину |
| јаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба но |
| опљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> |
| гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обез |
| ешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра |
| ’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мач |
| анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На |
| ву и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полага |
| у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и |
| ом бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се р |
| ужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли |
| ра — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људ |
| из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, а |
| ремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} |
| ског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} |
| а света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем |
| причала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши |
| Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуна |
| дрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — |
| као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању |
| ери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепис |
| и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хај |
| Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који там |
| се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати |
| осле дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уд |
| ја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} |
| о ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све |
| астанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика |
| ине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаш |
| ажи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина |
| алогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.< |
| али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</ |
| нко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим с |
| вак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право ј |
| свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соко |
| е да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подале |
| иша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет д |
| очети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} |
| ље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити њего |
| јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали п |
| по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне |
| и се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће |
| ницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је |
| аде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрст |
| у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа |
| будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега |
| оварати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чи |
| жих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша на |
| е са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је |
| е шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима кој |
| брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако |
| својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог раз |
| , и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак |
| има, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати сво |
| чара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може |
| а, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у снов |
| ричаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и т |
| да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном |
| у Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је |
| дама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о |
| вом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то споми |
| око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На трг |
| поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге |
| ва и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> |
| која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одв |
| оравише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> |
| ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста |
| сак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо и |
| м добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био паст |
| ше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голи |
| приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кр |
| нађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са |
| је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју уса |
| Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мал |
| г очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али стро |
| истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи |
| илу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсе |
| тевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо да |
| ејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаш |
| валца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S |
| акав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по једа |
| кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогу |
| ровириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гл |
| живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу нов |
| много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још к |
| .</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се |
| ник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свл |
| и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер. |
| са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављ |
| се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, |
| горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су с |
| м роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о ново |
| пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан |
| у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је |
| отовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов |
| вом на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била ј |
| Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започињ |
| о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, |
| Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим |
| вораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заус |
| ру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој |
| у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћеса |
| уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је А |
| оје се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Б |
| дмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо о |
| их из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тр |
| аког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекив |
| говом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам |
| листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и |
| А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам |
| лична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а |
| лин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено реч |
| оји је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и ле |
| ј!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о т |
| зден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опас |
| препашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред о |
| би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светл |
| ад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспот |
| p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва |
| {S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем |
| риваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, с |
| д никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама је |
| ст и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху р |
| ренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У њег |
| и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његов |
| ћ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања спл |
| широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том |
| ађе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се |
| а другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века |
| е горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скрив |
| тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише д |
| певши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе р |
| {S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз в |
| вет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим лов |
| аху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, с |
| р и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала |
| уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано |
| <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји |
| овој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тиши |
| ливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну |
| се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то с |
| јом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога к |
| <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим плам |
| а до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору |
| са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пр |
| ти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извад |
| и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p |
| и.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су |
| њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који ј |
| и је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде п |
| волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падош |
| ђе много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и о |
| неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, |
| опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа |
| на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто у |
| да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале |
| итељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам |
| олице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и с |
| се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки |
| нством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико |
| же, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега |
| сте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена с |
| а-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејах |
| кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и |
| њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге |
| ртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Стал |
| рстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста |
| и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна |
| а, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на к |
| ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које |
| опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало сти |
| <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра |
| гачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног р |
| неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>В |
| Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господар |
| к јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је |
| јаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу. |
| дан се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај |
| ивач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста |
| убац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турч |
| а друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па |
| /p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се ма |
| p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на саст |
| но састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путов |
| отвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било н |
| се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, год |
| спотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на % |
| се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучн |
| итати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марин |
| шна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начин |
| куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње ни |
| се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и пр |
| аш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша зго |
| у се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за крат |
| утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и |
| ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и прола |
| Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако |
| а је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио |
| вина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одла |
| његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} А |
| /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незн |
| ла.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаш |
| гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} |
| о је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %с |
| ри деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потре |
| а.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народ |
| дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколач |
| току идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цр |
| ска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше оп |
| овника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у ова |
| > <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе |
| и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договор |
| ове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке ко |
| а лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена |
| рањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} |
| г, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и |
| ене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Ол |
| куда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и с |
| поценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била |
| е обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И цр |
| котина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудово |
| а гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор дес |
| о се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му |
| Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини |
| намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђо |
| ивера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— К |
| падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни д |
| јку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S |
| пуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање тру |
| Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} |
| јеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспос |
| вни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, |
| p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа |
| ар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двора |
| ри на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све |
| већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властел |
| а нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јач |
| угу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Ма |
| ко са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, твр |
| Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тад |
| ства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом |
| ац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти в |
| /head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се |
| омрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али зама |
| њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана р |
| <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Ве |
| ао да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Госпо |
| у стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гом |
| скрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише |
| под можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломи |
| чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах |
| звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се |
| ште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и ут |
| ове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} |
| укави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пас |
| че мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху |
| ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну н |
| олазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</ |
| у па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаш |
| ез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити |
| би у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи |
| негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни |
| а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах |
| дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с |
| ој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видел |
| њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним |
| аше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће р |
| је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скр |
| за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиш |
| и на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови ж |
| платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српск |
| ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="23 |
| а с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници |
| ретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и с |
| викну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" |
| признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га наз |
| ог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко |
| ати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату |
| а.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов |
| д дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, |
| лин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из гра |
| <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обал |
| више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан побе |
| који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са с |
| > <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> < |
| Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике. |
| ини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини д |
| соким достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани |
| ојим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху |
| пио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје |
| лише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он ве |
| доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама |
| лмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био |
| е уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као |
| крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде |
| онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим м |
| штина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега |
| астеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је ми |
| ен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и п |
| </p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић с |
| ожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Ј |
| јиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође |
| радом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери |
| Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишт |
| мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и |
| и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда |
| ативши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио. |
| еверозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је |
| грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобо |
| јвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина ње |
| Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији |
| памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вешти |
| х да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких дру |
| ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете |
| еобичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху |
| за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и |
| и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку |
| је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде |
| за за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док с |
| озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела к |
| аста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико |
| скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби ј |
| радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и ст |
| час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, с |
| е Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да |
| ког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога д |
| еди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!< |
| } Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их |
| се што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свр |
| високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком траво |
| брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком трав |
| у хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара к |
| јног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угље |
| ви му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани љ |
| и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене |
| ="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} П |
| алим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један ком |
| ла.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи |
| више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше |
| оче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом |
| авите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскор |
| ких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до члан |
| еко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за |
| рене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав к |
| којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора |
| један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, |
| ош додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним |
| ије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ш |
| иже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p |
| /p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} С |
| илази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двог |
| ље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с |
| наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз ст |
| струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три |
| сто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у прест |
| на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског |
| мо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="1 |
| ара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањен |
| о друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх |
| ког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) |
| не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату |
| и овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћ |
| S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> |
| а жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p |
| Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p |
| <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пу |
| Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Ј |
| рне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је стр |
| да Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише д |
| ра грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њем |
| ала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужност |
| већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрос |
| из задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одго |
| шта, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих |
| } Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо дале |
| а твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка |
| е су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је гор |
| n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче |
| ш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} И |
| савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше о |
| се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пре |
| .</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> |
| ласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице. |
| за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, да |
| адског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме |
| епоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И ниј |
| не кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света |
| бре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Ра |
| ресто да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb |
| {S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу |
| ви дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња |
| ац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n=" |
| ња у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голуба |
| ешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, |
| прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Ја |
| м сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и она |
| итови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{ |
| е знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у |
| рво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећ |
| сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Л |
| је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи |
| екинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом |
| итез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, |
| ојим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на пре |
| тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду |
| а јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из |
| осподари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> |
| страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и после |
| каза пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе т |
| уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише |
| ворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ст |
| кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То |
| и,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, вој |
| м, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га |
| раће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би поги |
| оче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} |
| чу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им |
| они одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављ |
| околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати н |
| ојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="14 |
| док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није |
| оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће |
| S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвод |
| — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина з |
| ап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена |
| губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, ко |
| еша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времен |
| диш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и мали |
| ипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{ |
| {S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, н |
| м из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни уз |
| у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате |
| с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али н |
| , прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено за |
| оше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Рад |
| око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погину |
| </head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина |
| Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витл |
| други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваља |
| али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанк |
| !</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба с |
| Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S |
| баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед уга |
| ом искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васк |
| нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим |
| ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне оде |
| га може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и |
| ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="2 |
| је била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се ж |
| ејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећ |
| рни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је |
| имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ прати |
| и којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога погла |
| та ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја в |
| зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави |
| ?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад |
| е потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што ј |
| се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} |
| Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведо |
| > <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да ј |
| и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и |
| ј само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу |
| копано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благ |
| е, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа |
| њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га ода |
| нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за |
| ег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклет |
| рзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар не |
| то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш |
| ра српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јуна |
| не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у ме |
| </p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена |
| небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <p |
| а ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је |
| са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако н |
| она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за он |
| стављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људ |
| мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слобо |
| и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и |
| а, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих да |
| окварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљ |
| пот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и бољ |
| оји се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и ве |
| њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особ |
| ако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком град |
| с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли |
| знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и |
| аше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је |
| малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толи |
| оје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађ |
| и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће |
| p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо? |
| не месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и дру |
| лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? разми |
| учем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се ни |
| али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут |
| то добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пу |
| м чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крва |
| народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S |
| нстантин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не б |
| , дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свим |
| ла крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила |
| <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стев |
| и.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо |
| мом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p |
| и сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} |
| а овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је сти |
| о срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша |
| о да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо с |
| /p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— |
| лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опе |
| Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да в |
| и је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, пре |
| ша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом п |
| лесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата |
| унило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитов |
| стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар ја |
| ком се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека. |
| дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугач |
| гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутак |
| ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време |
| а доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни беј |
| ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић |
| и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се ид |
| а тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, |
| е омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Вој |
| ио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова |
| тужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу |
| ље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао н |
| а област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искуса |
| унак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кре |
| је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање |
| он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем д |
| ору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени мана |
| ространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко је |
| разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платит |
| лисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена пр |
| кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је |
| није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су |
| је али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</ |
| адара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p |
| ојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Вр |
| ека, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдс |
| ше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало кр |
| е уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео! |
| а КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <hea |
| јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом исп |
| ц и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој ј |
| S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, рад |
| хита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду |
| </p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стре |
| лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина |
| /p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те уга |
| е не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Б |
| оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам |
| ахну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а ком |
| најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Бож |
| врдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну си |
| да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долаз |
| твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаш |
| екоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али |
| } Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из |
| ах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радосл |
| ну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја |
| е зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p |
| и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико |
| пет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С |
| Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Осма |
| м испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот доб |
| авајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијори |
| а, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ |
| а која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој |
| и се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет п |
| еме је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја с |
| а и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре гов |
| дару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони М |
| и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душ |
| д сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спрем |
| ом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{ |
| колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрес |
| ник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом |
| ом обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и зби |
| купоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је |
| и да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спаса |
| десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три с |
| ку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котл |
| жи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља ра |
| ио кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, да |
| и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на |
| рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе |
| вориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста |
| Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојвод |
| и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на |
| а за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браз |
| ни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој к |
| је у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу |
| м посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег |
| ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами мо |
| p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те |
| >Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић н |
| н деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крва |
| градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш |
| д њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Ви |
| ћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се |
| рило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је бил |
| ој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва претко |
| мца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно р |
| у.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује |
| >Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска пр |
| па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око ст |
| оле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га |
| пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и |
| виш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поуздано |
| Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183 |
| есе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају к |
| наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, |
| сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дет |
| а му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах за |
| Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Нем |
| ане љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред д |
| врђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на кр |
| риста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот |
| умети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море |
| </p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тиши |
| не кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда |
| и с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} А |
| {S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> < |
| ло помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и |
| што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким |
| ане и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p |
| : је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад |
| > <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, |
| свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична перај |
| у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано |
| своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, с |
| а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па |
| о оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и |
| њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин сокол |
| је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два д |
| {S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изглед |
| колац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збива |
| бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам |
| е поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од н |
| који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> |
| овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</ |
| где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он |
| видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> |
| дњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара с |
| арост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, а |
| ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он |
| еш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је |
| шева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, |
| на која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме |
| ине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео н |
| ме једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, |
| ше многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не |
| одизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби |
| Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу |
| е без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудриј |
| три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али са |
| угима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са своји |
| лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p |
| надоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике |
| по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад |
| </p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш |
| <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле дру |
| запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мал |
| блиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, св |
| Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће |
| ности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад |
| тини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани б |
| овиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осе |
| <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином |
| два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљни |
| ене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одеље |
| не Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витез |
| утови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у велик |
| иша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је св |
| латоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава велик |
| стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине |
| под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Н |
| запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши об |
| ати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за |
| ло у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она |
| резаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео мл |
| чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онес |
| у ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, по |
| њег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, дес |
| ка два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим |
| ка, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра н |
| ракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По < |
| > <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше. |
| ају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n=" |
| јим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> |
| рло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема |
| икако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или |
| ји се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из |
| по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да н |
| ане снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклиса |
| оле Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбин |
| а властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим д |
| љу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и гра |
| Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Р |
| <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред |
| а би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао госп |
| о причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно ш |
| кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била ст |
| и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо |
| оју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p> |
| но управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње р |
| јица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с крат |
| бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук |
| Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читав |
| још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је б |
| , подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше нави |
| зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли сн |
| лица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болн |
| ати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша н |
| ке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу ту |
| госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свег |
| одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} |
| мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брко |
| био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на ве |
| случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војск |
| те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пр |
| туда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом |
| %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блис |
| а треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом к |
| Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и нек |
| р је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар дале |
| , пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:< |
| је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода од |
| бних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, ле |
| отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом св |
| цима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слав |
| } Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа пла |
| зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула М |
| а сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало |
| ажи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом |
| ти вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајази |
| па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи |
| Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне |
| з сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изг |
| се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и тво |
| аса тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и |
| ке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише у |
| северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од |
| S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изг |
| ју могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза т |
| т копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враће |
| , а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, |
| аправу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређ |
| ик је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која |
| му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три |
| ласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Н |
| ве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са под |
| а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до с |
| па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Веле |
| пођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко |
| еспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправ |
| ане, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за детето |
| обро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђено |
| кама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под |
| оломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о нови |
| ког напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на |
| отству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранкови |
| д куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути невери |
| ице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелин |
| хора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, гото |
| егову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особит |
| ца Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш виш |
| м и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је |
| спота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекива |
| где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Зла |
| у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато |
| је султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> |
| И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> т |
| тиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође ц |
| ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи ост |
| тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пр |
| бојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слуша |
| да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство. |
| ј кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета |
| родужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада г |
| е тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послов |
| ане један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шара |
| еву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву нау |
| испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљнич |
| латима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и |
| испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ари |
| о Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе ни |
| еремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да |
| е, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару |
| >У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар ка |
| аше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Д |
| еђеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови жив |
| ластелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не да |
| , и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранк |
| огаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски |
| Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску. |
| ли се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у су |
| па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад |
| из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на ма |
| езу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара |
| на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> |
| уги је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пош |
| о је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и госп |
| он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман М |
| ина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше |
| невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром |
| /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су |
| тране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђ |
| ела, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после |
| а Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кро |
| аше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати јед |
| за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену з |
| а ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{ |
| ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у част |
| јега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље |
| атребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, у |
| .</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову |
| морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, % |
| аници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њи |
| и ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје дес |
| казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотв |
| > <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, т |
| шеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да шт |
| <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе м |
| о одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као |
| дослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћ |
| а којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, в |
| ико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца муч |
| нар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов ок |
| вника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мор |
| ада Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз д |
| n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S |
| ачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефими |
| м Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар |
| у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два т |
| еденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију препл |
| дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не с |
| даног крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском с |
| горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{ |
| ејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служав |
| у страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином |
| {S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Л |
| м ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође |
| .{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158 |
| ејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар В |
| е горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{ |
| ешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, |
| предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> |
| .{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатк |
| пот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше |
| о у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непит |
| ђе по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— |
| де војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само |
| ном доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и вели |
| држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као |
| у.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом н |
| ливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од |
| ближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изг |
| се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи |
| и, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају |
| виши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима |
| крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми др |
| ости на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово до |
| сто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пи |
| чима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за ве |
| туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али мног |
| на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри |
| кршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте |
| {S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени |
| р се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у ст |
| ђ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја |
| закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми |
| јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лак |
| head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је о |
| S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је |
| мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с бр |
| м са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{ |
| е мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта г |
| је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, |
| /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</ |
| ог рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног п |
| " /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна |
| и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и |
| Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсе |
| рецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се ту |
| д виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Св |
| бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи |
| ш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна |
| змештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој стр |
| Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану н |
| селом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из м |
| <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахи |
| х пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет мол |
| ла.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је пола |
| чани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу |
| Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отв |
| је земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда ст |
| еда му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелин |
| ке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не беј |
| ада стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у |
| астих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вир |
| на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до |
| оравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слу |
| овије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и |
| ов с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и п |
| и је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Ц |
| т драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>С |
| А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов неприј |
| тране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко ро |
| личите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марк |
| /p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Б |
| готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па |
| .</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примит |
| нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли неве |
| да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишља |
| ло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговар |
| коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, п |
| први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{ |
| ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна |
| е му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Ради |
| најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, за |
| ише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је пос |
| хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се о |
| негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запре |
| ом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом и |
| уса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата н |
| ао муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као |
| говаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зг |
| самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поузда |
| гаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна. |
| ити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n= |
| ше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу не |
| слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјав |
| збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у с |
| т.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, д |
| хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да прожи |
| уку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху. |
| p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, о |
| /p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правда |
| зумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати де |
| рене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде о |
| Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти |
| а.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаниц |
| у, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пр |
| погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко |
| но удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{ |
| о ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође |
| нут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне ст |
| едном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпо |
| о једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, |
| ј велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра д |
| томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угље |
| а дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако н |
| ко је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти |
| ти устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекив |
| У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа. |
| дужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија |
| тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Б |
| е се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је |
| му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад мора |
| е иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Ник |
| арац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се к |
| на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и нев |
| јаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад ј |
| е таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слобод |
| Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом В |
| изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, вет |
| ор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{ |
| лио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски би |
| нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му с |
| ћ највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она |
| слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву и |
| обом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза |
| p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, воза |
| хар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n= |
| ?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше |
| ри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S |
| p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то |
| по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које < |
| > <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклон |
| то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за |
| налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> |
| мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад |
| и није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова |
| у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливе |
| ан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p> |
| итаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка с |
| Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Т |
| ом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са |
| ранином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га |
| у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p |
| ку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пруж |
| њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила |
| е у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пе |
| са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам |
| себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет |
| телинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је ст |
| доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим |
| о да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши с |
| бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па |
| А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе пред |
| се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те с |
| то може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша |
| .{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим |
| застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p |
| гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по |
| маћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p |
| једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби |
| д које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам |
| реко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока. |
| аје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те м |
| <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем |
| и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опр |
| шу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p |
| лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и |
| а Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град |
| ву ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се изл |
| пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се |
| ту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пусти |
| ску и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђ |
| да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг |
| еле преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку ка |
| ким крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек |
| ка док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот реч |
| им вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред |
| Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином |
| ем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута по |
| ином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не п |
| о.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Уг |
| где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспо |
| ад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван в |
| одио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа |
| ео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</ |
| цих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и |
| ше да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше |
| збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина |
| њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћ |
| и, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно |
| с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, п |
| ушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се р |
| ости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града из |
| о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока |
| са долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћеф |
| е прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још |
| ити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Ве |
| стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким п |
| демима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{ |
| засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале |
| а и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по ску |
| ме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осе |
| ад, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам з |
| о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити |
| >Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној с |
| мевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви крене |
| ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша пр |
| > <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S |
| аше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S |
| p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише |
| ву а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Ја |
| реди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихо |
| ризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође т |
| коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у ода |
| а, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и |
| спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, млад |
| аштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога |
| а Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који до |
| једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са |
| ој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка ма |
| е тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <p |
| вољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу |
| иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалиј |
| је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговар |
| n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чисти |
| и, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског д |
| свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>О |
| ле; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не пр |
| ве саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину |
| } То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Ј |
| ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он |
| </p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати |
| који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трп |
| >— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком ч |
| ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Остав |
| че Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђ |
| > <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опш |
| ачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не би |
| а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Власте |
| сом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p |
| ? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, |
| у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више нев |
| астелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се |
| ју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле прет |
| његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде |
| ану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је |
| " /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала |
| ји, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, |
| енути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казу |
| <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %ус |
| p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти каж |
| анко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било |
| мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустит |
| азданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињућ |
| на.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодн |
| треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли д |
| трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{ |
| жеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p |
| заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри |
| а, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорик |
| ша нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његов |
| само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада ра |
| , хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— До |
| ту бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброч |
| јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и |
| , врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> |
| ну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам |
| старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што х |
| м очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падо |
| Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо р |
| е на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском |
| господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви |
| дачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повл |
| <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</ |
| јвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и |
| у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима п |
| подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на сре |
| <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихва |
| своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељат |
| "150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја вел |
| /p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S |
| ореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја. |
| ема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ по |
| даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на г |
| ду и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице |
| у у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин једа |
| тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За |
| шира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под |
| аде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Ст |
| о што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко |
| >Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћеса |
| баци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p> |
| им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао д |
| а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако |
| ру српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну д |
| и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним дол |
| ркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Бо |
| опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке. |
| на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност на |
| и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гру |
| Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а |
| моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам |
| е још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој |
| за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђ |
| дите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Су |
| разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова |
| нко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке |
| и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухит |
| а да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кне |
| но, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко |
| загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" / |
| груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли |
| аду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју |
| {S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донес |
| ег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очи |
| купи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код |
| та реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима |
| ве, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на |
| убаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе |
| е кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, п |
| и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па |
| е дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва приби |
| су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, |
| се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си д |
| и испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и к |
| мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам |
| спот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави |
| м што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе десп |
| ио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према дес |
| чком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да наса |
| орански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши срп |
| грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним |
| врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господск |
| су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лаг |
| ам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Ка |
| да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, ка |
| брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна го |
| крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— |
| и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> < |
| Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се раста |
| ead>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за |
| цу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </d |
| у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота. |
| нија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуца |
| и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удр |
| дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао |
| илично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец |
| ика, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових проти |
| ечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покри |
| ло ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље |
| уку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде |
| дна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type=" |
| ше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу пр |
| ас је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.< |
| ч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на |
| ја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу м |
| сим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћеса |
| же обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очиј |
| лагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет ут |
| љу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Ни |
| е Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се в |
| која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија |
| нав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефи |
| на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни о |
| нита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, т |
| ода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевић |
| колину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела пока |
| на.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно јед |
| замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како |
| ад којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао |
| ости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом вод |
| ста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с п |
| не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о с |
| Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још б |
| све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијори |
| истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле пове |
| спот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без |
| ан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у нај |
| } А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако |
| ишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</ |
| и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад наста |
| , једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако п |
| е, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију ста |
| анике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме |
| ласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег сул |
| холо и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве к |
| ила потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразу |
| а коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и |
| и без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим |
| стоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати т |
| ек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, |
| чи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна |
| да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У м |
| лаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} |
| ирок ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, |
| стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у |
| их крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде. |
| ње прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша |
| наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по пам |
| одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за п |
| Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору срп |
| жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да о |
| — Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} К |
| био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена го |
| и му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> |
| одлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлу |
| ржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и |
| е светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти |
| има на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјек |
| о нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бр |
| соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех как |
| дне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} В |
| о!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изић |
| S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више |
| гоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p |
| постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад с |
| вором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту |
| се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, беј |
| чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.< |
| , па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и |
| рчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, за |
| ма она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров |
| си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћем |
| к се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ умо |
| м руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују и |
| Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и |
| брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих по |
| тац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> |
| екати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је |
| аше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева мо |
| престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чек |
| деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклон |
| шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо |
| оту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он |
| сок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадош |
| о то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој |
| одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угље |
| о му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изда |
| з старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на |
| p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему десп |
| бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровни |
| > <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду так |
| на и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Мих |
| /p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на п |
| а је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се |
| гледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а |
| > <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> < |
| м и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} |
| је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И |
| {S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора |
| заревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> |
| верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа ваш |
| моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту |
| ена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало |
| да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком |
| гова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине |
| >Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с в |
| еначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је |
| бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да |
| вши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поч |
| упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном |
| во, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p> |
| навати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов |
| створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а |
| штро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:< |
| своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је н |
| телин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваш |
| Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће с |
| да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду |
| ласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му |
| н за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико |
| <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави |
| овог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у |
| му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рач |
| <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту и |
| весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не в |
| мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан |
| ез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба гос |
| у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злат |
| неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот |
| ранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и поз |
| ро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје. |
| авили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају |
| по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упут |
| спот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађ |
| <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одма |
| Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{ |
| ни злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиш |
| е да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон |
| е дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се |
| ста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> |
| д трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p |
| ости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, |
| знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође |
| у дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на сва |
| се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</ |
| коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} О |
| би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> |
| е мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко |
| >— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type=" |
| се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази |
| властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ о |
| лав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо р |
| е бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. |
| ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршит |
| ку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно ро |
| а сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војин |
| има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан нов |
| н али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита |
| горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспот |
| се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар ч |
| ма три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено |
| ом Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ заст |
| чар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да |
| >Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и са |
| оду Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори ме |
| јводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маг |
| а неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један з |
| им турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена |
| су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и |
| нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али |
| >Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно |
| дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> |
| , али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и |
| било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, завето |
| јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ћ |
| на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јере |
| ајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаш |
| а маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а |
| ="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим |
| овима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока зап |
| } Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде |
| турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</ |
| осподара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске |
| бротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} |
| <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она н |
| да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се б |
| је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крв |
| у деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без |
| не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза |
| S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге зем |
| дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ ок |
| људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој ут |
| ојска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војв |
| га; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за |
| сно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздан |
| ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ |
| ој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно |
| ="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се про |
| није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} |
| чити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али с |
| довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих |
| амовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ств |
| дан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске |
| еље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напр |
| аревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његово |
| но туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ус |
| </p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они с |
| амо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{ |
| ровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспот |
| ајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове |
| ским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S |
| сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом |
| а је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његов |
| {S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— |
| главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за в |
| уцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра ул |
| т га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p |
| , па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митр |
| велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— |
| а и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Мили |
| па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појав |
| та на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" / |
| ше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, кој |
| јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе |
| дњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало |
| аше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде запове |
| загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с |
| ни га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође |
| с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа в |
| оја се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком пр |
| дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито пал |
| и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра по |
| а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{ |
| ну изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млин |
| у опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>В |
| се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обо |
| це, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачан |
| ен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком |
| пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не |
| та коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред пов |
| листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је |
| Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо |
| еног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десн |
| рци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје% |
| то је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млино |
| да, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор |
| војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не |
| стир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властели |
| љана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо при |
| рајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Н |
| уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у |
| S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, |
| агор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на |
| брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих гу |
| а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapte |
| ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их так |
| и.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао п |
| ље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и неми |
| изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за |
| кине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у п |
| богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до к |
| половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, |
| кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У се |
| лики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, |
| обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се |
| звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављев |
| и сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одмет |
| је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју од |
| уче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија |
| своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, |
| ном <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, |
| на висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три ре |
| че десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право |
| срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цр |
| особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен св |
| ачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Ра |
| >Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунча |
| гну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим |
| здаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана |
| које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити |
| је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменит |
| оку и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покр |
| дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебе |
| а спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на тр |
| ена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима срп |
| <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко тр |
| еница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скрив |
| зи како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испр |
| е јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Не |
| појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близ |
| </p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећ |
| p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на са |
| овник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марин |
| д ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још ј |
| им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе обла |
| аје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од ис |
| е потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Су |
| у у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Ари |
| ах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови д |
| не опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{ |
| тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаш |
| азећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и |
| јорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда о |
| је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте к |
| е:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живи |
| својило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени са |
| м, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све т |
| и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху п |
| облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху |
| уд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито |
| те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара |
| Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну каб |
| тојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа пр |
| тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам с |
| рби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само |
| ве четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у |
| али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мал |
| кова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз п |
| же се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки |
| ег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав в |
| звио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље с |
| ку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку |
| кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} |
| и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казн |
| а раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пиш |
| арина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби |
| n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не |
| .</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па |
| ке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде |
| е стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца кој |
| вода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом |
| жити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу |
| оведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко |
| оким вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} А |
| милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и с |
| се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода М |
| ше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула |
| ргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Н |
| <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства н |
| застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким |
| свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш |
| и.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S |
| ати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћ |
| у и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на за |
| ће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>В |
| држа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, А |
| потова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, з |
| под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће ша |
| , па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а |
| с Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смер |
| буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је хр |
| се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно сво |
| по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране је |
| ен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац превр |
| </p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударо |
| лије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је |
| меру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се |
| а подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не |
| Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се |
| лико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име |
| је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало |
| околенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слуш |
| од увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није |
| је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и |
| ва пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себ |
| еколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али |
| ушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, |
| и му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет К |
| належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и ви |
| езивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и |
| тави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два мах |
| од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и зап |
| им људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сун |
| бодох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта? |
| та је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, мног |
| звлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка. |
| лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет уп |
| знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо |
| в твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— |
| аког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено зд |
| гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.< |
| а, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах б |
| радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града |
| раду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни |
| и да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јун |
| жно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а п |
| рнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог |
| га за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време |
| евег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског |
| та кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> < |
| их шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплаво |
| епоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад ш |
| помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокр |
| купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волов |
| својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да с |
| руку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни јед |
| рговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Ј |
| ијем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобој |
| а и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их |
| улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту ког |
| адаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на дес |
| ш који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Т |
| ена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у проц |
| и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да с |
| е кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што А |
| виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; |
| срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —< |
| а деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</ |
| он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се бра |
| енца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>С |
| , јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет |
| <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипа |
| ако је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из |
| иепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич |
| сти, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се О |
| са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе не |
| вор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лет |
| егове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, |
| најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година |
| ори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављај |
| ше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И са |
| ца. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом |
| едај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="ch |
| леменита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сј |
| ше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, п |
| да твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу сп |
| > <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи |
| о заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Б |
| н да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако |
| вратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре М |
| рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман |
| болевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одма |
| анђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па |
| ла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мус |
| борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! |
| p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стев |
| S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће с |
| > <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косо |
| ајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван |
| а каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па ка |
| {S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад н |
| абаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко по |
| >— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсо |
| ежје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јо |
| јом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} С |
| С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се |
| надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи |
| двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стаја |
| на према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестр |
| оуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити |
| </p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, п |
| S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни |
| да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</ |
| ом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпр |
| ивериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори д |
| во.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина про |
| жене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дрен |
| ан на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и мили |
| олела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот з |
| у Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме так |
| <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала пр |
| их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранкови |
| ше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што |
| {S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела |
| саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм от |
| тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем н |
| да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и |
| едан је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаље |
| о отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласал |
| м травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за мес |
| у што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих |
| авцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким даш |
| колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат |
| о негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за |
| крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Бел |
| усулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p |
| ше велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и |
| шћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак н |
| љуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога |
| разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рука |
| и која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара |
| кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспото |
| ањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се сокола |
| {S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучил |
| ово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> |
| е, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда |
| Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му |
| ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле |
| мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен |
| Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га |
| очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле |
| изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" |
| p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p> |
| морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после с |
| ћи већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и доп |
| ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред |
| а ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни |
| неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је |
| даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} |
| била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих вра |
| Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од сл |
| г брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све шт |
| г и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији огр |
| о створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа |
| мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаже |
| нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништи |
| оравио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која |
| поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни |
| ер њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог |
| следио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} |
| шло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да н |
| љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза В |
| ше сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ос |
| м и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али |
| е је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у |
| и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света |
| љевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама р |
| и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда |
| а благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе с |
| р смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо |
| о други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но ика |
| опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај ле |
| ху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он |
| у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлос |
| е жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је |
| ма с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, |
| лавни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се мо |
| пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме прија |
| он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се |
| да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском |
| како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на |
| у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb |
| о замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни |
| <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S |
| сти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота |
| у неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> |
| /p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше |
| а ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика |
| извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„ |
| Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с во |
| е водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође ј |
| ћу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављ |
| <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас о |
| здати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају морави |
| <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час |
| !</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је |
| ојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, |
| Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али |
| исоки двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, саз |
| ате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да з |
| акав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сам |
| деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за |
| %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је та |
| сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај |
| ему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети |
| .{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} |
| за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо ј |
| ђе уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} |
| здрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је |
| збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога |
| овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански вој |
| ве.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племен |
| > збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Ради |
| ви верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; п |
| пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени |
| жише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито з |
| мрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада |
| лаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госп |
| од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га |
| чки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну |
| ражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом |
| е соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута д |
| бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је |
| и првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустав |
| још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала њ |
| којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником |
| устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више нећ |
| рова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би |
| му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на з |
| бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео |
| Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су п |
| увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и |
| била снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо р |
| лићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари |
| у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојев |
| енчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{ |
| епо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци с |
| n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, д |
| т била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, нер |
| ратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на кој |
| енству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не ста |
| мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био к |
| ва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног ж |
| ледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни жели |
| бора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском у |
| Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прик |
| м за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта |
| о не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај |
| ла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи |
| грли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши |
| .</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред оч |
| <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ва |
| и, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић |
| бити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похи |
| деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега. |
| оша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али сту |
| Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици и |
| види часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Дос |
| p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Де |
| ’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се б |
| .{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниск |
| егова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час ве |
| е путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његов |
| љишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољс |
| дном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, диг |
| ед јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и |
| азбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева |
| Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек ни |
| {S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја теб |
| ор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, је |
| вим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За |
| м.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња |
| а.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је тво |
| је!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано п |
| старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту так |
| звору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред пот |
| p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе ни |
| евац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и |
| <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! о |
| де згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам дон |
| да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изг |
| е понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n=" |
| је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p |
| познат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких ба |
| да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада |
| ш више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе З |
| много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет в |
| висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет у |
| {S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео |
| да тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне |
| ворах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешт |
| није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико по |
| на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу |
| > <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се |
| } Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, |
| Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш |
| .</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећ |
| а Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не |
| покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада |
| и не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није преск |
| каше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дв |
| га ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је в |
| се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје |
| егова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова н |
| и на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој п |
| оје га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње |
| ајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са |
| и. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао |
| хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад сп |
| мни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преу |
| и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Ма |
| есар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву бит |
| ама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али |
| наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу |
| — Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче гов |
| ао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и |
| старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они |
| на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да бл |
| вана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb |
| еспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласн |
| ов већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете |
| ако Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослоб |
| хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је |
| су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Во |
| {S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше |
| ..</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p |
| ком.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су |
| пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им н |
| ном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињс |
| је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Син |
| а Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у груди |
| ио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово |
| де својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као мл |
| а жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролив |
| нуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спуст |
| му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, нато |
| бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја б |
| .{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас во |
| S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и |
| врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране |
| p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="2 |
| е је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и |
| нда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Б |
| , али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} На |
| ви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две ст |
| {S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њо |
| } Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам п |
| <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав |
| котине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и до |
| али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаест |
| хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка |
| ко често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија ј |
| Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се |
| а не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и м |
| Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу с |
| траха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падо |
| јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у вој |
| о и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савл |
| зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бој |
| у и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота |
| веним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих как |
| чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у њ |
| кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у т |
| брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше ра |
| ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> < |
| и, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била так |
| а крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније |
| p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њен |
| лина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— |
| и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе нова |
| спевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па |
| ћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта има |
| .{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су |
| говог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од |
| њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цеп |
| скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се |
| окорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима о |
| да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала |
| својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раниј |
| н — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— |
| p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> |
| обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седи |
| ом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајн |
| Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих да |
| .{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{ |
| /p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажа |
| јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> |
| ш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искуп |
| е тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37 |
| о га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гони |
| око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе |
| намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архи |
| коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући |
| ниша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— |
| </p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима |
| за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, |
| нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скри |
| м и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— |
| у месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту |
| аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака |
| ани и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни |
| ме шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше |
| овој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу |
| о срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> |
| ра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да |
| орила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена зап |
| зу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пад |
| се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је ог |
| </p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то |
| асно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</ |
| Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погруже |
| риз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђ |
| > <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој к |
| ји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста |
| ражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, |
| њи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: |
| е домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити с |
| гача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко об |
| а у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n |
| за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и пре |
| вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето |
| турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде зах |
| помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рек |
| кву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на па |
| од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо |
| покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Зл |
| , своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло доб |
| рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како ј |
| ох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p |
| је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће |
| ваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове сна |
| твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> |
| једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обични |
| да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром |
| иде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p |
| ива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> |
| које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда |
| окојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је < |
| трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се |
| ну Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била нала |
| му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролис |
| еспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падају |
| аше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— |
| ика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако по |
| и да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута т |
| нча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог |
| је његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{ |
| кивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слу |
| пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађе |
| е и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} К |
| мах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја в |
| т спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову ост |
| ће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па |
| е се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће ве |
| мо овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пу |
| ају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног нар |
| авши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и н |
| } До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, т |
| је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мал |
| ења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За |
| да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а |
| } Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде к |
| пет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу |
| pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Кле |
| нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви д |
| >Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и |
| оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, |
| подар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, |
| ада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то |
| његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што ј |
| p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу свој |
| едајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бе |
| оћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p> |
| уги.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати так |
| {S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом |
| свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре |
| Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Њег |
| илицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова |
| е.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави |
| ке, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају |
| b n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, |
| ренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!< |
| оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Н |
| за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— |
| небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј! |
| немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просул |
| > <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, гос |
| .</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног поло |
| здани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Про |
| еш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> |
| неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе стол |
| И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} |
| но?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Д |
| још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.< |
| а ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме понос |
| гарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окни |
| прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{ |
| ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе с |
| та.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а њ |
| отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спр |
| оме се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата п |
| о да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то о |
| И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S |
| се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— |
| ко, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по од |
| а пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Прв |
| еван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода |
| ојводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побој |
| п Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племе |
| стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет б |
| ји јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути? |
| е око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на |
| у кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Гос |
| арина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање |
| че узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело боле |
| 15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Тр |
| тављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У |
| борим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуш |
| в сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуков |
| е.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспо |
| во и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стај |
| — Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње |
| то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па запо |
| м на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S |
| оту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој го |
| .{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући запове |
| захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} О |
| рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће |
| Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да |
| емљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака |
| рете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово |
| ране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склоп |
| у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се с |
| преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату |
| њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобил |
| се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А воза |
| ан је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана |
| ка пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која с |
| се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемо |
| још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} |
| /p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p> |
| Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако |
| и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом позн |
| а, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непри |
| {S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разг |
| аше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах |
| јорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја |
| ="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад |
| де у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не м |
| јни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођос |
| позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се |
| дина.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, ве |
| ђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио роди |
| pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се та |
| или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разаб |
| светљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, |
| ="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p |
| у посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кне |
| Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градск |
| га, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у оса |
| незом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте о |
| S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја |
| е да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци |
| рно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девој |
| ању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак так |
| у кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а о |
| до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет ски |
| ве своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно |
| , јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао би |
| њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и ц |
| сне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не сам |
| ајпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту за |
| уче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем прет |
| /p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115 |
| тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обичн |
| таде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S |
| еровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хт |
| агослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре. |
| та тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, |
| ветлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да |
| а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра ника |
| евић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла |
| ио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А |
| и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини |
| у где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота |
| шлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше гот |
| воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ |
| а јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Ло |
| ни; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на к |
| ејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је ч |
| .</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сј |
| изи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњо |
| о за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија |
| рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око за |
| и и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Вр |
| ио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме с |
| ких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куд |
| осподари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија ц |
| јаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на о |
| а неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари |
| лајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули |
| људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би |
| већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрн |
| икупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне |
| не заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учин |
| нски.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ у |
| ћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опса |
| мана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка ј |
| а које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори |
| би нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда |
| ну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше |
| сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога |
| <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол |
| ом.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да ост |
| уо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огра |
| ком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азиј |
| мље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они т |
| и ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије |
| знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.< |
| ом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе ун |
| S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно |
| говори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> н |
| етски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се м |
| усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S |
| љи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије п |
| р купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а ко |
| што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срд |
| тове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се ди |
| гог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса вој |
| богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је |
| рећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи с |
| т!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну |
| а прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један сла |
| воје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском проти |
| војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвор |
| за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири. |
| p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку |
| ако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмед |
| људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хам |
| , војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши |
| о је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда л |
| чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаш |
| знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао |
| а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S |
| беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са < |
| инили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бр |
| заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка. |
| турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само с |
| пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек мести |
| ад београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у |
| е мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде б |
| га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па |
| {S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Мус |
| У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакл |
| ија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресен |
| едне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мач |
| вај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим |
| p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који |
| ма боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу |
| и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонит |
| ди.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и го |
| у деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисањ |
| ужина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог јед |
| за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да |
| од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у |
| свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој кр |
| Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабор |
| Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се |
| телин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако с |
| ушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то дес |
| На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи од |
| том, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У |
| Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађа |
| забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под |
| га не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} |
| јорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У |
| рном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажућ |
| х морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да настави |
| града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспот |
| гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у |
| од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части т |
| и крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима нед |
| премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благосл |
| део да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Ма |
| , тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с |
| е.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов ж |
| >— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type=" |
| вну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То |
| одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, ал |
| гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жељ |
| е намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пр |
| <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра |
| Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове |
| а чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв |
| а богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, |
| код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде |
| отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p> |
| е одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста |
| јска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду бр |
| р, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао по |
| деш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут шт |
| својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Ба |
| х венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трг |
| икуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког |
| е на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра да |
| а отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо попл |
| ли то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у |
| е је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту |
| чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — |
| к настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и др |
| све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар |
| ула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напре |
| а Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и |
| у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Ло |
| ам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његов |
| рихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> |
| о може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је |
| ту отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошло |
| трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>Н |
| адило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њен |
| можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет св |
| ону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год с |
| а, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље |
| ду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Мари |
| ед вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врм |
| d>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стра |
| бније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити |
| ад Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинст |
| вала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим краје |
| гљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече |
| ег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и |
| а хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — |
| ала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу |
| наш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, |
| не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венце |
| p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те д |
| поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном трг |
| е — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој |
| то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако ми |
| вори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погле |
| длучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пи |
| и срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно каза |
| ешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио |
| ицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем св |
| те брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њих |
| гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто |
| д добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе |
| ава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљан |
| њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики н |
| те с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору в |
| кам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Из |
| ши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици в |
| премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновим |
| очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга |
| ам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше |
| е кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све вид |
| не, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати |
| ше наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младо |
| а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појах |
| га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше пола |
| от дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митр |
| зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори |
| овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијо |
| на се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, г |
| До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и |
| ату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво п |
| а.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба најве |
| е на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла |
| ицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Мли |
| > <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотр |
| а Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се л |
| Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Св |
| , и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару |
| ивахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста кру |
| ене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстиј |
| у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави док |
| широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним |
| но полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских |
| ирок на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколе |
| напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане |
| а, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко кој |
| p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да ј |
| не, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала |
| ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — н |
| учити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће п |
| ам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по д |
| им.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина |
| лећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где мо |
| ="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— |
| њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружан |
| p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па |
| ећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p |
| о посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини |
| ти, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му ре |
| е, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p |
| огледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишено |
| рских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и |
| рела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у сам |
| баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на |
| ку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока срп |
| шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} |
| високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју |
| са писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је нам |
| живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да ј |
| тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="1 |
| .</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} |
| главље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику |
| тити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од теб |
| ајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са с |
| ливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо бра |
| к унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до |
| а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко |
| а српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>В |
| ојом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Царигра |
| ри Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њи |
| на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим |
| ен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти з |
| и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажах |
| говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се |
| ени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! |
| Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слик |
| оља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотск |
| тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на |
| } Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљ |
| ј, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошл |
| ну непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, повр |
| шћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се |
| ше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утвр |
| ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где с |
| згуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> |
| о писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се |
| чи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен |
| <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У оч |
| {S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер |
| ="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било |
| /p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ев |
| о...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако |
| и кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би |
| другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с пе |
| ашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обоји |
| ћи нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан |
| у зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремље |
| до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорик |
| рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</ |
| речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише јед |
| вене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве |
| великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, в |
| онео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој дом |
| тавила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам |
| збрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </d |
| ли се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже да |
| преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, |
| дати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођош |
| и.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> ст |
| знурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Мих |
| го одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које |
| - Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно |
| ну зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је |
| двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> |
| андаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је тр |
| ви!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита г |
| ом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико рем |
| жалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који |
| риђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?< |
| оја га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође |
| > <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, |
| оче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставит |
| учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта |
| .</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и |
| лутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури |
| не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> |
| већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја воли |
| да ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са њег |
| и освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће к |
| његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост откри |
| игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не об |
| си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада |
| а опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша с |
| т проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Њег |
| уваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по коле |
| би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита |
| га оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S |
| ограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се |
| голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из |
| ца ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Б |
| те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носил |
| ти, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} В |
| Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време т |
| /p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучн |
| у и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по запо |
| на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.< |
| де поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада ви |
| зо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толи |
| а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно |
| ти онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше |
| раг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с на |
| хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати. |
| еко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да |
| Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно ста |
| ма отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помо |
| лове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар зау |
| /p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} З |
| овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком |
| многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе д |
| ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном К |
| з њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло ј |
| р не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори |
| сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда |
| и и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{ |
| земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Ни |
| евић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</ |
| p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она |
| ку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који ј |
| онови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146 |
| го за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе |
| то увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова |
| ветог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p |
| , а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре |
| оме дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено |
| ио свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само п |
| иче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочан |
| па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера па |
| <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p> |
| а ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шт |
| јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати М |
| остигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику? |
| <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="2 |
| оше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста |
| новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не |
| т састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну |
| ио се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче затал |
| вом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме |
| грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању |
| р обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако в |
| S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам |
| не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p |
| очеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете п |
| јаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзн |
| рдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скром |
| ом, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим |
| Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови |
| љаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ т |
| е се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик м |
| у.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се |
| <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљ |
| рзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео |
| а београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учин |
| истати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Ј |
| акрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено с |
| ести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом упра |
| љеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић |
| е пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред |
| ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више |
| ту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у |
| о, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска |
| освећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном |
| а а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода |
| на судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се |
| а у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети |
| радом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се |
| че Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се |
| ше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је би |
| дну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку с |
| звесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно |
| рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго пл |
| .{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше остав |
| верено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох сво |
| Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском |
| јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту |
| .{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и неч |
| високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високи |
| ња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А г |
| зив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне н |
| властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војв |
| Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Го |
| рохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угл |
| и си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у г |
| Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— |
| куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанак |
| сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љ |
| .</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— |
| раду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дв |
| p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не |
| та више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња њего |
| е тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Гор |
| Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио |
| м.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то са |
| не ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да |
| ица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— |
| деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку ј |
| вораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазд |
| цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} За |
| ише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначн |
| Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освоји |
| , кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада |
| могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним |
| вима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојеви |
| да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ј |
| силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим |
| озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложе |
| соке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на к |
| диница у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћ |
| до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са оби |
| јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме не |
| а је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спушта |
| ослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.< |
| ачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Гла |
| дило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспо |
| премао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле с |
| бисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовас |
| е славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чи |
| наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли |
| шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који |
| крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све ш |
| е <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота с |
| бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним а |
| ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио |
| Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Му |
| е и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, |
| тмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у једа |
| има пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад |
| сле оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са др |
| Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневн |
| Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана он |
| са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где |
| сточно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још |
| " /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души |
| нком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јун |
| ше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнеж |
| реме војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p> |
| илост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох |
| ди у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред |
| сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре к |
| милија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заишт |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C18"> <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</he |
| ута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и |
| погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све т |
| ВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори са |
| } Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац |
| остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит |
| ру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p |
| славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда |
| да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господар |
| сти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се |
| побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Но |
| и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу. |
| рже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом своји |
| — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука д |
| воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле |
| ет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспо |
| ли кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и раз |
| ица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с к |
| оза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика |
| говоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело. |
| p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше |
| наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како |
| — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш г |
| ад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а њего |
| поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по |
| ејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје пос |
| >Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што |
| одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа |
| е па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним пог |
| е бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те |
| близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Сн |
| одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дрено |
| и се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса наре |
| ином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза прир |
| над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовц |
| амзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза |
| е смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слобод |
| монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на |
| /p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разг |
| лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше сву |
| ог и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осе |
| да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо |
| ној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је п |
| брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{ |
| топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господ |
| ма на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врм |
| pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају |
| ји бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писм |
| агу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на ус |
| сплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забравље |
| јпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он |
| можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде посл |
| ема сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумор |
| , издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни |
| едног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први |
| ако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, по |
| моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, |
| pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која ј |
| слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно |
| о се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се |
| Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе в |
| вић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин |
| ти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} |
| S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Де |
| а ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој |
| има и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су д |
| тео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ |
| заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није у |
| ни који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула. |
| и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} |
| ЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко вре |
| зми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не |
| Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из |
| тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим |
| ста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослав |
| бро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{ |
| и ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> |
| омена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у |
| ног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот |
| ад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му |
| чки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и |
| ада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика |
| њим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару. |
| овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од н |
| а тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема |
| ли је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и дос |
| и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана ка |
| остраном граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало поз |
| да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говор |
| волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Ниг |
| сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки |
| едаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори |
| еговом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n= |
| ти!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему |
| се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са и |
| јом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачко |
| и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понав |
| е; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и ку |
| бра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} |
| гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих |
| } Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуз |
| ених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господств |
| лону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! |
| Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толи |
| че Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатељ |
| е од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n=" |
| полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша о |
| одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била п |
| , већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p> |
| Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару |
| о проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.< |
| ="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спрово |
| в бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се ја |
| подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он с |
| полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути п |
| притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа |
| ђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се укл |
| ра не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда |
| ватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те заб |
| леда право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p> |
| иш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она |
| с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} |
| езика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих |
| " xml:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</he |
| о болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" |
| а Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не |
| ити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке пр |
| ражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у ко |
| еви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао |
| четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и с |
| ин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одл |
| Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се |
| овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору |
| олико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држ |
| ина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара |
| код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим |
| ма <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање не |
| е за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише |
| у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник посл |
| има биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па |
| а Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам к |
| таде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојо |
| драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Вој |
| смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, |
| одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и |
| роли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли по |
| њи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, |
| ри на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекују |
| ад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под |
| и ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазу |
| погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводо |
| едне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p |
| а и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да з |
| је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Госп |
| овићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из |
| стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div |
| Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Прими |
| ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да |
| да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чу |
| 52" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шт |
| ужница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кул |
| едаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу |
| </p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје ру |
| .{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да |
| стаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно око |
| онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота |
| ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против |
| и у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свет |
| а је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклап |
| у, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу |
| ињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бе |
| и да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140 |
| ђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше |
| вим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто |
| нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш р |
| а их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и как |
| >— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их |
| /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на ра |
| куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те |
| а јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове по |
| <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> |
| ч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери |
| ао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло |
| гони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сук |
| нам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам до |
| у града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Ј |
| рговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.< |
| мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку |
| униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то н |
| .{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан |
| јвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању |
| > <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у пос |
| и његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које |
| астеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београ |
| их стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По |
| к много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у |
| авично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одла |
| та постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињ |
| их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа р |
| овом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да ј |
| остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p> |
| рела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— |
| адају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, |
| 130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стра |
| е.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ва |
| обојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој |
| а је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без стариј |
| .{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="2 |
| ише није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом |
| азала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Ј |
| донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен |
| штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свра |
| о од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неод |
| ко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспот |
| у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гост |
| риште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дво |
| постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама с |
| S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо мо |
| е проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан |
| која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или др |
| че навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још |
| ком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом |
| грезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао |
| је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па |
| тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа пом |
| /p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се |
| има који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше десп |
| имити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и |
| же и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остад |
| та и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњ |
| ја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а из |
| де весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим |
| господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине |
| леда јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ип |
| вић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо |
| а.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни |
| , већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у к |
| обра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да |
| кчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Сти |
| их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n=" |
| , питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и |
| у судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда |
| Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат |
| ед озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата ко |
| кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где ј |
| осподара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две |
| у па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наши |
| {S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем |
| >— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе. |
| у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засеб |
| иња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испу |
| на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и б |
| поту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој |
| ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту ње |
| ич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски |
| тави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим по |
| се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу десп |
| вај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Из |
| која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што |
| ђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и прост |
| стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да пок |
| о ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.< |
| а која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: |
| и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с |
| ађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у |
| би као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка с |
| ивица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а |
| убровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb |
| уздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и т |
| сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на |
| ијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана о |
| војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће и |
| околачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину |
| сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина |
| је ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p |
| ита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и |
| траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то |
| копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Ради |
| Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему г |
| о у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а |
| ли ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ |
| ука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима пос |
| ци и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, к |
| крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнур |
| " /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али |
| у за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно ж |
| задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задов |
| ливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> |
| е.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у |
| догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутк |
| ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног во |
| ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће с |
| ма греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од м |
| и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени с |
| верења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је |
| не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марин |
| о незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика вр |
| Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и ствари |
| Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после о |
| би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са М |
| пљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пр |
| каза на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И |
| уде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас |
| дине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоц |
| им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље п |
| отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који |
| и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад |
| вором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се |
| ских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси пој |
| хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огл |
| и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изг |
| ма, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, |
| њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже нат |
| елоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаил |
| ем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> |
| ако није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом |
| их. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах са |
| ман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, с |
| ли нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> |
| ему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које п |
| анковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са сто |
| душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше д |
| не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сест |
| ="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и дру |
| ни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна |
| ји би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с он |
| ла само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар в |
| Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене |
| а се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех |
| } Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ов |
| да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „ |
| се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишено |
| и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{ |
| ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше |
| ом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одве |
| Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јуж |
| лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на |
| <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би |
| и веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буд |
| то од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и дана |
| још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем |
| својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} |
| е могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије |
| , на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чуве |
| ена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотин |
| ме гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још на |
| ђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На сред |
| ца стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедри |
| тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту ог |
| се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стра |
| док како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb |
| замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуд |
| здваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења у |
| с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позв |
| велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је бил |
| еном мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов к |
| опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу |
| Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, најед |
| м.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи |
| ој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у |
| аже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако |
| м можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она |
| у је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност н |
| цу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div |
| снику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Зла |
| о тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич |
| ла је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници све |
| Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и |
| деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро ч |
| ена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </ |
| дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано про |
| љати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао |
| господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском су |
| ави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и доб |
| оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари дес |
| душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S |
| цу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} |
| пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пр |
| засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говора |
| истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>В |
| p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— |
| она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара |
| веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико |
| влаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да |
| зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за поло |
| ча навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звез |
| које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и за |
| васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залаз |
| аст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се б |
| а био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткан |
| каљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, |
| едних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а |
| аниште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око |
| ија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео арх |
| их окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба |
| брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у |
| е у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође |
| пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је |
| %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб |
| догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан |
| колачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд |
| p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у м |
| за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се н |
| крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да там |
| ити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласн |
| тлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако |
| вота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а двора |
| ногим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад |
| у или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и с |
| је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју ј |
| {S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те |
| го плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војс |
| ма и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих зна |
| а припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони |
| о је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода |
| ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле п |
| у Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти испо |
| ити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђах |
| авише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у |
| м запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што зна |
| да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближ |
| пола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији гово |
| ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћ |
| адо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад |
| евима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што |
| јај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И |
| на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред см |
| што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с п |
| Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче |
| сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до ју |
| сову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и |
| одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, ве |
| крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Сте |
| испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму беја |
| не који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цига |
| е стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плахов |
| згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео |
| сти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша |
| ао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, |
| Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који |
| кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвале |
| } А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука |
| р Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:< |
| ком кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостоприје |
| ђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој д |
| </p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се од |
| екивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="1 |
| ани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом |
| ло и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клеч |
| вољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" |
| како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p |
| оте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаран |
| крете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</ |
| спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим |
| тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два п |
| пу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и |
| ка — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и |
| о силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! |
| трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!< |
| сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већн |
| да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова вој |
| нској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде свој |
| ! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који ј |
| свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не о |
| улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на т |
| ездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога к |
| Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало н |
| крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлиће |
| г деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> < |
| ом лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младо |
| иде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад насл |
| егову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш |
| ао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стев |
| Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари рук |
| штину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлу |
| гљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Б |
| ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У с |
| богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} А |
| ом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој |
| ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, |
| <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим |
| еничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стоп |
| ш да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бра |
| .</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и |
| е исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} С |
| ољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему |
| гли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остал |
| ... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а |
| емо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ. |
| p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио |
| {S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора ве |
| њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог |
| .{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево ни |
| ог човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички р |
| гљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Сини |
| јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се са |
| као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ћ |
| разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвој |
| рао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су д |
| ита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наск |
| n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе ј |
| ећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велик |
| е звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи кој |
| овом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p |
| а погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода |
| м више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари |
| к осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Бла |
| ља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни |
| p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, кој |
| ужене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тиши |
| је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада мор |
| очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, ал |
| о је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год ј |
| а неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и |
| тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задуж |
| ја је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју с |
| што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед с |
| тска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства |
| ву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске |
| ндило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се |
| S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" / |
| ља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на ве |
| меном очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превал |
| , међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у |
| уђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио г |
| за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланиц |
| а благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и п |
| ше северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљ |
| борисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном по |
| >— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе иг |
| копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> < |
| говору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина крен |
| и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> < |
| што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше |
| нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одг |
| <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера |
| ма војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> |
| и све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим глед |
| ти, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах |
| 0" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано |
| никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу уг |
| умлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, в |
| се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на |
| а Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито |
| p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом кос |
| ји ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер |
| му бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Стал |
| Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспото |
| з Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и нево |
| е у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилик |
| онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га ју |
| изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти |
| а, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече н |
| Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очи |
| ја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад |
| > <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише |
| штена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светл |
| дњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати |
| ереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота |
| мен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — нев |
| иша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> живо |
| му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија вит |
| обише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак би |
| чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Пре |
| и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} |
| се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне |
| Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око се |
| > <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем |
| орници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и |
| благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом |
| , приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:< |
| ија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља с |
| /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је |
| му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— |
| p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се су |
| а Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у трен |
| <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> |
| и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савл |
| е? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме сре |
| си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p> |
| ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, ал |
| румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо |
| на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p |
| г, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше ар |
| а, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— |
| се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остај |
| вни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарски |
| блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} |
| валити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он мора |
| анковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед |
| ! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не мог |
| /p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p> |
| а млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p |
| дна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем |
| ници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар |
| Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му се |
| сности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећ |
| гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— |
| p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не чит |
| јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Сн |
| дража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — |
| дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу кој |
| у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше пр |
| заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и л |
| диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га о |
| вном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написано |
| до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој |
| он пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срел |
| мишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као |
| еђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних г |
| , витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који |
| а глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је |
| би се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати |
| аху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти |
| да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се |
| браза које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бр |
| и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p> |
| деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини |
| тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше |
| ад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало |
| кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стар |
| р ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначк |
| се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.< |
| једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао д |
| апасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери |
| во!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p |
| ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, в |
| ез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу с |
| и бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових ста |
| арији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман дол |
| мален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и |
| хвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша.. |
| а је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за |
| е невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Ј |
| а да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Констант |
| паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</ |
| им? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцни |
| вади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Ви |
| адо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе |
| за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше зе |
| се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше |
| — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, |
| {S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика мо |
| буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповеда |
| би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са св |
| ије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми |
| ли за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањањ |
| и она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти в |
| У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, преми |
| као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на т |
| добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> |
| >— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио |
| довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="2 |
| на се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> < |
| печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у п |
| оле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристан |
| он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спрема |
| се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} |
| зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад ви |
| а.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плета |
| а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Гос |
| на је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијо |
| нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла нек |
| одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа |
| оше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врат |
| е деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што |
| и жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе |
| оје су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане |
| чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом пр |
| н, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</ |
| што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, р |
| тима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу |
| а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и д |
| је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и о |
| лушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:< |
| своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој ду |
| чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље |
| је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе |
| што престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, |
| мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју |
| Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p> |
| лаве пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те |
| {S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ро |
| вапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа. |
| да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> беја |
| ад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећ |
| излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти до |
| ар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све |
| Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти! |
| њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је |
| то се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну |
| , заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> |
| а виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно |
| опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јан |
| {S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то чита |
| , а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху |
| исање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— |
| вље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на |
| мена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном нев |
| е задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од |
| тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по |
| љиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се |
| еса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зде |
| љеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p> |
| којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под |
| Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војво |
| те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} С |
| уком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! |
| баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопан |
| рогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Нај |
| речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, |
| </p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ј |
| г војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар по |
| седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак |
| скоп Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и пл |
| потову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо |
| ожи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опе |
| ораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом |
| који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас крену |
| ати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb |
| што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода |
| теже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча |
| е!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шум |
| гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова |
| и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у |
| еки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу о |
| в.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окре |
| о плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десн |
| ешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се н |
| шт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— |
| апојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} |
| љао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио з |
| /p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад о |
| е је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то |
| рају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— |
| ти.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и |
| риз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи |
| стима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено |
| оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало |
| извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му |
| и Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војев |
| екле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква |
| ека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни на |
| вом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње |
| е да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој бра |
| Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем. |
| стоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угле |
| {S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} |
| де, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што |
| Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда беја |
| ском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаш |
| што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходал |
| ивот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја |
| меташе с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево |
| а, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и |
| рмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</ |
| овуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело б |
| смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повез |
| ајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света |
| о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче |
| а и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише |
| пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је |
| викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја |
| дати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом ви |
| оде, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова |
| n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка |
| у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтед |
| оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег |
| ном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али |
| ти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство с |
| еном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојк |
| постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p> |
| дне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> < |
| <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас п |
| тати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p> |
| крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb |
| ји дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <p |
| /p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још ка |
| ст, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђ |
| Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</ |
| ј околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и л |
| задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина |
| " /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? |
| неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се |
| , примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту н |
| ерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро ус |
| сница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крст |
| .{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе з |
| овој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја пр |
| ко ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} |
| овину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, п |
| излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p |
| ави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, |
| у испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Маринин |
| м зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куц |
| сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а с |
| се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић: |
| о.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p> |
| амо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо! |
| брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зи |
| /p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> |
| буни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе пр |
| тад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се ста |
| стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упут |
| слав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Ву |
| {S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи го |
| обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и |
| зо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоки |
| ћи о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог б |
| рете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхт |
| ејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше неј |
| ити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу |
| ује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Посту |
| ог Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илде |
| ојне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера де |
| а смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи к |
| тарац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p |
| и, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречаг |
| ошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} |
| мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је |
| бе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад |
| ла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није |
| храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махо |
| т и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p |
| марка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукн |
| з брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, |
| p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> |
| а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових кам |
| право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворен |
| тлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи |
| пет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си |
| еспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и |
| иште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу |
| обитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са |
| х разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех |
| зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пр |
| русом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са с |
| тигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али оп |
| Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној |
| нем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани ст |
| о баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, |
| гдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад |
| осово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије с |
| вади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у |
| аној брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена мо |
| ти ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јо |
| нутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n=" |
| течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обно |
| поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета изда |
| га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слуш |
| рина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За ти |
| дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што ј |
| ише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p |
| иду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не з |
| није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему |
| ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи |
| ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко зли |
| ици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крво |
| војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косов |
| ња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложит |
| нину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви |
| места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи |
| <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом |
| да чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој |
| и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</ |
| прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи св |
| о, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, ок |
| {S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном в |
| сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је од |
| .{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха пок |
| света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њ |
| чких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга д |
| ћи један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на |
| <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без |
| ише, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко но |
| о краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом |
| е да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за |
| хваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом в |
| им и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха н |
| воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страх |
| од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се ве |
| вши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па з |
| пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до ви |
| и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Та |
| иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше до |
| е.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с он |
| } Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су ов |
| оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста д |
| ицом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори |
| би, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.< |
| даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја |
| ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n |
| бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред |
| ања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платн |
| > <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" |
| ку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Вла |
| да је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши |
| >— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш. |
| гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и |
| ори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ о |
| а.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну о |
| <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и |
| ије лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му оту |
| иниши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи |
| агослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? у |
| ме, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошл |
| еш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре |
| еспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој |
| ка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да |
| <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и да |
| Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној пл |
| леб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући зап |
| ако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола |
| ра захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S |
| крстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не прос |
| руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и ди |
| ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на рас |
| а и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не зн |
| Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у весело |
| оп рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хо |
| ТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и |
| и у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад др |
| ој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Тргов |
| ејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно у |
| и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина бац |
| оро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!< |
| оће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође по |
| је била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико |
| дужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље з |
| гим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њи |
| поразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви |
| дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасја |
| риз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала п |
| к гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби |
| у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити |
| ач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ |
| Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској тол |
| спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је сва |
| в!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! |
| окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту гот |
| стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни ск |
| раби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превар |
| во у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он с |
| ине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Д |
| , оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заје |
| кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и |
| иже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у позн |
| пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејано |
| , а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани н |
| дби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња |
| т што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја иде |
| а.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша с |
| не стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и |
| кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, |
| а ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не да |
| њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па |
| и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство |
| пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор |
| лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко б |
| на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце |
| још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спус |
| Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити. |
| јем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја |
| устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он |
| ика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода |
| путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским |
| авија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, иско |
| ве туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је |
| ајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у |
| <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окре |
| ратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут шт |
| кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог |
| вор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа огр |
| радском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова |
| ише нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху ка |
| или и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Прок |
| па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и |
| ну груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јел |
| је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два |
| Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, |
| о трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широ |
| {S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублаж |
| губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на |
| грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад чо |
| з ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазна |
| гледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужнош |
| тостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође |
| авкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше |
| ти зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже |
| ере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у кут |
| ећ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажен |
| га часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега |
| коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Мус |
| а који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и п |
| >У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата |
| гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја |
| пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам њ |
| коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац нам |
| адалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу свој |
| опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му те |
| епрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно |
| а плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, |
| ружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши |
| лади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота н |
| власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас р |
| оше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се о |
| добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе св |
| стављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина сво |
| У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде |
| амерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од ла |
| <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица |
| дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот |
| паде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер ј |
| отовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећа |
| бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја та |
| > <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макариј |
| коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући кр |
| и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве |
| цем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући |
| осиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и |
| ниша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову |
| ст, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се |
| исмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди: |
| тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запа |
| своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, гос |
| пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше с |
| деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> |
| зита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао |
| рт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?< |
| ахови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов г |
| ти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, |
| ица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати леп |
| ском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену |
| ред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p |
| одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким бел |
| ослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико м |
| о, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! од |
| који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p> |
| те и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Вл |
| ажаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће при |
| лата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Су |
| сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> |
| леко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и |
| м делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p |
| еравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку не |
| кад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним |
| а купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему |
| не злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на зла |
| Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметни |
| /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} Т |
| пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Л |
| егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђе |
| уда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} |
| има.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању |
| еле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ |
| ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, |
| воме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притиски |
| брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с п |
| а благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов |
| Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и |
| војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је воз |
| <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јан |
| е без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут к |
| корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем круп |
| а деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским кој |
| у падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својо |
| Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и дан |
| још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадо |
| , да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша и |
| Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а |
| рдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује д |
| е завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <p |
| као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што |
| делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и зл |
| у и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те |
| ане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу |
| изу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, |
| } У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S |
| зведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> |
| у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све д |
| овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загрева |
| му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p |
| у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за с |
| ли неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у у |
| а, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је |
| во падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, |
| т, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо вите |
| г ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједн |
| о је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим до |
| {S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно же |
| рваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Г |
| Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div |
| п који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и на |
| груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, с |
| јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијори |
| аса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо ко |
| не кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану по |
| {S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче |
| p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом пр |
| да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири |
| стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу |
| ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића |
| сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силн |
| и дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепе |
| ође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи нев |
| обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина д |
| посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жус |
| в јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове |
| туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разр |
| ажан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теб |
| земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуг |
| едему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право |
| ли је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао |
| ливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгл |
| ромишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава њ |
| један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама. |
| {S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу руча |
| е под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и |
| било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепај |
| одвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па до |
| у му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади ду |
| оле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколен |
| овати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други ј |
| ан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом |
| азареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се при |
| ист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} |
| епријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Г |
| ивало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се л |
| шивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им б |
| дару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег |
| оћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихо |
| аца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим |
| одно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и о |
| ња Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Мус |
| напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две |
| аду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађ |
| .</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као |
| се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се |
| ет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим при |
| ника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у кој |
| ђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C15"> <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</ |
| адној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји ов |
| " xml:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>К |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародрев |
| коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле д |
| ом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дар |
| њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем |
| рими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! ц |
| лаву! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку |
| арини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго оста |
| <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша |
| на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке |
| > <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p |
| е доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се нек |
| ко.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Бр |
| стелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим |
| аш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— |
| је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао В |
| е зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвод |
| ева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморн |
| е.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.< |
| исоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати |
| бре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помо |
| ле с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним б |
| тим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо |
| редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, а |
| т излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, ку |
| о могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле б |
| упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поч |
| е искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхује |
| и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} |
| славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Зал |
| } Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по ду |
| ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину о |
| а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дом |
| с доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род |
| <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једно |
| де ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.< |
| се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с |
| воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој в |
| бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући |
| ерни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али а |
| S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и |
| ливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељ |
| е дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљ |
| ик, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали |
| !{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио |
| војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи |
| губим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на бр |
| а двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> |
| му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, пад |
| и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и |
| ије.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти |
| нео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је |
| а и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, |
| разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери? |
| у и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије р |
| било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се раз |
| иш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухи |
| бије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила пра |
| веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је д |
| престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p |
| е то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сир |
| ас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Пл |
| говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим во |
| у.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p |
| о и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад |
| воде му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, до |
| "171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што |
| х блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не сме |
| а мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни |
| и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Т |
| добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или |
| сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми |
| а све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њен |
| чно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p> |
| се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град |
| а за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> |
| тијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота ур |
| лина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ з |
| ало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је |
| и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом |
| S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамц |
| опале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ног |
| д самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Насл |
| букавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он и |
| стом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би обла |
| иту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог |
| едља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе |
| мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме та |
| су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она |
| ама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допи |
| нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна пог |
| нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих о |
| да га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збун |
| м низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, |
| светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до |
| зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице ко |
| мљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече З |
| здисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, уз |
| , биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим п |
| својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да |
| ма липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> |
| знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</ |
| за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак |
| а не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући |
| у, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S |
| p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче вра |
| а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и сви |
| и светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из г |
| другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије з |
| оше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Виј |
| и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга у |
| собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лес |
| ним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краћ |
| мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, |
| а — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је |
| се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter" |
| д гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и с |
| и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно ни |
| куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати |
| преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску |
| оспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет |
| аш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и |
| крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар |
| же као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, |
| ређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа |
| ам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући |
| при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само о |
| т српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је |
| ници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстари |
| ц освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине |
| сти своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго с |
| то доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу |
| како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости |
| Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> < |
| <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и дале |
| за и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>С |
| му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ |
| даја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумњ |
| шта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог |
| аво ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се ст |
| нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не мо |
| се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без вод |
| и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отвор |
| а диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> < |
| едној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} |
| еда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се т |
| Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди |
| ве стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на |
| а кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна б |
| обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Од |
| ад тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је |
| бља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко |
| ами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађ |
| , одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле у |
| та раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подиг |
| n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају п |
| отко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турч |
| о одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледа |
| и, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се |
| „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека к |
| ла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је в |
| д путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ћ |
| ом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злат |
| ице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности |
| моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли |
| , и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} |
| авана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је |
| га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гр |
| </p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опре |
| м под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чи |
| њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко ње |
| е сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете |
| ем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све |
| вега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копч |
| искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који |
| преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног вен |
| ри душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка с |
| и због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да |
| а се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</ |
| ди гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али ст |
| аше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако |
| о ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, |
| На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у |
| а!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мо |
| ћи махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци |
| речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита |
| у ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одма |
| ред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> < |
| т стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог ник |
| Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа з |
| ечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, п |
| рећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим морави |
| оздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властел |
| свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а |
| Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана |
| двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишни |
| } Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом |
| овџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо гов |
| пископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов н |
| тао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз на |
| има се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро |
| /p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијо |
| ешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређен |
| ражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при излас |
| </p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има |
| и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p |
| пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен вл |
| и сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох |
| м чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топ |
| махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, м |
| вим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку но |
| раја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Пре |
| рати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба |
| ња.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} |
| кали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега. |
| но и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке |
| и нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, |
| у мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом |
| сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био |
| све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколениц |
| е и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала |
| кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки тра |
| {S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мал |
| дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="1 |
| ара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли сп |
| д ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху |
| ижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој ру |
| ше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни |
| дном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог |
| удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад А |
| ћа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљи |
| руштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253 |
| оме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећ |
| заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84 |
| његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке |
| стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S |
| {S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет с |
| уком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после некол |
| одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Рад |
| в део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p |
| је далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и |
| ергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазар |
| за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ |
| њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао |
| аче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју |
| ле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи д |
| оји ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда ст |
| о махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а |
| ве стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад сп |
| p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Ради |
| ужи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радосла |
| е бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног |
| стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак м |
| не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине сл |
| а, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњ |
| с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се |
| сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо ј |
| да чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике г |
| необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољ |
| један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се |
| ки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гл |
| ице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики |
| новића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћеса |
| <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> |
| већи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже ш |
| ну и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог му |
| > <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто у |
| у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу ти |
| пушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно |
| .{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно |
| агледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и |
| стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме вој |
| е, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла |
| но удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, |
| наче стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око |
| крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању ње |
| качен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло п |
| граду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрас |
| елика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвоји |
| p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској |
| еспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у |
| кла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца би |
| тини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању |
| и момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не б |
| томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по |
| еспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — п |
| ски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њег |
| ијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p> |
| и властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним послови |
| го трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном |
| рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то ов |
| породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди |
| цини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, пр |
| ла младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се |
| head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом гра |
| е, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњи |
| у правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово н |
| <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовој |
| гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурн |
| мах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се десп |
| јиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде с |
| а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ћ |
| ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, |
| о изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</ |
| авица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци ш |
| медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо во |
| преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p |
| >Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, |
| ок је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути |
| радима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а |
| и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почи |
| овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога |
| и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи најв |
| адослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је ост |
| ута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођо |
| јачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Т |
| у руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена зми |
| гиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња |
| ојици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших вл |
| ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те |
| ака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд |
| на се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српс |
| деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{ |
| једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столиц |
| Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не |
| што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска и |
| аде девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног пог |
| </p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Гово |
| о сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чиња |
| ора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и |
| пет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где м |
| му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз м |
| оме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове ру |
| оње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игум |
| зе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> < |
| ајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте. |
| ли с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше на |
| обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневн |
| ћи га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али оп |
| на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на |
| бојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter |
| високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S |
| аво збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:< |
| оге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од |
| ћа, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби |
| вља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје бил |
| иса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши јед |
| вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ |
| јаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> |
| ловину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна беј |
| два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Т |
| зо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је цел |
| уне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема |
| и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слобод |
| чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Си |
| пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља |
| ма одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са |
| кан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и икон |
| м узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} |
| мура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презим |
| Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— |
| е знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из |
| е од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак ло |
| о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству |
| n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако зами |
| венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извеж |
| једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме прежив |
| ест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дић |
| ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитр |
| мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погу |
| ше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</ |
| да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно |
| нуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима ср |
| граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде |
| ше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што |
| а самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних |
| о што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам |
| На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји зби |
| данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв |
| родужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужност |
| ије у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи |
| и се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром |
| еду не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} |
| и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону |
| кричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га ника |
| њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нек |
| ве се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу |
| ше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби |
| исмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан? |
| а не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о |
| г брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсков |
| имо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, ник |
| варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p> |
| то, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место к |
| о борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S |
| ода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта |
| ној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха |
| јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз |
| и сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо и |
| лазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад |
| оп и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога |
| ј западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани |
| ј душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму |
| ата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; к |
| овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мус |
| вник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> |
| а која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зо |
| сну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез п |
| кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела ка |
| р је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред ро |
| лу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратњ |
| а видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти нан |
| Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта |
| повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса н |
| раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— |
| ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жера |
| а с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао св |
| или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} К |
| војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type= |
| колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру |
| амести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет л |
| ара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримови |
| ла, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Све |
| е на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски госп |
| бом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свак |
| .</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом |
| лада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше удара |
| ацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убр |
| сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и |
| рушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и кој |
| ој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то |
| {S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, |
| да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и |
| Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Пост |
| } Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Вр |
| отов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у пов |
| .{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар |
| д се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62 |
| е.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким пос |
| самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно |
| ме исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом |
| Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Ка |
| роз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> < |
| студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јак |
| прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрил |
| оче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозор |
| дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, |
| те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: |
| ру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо налику |
| о се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а н |
| с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима |
| да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и |
| исоког крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, |
| о кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан к |
| да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то с |
| спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> |
| царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио |
| {S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки к |
| единице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скри |
| орили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари в |
| воме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се о |
| еко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преп |
| ркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми |
| чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, |
| аше да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново досто |
| дем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очеку |
| Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смиш |
| Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била |
| де.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушева |
| то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— |
| ова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сут |
| је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила |
| а падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло м |
| сла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и ма |
| крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и |
| им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, |
| у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с |
| јвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста ж |
| њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекив |
| приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклон |
| чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу п |
| а утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена |
| ова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет н |
| н се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотно |
| оњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p |
| рска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се нед |
| ече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мал |
| ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички |
| ја јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагну |
| да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам |
| орика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало |
| вијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровач |
| иру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, н |
| еног слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун |
| моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} А |
| им шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тиш |
| ио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} |
| в.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> < |
| натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо |
| јводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска с |
| >Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb |
| ада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се |
| лико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n |
| {S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Он |
| } С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на д |
| ра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Нов |
| е деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, с |
| воје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске |
| туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p |
| ах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док |
| <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога син |
| гинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бе |
| А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако |
| </p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а н |
| е, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим ми |
| ти. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} С |
| јаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде реч |
| ну кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши г |
| id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Марин |
| pter" xml:id="SRP18964_C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и |
| :id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Прв |
| apter" xml:id="SRP18964_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци |
| id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Б |
| pter" xml:id="SRP18964_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту м |
| id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било |
| pter" xml:id="SRP18964_C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван ус |
| :id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део |
| apter" xml:id="SRP18964_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> < |
| ter" xml:id="SRP18964_C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршет |
| :id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је |
| apter" xml:id="SRP18964_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се |
| er" xml:id="SRP18964_C10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head |
| xml:id="SRP18964_C20"> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p> |
| ="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врм |
| er" xml:id="SRP18964_C4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недељ |
| xml:id="SRP18964_C12"> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</h |
| xml:id="SRP18964_C11"> <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трго |
| xml:id="SRP18964_C13"> <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је |
| ml:id="SRP18964_C17"> <head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са с |
| xml:id="SRP18964_C18"> <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Неми |
| xml:id="SRP18964_C14"> <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је |
| xml:id="SRP18964_C16"> <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу бео |
| ml:id="SRP18964_C19"> <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>С |
| xml:id="SRP18964_C15"> <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>П |
| id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p> |
| pter" xml:id="SRP18964_C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула ј |
| г бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се вис |
| су с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и сла |
| астелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне |
| љеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности н |
| удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и с |
| а устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била |
| аштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја с |
| е вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у т |
| из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бе |
| ао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па ре |
| еда, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим |
| е га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак |
| исања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, |
| ер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што |
| као у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мо |
| узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду |
| јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очи |
| а лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте |
| лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и |
| чи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одај |
| недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод град |
| домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше сте |
| сном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика |
| обични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град у |
| ва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не н |
| их очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Њего |
| Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати? |
| хове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати |
| осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад м |
| допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, не |
| <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осам |
| де те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихо |
| што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше о |
| чи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао |
| ла код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ |
| аше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А |
| Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу кој |
| а, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, |
| мена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много |
| д сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта в |
| {S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брз |
| пита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи. |
| ко поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју разву |
| /p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша |
| ку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у кот |
| бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај |
| зати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамн |
| је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није |
| ат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бр |
| ом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Ал |
| ви, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких д |
| ма, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на |
| мија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници с |
| аруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о |
| не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бран |
| г јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" / |
| невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> |
| а, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, б |
| есте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гл |
| > <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој ле |
| м својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Мора |
| сли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у |
| а деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњи |
| кну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог |
| и био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиеписко |
| прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђ |
| знате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима заку |
| е.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се |
| лико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којим |
| исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то. |
| чем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима бор |
| рајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише некол |
| , још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже |
| Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе |
| >— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре улас |
| илатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати д |
| > тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је т |
| и добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћ |
| лазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> |
| зненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и она |
| оде немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Ј |
| ога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А доб |
| град побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе |
| бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона |
| у жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су |
| па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан. |
| окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове ч |
| н поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени ле |
| ојава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самур |
| е мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, |
| ао гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије к |
| во и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке ч |
| нас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерн |
| четог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час вр |
| њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом оти |
| њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком |
| а клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиж |
| елом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се |
| у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и доне |
| ју.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде |
| кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе з |
| ана.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у са |
| стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотв |
| уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље зна |
| е јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини |
| скакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећ |
| S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима |
| сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спус |
| и је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и уч |
| дају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце |
| , у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, двор |
| родужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} |
| читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у |
| лика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у т |
| ремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто |
| ош неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни во |
| уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то об |
| је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди час |
| у пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!< |
| пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и |
| се.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце |
| <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико суви |
| м меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је озд |
| спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града |
| но поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџ |
| укавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе |
| олаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвише |
| се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикин |
| ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у |
| пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више о |
| је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} |
| рата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је пр |
| о.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га |
| дити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S |
| ебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде гор |
| давно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога у |
| стељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господа |
| и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи |
| и горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало по |
| Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен |
| о, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} |
| но пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављ |
| ма, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и но |
| у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, п |
| д виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</ |
| ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потр |
| сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Ву |
| че Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p> |
| урцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="1 |
| <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више н |
| у.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, |
| Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освој |
| унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше |
| рибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи ни |
| асити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста |
| мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у је |
| имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни ње |
| о потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима пор |
| е би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове |
| авно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је тро |
| а није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибо |
| је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим |
| и прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> |
| ова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улаз |
| ролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране |
| обојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, |
| ше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је би |
| кадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да |
| .{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и п |
| на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, ц |
| Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје д |
| дском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале п |
| , стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за трену |
| соко изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обој |
| врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима. |
| врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и по |
| свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао њего |
| аволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет |
| и.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње виш |
| д њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види |
| .{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се ок |
| кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p> |
| о сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама с |
| бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући м |
| а Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прил |
| руди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић |
| ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини д |
| шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према |
| рда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са |
| стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање ј |
| стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је св |
| скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на кој |
| {S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где |
| ку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} |
| ећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Виј |
| <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Л |
| о изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих л |
| а се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била п |
| Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водо |
| од пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их по |
| еоград сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског влада |
| на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p> |
| тражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра |
| >То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb |
| 7" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклон |
| ко мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко п |
| евоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.< |
| лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од оста |
| ти у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученич |
| та као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром сту |
| држати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, а |
| писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио |
| ејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства |
| дског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави ч |
| апу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима ко |
| њаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>Н |
| воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се |
| раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради |
| , бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим |
| ну година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оде |
| >Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" |
| и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом |
| и и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, |
| натог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и |
| реја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначк |
| ећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му из |
| Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез |
| ада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијорико |
| p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако ј |
| е а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе |
| омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимир |
| ти.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, уч |
| Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет т |
| ет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко |
| раја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дох |
| и овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досад |
| азар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљ |
| е било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на |
| и је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини |
| <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="chapter" xml |
| есно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прил |
| </p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од с |
| прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа |
| тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле |
| ла већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата |
| лаго, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стра |
| е већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких |
| ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, |
| еке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима и |
| што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о све |
| ађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је |
| ратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап в |
| подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу |
| .{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> |
| вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се |
| ћини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме |
| и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мо |
| p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и |
| ад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез |
| ом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непаж |
| и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над |
| дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и |
| пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У то |
| овољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</ |
| линар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалек |
| че Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била по |
| јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на |
| у.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза |
| се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави воло |
| } Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог |
| " /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз ко |
| ојвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угље |
| марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} |
| .{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p |
| оћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј ш |
| p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— |
| зитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме ве |
| споду! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и |
| жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се |
| на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко |
| не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавол |
| .</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена с |
| послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгениј |
| Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је побед |
| Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, ка |
| и синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву |
| 46" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излет |
| по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" |
| ним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака |
| а морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна на |
| још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А |
| се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде о |
| Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва до |
| ка бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се пов |
| камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше ве |
| о јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало си |
| у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само |
| едам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, дов |
| амршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође |
| с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајино |
| стални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу вош |
| јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку |
| <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако |
| уса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Б |
| скопу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, |
| се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} М |
| горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули |
| свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао |
| .{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе! |
| е госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола |
| деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А б |
| у дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшен |
| рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, |
| рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце |
| т.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар |
| крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он ју |
| о колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, ка |
| <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, сав |
| > <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кће |
| Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трг |
| дича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам доб |
| де пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне н |
| а и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у зем |
| пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати ње |
| у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим |
| спот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за ти |
| учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двор |
| земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А к |
| <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобој |
| е са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по |
| > <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема |
| ете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог град |
| тране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Нико |
| у.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити |
| ло приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p |
| ати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је ус |
| лучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана |
| О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припрем |
| Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, ал |
| стати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашим |
| а <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> |
| шће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да |
| е је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и д |
| како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити. |
| То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утач |
| им одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обич |
| ајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за |
| о и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према с |
| Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену з |
| а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и с |
| Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне |
| ознатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржањ |
| војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Му |
| скрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна бла |
| крстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окре |
| путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало ост |
| е напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног |
| чно и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с |
| уњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних неш |
| у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> |
| н дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и зво |
| де удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше н |
| рвом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16 |
| 227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем шт |
| као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз |
| нку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не зна |
| пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада |
| одаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај |
| p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добр |
| и био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— |
| да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, |
| ру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала д |
| у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али пре |
| вио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај |
| ше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, |
| е с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно |
| >У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара |
| ским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне |
| а Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и на |
| и и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом в |
| } Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венц |
| се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне |
| оспођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је доч |
| јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, ја |
| а исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марин |
| платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турск |
| Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трж |
| шао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и |
| азговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравиц |
| ла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не |
| рици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, зава |
| њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга до |
| с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда б |
| побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све де |
| .{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ип |
| јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро нама |
| година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n=" |
| /p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађ |
| е појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен свој |
| ходу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерл |
| она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у се |
| /p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланс |
| к, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом |
| ода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по ј |
| еко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у по |
| у зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљава |
| </p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну м |
| е Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цар |
| да кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те |
| ста за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини с |
| до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту т |
| , слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сј |
| ећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врм |
| градски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења дана |
| изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део |
| затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када м |
| де!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, пот |
| победно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда по |
| ену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена |
| аду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} А |
| а тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта ј |
| , и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туд |
| } Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему с |
| доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног |
| и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> < |
| ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога |
| се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи |
| сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и ре |
| дркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ |
| иште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била |
| ти.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње в |
| ај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, |
| </p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и прогово |
| јорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики |
| а ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је п |
| же позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да н |
| доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлу |
| без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли |
| и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли ј |
| ог камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орло |
| то треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада н |
| тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све подели |
| —паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као |
| воја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у ов |
| ead>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Стала |
| тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих он |
| ред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ћ |
| твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступ |
| ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! ти |
| колачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с |
| ник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n |
| да му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне нада |
| деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.< |
| и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махо |
| } Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће |
| м омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се залож |
| чког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Ол |
| двећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијен |
| Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну ру |
| твом утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} |
| тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгуб |
| </p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сја |
| чко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ п |
| пет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка |
| аше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе |
| лу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ар |
| ван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари |
| се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p |
| нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, д |
| еда дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ј |
| Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче ј |
| м воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је |
| Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у |
| p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву у |
| ању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које беја |
| прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота ср |
| ље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже |
| уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода С |
| вом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.< |
| ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> < |
| p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац |
| е после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велик |
| , учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривен |
| му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очек |
| о.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећ |
| бедих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се |
| Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби |
| и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одаб |
| к, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлад |
| да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не по |
| ичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату кој |
| је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица |
| плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом с |
| не, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше |
| ј одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности |
| p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А ја |
| ојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетво |
| о је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Си |
| ојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари св |
| ков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве |
| и која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У |
| м поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовим |
| цаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и о |
| S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? р |
| тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одгово |
| је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту ј |
| борим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и п |
| опољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са свој |
| аше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној |
| ар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! позд |
| али таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била је |
| рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пр |
| више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те п |
| озар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до вр |
| после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве власт |
| и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостоп |
| глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше |
| осовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме |
| м, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, уз |
| ог дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваш |
| из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште |
| имаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, к |
| ши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијор |
| врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изн |
| о краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око р |
| ста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, |
| ојави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна |
| S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а пр |
| авши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукам |
| х се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, |
| има.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаш |
| нким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедем |
| дива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје |
| ине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза с |
| ода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свог |
| есто свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је на |
| сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{ |
| цима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху вид |
| не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим |
| о само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Морави |
| син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, к |
| ављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на |
| алаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја |
| еле њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди так |
| се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, д |
| свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише ч |
| ци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија |
| не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив го |
| аше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S |
| е Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту |
| граду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и рад |
| лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова |
| још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се суза |
| евића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p |
| лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је пов |
| рне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда |
| мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пр |
| на је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха |
| одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћ |
| д је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће |
| 82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, |
| 157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад те |
| адоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и |
| свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумач |
| в, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стиго |
| енадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се попл |
| неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз вели |
| ст који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Сини |
| ека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти с |
| му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> |
| тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угоди |
| и га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже о |
| многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не пр |
| их колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила |
| ише пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађ |
| врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сум |
| латнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала да |
| уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збиш |
| кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као шт |
| немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговор |
| лугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а |
| е дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђ |
| А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим |
| арства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Р |
| Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Ду |
| Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако беј |
| етњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечит |
| крипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих пр |
| велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?< |
| нут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Н |
| где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада с |
| >— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и |
| мо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорик |
| е још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној |
| мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих д |
| оког сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од |
| рата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен п |
| баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, ко |
| се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око н |
| , расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку р |
| ла који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи с |
| па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је |
| "14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он у |
| и се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висин |
| кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и њего |
| нда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута д |
| врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северн |
| .</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и ско |
| и, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут кој |
| кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападач |
| пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник |
| .{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз |
| којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на др |
| на.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дуга |
| хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да зн |
| чи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом |
| ако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући |
| ок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Ву |
| ђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па са |
| у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се |
| су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуб |
| Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остав |
| то имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, п |
| тући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје. |
| е се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископ |
| на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим с |
| уку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори |
| вера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, |
| уби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p |
| Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није д |
| и Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује |
| е крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— |
| у, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким п |
| м.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се |
| се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти бесног |
| онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се к |
| е са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p |
| <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере |
| јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође |
| достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, |
| и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним |
| ваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав п |
| сечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред вел |
| мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена |
| орим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и мо |
| огонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} |
| о одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времен |
| е косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милос |
| рика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна д |
| лата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.< |
| све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n=" |
| ву Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто |
| ушу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, |
| ор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је на |
| ца за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну гр |
| у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> < |
| врати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине |
| их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p |
| шљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предава |
| еливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата ред |
| м по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим |
| .{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се |
| вода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румен |
| е не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, б |
| поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на |
| о, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео |
| који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем саг |
| но додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чуј |
| немо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким |
| бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме |
| ега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; |
| се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} |
| гљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га ј |
| .{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, |
| ху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око |
| ="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души св |
| груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он п |
| ље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам к |
| Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} М |
| гу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спас |
| о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе |
| увши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одма |
| азима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно од |
| капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже |
| рада изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="1 |
| још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и св |
| Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту зат |
| /p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положиш |
| у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, |
| у, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и у |
| е дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у зем |
| слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш |
| ћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић до |
| ећ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас |
| ада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна |
| Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови н |
| оту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз |
| S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, А |
| Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше |
| аде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Б |
| окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хо |
| !{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекн |
| и расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена о |
| га своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли вер |
| су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, п |
| и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла посл |
| најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} |
| падом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погин |
| Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> < |
| (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} |
| прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде |
| и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајућ |
| ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу ја |
| ружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Мар |
| p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p |
| >— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и и |
| .{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не |
| милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Стареш |
| дић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да т |
| ју на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мут |
| неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар |
| е неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он |
| удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, ал |
| у дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада |
| тишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно |
| </p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} |
| и али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p> |
| рећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му та |
| а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта с |
| иње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, |
| у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку к |
| ошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи |
| свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући |
| пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две |
| мни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајк |
| ода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати живо |
| ветиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Те |
| м разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседи |
| ко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су г |
| p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, |
| зала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Об |
| трани грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом |
| га ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао |
| с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бе |
| тисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> |
| рни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао к |
| отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека пов |
| е бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам |
| њом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се |
| чег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сус |
| за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу |
| пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</ |
| /p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подрж |
| збуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташ |
| ђох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с |
| онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша се |
| ћом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} Т |
| /p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злат |
| етар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напр |
| ти на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу п |
| у, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад ст |
| иште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближ |
| енога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{ |
| им млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p |
| ло суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео |
| а.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој |
| има, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскоп |
| И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, она |
| ђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји |
| као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристани |
| на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад ни |
| еспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> |
| живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго ор |
| На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго зара |
| <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у ис |
| једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога |
| бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она х |
| ше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами призна |
| пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Бе |
| им сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} |
| опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p |
| и храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стад |
| Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> < |
| начко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде пр |
| е својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана оп |
| а са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Ра |
| је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од с |
| у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема |
| племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић |
| лободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и њег |
| е изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота |
| <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше |
| т!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се шт |
| а, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним п |
| пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игум |
| обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који |
| че епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ ни |
| оградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих с |
| авићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да |
| разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{ |
| е нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљу |
| > <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене на |
| о кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика |
| па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ |
| p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јо |
| ире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас бил |
| жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на ср |
| ра, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да |
| Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком т |
| вљеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Ра |
| мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде |
| >Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовал |
| елом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три |
| , а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо њ |
| срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанци |
| писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S |
| здржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљи |
| укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и ди |
| м господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за ј |
| да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник |
| аш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним обл |
| атничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, |
| емљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар |
| рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешир |
| зговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, |
| горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, изл |
| муровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног |
| е грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса |
| соким узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У ње |
| p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} П |
| b n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:< |
| нати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру за |
| се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а |
| арана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обич |
| гло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и гос |
| p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке неб |
| е у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још |
| згуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима беја |
| о вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не мину |
| авладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с њ |
| једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према |
| евешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог иск |
| речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио |
| и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад в |
| ађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> < |
| ожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p> |
| редама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахи |
| ђоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са |
| спослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров д |
| сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пођ |
| p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије |
| ђе и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну |
| во на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n |
| ну, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, так |
| их врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема |
| они се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у оч |
| упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> < |
| крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је треб |
| дело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на п |
| исерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез |
| винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи в |
| су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне б |
| а на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у |
| ао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњ |
| е!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно |
| ље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и леп |
| нији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвно |
| ли Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи ув |
| о становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу и |
| главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турск |
| авнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу нов |
| > <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову до |
| ског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови |
| вера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, |
| то си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} |
| из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на стран |
| и гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао |
| и к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливер |
| вцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и |
| ијатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић |
| стоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати за |
| ски пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску |
| n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим |
| где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Ка |
| им господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од |
| да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морал |
| вао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи |
| а девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико |
| сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у г |
| гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те зва |
| е.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радосл |
| потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и прија |
| се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим |
| вао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Арх |
| е купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и |
| ми прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметник |
| иле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала ре |
| /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при сави |
| n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом де |
| во и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо |
| им, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За т |
| игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у св |
| опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> < |
| ити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, |
| ти деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подиг |
| мете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у то |
| ох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорит |
| у и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за т |
| амом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цр |
| порова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју |
| ој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благосло |
| , а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па |
| рчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, |
| у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} |
| вану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало прес |
| креће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори ч |
| з ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часов |
| то у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да |
| адослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако |
| и дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>У |
| {S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв |
| ише могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим |
| јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут у |
| Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> |
| а као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве ст |
| ика.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи |
| ђаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме чов |
| у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је |
| и је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро поз |
| соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} |
| опрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их н |
| у ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића. |
| радски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води |
| о да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, ст |
| место одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Рад |
| стојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у вис |
| е дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили |
| А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да с |
| асполагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвож |
| Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовц |
| ода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њ |
| е минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Зл |
| да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Од |
| ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојеви |
| е и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица к |
| деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот |
| стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним |
| вом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе с |
| асејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} |
| сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему |
| ужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је во |
| >Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусул |
| и се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S |
| а се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Запо |
| де ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадо |
| .</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошл |
| де сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет |
| коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунч |
| ик хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново |
| шницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је п |
| мере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћеса |
| вуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него |
| ов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом |
| светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало с |
| бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужи |
| однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни |
| о у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше |
| оре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће С |
| виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару ј |
| а кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на |
| болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мис |
| ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак |
| ни деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа |
| же!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенит |
| ечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остад |
| он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог чове |
| ше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на вр |
| озив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са доб |
| н.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја |
| и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај би |
| ви:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> |
| о остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{ |
| д је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног |
| лоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је нег |
| у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је |
| разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братс |
| ећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна ба |
| незом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босан |
| отисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према |
| р и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао |
| и.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у |
| о да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове |
| ад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на |
| очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину из |
| на врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог о |
| оше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колик |
| њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="cha |
| али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне ст |
| није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, |
| ки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, |
| колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћу |
| ти, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се п |
| вих деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из |
| ну у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као дес |
| ише задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару |
| нога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Р |
| Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна о |
| дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, вл |
| ковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада с |
| г наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прили |
| S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен за |
| > <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једн |
| ити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу ст |
| своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, |
| опустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју ст |
| гребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на |
| ог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још |
| , ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанс |
| други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепис |
| у.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих в |
| кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не |
| Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко |
| На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује |
| {S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! п |
| дан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату к |
| : под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb |
| <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бова |
| гибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда |
| вишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и |
| овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S |
| оцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у тре |
| пуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} |
| ојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њен |
| сар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспре |
| и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима |
| p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна в |
| тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило н |
| кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n |
| ила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је |
| .</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</ |
| на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ј |
| м нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, к |
| ставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући |
| мах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у дв |
| ји часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а о |
| праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђ |
| ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аман |
| еже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полу |
| лу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би би |
| на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ |
| вор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, в |
| ва и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> < |
| Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— |
| авестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Ал |
| <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у дл |
| сулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша |
| сеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба му |
| о с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у |
| с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили би |
| м обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари и |
| е деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} |
| мљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Б |
| n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави гра |
| мајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са два |
| дање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} |
| ића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако д |
| вршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу у |
| О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрсти |
| ве прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади |
| не опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради бол |
| ји је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво осван |
| аде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка нијед |
| 33" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујућ |
| м пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један стар |
| иву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у трен |
| ин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тр |
| ах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Та |
| који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који |
| спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри М |
| у стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{ |
| ина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у |
| ила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном |
| </p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика |
| , рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољн |
| земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Поди |
| могућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> |
| а то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, ч |
| а се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београ |
| ћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, чов |
| ше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасн |
| добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га ј |
| >Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, вој |
| бор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич г |
| ити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, д |
| м пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронк |
| ите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са |
| знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — |
| у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом |
| кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу |
| , младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља |
| балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајућ |
| амо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за оно |
| > <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34 |
| рст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Ол |
| иваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те д |
| етну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбор |
| да код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи |
| д очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место |
| је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече м |
| еног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она оч |
| гљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Ма |
| се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.< |
| евана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге њег |
| ти и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Зла |
| ледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шт |
| моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чист |
| ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло! |
| ротовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p |
| је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко |
| стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести |
| араше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу |
| стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да |
| Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио ко |
| еко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" |
| мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p |
| роцени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ п |
| слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда ок |
| уо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.< |
| ливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Д |
| ар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко ти |
| S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривен |
| ећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то м |
| авнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S |
| осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути |
| с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци рак |
| се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту |
| аву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони ко |
| ...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође |
| и исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у |
| ове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко проз |
| ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно ј |
| рад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како |
| српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници |
| /p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу с |
| рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n= |
| иње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изн |
| почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дуга |
| ара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом |
| а у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспото |
| н је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са башт |
| еши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у о |
| старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво |
| и, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <p |
| око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних сто |
| у, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навиш |
| у и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На |
| ху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и |
| екну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кр |
| заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо к |
| они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам ви |
| <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, |
| ше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она |
| да одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом. |
| што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздр |
| ће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање дов |
| бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити т |
| главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у |
| ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липов |
| ши и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне испо |
| рди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> |
| издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије х |
| ако је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p |
| један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и с |
| алчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег |
| ину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} |
| прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још је |
| сну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Ал |
| крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Стал |
| али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Десп |
| " /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, |
| зе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорик |
| леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ мо |
| брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту ј |
| најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи к |
| евић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који |
| за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца запове |
| к азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од н |
| Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, |
| изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не ре |
| једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону стра |
| имо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не! |
| ио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што |
| оје деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност мило |
| таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на узди |
| ва <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p |
| ој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што |
| да продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и до |
| преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло с |
| ише не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молић |
| се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци позна |
| опустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пе |
| би деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— О |
| и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на пра |
| ди све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве. |
| ! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевге |
| је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се беде |
| се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, |
| посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући |
| изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарниц |
| } Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Мор |
| Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све |
| њаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори |
| ину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом |
| злике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства наш |
| желе друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бран |
| ља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом |
| а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове |
| уша.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани ш |
| велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последње |
| ко ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода л |
| буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се окон |
| око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си чес |
| ву прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али |
| во јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кри |
| ника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога да |
| едно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми |
| .{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, |
| амо %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S |
| нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да н |
| је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Беог |
| у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Ву |
| с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је п |
| а у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у т |
| њем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на |
| Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и пог |
| ицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— |
| етнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Соко |
| S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с мо |
| ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — |
| Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне уда |
| то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане с |
| зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабра |
| ки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота |
| хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} П |
| из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је и |
| рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <di |
| биљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њихово |
| /p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте ба |
| а није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да |
| S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а кој |
| Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да |
| де девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни он |
| бљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пр |
| p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— |
| додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S |
| лактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина |
| у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један |
| S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари. |
| баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Си |
| јаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али |
| ећ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза |
| ина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који ве |
| и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са десп |
| .</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он ј |
| >Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пр |
| ио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се гл |
| а да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још |
| — Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе |
| нио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше из |
| и куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пре |
| лмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког по |
| ЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срц |
| гљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} И |
| Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са син |
| ћ који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поб |
| благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашт |
| вој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини шт |
| Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, |
| е Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких д |
| авити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Ј |
| о властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић |
| мировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита ј |
| <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n=" |
| звала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге. |
| а први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и т |
| ad> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро пос |
| Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за |
| удемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко пот |
| абљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, |
| ког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најс |
| тељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког власте |
| ст и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са г |
| <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца |
| од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућан |
| е поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборис |
| амоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одг |
| чне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест |
| е све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} |
| витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним пле |
| дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груд |
| више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га в |
| срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадова |
| ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буд |
| ао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук |
| де у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за |
| баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разуме |
| тивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипа |
| погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> |
| е Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаш |
| ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот о |
| из оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умо |
| које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд ко |
| > <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, |
| од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим би |
| н, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва |
| обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на оба |
| разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се |
| властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор крти |
| потства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовис |
| еби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрн |
| ебе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршт |
| Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, б |
| от! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <p |
| бе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није р |
| <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез |
| а.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — н |
| ли од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петна |
| .</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила гд |
| ебегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и |
| е познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Рад |
| арина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула |
| омадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верн |
| је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да коп |
| ј је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом |
| од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у ов |
| — Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим |
| <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој ви |
| евић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, |
| е плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златотка |
| > <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жаго |
| о проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког |
| еверозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу дог |
| а стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} |
| а чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи |
| а крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја са |
| путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p |
| их, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, |
| својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високи |
| би за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим |
| заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њихо |
| заним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима |
| Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div t |
| волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належу |
| и није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S |
| средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од |
| </p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир |
| паца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који с |
| каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху |
| <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравиц |
| анђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не м |
| кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољн |
| кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван |
| а маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи к |
| евљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митро |
| згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз и |
| а северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у |
| заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазе |
| сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене |
| о навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само д |
| ку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену |
| речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спу |
| њега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повис |
| шеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре. |
| да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао си |
| Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру п |
| p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недр |
| ици, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На прес |
| Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А ра |
| побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељиц |
| а у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехме |
| ам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре збор |
| је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду ми |
| м, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Т |
| а мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било |
| — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва |
| се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од |
| што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је в |
| стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успр |
| светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци |
| која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућуј |
| а нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла о |
| кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код ц |
| гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се ста |
| > својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влат |
| S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, сме |
| прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S |
| и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Иг |
| је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше |
| имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам с |
| аревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војв |
| исоком осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, |
| ста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и од |
| <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребн |
| м, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бит |
| нда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као |
| са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> |
| у за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што |
| шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и ра |
| дну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш. |
| ица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор А |
| и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са |
| а сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас |
| пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богато |
| дника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па |
| сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град |
| знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, |
| ики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи |
| толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па |
| сар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се |
| а човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без теб |
| ="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Ар |
| главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне: |
| повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на дво |
| била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а ода |
| дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n |
| н тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачн |
| евој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени у |
| иже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако свет |
| мо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни |
| мо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао д |
| има другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које с |
| у станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се с |
| p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и ин |
| дару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> ду |
| охвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} |
| а.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљк |
| ју ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не смет |
| седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати пој |
| ут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата |
| љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена |
| — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на сам |
| се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стева |
| иђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па |
| н живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљење |
| ку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мре |
| великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод |
| по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S |
| ети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који |
| рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног плат |
| западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не у |
| воју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаве |
| вницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртови |
| а наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Зла |
| усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност |
| ајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> |
| ахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изне |
| <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Ј |
| ода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и |
| не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађа |
| Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад |
| 6" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу |
| нас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора в |
| Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред |
| угој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покај |
| не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрс |
| кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубос |
| натом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војво |
| и мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса тр |
| уди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаш |
| девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново па |
| лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати |
| будна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци |
| небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!< |
| особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А п |
| а јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не |
| шли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и |
| крене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз |
| <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копља |
| ини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди |
| да сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша |
| нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа |
| а радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанп |
| "122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“ |
| лачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ |
| ге душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} |
| се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у |
| у да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они з |
| војих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић. |
| {S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи |
| виђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близи |
| пот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се ње |
| —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у ли |
| тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за |
| ојвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на су |
| ти дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узаст |
| пском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште њ |
| .{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш бла |
| ли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обе |
| ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разб |
| после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у ист |
| стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане дал |
| </p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одморо |
| ви други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бе |
| ем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</ |
| а.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах |
| навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То са |
| тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао |
| ојском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио |
| {S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака |
| једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погле |
| <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за |
| реме држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој н |
| о врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је |
| е кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знат |
| Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за |
| ни јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дво |
| Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Ма |
| да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у |
| богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службен |
| иње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало сави |
| а у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слобо |
| <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубров |
| > <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> < |
| радом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смр |
| дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у |
| ео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не |
| ВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро |
| изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња два |
| еговог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.< |
| ило тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевс |
| воту и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да т |
| ну војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах о |
| у оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич П |
| радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас |
| тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи кој |
| носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну |
| а места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијо |
| рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С |
| Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгони |
| нам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} |
| {S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка вл |
| о те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стиг |
| ђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Ви |
| и поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био |
| бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разгов |
| деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Је |
| ободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопо |
| ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Д |
| енцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намес |
| ad> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови |
| у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић пред |
| </p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћ |
| ћ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајал |
| усе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима с |
| ова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и там |
| опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао |
| ешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити око |
| она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у пом |
| е још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цари |
| да и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје |
| ркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не |
| исмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство. |
| /p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спр |
| све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часн |
| ђусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, |
| по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који |
| спођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми |
| кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати ка |
| х ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онд |
| з је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, |
| зредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду г |
| и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благосл |
| " xml:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> < |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се о |
| да не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати |
| људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} |
| же, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним звер |
| ора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људ |
| а госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима |
| ажару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој ко |
| /p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет |
| шио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега с |
| Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То |
| о му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећ |
| астелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас с |
| е кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} |
| з свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и |
| дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине |
| т па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина |
| ја је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучн |
| е на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела св |
| речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојеви |
| .{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </di |
| еспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освој |
| д хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> |
| ="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у д |
| нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху |
| е државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — дес |
| ру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бе |
| ство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кне |
| без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно |
| а осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу |
| је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —< |
| Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на у |
| ц.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понов |
| е тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом о |
| тство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро ка |
| се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Ј |
| <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи |
| ахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Он |
| лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде. |
| па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако |
| хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, |
| о се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, |
| ве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће треб |
| ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, |
| ба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје св |
| н је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?< |
| раћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му г |
| могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друк |
| уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до гра |
| ихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи о |
| азом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куд |
| ту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара |
| лом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест |
| ијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жед |
| већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Ма |
| јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догоди |
| а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, |
| ј једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} |
| S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак |
| бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући исп |
| аво да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу му |
| е ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава |
| сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и |
| дболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато на |
| нски властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Си |
| на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову сна |
| авари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и |
| влада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности ве |
| , Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен |
| ио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовц |
| гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође једа |
| вицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао |
| чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпођ |
| м.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окре |
| се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окр |
| ну да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, |
| руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па |
| туповићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу < |
| од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или ба |
| ет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Мн |
| се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора |
| е на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у |
| тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> насл |
| догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Рад |
| у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p |
| ало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера о |
| а ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер |
| хом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлић |
| ати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за |
| град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" /> <div type="chapte |
| адача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p> |
| у, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкри |
| лим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко мож |
| радама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесо |
| земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Ста |
| начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угље |
| им прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па с |
| се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и |
| оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работн |
| е како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави |
| и тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на ко |
| диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слу |
| м је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" |
| уда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бај |
| их људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а |
| ви, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у ко |
| менима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих |
| часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђ |
| 4" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи |
| ном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пу |
| и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јев |
| уђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима |
| {S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с вел |
| а се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у |
| утку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} |
| дан старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам и |
| пе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, за |
| орну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љуба |
| се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обр |
| ладе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом |
| раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако се |
| ан зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се |
| лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а оту |
| ном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом |
| уди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје! |
| туд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се ши |
| ете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка |
| ице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гла |
| је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковић |
| пустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас |
| анко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тад |
| у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса |
| прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не из |
| Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко реч |
| низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жл |
| Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута т |
| ала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача пом |
| } Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мен |
| ари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, |
| ана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су м |
| шник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком п |
| .</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујез |
| веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђе |
| ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Ј |
| p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долаз |
| >Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и г |
| p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> |
| p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и призн |
| уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских ј |
| ујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту |
| У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, |
| ј соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чиј |
| n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена са |
| <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати раниј |
| доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који |
| д наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико |
| ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што |
| стио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по |
| око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у с |
| p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад ми |
| же на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу |
| црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим |
| ивера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је |
| .</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене |
| ранин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћеса |
| српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвоз |
| 8" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе |
| ри.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми д |
| и обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Та |
| д хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, п |
| оја је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно рам |
| а нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p |
| лободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се |
| а Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, |
| обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то беј |
| мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ |
| с нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, о |
| строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у |
| лико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, |
| не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора г |
| јао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да |
| у, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обр |
| да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом |
| али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — ј |
| тчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће пог |
| то а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина кој |
| те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над који |
| ђаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два раз |
| ="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју |
| аста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не миш |
| ој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не |
| а заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљ |
| и га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гр |
| азда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе ник |
| е што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе глав |
| д по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу |
| гуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету оби |
| е и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закр |
| р речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ћ |
| ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од |
| ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на |
| ом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с то |
| поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и |
| гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој |
| захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима ко |
| } Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац осво |
| о ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да о |
| .</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме злат |
| ако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу |
| Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов |
| купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено со |
| 9" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи д |
| ти, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> |
| јасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била |
| S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћ |
| а сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да рад |
| узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сре |
| е спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људин |
| ако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним в |
| сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да см |
| ји је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Ка |
| део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свет |
| <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенито |
| ну.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је |
| а су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који |
| против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да |
| ма и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о го |
| Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему |
| овац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градск |
| у северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и чест |
| ше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не проп |
| а Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— |
| <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</ |
| епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборис |
| ок и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем |
| едом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као |
| жева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан |
| авичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свра |
| Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се у |
| и кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста |
| Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред |
| , кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> В |
| у златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци |
| не очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мисл |
| ворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и |
| иљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!< |
| } У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одгов |
| к и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одгов |
| ас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{ |
| с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те с |
| гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем |
| та жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па |
| мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја |
| аповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупни |
| одужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша го |
| ико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао би |
| јно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} |
| тељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до |
| ликој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у с |
| рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> |
| па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мисли |
| се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају гр |
| оји је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а озд |
| мена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, и |
| широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак |
| арца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разре |
| чна пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручев |
| се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут |
| оп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохв |
| е Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну ле |
| и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све ш |
| ла.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слобод |
| одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градин |
| едан мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози |
| плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико ис |
| баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чи |
| мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасо |
| рутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се ви |
| ила у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је с |
| влачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато |
| а, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о крет |
| им.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене о |
| Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p> |
| {S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино |
| огла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору |
| џанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а шт |
| /p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или |
| смо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске. |
| виленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око |
| за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин н |
| ше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и де |
| и за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источни |
| ем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што |
| је горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са стран |
| оведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни |
| {S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Ко |
| е.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главн |
| е стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане |
| епе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога кој |
| која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На |
| ш из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p |
| ним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранк |
| вна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране н |
| е као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд ден |
| едном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуск |
| , а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да |
| а опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћеса |
| у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз вра |
| ла, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на груд |
| ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради сабори |
| азак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb |
| .{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали |
| етње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод |
| з Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране |
| авља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њи |
| учен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштени |
| хну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада |
| ак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продуж |
| а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опши |
| У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко ко |
| редине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што ј |
| д језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем к |
| т Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна |
| нци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови |
| одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно |
| ких источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у |
| аху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за оби |
| ним вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, |
| гов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка |
| о девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају ка |
| дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се |
| ином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би |
| ној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и у |
| ли, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам п |
| ћи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> < |
| да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лиц |
| али поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већ |
| <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји |
| ог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепи |
| p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било п |
| војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добр |
| оге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, х |
| . да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал |
| {S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p> |
| тку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и |
| и батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под раст |
| ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да с |
| це, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се прип |
| јући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после вел |
| ом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ |
| } Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је ве |
| ило је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у |
| о на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојев |
| {S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и |
| акови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињ |
| неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити |
| које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и |
| еобичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима |
| и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од гор |
| уна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати к |
| био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, а |
| а га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби а |
| има на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бо |
| ек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на |
| .{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита |
| га.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа |
| /p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева вој |
| , богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранко |
| ада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> < |
| цима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где ј |
| уби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравиц |
| ви убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја т |
| не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме ча |
| већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је |
| уса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче |
| ску обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући |
| е голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да |
| утем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је иш |
| исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, |
| азмишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда |
| , не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се |
| ли ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стиго |
| исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегонош |
| и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гл |
| ој столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак |
| и украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама окло |
| ва на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би |
| а и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А |
| ко: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и мо |
| ша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју |
| једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећен |
| а рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћ |
| месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, |
| м по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестад |
| е ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе |
| S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S |
| са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу |
| гојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђ |
| од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њен |
| ише жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се |
| ога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је |
| или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут р |
| но пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана |
| ога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и упра |
| у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори вр |
| овешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонк |
| p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p |
| ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених рук |
| ар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори |
| они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се с |
| у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одје |
| очи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме н |
| едаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, |
| е спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на једа |
| и му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разб |
| о града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затеч |
| ead>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаш |
| ма ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита |
| дрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крв |
| ихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са |
| не.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озел |
| ога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и |
| што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад во |
| емена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госп |
| му храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учите |
| </p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што |
| ави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и наме |
| >— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корач |
| да се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прел |
| била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче з |
| ште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време је |
| рне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбунови |
| оту, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову |
| јих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А ка |
| е коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње |
| се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с ч |
| рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и |
| ци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хл |
| утак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну |
| замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још |
| то и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштр |
| ом рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почи |
| ки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој о |
| ст преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се изл |
| алија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод |
| јвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој |
| где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима |
| зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — |
| раћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њи |
| ања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На в |
| ане од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причек |
| нички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бе |
| Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским |
| им му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пу |
| да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу |
| знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Ко |
| ао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих го |
| ници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба |
| очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освет |
| и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пус |
| оћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњ |
| ног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које |
| и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожу |
| бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један |
| као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и |
| {S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже |
| а сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада о |
| и се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му |
| и али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p |
| </head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и |
| киде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску кап |
| рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Ра |
| иковојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с вели |
| х до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у др |
| рахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао |
| дговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, п |
| вца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу од |
| заревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а и |
| очитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк. |
| орао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је |
| </p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда |
| заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспо |
| на издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати |
| ико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> |
| изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не |
| о већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао с |
| а велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш! |
| да полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му |
| х једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и мо |
| у Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њ |
| о жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>У |
| > <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архие |
| ве договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је в |
| ао гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала ст |
| испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога |
| он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаш |
| е а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих љ |
| здају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турс |
| мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео |
| .{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин с |
| ене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се |
| <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људ |
| тају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} |
| се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од то |
| рерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да м |
| .{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра пол |
| шу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> < |
| , позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватају |
| 4" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Мари |
| он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог |
| ери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радосл |
| њу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слу |
| а прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} |
| це па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пр |
| се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти н |
| рата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се ж |
| двишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидан |
| свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? уп |
| дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач ко |
| војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути |
| ч је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота |
| ен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што |
| а деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, |
| ратом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Ба |
| му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина з |
| изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота д |
| ћи, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се |
| обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојеви |
| ла се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Г |
| ољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По то |
| та хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља н |
| иша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> |
| з Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним |
| се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угље |
| дских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јан |
| названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, |
| поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад св |
| одства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Запл |
| њег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доб |
| аху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изи |
| ед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у |
| д у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу стра |
| ам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" / |
| а из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p |
| е име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвод |
| идари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и |
| ошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође |
| с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не |
| младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се мн |
| боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које |
| ла је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, |
| г извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не п |
| и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико т |
| ховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пу |
| ри стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћу |
| и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже из |
| им се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се про |
| е љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати |
| дао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова на |
| несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта с |
| бноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје |
| кну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује |
| помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пеха |
| а му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, к |
| гао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу |
| топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, вр |
| е неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну |
| ком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија |
| је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то в |
| а до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на т |
| свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече посл |
| дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем |
| ихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мора |
| Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ре |
| с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада |
| упе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа ов |
| та! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а М |
| томе животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек в |
| гу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако м |
| и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако |
| , преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те с |
| а догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под |
| чем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин н |
| инишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишо |
| апада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p |
| , и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућно |
| се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и из |
| на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очи |
| ронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да пр |
| и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} А |
| ш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом |
| олети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она |
| ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скид |
| ка, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се р |
| >— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и |
| деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек г |
| царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> |
| ен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог |
| овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету |
| ливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши г |
| дрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличк |
| атраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} |
| та Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио т |
| адна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот распол |
| p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива |
| а, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништ |
| и су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; |
| омилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припе |
| рад својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с кој |
| у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Син |
| ових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских |
| аше, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи л |
| ; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="cha |
| <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се |
| Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом пр |
| Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не успр |
| арина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју |
| страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање к |
| и сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетк |
| аре <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребал |
| отова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирањ |
| скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предад |
| !“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!< |
| </p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођо |
| и поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и д |
| откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се н |
| науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља б |
| од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му так |
| ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договор |
| а тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сув |
| је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши са |
| одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дн |
| атним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви е |
| доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:< |
| ијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> |
| гом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Дес |
| поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто арх |
| да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе и |
| та, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђе |
| е које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па |
| иче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише ис |
| стоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се п |
| изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије |
| едан од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно стол |
| се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31 |
| ри епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот ста |
| души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у т |
| списане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковић |
| е баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Ј |
| ада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог |
| p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто н |
| дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на пок |
| београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидб |
| е тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Пале |
| лико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Ма |
| сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и д |
| е ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, ј |
| и.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом ра |
| верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љуб |
| ј.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погиб |
| је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p |
| Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али ј |
| да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртв |
| олови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Бо |
| ару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ |
| да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да |
| тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спа |
| ском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опр |
| тпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња |
| ј који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, |
| пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотст |
| огла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам |
| ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и |
| а далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово кољ |
| с и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, ве |
| бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!< |
| чу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда. |
| осовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанско |
| своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку В |
| } Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћес |
| још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена |
| одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје се |
| војим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре а |
| две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко |
| ода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, |
| ера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од јед |
| вом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му г |
| Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко |
| о на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, |
| рата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане |
| указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости |
| и!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спре |
| Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И п |
| м, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланак |
| натно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> |
| о срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен |
| на у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чис |
| ти, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи |
| увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ух |
| и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућ |
| ађе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни |
| дједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{ |
| head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој |
| задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом |
| утањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили |
| на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој вла |
| цну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p |
| у светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сј |
| сности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојах |
| ог Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на ча |
| неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаљ |
| нишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче с |
| ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих рад |
| је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међус |
| високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али |
| S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунић |
| Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњењ |
| пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја ј |
| гло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечер |
| јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто |
| је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор |
| једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је |
| ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати јед |
| оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш з |
| остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нише |
| лепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља |
| и опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаш |
| укчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{ |
| } Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али ку |
| смо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S |
| баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад |
| ја Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад го |
| ушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило |
| дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржал |
| сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа |
| уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али м |
| били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је ј |
| казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који гр |
| ре горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе |
| p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго |
| ћ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месе |
| овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи |
| је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем |
| отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на |
| ман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог |
| ена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> < |
| задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме мест |
| овоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али |
| аховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше п |
| је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Тур |
| се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса осв |
| ша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра |
| ћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, |
| најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после дв |
| едру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појез |
| на на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнеже |
| ојни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између д |
| шом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p |
| ше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер |
| он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше |
| сини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с |
| на, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њ |
| ке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турц |
| је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он са |
| овима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни с |
| ле у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је |
| аклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, |
| Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе вој |
| ли се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на с |
| а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и |
| S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти украти |
| деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору |
| је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше ов |
| јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источни |
| иво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испри |
| а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом |
| Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком |
| е време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они вес |
| абио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> < |
| штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица |
| о је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш |
| нопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном |
| јсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он умес |
| ad> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг ко |
| станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола ча |
| скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног ј |
| нар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз с |
| и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом |
| чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша |
| о би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре |
| и за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало |
| у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика |
| д котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни |
| мем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће |
| ада се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске кос |
| о орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па поме |
| то има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, ви |
| ги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} |
| /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обра |
| радским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на |
| арац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је не |
| чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало д |
| head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска д |
| лобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију се |
| ијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весељ |
| {S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} |
| загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он с |
| ледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута рас |
| ш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се вел |
| ада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје |
| ке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном сво |
| јеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочек |
| рговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не м |
| ча диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, од |
| евољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ |
| доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <di |
| а Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе |
| ише размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, |
| им и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, кр |
| лником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода |
| телин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у |
| пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да ј |
| поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша пре |
| а деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба б |
| ша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом мест |
| а изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што |
| да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и н |
| ава размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки в |
| и%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је |
| ника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе |
| деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.< |
| говори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одсту |
| се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки ви |
| е и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јан |
| и двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста |
| и на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велик |
| азећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза с |
| ику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, т |
| риче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тр |
| забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледал |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо |
| ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} |
| љеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бо |
| ћима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир б |
| гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву ко |
| .</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад |
| } Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ће |
| и који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова спо |
| зведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот |
| p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за к |
| а, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од д |
| и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, де |
| везничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће би |
| мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајаз |
| анака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>В |
| ејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и |
| цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Он |
| неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе руме |
| <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече не |
| и Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасм |
| остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда |
| едајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је к |
| аме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} |
| моћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву н |
| горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Б |
| рави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није до |
| дазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у кр |
| ијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби |
| т!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</ |
| питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман |
| си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби х |
| е учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> |
| бодно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата исприч |
| </p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p> |
| и, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си |
| брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> < |
| ма се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало н |
| м.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина |
| ашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише |
| српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренут |
| p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без ик |
| миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу |
| да Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу |
| .</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ј |
| ада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез п |
| воје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је в |
| скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава ра |
| таџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под |
| ом на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно о |
| ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разгов |
| је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за с |
| ва, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијар |
| ујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, а |
| штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да реч |
| тео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обила |
| зговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама |
| срећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то |
| ше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне |
| бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око |
| деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као ш |
| оказиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млино |
| да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не |
| и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град ос |
| манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који |
| са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта л |
| бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој ј |
| је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за т |
| ма навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочи |
| а њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара |
| са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у |
| ства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После |
| на.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одма |
| коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже |
| та да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва |
| Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуни |
| е главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, нам |
| ренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина |
| ајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветља |
| На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њ |
| познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с ј |
| ијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим |
| не малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се |
| S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве ј |
| трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S |
| викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијо |
| у и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавез |
| и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја |
| љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Си |
| а земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на |
| аше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> |
| област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у |
| .{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекај |
| главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богаз |
| ође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мисл |
| ам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре |
| едаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? и |
| у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, |
| исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени. |
| уком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>— |
| ље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</ |
| незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, |
| , и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не раз |
| еспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара М |
| ротивној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Ла |
| и сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле суд |
| вају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће |
| <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писм |
| заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта |
| се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу |
| b n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је ова |
| /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} |
| руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се |
| едњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благосло |
| и је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се |
| ња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и траж |
| на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата |
| /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на |
| говиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трго |
| и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за |
| потово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који б |
| оше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један мл |
| је можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини д |
| <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и по |
| у оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне т |
| урке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупил |
| лучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ари |
| ена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пит |
| > <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш |
| ова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кне |
| рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утис |
| увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница м |
| } Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се мора |
| намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, би |
| сом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту |
| Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут в |
| е, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p |
| грезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али |
| од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот с |
| доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио с |
| се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, |
| лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гра |
| p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> |
| за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{ |
| и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{ |
| шом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ћ |
| е свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огр |
| сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још |
| е не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољним |
| од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати з |
| аштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била |
| м запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и н |
| овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха |
| га постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пр |
| оста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и ско |
| у па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се |
| и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала |
| е бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под град |
| другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме м |
| рти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи |
| лонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још јед |
| ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебе |
| те и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до в |
| ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S |
| е лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој |
| но да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином к |
| веден Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није би |
| места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, с |
| товању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па до |
| ако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја |
| ну али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име |
| — И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, к |
| , пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спу |
| а свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа оп |
| се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, к |
| </p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p> |
| здајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинил |
| ром.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обо |
| загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, п |
| таше на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Бог |
| а клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злот |
| стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људим |
| е јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше к |
| о он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у |
| тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био ма |
| надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, в |
| жд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен о |
| е стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да м |
| чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични н |
| ед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину. |
| смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога |
| подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са |
| о волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, заустав |
| ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Бож |
| а и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="2 |
| столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред |
| </p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет ре |
| ајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати |
| Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли о |
| куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који |
| ринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хриш |
| ће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благоси |
| ун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за кој |
| ежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јач |
| авом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже ка |
| ван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем г |
| озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким св |
| води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште |
| асти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне моли |
| јке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јеч |
| угачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је св |
| ног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих в |
| место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неу |
| нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Ба |
| били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за стан |
| Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека |
| вао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> < |
| Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, |
| тенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак |
| се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског |
| о је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца |
| аром витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну де |
| > <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу |
| лен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много |
| рце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена чов |
| рок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше |
| мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће |
| и одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском |
| своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаш |
| поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она |
| кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровин |
| е никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и ис |
| последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка |
| о је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага бесног |
| лиже граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо виде |
| мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њен |
| чајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које |
| оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије о |
| њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са г |
| ји се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина з |
| ше уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума |
| лили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко то |
| илно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на о |
| јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да б |
| ше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година |
| аге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући с |
| д све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не |
| ијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гле |
| дан од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> |
| икупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим госп |
| <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> |
| е од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник пов |
| т угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред пу |
| и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико им |
| путицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу бог |
| <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на п |
| , слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву |
| ала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде |
| аху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног ј |
| це Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван де |
| вим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекл |
| /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки љу |
| јевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој не |
| века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без бра |
| огу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ |
| а растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај ма |
| ро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем |
| уде, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике |
| ремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћ |
| .</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци |
| ано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} |
| S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће св |
| рика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес о |
| капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони г |
| ри друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо кој |
| м отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда |
| њом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очим |
| ћи срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу |
| е — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од он |
| i>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају |
| ова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут |
| точно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на вр |
| сокој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мал |
| рпске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и |
| ви храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се зе |
| /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необич |
| ојих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, |
| и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и ока |
| ит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољ |
| .{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем |
| а је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао мн |
| кати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову |
| ну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве |
| ласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и |
| де на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи |
| отив најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p> |
| ске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, а |
| ма.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи с |
| ло чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспот |
| прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први двор |
| кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам кр |
| ризнала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а |
| а нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује |
| би против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови |
| ном:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нек |
| S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да |
| "91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег сусед |
| Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кн |
| уго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе а |
| вде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на нар |
| неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Ву |
| Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежев |
| по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу |
| а сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше м |
| а су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не р |
| ланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао и |
| то се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Б |
| ук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била |
| ену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} В |
| било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је |
| и бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остав |
| и.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном |
| акључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше та |
| } А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеват |
| м на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у не |
| спотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављ |
| е обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бу |
| ву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Бр |
| јиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино г |
| > <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21 |
| се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади |
| нке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајинов |
| обојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврд |
| ичати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како |
| ном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише јо |
| ље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана бе |
| гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још и |
| ао заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p |
| p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће |
| радом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У г |
| ак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> < |
| , куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда до |
| ако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетк |
| не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одгово |
| су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> |
| Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тај |
| лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити. |
| ми, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задоби |
| ке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест |
| се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p> |
| о је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа |
| оћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, реж |
| ником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене |
| Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p |
| споту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе стол |
| а нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник |
| дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По |
| еспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и д |
| да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда |
| њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А |
| е.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Бе |
| шао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако |
| мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.< |
| је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} |
| ад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши б |
| ну када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поз |
| з Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој |
| рпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови п |
| а су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави |
| ка и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! бол |
| г времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а ч |
| та бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо ниј |
| тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох |
| d>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану п |
| ко хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у |
| p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако ј |
| одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У |
| СПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p |
| тадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Североз |
| која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћеф |
| имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то п |
| генија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Рад |
| опи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудим |
| е прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и |
| танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особ |
| м и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који |
| то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја |
| и, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од |
| одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући к |
| нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, б |
| страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} |
| сом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек пр |
| а.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спушт |
| ици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири |
| собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град |
| непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удруж |
| а кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусино |
| ла стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се |
| сним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до в |
| а, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским нога |
| за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</ |
| вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, |
| новање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на сред |
| еће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен зас |
| сини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари в |
| гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и |
| ка.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p> |
| учати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p |
| а, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те |
| се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на гру |
| ћ и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Ме |
| мо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb |
| ог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путоват |
| } Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и |
| еданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало ба |
| <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, св |
| и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу |
| се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога д |
| простити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веро |
| ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то ниј |
| ње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да |
| жаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што |
| отла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијори |
| де наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по |
| јом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена |
| руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и |
| аца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш |
| ођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сусти |
| p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега |
| Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањ |
| до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела |
| хова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах |
| и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала |
| Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају ку |
| елу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градско |
| здржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је |
| о?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама з |
| авица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнка |
| проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два |
| аш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи |
| тку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, ода |
| ишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера по |
| <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} Н |
| а била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црни |
| е да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље |
| <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите г |
| олико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с об |
| поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито д |
| оме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару |
| у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем пр |
| и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раз |
| ђујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше св |
| а, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} Н |
| са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p |
| је казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина |
| ник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна по |
| " /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен |
| рли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти |
| чнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и |
| лиже! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" / |
| преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у |
| обродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини |
| е госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска гос |
| Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настал |
| клета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у гради |
| ра дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа |
| и.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{ |
| га дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез из |
| рина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дом |
| то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по ода |
| и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у оч |
| г дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планин |
| е Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А |
| лико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше |
| акло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једно |
| тив проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турк |
| ако је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> |
| а, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз |
| окретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече |
| вом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе |
| и она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрс |
| госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> |
| амо се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема на |
| ост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не |
| кну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се з |
| же.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с |
| у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу |
| другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, за |
| ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи уз |
| Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Мар |
| е знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p |
| рада на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у гра |
| и се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се б |
| Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="1 |
| т иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савија |
| дани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаш |
| орњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врл |
| ота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тр |
| коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај |
| .{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} |
| уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљани |
| орика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не |
| осле неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он од |
| јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подгр |
| тилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.< |
| та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли |
| Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није |
| е среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и же |
| нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу глав |
| реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њи |
| ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји д |
| и стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под д |
| и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, |
| нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру |
| , и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бо |
| вану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врс |
| је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему то |
| ивовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак |
| даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град |
| ћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при јед |
| жне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет |
| тем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} |
| е јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са |
| кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскак |
| <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Та |
| а долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао. |
| водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стра |
| овима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника |
| његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хит |
| топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изг |
| њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорик |
| џу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео |
| за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку |
| ци помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад по |
| стала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је са |
| S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Ца |
| бавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца тв |
| о.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни |
| } Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже ис |
| ане ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким |
| нај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима |
| том.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се ст |
| се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све зна |
| транама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређос |
| лим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори |
| аху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеш |
| мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем |
| го с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на ко |
| да многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} |
| мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана А |
| евцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у ње |
| ма току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у бр |
| по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунав |
| Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем око |
| >Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n=" |
| ше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже р |
| м оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дан |
| едема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумар |
| е куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрм |
| ијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ |
| имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се сп |
| кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени н |
| е тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама |
| знатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога б |
| ста шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде |
| ад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да ку |
| у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и |
| рисебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца |
| на се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је в |
| е толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојк |
| а дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Ду |
| средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје ме |
| ихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам пор |
| дакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и |
| , приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понес |
| а мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујск |
| из Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не о |
| ичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у |
| ста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недо |
| коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да |
| ити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела |
| а и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дрен |
| наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за св |
| српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас |
| и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину |
| отовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што о |
| радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пу |
| е на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којим |
| , куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на |
| речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз |
| есно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па т |
| ћ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која |
| .</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном м |
| н је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио дол |
| да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици |
| о мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимо |
| али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или ба |
| из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој се |
| е, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у мл |
| јивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе че |
| страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде |
| дући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног |
| еђе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а кра |
| ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја т |
| > <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушт |
| не верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порук |
| једнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али ј |
| е се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре д |
| p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло? |
| >— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> |
| анастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разд |
| дношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке р |
| м рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза |
| <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе |
| стини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их |
| жу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Са |
| на дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> |
| часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изо |
| ле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p |
| ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, т |
| деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна |
| име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> В |
| Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаник |
| разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и до |
| p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакрив |
| и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о |
| <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се бе |
| овог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, |
| ошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јез |
| уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p |
| јводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху |
| Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливер |
| ку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам ве |
| а, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене пор |
| д <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало коли |
| адрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да с |
| ола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена |
| Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> < |
| .{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— |
| потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута |
| го трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито г |
| и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то |
| ну, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у н |
| е тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шу |
| ознатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи |
| {S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину |
| чери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне |
| је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осен |
| свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се |
| е.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си у |
| } То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сад |
| о прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одно |
| и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с нер |
| аваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буд |
| тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева п |
| агосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које |
| ћа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје по |
| ен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом |
| .{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто |
| опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на |
| де тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преп |
| ини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за |
| /p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему |
| а.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамац |
| b n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од пр |
| огод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе ј |
| наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је |
| и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p> |
| ставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете нед |
| т, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, зн |
| онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут об |
| е и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богат |
| на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо к |
| не, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва сво |
| тране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањиц |
| м затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа кој |
| с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца с |
| ашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет м |
| кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима бо |
| топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепо |
| одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту ра |
| д јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора ц |
| ву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на % |
| ти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела по |
| ља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињ |
| еспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљи |
| аборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша св |
| опљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске |
| ника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни |
| ећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога |
| p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма |
| љеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у њего |
| ао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских в |
| који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је |
| и кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дош |
| им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужн |
| угом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дрено |
| рада, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{ |
| спред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p |
| ину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткив |
| ећнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> < |
| рац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Госп |
| се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете |
| брци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука |
| е примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у |
| ћку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање |
| а гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Ча |
| бо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш пра |
| елин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде з |
| скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне св |
| знавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској стр |
| , пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак% |
| ог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш |
| о мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите |
| идари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} |
| ки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јере |
| рану.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у ис |
| само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у с |
| е које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и з |
| по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића |
| и сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ о |
| а сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још |
| корије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек |
| ма.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с |
| Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div type=" |
| } Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити ј |
| е ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београд |
| е бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у |
| ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учин |
| понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода в |
| У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас д |
| !{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно к |
| му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену б |
| дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да о |
| ед веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио |
| данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти |
| Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте који |
| {S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брд |
| рвом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута |
| подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез |
| е оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а |
| е до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} |
| “</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омот |
| га оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори: |
| петрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби |
| та њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громк |
| вна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде н |
| мена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у |
| спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Д |
| одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племен |
| а свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот |
| љу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одл |
| путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" |
| спотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стран |
| калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, |
| пче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гво |
| p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари |
| p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад |
| аје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено |
| беле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бе |
| икаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали досто |
| апасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>В |
| м и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања |
| виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речит |
| ћ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз кол |
| У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се |
| ав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве |
| а.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш |
| аше тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што н |
| Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div type="chapter" xm |
| на ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> |
| огаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разн |
| сци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њ |
| ad>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с |
| ећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одгов |
| еђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утв |
| Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и |
| охита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре |
| .</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић пох |
| а опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се сил |
| овима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бр |
| тавих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећ |
| е у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља |
| еспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и |
| поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је |
| <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се о |
| изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром |
| Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, |
| јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради ч |
| сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпе |
| длика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је т |
| уме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Р |
| мо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник во |
| у Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене реч |
| дослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} П |
| списана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још |
| господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним |
| о мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брков |
| у по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он к |
| а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, |
| уо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па |
| и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи |
| а мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изост |
| до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није |
| е Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p |
| ано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се |
| /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само п |
| а утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење де |
| .{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав с |
| спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од |
| ећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а |
| што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Ј |
| ом.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све |
| .</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Б |
| ште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се |
| анку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојев |
| чи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Круш |
| сару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, прев |
| м од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим |
| а си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литур |
| савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрах |
| уђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му ка |
| ом слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду з |
| спота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста |
| на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег г |
| нех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! |
| и у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако ј |
| стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешин |
| ских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припалив |
| грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспото |
| а кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше к |
| ојводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије |
| амо још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака |
| ној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи изм |
| косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем |
| ше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно посл |
| р нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ов |
| та за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ип |
| двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем ж |
| бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од ј |
| Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име дес |
| ја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао |
| пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу С |
| } Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше |
| а кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога д |
| ови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала |
| Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</ |
| pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— |
| пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врхови |
| тео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и в |
| и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка |
| S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p |
| чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на |
| у се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти |
| јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић кој |
| те агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</ |
| еше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда свр |
| ти те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p> |
| мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мус |
| о остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, бе |
| иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвод |
| ево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Ра |
| е сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се к |
| био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаш |
| е кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећ |
| о.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад |
| и ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном посл |
| а са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко м |
| ота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их |
| тати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке |
| и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим из |
| ав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одма |
| био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Ол |
| још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком |
| узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаниц |
| шом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} |
| познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> |
| оред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут н |
| спођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме бр |
| рије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игумано |
| ном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Беогр |
| ћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %са |
| е сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим |
| м већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе двор |
| и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко |
| и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и из |
| ње уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда |
| ару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чек |
| чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се тре |
| султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p |
| тправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изи |
| ко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навали |
| адич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти |
| му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} |
| ене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у дв |
| тку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад |
| је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и д |
| ри.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олта |
| еку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш |
| з горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! од |
| дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху ње |
| еоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се пре |
| наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у н |
| ектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у |
| о рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса |
| ријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо |
| год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и при |
| .</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих по |
| S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мирова |
| брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ра |
| ом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или |
| ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи |
| тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао та |
| пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и вите |
| трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од гр |
| је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју |
| побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} |
| ј младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка посл |
| твори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и ми |
| то припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови |
| у ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самова |
| ди зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— |
| г коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му од |
| сник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је |
| аше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} |
| пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поч |
| ње лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, же |
| е његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не оста |
| ти деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући доб |
| у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, ч |
| е цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не осл |
| аша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске г |
| опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше М |
| твујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта б |
| легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано |
| она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на ј |
| а ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> |
| ити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом |
| е, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби бл |
| је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно к |
| > <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о |
| м.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити д |
| де ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што |
| о се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао п |
| у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска |
| Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И с |
| одавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <p |
| аво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих |
| .{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море тат |
| даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> |
| оба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему л |
| се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народ |
| {S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срц |
| цу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим |
| одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похи |
| част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе ба |
| .{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својег |
| дичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако |
| но изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах |
| за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање ски |
| ван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаниш |
| ика; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је му |
| мо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге л |
| овари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гоми |
| рисети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> < |
| толове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона с |
| ште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа |
| аво у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим |
| <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом |
| а Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина за |
| ице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Вр |
| .{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ |
| ој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> |
| ди је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био |
| <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што |
| весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о сво |
| ри удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих савет |
| е да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика |
| м црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А з |
| и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Осва |
| } Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера уч |
| љеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које |
| е срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, |
| ити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да |
| о задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шт |
| пред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а и |
| мо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем |
| градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да сн |
| у одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких нен |
| и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгл |
| та у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и |
| не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Дост |
| .</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред |
| ена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гос |
| дине кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} |
| ефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Трж |
| госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки |
| ре у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право |
| млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у |
| м и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина ко |
| <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисур |
| е као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је до |
| ру! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њихо |
| гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и р |
| о леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студе |
| војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и по |
| доше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и |
| таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно |
| ем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.< |
| чак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светли |
| сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина И |
| тића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати. |
| ијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поузд |
| себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе |
| наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и |
| г народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка ма |
| Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S |
| вих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цр |
| довима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам п |
| авнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угље |
| бине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засј |
| ти!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> < |
| пенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи |
| зда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из ко |
| мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше од |
| ци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трго |
| ну, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за тур |
| к а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сок |
| иће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Беогр |
| и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p |
| смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас ра |
| о и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и не |
| Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незв |
| ијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савла |
| их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше |
| а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ет |
| ли.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више |
| редини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој ди |
| њући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српско |
| ота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава пре |
| е то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, |
| } Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом |
| поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p> |
| ити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда |
| чких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до |
| је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не за |
| а је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобој |
| зак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и |
| у овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли |
| да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи |
| шић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким |
| неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш у |
| о, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић |
| елин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, на |
| вором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевени |
| ства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа ко |
| покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S |
| јим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Пла |
| а свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и ре |
| о води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као |
| после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојеви |
| и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту. |
| .{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје |
| ше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} |
| ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стад |
| које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше влас |
| свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ |
| пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни |
| во разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више н |
| реме је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па оп |
| трела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> |
| ар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси |
| ва, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна з |
| није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред |
| је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман |
| охитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахи |
| друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља |
| што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопо |
| ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчиц |
| сто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором саз |
| ужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.< |
| учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким |
| естима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско |
| има нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још н |
| , па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном |
| ту што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред др |
| и људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада |
| обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рог |
| у хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около и |
| ене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче |
| >— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене |
| изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Ч |
| срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било |
| јим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74 |
| ћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи зас |
| и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвал |
| и Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| и оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада |
| >„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори |
| да тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> |
| рити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се |
| ам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше |
| исам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми! |
| и блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле сту |
| купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> |
| е у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвес |
| ологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} |
| ше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве |
| облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од |
| на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне. |
| и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb |
| ше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седел |
| озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди |
| ане покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка к |
| вих, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="13 |
| аци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке н |
| <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда ја |
| асински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавш |
| ше своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за ост |
| мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И ка |
| ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте |
| ик дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари |
| </p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут сп |
| злазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад |
| не и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском из |
| стима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина |
| оћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не и |
| и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна |
| тенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз |
| одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим |
| , кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка |
| натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима |
| {S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зоји |
| чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву слу |
| ју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високог |
| дима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би |
| ворљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне |
| осову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> < |
| склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте но |
| } Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз с |
| ши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеж |
| бро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и велико |
| еју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Ла |
| и као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је |
| воју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбун |
| е може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху тол |
| се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" |
| ећници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а су |
| и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијар |
| а крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div typ |
| нај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко |
| ира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту |
| ио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином |
| е рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. |
| ица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта |
| друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно. |
| /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p> |
| етог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови тур |
| е надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет |
| даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храм |
| воме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне о |
| могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и |
| аг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара |
| и побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одав |
| весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После сабориса |
| дара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што де |
| о колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој |
| и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и по |
| зда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војво |
| заревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранкови |
| ића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су м |
| ом својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела |
| азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав |
| ћи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би |
| је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара |
| них веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне с |
| ко се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре ко |
| уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од брати |
| ш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сам |
| одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ари |
| аш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић зна |
| а и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p |
| е бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да < |
| постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско оде |
| ери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрс |
| ада Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако |
| еш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно и |
| } Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом т |
| вољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближ |
| !</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно |
| еца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на |
| наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недо |
| ријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам пут |
| евић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али к |
| би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би |
| рвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видит |
| здвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што |
| рошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> < |
| о освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред ког |
| ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима за |
| ити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о с |
| смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој |
| деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за |
| оја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујућ |
| е гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и |
| ир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Бр |
| се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могах |
| ваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бациш |
| ки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око све |
| Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку зак |
| о се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невољ |
| ејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, |
| о што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијег |
| који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окре |
| последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди кој |
| јем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се с |
| на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави |
| ђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на |
| оју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, |
| о млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасит |
| ију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдра |
| потове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пр |
| Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина |
| т надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспо |
| .</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама |
| о да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну |
| рати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се н |
| је и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их |
| је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде изб |
| уго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p> |
| атре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране |
| главито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десн |
| руди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замако |
| .</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који |
| ке града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског го |
| једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њи |
| е стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све |
| јахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под с |
| S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз |
| зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата |
| аће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица |
| ћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узв |
| Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико |
| старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Мн |
| проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>В |
| рише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у |
| } Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини |
| алог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске муче |
| гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели |
| То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог на |
| трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањат |
| ству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотово |
| да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у сред |
| ина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Мар |
| земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабр |
| били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Зл |
| другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужи |
| ко чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и по |
| лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb |
| јездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се и |
| закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је |
| управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесе |
| </p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а |
| граду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех |
| ј међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и за |
| ако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се |
| је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; |
| и и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се |
| м противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је м |
| лисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика |
| е где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бед |
| } А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се |
| према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злат |
| одар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, просед |
| од заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ан |
| му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту ко |
| н, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор куп |
| уси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо п |
| азим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном так |
| <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник в |
| али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свак |
| деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да ч |
| вога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку |
| више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешт |
| у који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше да |
| /p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их пре |
| града казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво с |
| за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда |
| главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика са |
| егибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилен |
| обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за т |
| ве крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу |
| ву назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би св |
| Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и |
| свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{ |
| "63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те с |
| ше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене |
| не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је |
| о.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је с |
| белим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути кру |
| ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху |
| ов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста |
| где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и |
| оном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га |
| у која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са гр |
| е, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем |
| се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне ње |
| p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде |
| кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од |
| неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Вој |
| ени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог |
| ну нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волов |
| рњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице. |
| чиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазв |
| ело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појас |
| ива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном |
| } По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна |
| аше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу |
| ала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и сам |
| ку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n |
| у, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајн |
| А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих |
| и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако с |
| руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S |
| за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домов |
| .</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена |
| рао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба зна |
| ше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће |
| ах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове м |
| адужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се |
| <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут |
| равице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S |
| не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде |
| ад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, |
| —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбор |
| е лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац ни |
| ао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пож |
| запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим |
| њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, |
| осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} |
| {S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S |
| стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко |
| није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа |
| , њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она |
| ећ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранкови |
| носа проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, у |
| претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> |
| љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита |
| није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану |
| евојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћ |
| и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам п |
| бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и |
| тадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како с |
| твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго бор |
| ити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p> |
| пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се |
| огао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није зна |
| </p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку. |
| ру и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марин |
| видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пре |
| г и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали |
| е деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао |
| ла потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, |
| много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пож |
| > <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана слу |
| е доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </di |
| ини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло |
| подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда |
| једно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радил |
| ло Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојеви |
| анастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" /> <div ty |
| S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и |
| млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа |
| сеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама о |
| Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари |
| ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Д |
| к непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и |
| и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увен |
| Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио |
| ша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, |
| ље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну |
| тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према |
| и једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад |
| у сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> |
| роливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што г |
| очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијори |
| и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од К |
| у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бој |
| > <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усре |
| на лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дуж |
| ац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који |
| о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајућ |
| ом по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајућ |
| х ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То |
| Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да м |
| али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео дост |
| Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви |
| Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти |
| узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, уг |
| } Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку |
| му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, поз |
| но сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћ |
| храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим |
| о знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређ |
| метника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће |
| од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу |
| дан поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разл |
| а, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се |
| лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуж |
| шњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то |
| дети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропств |
| му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано о |
| p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама |
| {S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после |
| енадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно |
| димо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војв |
| збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, |
| више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с |
| неко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти |
| уши лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао уск |
| моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> < |
| ти.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са ба |
| аљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! |
| ирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радо |
| цу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али С |
| Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да |
| астелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком п |
| p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчм |
| уша племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу мо |
| обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— С |
| шта не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад ч |
| орити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оста |
| се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Ради |
| екиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у ду |
| уденце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Ј |
| анкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја |
| као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор |
| д морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још с |
| убав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— |
| е:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? зап |
| ут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> < |
| го чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим |
| и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>Т |
| ти.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— С |
| азмаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> < |
| p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице |
| најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и по |
| могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много |
| у разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} |
| е куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде |
| тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јављ |
| а је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против њ |
| и мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и ј |
| /p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше пом |
| е бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм |
| > <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} |
| па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсе |
| их копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учин |
| твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва са |
| аше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева п |
| , тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез |
| 63" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и в |
| и девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А ш |
| </p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{ |
| х ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе |
| , поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о |
| ох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А |
| о што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, |
| ледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> |
| пре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој ј |
| све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја |
| иш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли |
| и драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се |
| дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће |
| > <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то |
| аше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и по |
| ица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде коли |
| </p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао вид |
| /p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} А |
| те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека за |
| црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и нас |
| ане од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути н |
| узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Власте |
| иш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће же |
| адати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" |
| уше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је дво |
| на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило ц |
| рика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем |
| рзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— В |
| — Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми с |
| онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пр |
| уди нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и и |
| који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, преду |
| ци исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да м |
| ући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало ј |
| заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно ч |
| је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, јо |
| ц све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, |
| ад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="1 |
| сто поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду п |
| ци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, |
| дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ |
| их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити |
| ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости! |
| евић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док ј |
| им радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко зако |
| о је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p> |
| мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над башти |
| је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао |
| ковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не ре |
| спођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од з |
| с замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљи |
| ружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Бу |
| ица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се з |
| о.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише |
| спот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у пом |
| но бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти |
| Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам |
| ући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет |
| да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> |
| ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</ |
| и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, |
| е сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком од |
| вица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он |
| ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове ма |
| p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве |
| ад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи |
| > <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож о |
| добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његов |
| плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> |
| ихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога де |
| о погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо |
| ага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други |
| дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не |
| очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу |
| н!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, |
| аше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо. |
| нда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше |
| добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се д |
| p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио |
| у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све шт |
| .</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући н |
| да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, |
| а га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефа |
| е бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу с |
| у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S |
| пске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S |
| ише није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада |
| чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{ |
| кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</ |
| окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он |
| ђа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и глед |
| а није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што г |
| спот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не беја |
| ебе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми |
| , милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чул |
| златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче |
| > <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја |
| о што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он |
| > <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше т |
| и већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме уб |
| говерни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! |
| и не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера к |
| ка у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нек |
| рилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Ра |
| горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, |
| ја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свег |
| тних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбу |
| еша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водит |
| <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, поп |
| рихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати |
| ица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима к |
| Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p |
| усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка |
| не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади з |
| нога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разло |
| дморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два ча |
| ="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} |
| оца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и н |
| т од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на |
| погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Р |
| <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="1 |
| се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме о |
| уке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке |
| Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не кл |
| а који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога н |
| ма срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она |
| !</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смисли |
| пота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени |
| уповић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском |
| озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да |
| западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре с |
| чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше о |
| ече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острви |
| сле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да рад |
| ј љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и в |
| ушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном |
| у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи |
| дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица д |
| ше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавник |
| а коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа |
| е таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела |
| а црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему |
| а на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је |
| ће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом об |
| ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не о |
| оказа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше |
| војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле |
| ђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издиз |
| у.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена |
| гу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb |
| у седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> |
| е у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и глава |
| евросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарни |
| ше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се св |
| пи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пу |
| о?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледат |
| ди пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стра |
| ов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих дес |
| , сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, да |
| говац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, |
| ца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p |
| а виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше |
| око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <h |
| да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не к |
| вцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и о |
| се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право |
| ном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод гр |
| прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо |
| рпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb |
| екаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок. |
| е излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два |
| епун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове дом |
| сточни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз в |
| коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пи |
| и и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута ди |
| стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође нави |
| ко поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} |
| алуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „ |
| точних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњ |
| бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну ве |
| ако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на |
| толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи о |
| је поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај де |
| вор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим вериг |
| се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног |
| ма мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске в |
| ај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{ |
| оло полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет |
| мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајк |
| ела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Во |
| S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, нем |
| ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз |
| свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} |
| н деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <p |
| много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можем |
| ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.< |
| душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у |
| е у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога |
| , казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич |
| тезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће п |
| и.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не |
| 226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Стара |
| паса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да |
| се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, ни |
| Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству свом |
| ела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За т |
| имо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:< |
| рају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болн |
| ђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— |
| , јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и бла |
| Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топло |
| на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чи |
| а сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво ода |
| ?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Ал |
| битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војс |
| {S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градско |
| ла непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> |
| аја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, |
| itlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Г |
| се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој прого |
| ати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се з |
| > <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазит |
| е стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољс |
| цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова |
| клопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до |
| спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, с |
| е те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" |
| асечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до дру |
| од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жут |
| p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путо |
| рдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само велик |
| решево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{ |
| господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} |
| и све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу |
| ужен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} |
| а шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су |
| овани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опро |
| оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Зла |
| Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синиш |
| ћемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спреми |
| ас врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се |
| доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике |
| анка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је д |
| бојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S |
| овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим |
| све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си |
| повац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила |
| ом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са |
| игао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на |
| левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела |
| ило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке |
| себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је |
| и су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S |
| адичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су а |
| разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене |
| м преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху та |
| оремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Ви |
| од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца |
| оји брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако |
| а свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене к |
| ђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђе |
| коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лис |
| } По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта ч |
| жена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше и |
| нија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господ |
| аше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде а |
| рзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, из |
| ну награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али т |
| икупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да |
| и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако ка |
| е стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман ј |
| к и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отп |
| два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогн |
| оји Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то вр |
| и из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашиш |
| говори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно з |
| редином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" |
| а престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду призна |
| Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} За |
| је им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p> |
| естину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој |
| ге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спу |
| рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у |
| се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а ка |
| ка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам дана |
| толицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротв |
| постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Бо |
| мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови в |
| притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! п |
| > <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице про |
| од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад л |
| на главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.< |
| груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет саста |
| и, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи |
| е; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше |
| не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо |
| ла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз ј |
| аљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе |
| о је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="24 |
| > <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се ог |
| на ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> |
| ек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз |
| њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да ид |
| државао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и |
| лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али г |
| е шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећа |
| дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рач |
| аљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онак |
| p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим |
| то је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и с |
| дари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладн |
| е намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспо |
| гоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој |
| им верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске р |
| е је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби |
| арати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда |
| {S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које |
| одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за |
| ити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n= |
| чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад |
| Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више неч |
| >— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> |
| још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан |
| <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p |
| ет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено до |
| је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки г |
| p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешав |
| з воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим пада |
| горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешњ |
| <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима |
| — Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p |
| реко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми |
| сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зл |
| војко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гл |
| а много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћ |
| њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напре |
| возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} |
| и у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и н |
| ем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подм |
| на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући на |
| наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне к |
| нувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поре |
| доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безброј |
| у за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!< |
| .{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода |
| стима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти глав |
| ом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се |
| та му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му |
| колико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке |
| н на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини пр |
| >— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намес |
| рика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у |
| али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива |
| таше баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени сту |
| леда приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати |
| p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше |
| Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти |
| ас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште |
| од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неко |
| твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу жи |
| своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема |
| јега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти |
| се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> |
| унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар. |
| споде Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? т |
| о поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаш |
| о! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, зб |
| које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода |
| еколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у |
| је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмиц |
| а милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку иг |
| ра да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако см |
| сар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p |
| иша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p |
| пратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваљ |
| добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, |
| и честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучн |
| ћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у |
| иша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћ |
| грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше гре |
| , рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косов |
| ма.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> |
| цама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведо |
| , за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И |
| еше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливе |
| !</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, оду |
| руге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме. |
| равивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благо |
| га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Р |
| и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спу |
| помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је |
| ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, |
| прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево |
| p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Л |
| ме брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене с |
| у свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстат |
| Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души |
| рима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имен |
| лман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је |
| одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>О |
| рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша. |
| ни и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очи |
| стији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена |
| вота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама |
| говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</ |
| ладост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није |
| > <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, |
| не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем |
| златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у вла |
| све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори |
| /p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину |
| лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне |
| за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп |
| да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у простран |
| уда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовит |
| огатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је |
| ="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу полов |
| .{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом |
| ини, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образован |
| упило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за |
| ут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на |
| у угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> < |
| а тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен. |
| и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који |
| езује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! |
| ора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру ве |
| вајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода |
| они на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, го |
| .{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> |
| а се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи |
| село показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијем |
| везан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега иша |
| о Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова |
| n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине изд |
| штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девој |
| о где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође |
| т.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је оти |
| турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Ве |
| из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је |
| коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен она |
| Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Вр |
| пот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскину |
| егови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шу |
| честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свог |
| мо подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусул |
| жавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком п |
| љаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у оса |
| их велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор |
| о два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помо |
| ом руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже А |
| све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</ |
| ад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме н |
| одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гос |
| урски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг |
| же да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је |
| мишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић |
| и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи |
| S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Ли |
| Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али п |
| ед мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што |
| доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, |
| па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!< |
| руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече С |
| Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је мога |
| p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p> |
| штали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песм |
| свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од |
| S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано |
| хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао |
| а врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвој |
| бом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода на |
| и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице |
| на са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју с |
| ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковим |
| <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се зве |
| и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту из |
| > <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотов |
| уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војв |
| .{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дуб |
| зи испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба п |
| ни студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S |
| еспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не тре |
| дано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити? |
| ше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и н |
| у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих служб |
| p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Б |
| бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страхов |
| њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем |
| {S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета ста |
| {S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. — |
| било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, |
| дној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, |
| агрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох |
| њег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тај |
| тникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим д |
| в мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме |
| наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахр |
| .</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на усн |
| у је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако не |
| које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бро |
| усрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.< |
| ечју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим |
| н и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у сво |
| <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам врат |
| довољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог п |
| ич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене. |
| столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и |
| дима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање |
| им столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још нео |
| е јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p |
| и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазе |
| рквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњ |
| а се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугач |
| ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у кр |
| /p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жа |
| рат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата др |
| дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног |
| ставник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — в |
| је је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јурише |
| деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мач |
| х, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до т |
| бира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осе |
| м Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и п |
| јске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанк |
| н седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и мно |
| у да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред. |
| точнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана |
| о све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милин |
| је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слобо |
| n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја в |
| мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У |
| код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко који |
| такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прав |
| скога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у гра |
| комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира |
| ори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету не |
| подару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а сте |
| е хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} О |
| чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка приско |
| лазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом |
| које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>са |
| ну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и ње |
| <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу сл |
| истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до сте |
| е пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз |
| ори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Бо |
| p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи ра |
| јинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше коли |
| , владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допра |
| о.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора |
| крцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне |
| је поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад |
| ливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, ал |
| један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони |
| уни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред ку |
| на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи |
| ори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао |
| <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха |
| д рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у п |
| споту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љут |
| Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и д |
| /p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких |
| х дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје кул |
| о, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>В |
| мство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз пр |
| и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћеса |
| м се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнеги |
| г боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге тур |
| истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице ле |
| се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турск |
| е је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p> |
| уштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са ту |
| растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога |
| ="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник голог |
| у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онд |
| ве суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити п |
| евања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку и |
| у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и |
| Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло д |
| Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом гре |
| ијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дуна |
| веди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> |
| овита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште на |
| како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи уп |
| {S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога н |
| ео улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају дв |
| и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од в |
| у збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па |
| у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак |
| ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" |
| ом стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавлад |
| товистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без пос |
| ав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе у |
| у везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражар |
| решавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пр |
| ши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише |
| .{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрв |
| свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим л |
| {S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде |
| } Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> |
| аповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира С |
| био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој |
| и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд |
| ећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже вол |
| пе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— |
| ресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му в |
| вица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваш |
| окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масно |
| брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Ње |
| ме много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> |
| увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина по |
| има, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, |
| је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто р |
| силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на к |
| евита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да |
| шник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе |
| ка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је зн |
| е философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било ми |
| као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда бли |
| је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи т |
| рађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</ |
| љасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена |
| издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> |
| е нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p |
| преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То по |
| уја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властео |
| дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој |
| ао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбриј |
| а, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> < |
| јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поод |
| очиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало са |
| {S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, |
| исао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу |
| г.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност |
| шевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А власт |
| ечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше ми |
| пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју стр |
| S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волов |
| де ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да ра |
| копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> |
| , срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} |
| ри да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ М |
| да кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба |
| и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одм |
| стимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, |
| мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} |
| правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким д |
| јему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S |
| едаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако ј |
| нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке |
| два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ беј |
| аслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као |
| азиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за к |
| снова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и т |
| је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко |
| ана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским к |
| корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архије |
| /p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио д |
| кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то м |
| ару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се покло |
| S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће |
| већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутр |
| рате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода |
| ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клица |
| у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе сл |
| <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је зна |
| друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз |
| реће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али од |
| м је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану |
| нове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој |
| јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене пор |
| да га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше по |
| не стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравиц |
| .</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде? |
| а то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти п |
| м снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хук |
| добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S |
| ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћ |
| вши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.< |
| ма онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала п |
| спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су |
| ешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет |
| д се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће с |
| астелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако |
| о човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу |
| враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у с |
| вио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и т |
| дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била све |
| о.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{ |
| е с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробни |
| усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ |
| ти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо п |
| ету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше |
| вога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{ |
| д Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И |
| а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тум |
| о после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у и |
| То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</ |
| низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и м |
| отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше а |
| вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога |
| у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка с |
| p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек |
| ти као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили гла |
| реко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минул |
| трана о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазарев |
| леможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосм |
| /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривен |
| диште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и |
| ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше |
| Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе |
| које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ари |
| ажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне |
| светле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Си |
| з кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика |
| животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се |
| саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; м |
| е.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете м |
| клон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више ср |
| владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиеп |
| у.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу гос |
| еље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у за |
| и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повеза |
| ао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с М |
| ку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе |
| ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, |
| е вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза ду |
| и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик |
| {S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, десп |
| ов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Ст |
| ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, пр |
| заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S |
| .{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак |
| поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрт |
| У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слу |
| и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, пр |
| рџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног лист |
| аха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих |
| умовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, |
| зо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко |
| /p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у |
| е којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и дес |
| Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{ |
| спот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И ми |
| ато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро св |
| езу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па |
| ена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се |
| лин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке |
| , говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали |
| во, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио |
| пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску |
| видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде пр |
| ди се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше та |
| граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мис |
| значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу |
| n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он |
| арисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стар |
| лаге душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S |
| ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с |
| у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре |
| на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да п |
| али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову вис |
| ји се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</ |
| сти својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи ко |
| држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Кос |
| скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> би |
| азио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у н |
| дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и |
| лој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде |
| мо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пре |
| осле удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га вет |
| живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{ |
| ном дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла |
| нањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се |
| свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележи |
| ости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим на |
| а ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а |
| земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгл |
| данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити |
| е зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која ј |
| ао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим севе |
| доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био заста |
| евоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој |
| чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> |
| ишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по т |
| лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу пл |
| ега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пет |
| .{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред |
| едне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад |
| од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Т |
| знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако |
| еше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи |
| је величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb |
| 4" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођош |
| уди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и лев |
| на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више |
| 20" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда ј |
| ошћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавите |
| а до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац ра |
| А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} |
| мору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с м |
| це живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови |
| дивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Му |
| > а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливер |
| понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана |
| запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, м |
| ву кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Исто |
| Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је |
| ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда |
| ожи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господ |
| ке!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше и |
| да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ет |
| нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и ве |
| кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте ма |
| гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше с |
| печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се |
| стину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном |
| ђу деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив |
| г од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима разде |
| ећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватит |
| ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузда |
| усрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњ |
| очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помог |
| пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после н |
| њу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и г |
| али вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепог |
| раму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} |
| се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући ве |
| тно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и |
| > <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову |
| агли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пр |
| едањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога. |
| дарајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазит |
| а витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа своји |
| ло воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је пол |
| она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах |
| олитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива |
| глу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Је |
| а ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је |
| стопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће |
| > <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати с |
| војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако да |
| гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Ву |
| дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Р |
| стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим во |
| Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра |
| и који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе ст |
| облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда друг |
| p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењен |
| , али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазн |
| јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику |
| о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној д |
| оје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освој |
| трополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побо |
| ићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и |
| спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Му |
| ћ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пас |
| > <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га |
| дне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, |
| d>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући вла |
| срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше о |
| инуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и об |
| рати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући |
| ај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спус |
| Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — |
| ов? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вин |
| ван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је |
| прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту срп |
| њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим кр |
| ана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у бо |
| је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу |
| доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брван |
| тојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред муч |
| оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурин |
| азиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар |
| томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Марин |
| Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не с |
| ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне |
| </p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био |
| дови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплета |
| а у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван |
| иђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу. |
| својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном с |
| трмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јуж |
| дељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непр |
| ише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном |
| био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ би |
| Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са |
| <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро св |
| тране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Удара |
| оду Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово да |
| аше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти. |
| у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је д |
| ла и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Б |
| бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог |
| е овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распити |
| ="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати с |
| ата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, |
| наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто о |
| За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> |
| ропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражен |
| це се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавал |
| и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена |
| слио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца |
| јим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слаб |
| у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266 |
| е као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом. |
| е војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи |
| рчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, у |
| на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у че |
| упу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака |
| ме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаш |
| у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасн |
| потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаш |
| аменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази п |
| главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али |
| ри ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњ |
| рање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb |
| једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — |
| Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу ти |
| и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{ |
| ине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на л |
| лати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајев |
| њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столиц |
| овећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином |
| а сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за десп |
| н појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S |
| не стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стај |
| ристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровит |
| војим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дво |
| оложен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем |
| у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше д |
| на тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{ |
| ешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</ |
| даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не пра |
| тривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> |
| ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али б |
| шне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад |
| } Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} |
| а да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јављ |
| опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће |
| језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и |
| у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у д |
| е у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо д |
| ази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобој |
| му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да с |
| Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше |
| енопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан М |
| ка са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, |
| едао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Ј |
| јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо о |
| а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирски |
| властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српс |
| лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, |
| ругог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котли |
| ше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу |
| калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје вој |
| да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али |
| јевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на д |
| у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на |
| састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот |
| је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Ал |
| Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а |
| дника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути. |
| дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав |
| ко се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвој |
| изова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, с |
| ни нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим |
| је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао |
| у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо преш |
| ички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У |
| г — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из |
| арске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњу |
| <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене |
| вим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом у |
| и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коњ |
| лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би |
| у према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друш |
| би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био н |
| ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни |
| ади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље |
| аш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} |
| она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрм |
| јући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подиза |
| сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обоји |
| } На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред |
| м оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој |
| е два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот |
| е и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са |
| дио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме |
| огло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек. |
| о првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се |
| тва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одл |
| оша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине зла |
| астрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" |
| n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџ |
| дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички д |
| да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење прис |
| <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоце |
| да срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова |
| вац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p> |
| Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Ј |
| рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што |
| и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада |
| 7" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је п |
| Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рука |
| н, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љу |
| браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — р |
| раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S |
| Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали |
| ше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и |
| вог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут |
| ио мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још д |
| Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да л |
| а тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с л |
| ина душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не в |
| слав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, ст |
| м, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало виш |
| самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не б |
| седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помаг |
| овиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти |
| ја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Ал |
| е своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказа |
| ед деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му п |
| ом дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаш |
| е то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покуп |
| морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поуздани |
| са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од к |
| ц на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је ж |
| кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса пла |
| .{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало са |
| и Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобо |
| града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се т |
| , или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене |
| на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се |
| вамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" |
| А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхо |
| а постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се з |
| так улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, д |
| пет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао др |
| ећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена |
| е кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p> |
| ни.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому |
| данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабор |
| на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледа |
| оје се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је |
| е једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при |
| с шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо |
| n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бел |
| <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Ради |
| тио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњ |
| спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих |
| кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Пл |
| лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне вој |
| пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сир |
| ше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се п |
| S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар |
| ака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој |
| ана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драги |
| p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом ру |
| пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део |
| ти сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како |
| .{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четврт |
| , и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко ре |
| е, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} |
| аћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у гра |
| спођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стева |
| пучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде |
| тили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — р |
| и почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг. |
| штак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бе |
| ените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју |
| итеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи |
| , и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из |
| руго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце |
| им покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} |
| х и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд |
| о бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним |
| </p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{ |
| о: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чин |
| — Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, |
| би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, т |
| о за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, |
| е против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n |
| гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јо |
| ead> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Мили |
| ед њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати |
| даји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу вел |
| а две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито у |
| хита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, к |
| чекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних |
| лужбу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот |
| нути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђ |
| рмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста по |
| од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече ве |
| <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју ст |
| и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позва |
| ти.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p |
| ада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и |
| да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али |
| едеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега десп |
| м ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог |
| _C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља |
| а, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечан |
| то је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и |
| е отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Сил |
| ам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И |
| а, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се |
| и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако с |
| о од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу |
| а у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада |
| вића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у ц |
| Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврш |
| последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове прат |
| отегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на по |
| >А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком |
| слетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} |
| љи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све с |
| па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се уском |
| е радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је др |
| " /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати |
| и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског п |
| да добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и |
| д нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Н |
| а је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војско |
| колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада о |
| гачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места ст |
| ну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га |
| рена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мр |
| Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну |
| из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и |
| ме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата с |
| ове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да |
| узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спу |
| за бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи |
| АДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Мари |
| најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би |
| соком деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако |
| ра Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза б |
| вцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — з |
| ша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о наши |
| оста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са своји |
| теде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да в |
| е <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборо |
| — Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За |
| његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Р |
| не умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада |
| ој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хт |
| нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао р |
| > у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе |
| за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје |
| платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедем |
| па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два пр |
| Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђ |
| је већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Ма |
| десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим с |
| е кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток |
| а и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао послани |
| зиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Ради |
| х волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету д |
| колике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњ |
| </p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и |
| се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ари |
| привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само |
| Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који |
| о поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега др |
| > <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S |
| болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа вра |
| ну знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То о |
| иниши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаро |
| неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у |
| у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет пову |
| у дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку |
| срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="10 |
| оре.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он с |
| а са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у |
| ије моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч |
| о поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих |
| е можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.< |
| ој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Си |
| Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој мног |
| м прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као ока |
| уго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик |
| е намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет |
| ше запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питањ |
| тан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му с |
| ме заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и остал |
| — Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми ј |
| а тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је |
| ма, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога |
| оља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изнена |
| ш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један |
| Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књ |
| што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћ |
| тем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> |
| е седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S |
| остељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...< |
| ашно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било |
| ке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, |
| братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече |
| ина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледају |
| мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толик |
| е овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, бр |
| невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом кој |
| } Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је |
| же у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац |
| ећу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и спораз |
| пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говор |
| p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> < |
| > <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</ |
| у спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако |
| ме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи жури |
| , на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и |
| Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отва |
| како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло в |
| елика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p> |
| вора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и |
| је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени д |
| опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и траж |
| дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен |
| ћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти |
| у од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим ј |
| аз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И он |
| он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колик |
| <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша с |
| у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са |
| не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дан |
| шка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и |
| еце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново |
| утним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне но |
| <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и н |
| ах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %На |
| ић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на |
| Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>За |
| адич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Рад |
| /p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све. |
| његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и |
| о шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са со |
| и сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се ј |
| Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски гос |
| бед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе ико |
| </p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против |
| и ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он |
| чини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} |
| ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и п |
| да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита ј |
| горе сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнеже |
| тиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својо |
| аљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз с |
| споту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту ка |
| дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак |
| } Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и |
| ојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева мор |
| пезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игума |
| ног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора уга |
| врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту дов |
| рукчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што д |
| бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </d |
| смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку и |
| сара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала т |
| мње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих |
| једно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје ни |
| х владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу |
| — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на тра |
| ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блист |
| та са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господар |
| о и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас м |
| агог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка У |
| да пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она и |
| довољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше н |
| > био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} |
| туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа в |
| овског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, у |
| у јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, |
| само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, |
| ваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послу |
| је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неко |
| том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и по |
| учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох с |
| Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих реч |
| на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам |
| дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отв |
| живљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубос |
| у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За т |
| /p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и |
| оме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро д |
| њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Ја |
| деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} |
| оград.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер |
| е барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо |
| брада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n |
| одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра ј |
| д сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готово |
| ара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследи |
| дговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала руме |
| ску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за |
| љда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их ста |
| ала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио |
| њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи сво |
| ни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате нас |
| мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и |
| има и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угље |
| и му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо в |
| вде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорав |
| олац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београ |
| к не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</ |
| је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се |
| ем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили сво |
| гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно |
| а још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци |
| <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабља |
| уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканск |
| це да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијор |
| оје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с вит |
| ј бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Бла |
| поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чи |
| уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеш |
| а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Св |
| је ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb |
| се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули |
| утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Мно |
| је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао |
| е би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће |
| име још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до поз |
| иепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини сво |
| осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да ј |
| } Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она |
| ластеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све |
| убав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обр |
| рушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жур |
| ка високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. |
| ног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умр |
| мо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени о |
| ркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <p |
| опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољ |
| а снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раск |
| {S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће д |
| ике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради с |
| сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је о |
| Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче по |
| клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе о |
| е говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик |
| ке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се кло |
| тражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас |
| м био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти а |
| а и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехме |
| срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са с |
| > држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук |
| близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични |
| p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> < |
| е ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и ј |
| а о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад прож |
| етлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ста |
| њи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Кос |
| мо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n |
| ред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему в |
| ружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада |
| споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стат |
| век огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> |
| војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изја |
| ако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојниц |
| потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се ве |
| двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов бра |
| ога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p |
| ећ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и уч |
| Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то с |
| изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони с |
| /p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Он |
| ест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда д |
| челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио к |
| астиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом |
| м је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала |
| нци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> < |
| нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у М |
| у скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима ови |
| осланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војв |
| Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— |
| ојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, |
| ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> з |
| тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и |
| Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњ |
| липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику ниш |
| "41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на |
| вим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равн |
| Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири |
| му њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубив |
| сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, |
| , увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони с |
| с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част |
| између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, св |
| ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита |
| ала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бра |
| p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S |
| а Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њени |
| опају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског |
| тним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за њег |
| , цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S |
| сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и ка |
| своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{ |
| ао кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који |
| ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу как |
| , хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах |
| н очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да десп |
| о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати |
| овина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгој |
| спот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник сна |
| Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим |
| е Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Ар |
| рушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> |
| S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А ка |
| уку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам сву |
| истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и д |
| дне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазил |
| ="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страш |
| ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу |
| олети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} |
| ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи |
| е да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу |
| огу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то |
| олико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако |
| му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то |
| .{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе |
| несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p |
| озе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим. |
| А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одма |
| оме како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде. |
| .{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје за |
| близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p |
| м и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај гос |
| слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим |
| ринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је |
| на.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубр |
| ваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно остави |
| се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду д |
| а! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом. |
| .</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} |
| S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух |
| {S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{ |
| ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души |
| судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се ла |
| вода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој бла |
| длазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитат |
| ити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама |
| о успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио та |
| руги живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам мог |
| м, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам |
| — Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се дру |
| а сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слоб |
| ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — |
| то слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молил |
| тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући д |
| о ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде |
| А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} |
| у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре де |
| а мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се |
| </p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни |
| е што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које |
| милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} |
| молити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње. |
| о је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добр |
| момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој ота |
| Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан о |
| </p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — |
| ајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="5 |
| до радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме ј |
| .{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо |
| и Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му |
| а верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само доб |
| лами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> |
| Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, б |
| {S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истин |
| да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао р |
| д са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покаж |
| ен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје се |
| зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту |
| Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вра |
| где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, ал |
| ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ар |
| жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у дво |
| асно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дуб |
| сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам |
| тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склон |
| илујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му н |
| > <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се му |
| и је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевал |
| одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се |
| ц и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже в |
| мџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под |
| е са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аман |
| ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чи |
| ведати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" |
| а властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код к |
| свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она |
| ршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуч |
| т нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчи |
| .</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Марин |
| а стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред А |
| мати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а ка |
| ша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{ |
| т изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Мар |
| војим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} |
| пот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је о |
| да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред |
| порну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих |
| пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те виш |
| >— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не з |
| дети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љ |
| не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и |
| ојих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље о |
| ви охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазаре |
| на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој вл |
| лац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак |
| а будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> < |
| упним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога |
| и, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У п |
| ам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била |
| господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници др |
| и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за |
| гаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да с |
| а нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже |
| маше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као |
| ка, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} |
| задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хо |
| десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена |
| Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро из |
| узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} |
| руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнеж |
| орио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ћ |
| међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре |
| %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја са |
| Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> |
| ужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан |
| и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} |
| пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што |
| а тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог теш |
| а седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас |
| } Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још |
| у обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кад |
| {S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти пос |
| горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па с |
| лило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу и |
| соносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одгов |
| нуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Пр |
| стина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ о |
| е се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наш |
| за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, је |
| , па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато |
| и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али н |
| друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути п |
| А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Ов |
| не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез |
| пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо с |
| а сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да с |
| ?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> |
| пота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, |
| Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако. |
| ој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чека |
| о не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио с |
| и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву |
| пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она беја |
| стојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним дел |
| марајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је теш |
| ка.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се |
| е.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо |
| ан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он ј |
| што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у д |
| За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв. |
| сле мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био |
| пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју М |
| њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Ка |
| уго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а проти |
| ! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио |
| удем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је кра |
| ед летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму ис |
| лесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи |
| остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа |
| орке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не |
| асини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком |
| она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја. |
| се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је с |
| стити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и |
| Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао |
| свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже |
| ју.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S |
| држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи |
| и њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој. |
| је му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жи |
| је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра ду |
| и, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избави |
| е, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S |
| ма пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за |
| {S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чин |
| ласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту по |
| а му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима ко |
| вишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените р |
| сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> |
| рао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ро |
| сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би |
| ки човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — п |
| својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада |
| ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хва |
| к буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа н |
| орити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти |
| који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb |
| сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div t |
| о своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку |
| м се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио |
| а надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку |
| остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах на |
| есет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад р |
| лина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде ка |
| те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као див |
| кривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она са |
| а пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и о |
| орику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, |
| срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села |
| ру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јо |
| спођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> < |
| своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је по |
| о пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Син |
| p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико |
| ди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лак |
| и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и м |
| а, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у г |
| тово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу кој |
| ода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од н |
| ажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара |
| ве који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао |
| па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, |
| едаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Т |
| ма.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у б |
| п воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо |
| од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога д |
| ла.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном |
| роз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са висок |
| уго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила |
| ном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лиц |
| са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде |
| а тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево |
| и на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из |
| спотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе до |
| их и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом. |
| отовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Г |
| рске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је |
| чар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје м |
| е Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Ње |
| говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се |
| са у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња |
| ад склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да јо |
| око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око |
| утра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана |
| о нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце мо |
| степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, |
| да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакну |
| десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе |
| из разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу об |
| ш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотач |
| нима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на |
| ише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну рук |
| у у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше |
| и улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван |
| S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих |
| стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Зна |
| више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско |
| оворити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који |
| јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама |
| је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје м |
| бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један |
| коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше |
| Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагл |
| ко ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти |
| .{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скршт |
| .{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена мо |
| p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта м |
| збори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњан |
| рајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за |
| , на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, в |
| спот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отво |
| спотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на |
| војко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш жи |
| ше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не мо |
| оја је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} К |
| " /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не мога |
| је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исп |
| угама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли в |
| Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања |
| о залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На кр |
| о си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У |
| а — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и вој |
| оме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе |
| ри а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и вите |
| ка Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба < |
| који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цве |
| <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живе |
| ице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} |
| вели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле |
| преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци |
| поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chapter |
| собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже дон |
| ка донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору |
| а част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов |
| на.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше |
| лима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе к |
| а сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми и |
| тељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друг |
| буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, |
| засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— |
| } Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била њег |
| усти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун в |
| а да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Син |
| десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Ви |
| слав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опш |
| {S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате |
| ста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па |
| ича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, х |
| а крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види н |
| ече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и |
| е кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њи |
| њаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{ |
| о.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао |
| боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, дов |
| шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Олив |
| рба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> < |
| > <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, |
| n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p |
| урке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближ |
| бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јек |
| а Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно п |
| знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жи |
| рода грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би |
| {S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} |
| рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испре |
| ори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по др |
| траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пре |
| овнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду |
| духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову ода |
| па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путе |
| Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо? |
| > <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да про |
| ишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да с |
| сли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код |
| и.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита |
| говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За ти |
| ругих веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред |
| предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и поп |
| травио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти г |
| богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње б |
| клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша м |
| не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је пр |
| мети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта и |
| n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан |
| вић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p |
| госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме |
| Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет н |
| огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне |
| хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима де |
| е докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости |
| еснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз |
| ало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прику |
| !{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог ка |
| >— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:< |
| неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође |
| /p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %ца |
| долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си |
| аде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и дожи |
| жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> |
| амо то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није |
| ле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и |
| стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је пог |
| ада наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> |
| већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, |
| ј и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној |
| спод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и |
| агумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војв |
| авши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе |
| а таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, |
| животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} М |
| добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин |
| а пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанк |
| Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S |
| атковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима |
| дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан |
| е, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи н |
| риступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже |
| ти његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, |
| на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а н |
| ође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару р |
| уги и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се про |
| уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад |
| г до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усен |
| данка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло у |
| таде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још виш |
| ла у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну кој |
| котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени ст |
| ка поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, |
| и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више пр |
| , па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и |
| о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знат |
| рема њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљ |
| ља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и |
| у, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспо |
| се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуково |
| учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи |
| а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанк |
| јом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима увери |
| <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са |
| егда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %п |
| ма — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијор |
| жеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у |
| аним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опази |
| крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају зл |
| е лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је |
| м низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, ру |
| намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казив |
| тврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обо |
| а.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по за |
| ти тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би т |
| е јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном |
| т се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је |
| ему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управ |
| каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.< |
| шом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана крен |
| а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војво |
| а му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драг |
| он.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро по |
| тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по |
| ма с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> < |
| , али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми ника |
| .</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом заве |
| ног војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име десп |
| а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бе |
| од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни ул |
| у.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је |
| а иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богм |
| па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} |
| .</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас |
| о бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на л |
| аше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд п |
| гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путуј |
| е с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздра |
| .</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упут |
| да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то рад |
| а за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу |
| м седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врх |
| мете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Б |
| еде деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на чел |
| Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину ко |
| ег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше вели |
| /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатст |
| ачке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода |
| послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „ |
| мољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане побе |
| избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништ |
| p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече |
| ивог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен |
| јци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе |
| ја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу |
| баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом |
| у ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним |
| ад са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Дес |
| леда, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што |
| иде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда |
| а душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину пока |
| а их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници |
| касто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а |
| p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи |
| авећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше |
| ли је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и |
| ожда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше. |
| што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што |
| ="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} |
| у ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обра |
| ило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} |
| ad>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сок |
| е.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трг |
| им крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом |
| војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само не |
| има придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште |
| ше и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се с |
| повест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше |
| ч опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан кти |
| S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох |
| звана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега л |
| ирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама бац |
| прот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима в |
| ру један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота ( |
| /p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у црк |
| тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима ма |
| , при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њих |
| , возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне ду |
| јатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све |
| д прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Ј |
| јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до |
| орена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлост |
| је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је |
| главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турско |
| даћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити |
| м срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се |
| утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато |
| а кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска бил |
| ође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођ |
| али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на с |
| зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено |
| могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата д |
| дници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сеч |
| а.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много |
| е, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> |
| оноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваш |
| греја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде |
| и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама |
| ега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немо |
| .</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само |
| !</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела са |
| тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у ода |
| {S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад |
| ругу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова |
| рика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег |
| м пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору раз |
| хану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Б |
| , великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не |
| чи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега д |
| ђе.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стај |
| забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима з |
| пак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце изд |
| Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{ |
| себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљ |
| између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте б |
| ва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет |
| а си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} |
| лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скрш |
| усти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Бож |
| и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не |
| е сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све п |
| водио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи д |
| и.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задрж |
| не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе |
| ебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засја |
| ујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!< |
| /p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с на |
| ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро т |
| уповићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ј |
| не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па он |
| ум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти ук |
| но бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор |
| о пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за |
| ћ.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је |
| >Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са п |
| распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зл |
| ши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечано |
| кла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Ви |
| али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он п |
| ван крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег с |
| ишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Крену |
| па се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слут |
| и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а власт |
| остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су гл |
| е чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени засто |
| е али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, дал |
| х те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога? |
| ну и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази но |
| своји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и ст |
| латковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на с |
| а било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три |
| кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно |
| глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четир |
| а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више о |
| едино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при ула |
| ="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то знач |
| кве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој |
| Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и |
| и.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, |
| ној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једно |
| о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њен |
| нашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебно |
| аси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> |
| <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радиче |
| вић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размажен |
| азују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" / |
| оп.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот. |
| и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала кр |
| исли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора М |
| Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом. |
| "72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском |
| га па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињав |
| ака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове поро |
| јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> < |
| S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом с |
| <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од м |
| ети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и с |
| ве страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободн |
| налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљив |
| и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни |
| p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине вој |
| едати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде ј |
| p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу з |
| коме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господа |
| Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити оним |
| да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и сву |
| рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И друг |
| и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпо |
| сисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Сини |
| бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки |
| лећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине |
| /p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула. |
| скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Му |
| ивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они |
| код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а |
| } Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен о |
| живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој |
| ст и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женс |
| о стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час о |
| а изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{ |
| а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет пр |
| И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах |
| {S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрно |
| е Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспот |
| .{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле м |
| од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пу |
| е управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и |
| те се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца |
| бом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао |
| ласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан д |
| тати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју С |
| и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет |
| крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град |
| запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А |
| долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи |
| слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени |
| у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за |
| пет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се о |
| нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p |
| вако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове за |
| четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми п |
| ије било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" / |
| Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, |
| ошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</ |
| ели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојев |
| ме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити по |
| онос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде |
| да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене |
| ати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва м |
| љајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра |
| и?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мисл |
| е, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она |
| 0" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш љ |
| ати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихо |
| уташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас ова |
| па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руко |
| овој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много посл |
| Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног и |
| поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и н |
| знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окре |
| ва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Тур |
| жне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први м |
| еж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспото |
| ?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прич |
| ивотом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по пос |
| и више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и и |
| њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па |
| А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио |
| ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} |
| ране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а ј |
| онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком |
| ио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <p |
| југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаш |
| Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{ |
| шко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот са |
| о води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњан |
| е изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био мл |
| рвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте |
| {S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако за |
| урђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да у |
| —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p |
| ш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром кој |
| им!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови дог |
| дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са с |
| густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо п |
| се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овд |
| . само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише к |
| ли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од |
| пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S |
| јим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађа |
| ашном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници хала |
| ћи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишк |
| уда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију |
| овањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, пок |
| ба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> |
| тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни з |
| о, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} |
| ше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски све |
| обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара |
| реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и сво |
| збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ пр |
| ику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаш |
| се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> < |
| настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} |
| на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашав |
| авола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! |
| "246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти ме |
| презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод г |
| орове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, к |
| х — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан К |
| елике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на |
| н мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и оду |
| воје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна ко |
| тадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} |
| са стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p |
| аду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде др |
| ванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јева |
| !{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата |
| , и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога |
| овитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах |
| гаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гон |
| вог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклис |
| ој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</ |
| ко некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен |
| итешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина |
| последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је |
| стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо и |
| ма које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је |
| Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло |
| воје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене |
| и за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, |
| о што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, |
| а.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дођ |
| арати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину |
| ђаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њ |
| вети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новац |
| Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаро |
| после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, |
| ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне о |
| м дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је |
| по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспото |
| те, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде свет |
| дним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Б |
| племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству не |
| ира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отварах |
| е престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви |
| шина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> < |
| p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од |
| вима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издв |
| издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непре |
| цимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо је |
| и, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је |
| ке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим |
| дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка поједин |
| спије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој. |
| зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} |
| сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискива |
| се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хр |
| о благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је |
| ве се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пре |
| ја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и гор |
| мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ће |
| и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста |
| е не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно |
| че нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни |
| иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а т |
| урасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних |
| светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одеве |
| инство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно др |
| ивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ва |
| отову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена |
| бора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго |
| S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и |
| /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лоб |
| разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он |
| еспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштење |
| а сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан н |
| пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} |
| би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Мака |
| ре, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} |
| ти Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост |
| уда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме уб |
| знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на |
| ј — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у т |
| е мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осм |
| ју.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског |
| окојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Вла |
| еда, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну г |
| слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже |
| д окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јак |
| та од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чува |
| хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспо |
| а па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица на |
| и, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и понов |
| онивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах уз |
| причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене |
| га ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин. |
| астир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па |
| бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смер |
| предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остад |
| први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, с |
| о са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, |
| таде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, г |
| жник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаст |
| доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око |
| велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> < |
| мљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} З |
| тар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{ |
| и, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за нап |
| црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка |
| p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвал |
| ојвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго |
| ту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде |
| је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати! |
| урастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодица |
| замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту г |
| стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превл |
| ек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одго |
| власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, |
| ка раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљ |
| па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и о |
| ећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху |
| S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лаз |
| еван — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах пр |
| остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у |
| ко отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаз |
| ко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и н |
| сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће з |
| како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два с |
| јаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин с |
| у јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се |
| воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p> |
| итно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свег |
| ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о с |
| ада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се он |
| за средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад |
| ко буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се з |
| м купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} К |
| сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на |
| ова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуш |
| S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му |
| ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Рад |
| што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као рас |
| тни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђув |
| ка, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} |
| ви која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом |
| чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изн |
| куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим св |
| седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећам |
| чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро у |
| , у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци |
| </p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући |
| а дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} |
| нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она о |
| дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је с |
| љно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше |
| едео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и |
| смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао с |
| оје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од ше |
| од бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуца |
| е пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из куп |
| м около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по вел |
| шим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо |
| онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у |
| ве, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београ |
| а младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше иск |
| > <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотст |
| е свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара с |
| ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у је |
| о да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а |
| девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног поглед |
| Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледал |
| ада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S |
| са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато |
| си на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досе |
| месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Р |
| %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њим |
| поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом |
| ва, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блаж |
| лужба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Бож |
| астеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле |
| остима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином дол |
| ве походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по свом |
| ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориш |
| дном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га ј |
| отов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог гр |
| еспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископ |
| иваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и поја |
| али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим збо |
| рство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају н |
| главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спре |
| рсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="9 |
| .{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихов |
| празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом |
| странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам |
| /p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу |
| м одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођ |
| слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> |
| {S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а о |
| аваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе |
| њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} П |
| ла.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па пол |
| евића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</ |
| који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p |
| ђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта |
| збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред ју |
| путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb |
| а дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и |
| оји нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку де |
| аким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врм |
| диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од н |
| потово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</ |
| мљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке |
| воме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се по |
| срећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је |
| често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем с |
| ачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са |
| е дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радозна |
| па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом ве |
| дим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n=" |
| исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине |
| Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до в |
| штанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику кој |
| крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да |
| д њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељен |
| на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густ |
| и, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, |
| осподству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној десп |
| кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лоб |
| о оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца ве |
| весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака не |
| аву па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га |
| таништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој |
| им тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворан |
| вши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> стр |
| аде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо |
| дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше п |
| } За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам н |
| ратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Нап |
| {S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? з |
| ири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бе |
| Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче |
| низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на |
| } Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртаст |
| а нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, вид |
| ротив предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="4 |
| дајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је |
| многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба |
| ем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се ли |
| p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стар |
| ка моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} |
| ноги изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог |
| о свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци |
| нице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужнос |
| помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евген |
| , ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима |
| иће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p |
| се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби с |
| а журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинст |
| оред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па ка |
| зити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми д |
| а би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један п |
| и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Ар |
| његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна |
| о из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпр |
| ши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, |
| ане спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војин |
| им, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овд |
| тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p> |
| и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и |
| — Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријате |
| ојводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђо |
| пот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" / |
| следивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као |
| ечене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага на |
| ћ који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна |
| деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> |
| чи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блаж |
| новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само |
| Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и |
| е писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу прави |
| дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за сва |
| орити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војин |
| ирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати н |
| подње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад |
| Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут ко |
| абор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући власте |
| ревали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на зак |
| је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег долас |
| ан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n |
| и има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по |
| и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пр |
| са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p |
| ао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И |
| </p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} |
| /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене вол |
| д баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као |
| вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је бл |
| огу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште |
| прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и |
| д немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи |
| р господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, |
| Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држ |
| м његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли у |
| пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p> |
| а позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</ |
| драга, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Б |
| та, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али с |
| > <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и над |
| војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину њег |
| молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегињ |
| управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радњ |
| у.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи |
| друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани |
| ан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и |
| нка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце кој |
| ао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуља |
| а он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се уда |
| би ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне |
| ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о |
| {S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне |
| ађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех н |
| .</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше |
| а.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани к |
| ти Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацими |
| као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> |
| т, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на |
| се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама |
| ња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима св |
| рвенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављиш |
| уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје |
| за Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом |
| је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар |
| пот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно сас |
| једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, |
| Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио |
| их тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу |
| топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећи |
| Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се |
| а околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина. |
| ш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је њ |
| д којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један |
| од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетск |
| војом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује |
| лна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда |
| кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом |
| а кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су |
| — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у |
| е се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор њег |
| који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја са |
| дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави |
| ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда пр |
| у зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту |
| лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p> |
| ена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S |
| та слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спас |
| расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима |
| на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до |
| ћа, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Круш |
| баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њи |
| S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он ј |
| оме што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> те |
| главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини |
| </p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у |
| о мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом по |
| а је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38 |
| е он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.< |
| тубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што |
| ше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред |
| ог Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу |
| е тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у С |
| >Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му |
| де!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити д |
| евагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше |
| ског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је за |
| ска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се |
| велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да |
| ти?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па пох |
| у Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваља |
| ље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а |
| је овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман м |
| вића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n= |
| како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се |
| ровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете |
| >— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам м |
| рајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан с |
| судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред жив |
| бедилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот |
| ом заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој кос |
| о њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имају |
| Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама т |
| и јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Прок |
| ету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше |
| а поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га сок |
| ливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— |
| д и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је н |
| е журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Ма |
| се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји п |
| и се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао с |
| хвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n=" |
| p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза ка |
| бичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохор |
| шића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зе |
| } Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођош |
| Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова |
| Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у |
| ици прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био п |
| своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти дав |
| ћи даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра дон |
| моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко па |
| је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше |
| на која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те она |
| и догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко вре |
| ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се суд |
| > <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> |
| ош исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничк |
| е од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и ма |
| остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од до |
| витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Ал |
| стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћес |
| аследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог насле |
| Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви т |
| дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати |
| <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио до |
| чајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми |
| ново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњ |
| отства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домо |
| говори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро н |
| Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва с |
| вала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота моје |
| атворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно беја |
| ти се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, |
| ага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним |
| и требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Ни |
| нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Тур |
| , а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи к |
| ао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који |
| е, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре |
| и то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаок |
| ћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је д |
| Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да |
| ика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Гради |
| кочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Та |
| та је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су опла |
| енога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Раз |
| Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклет |
| чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди |
| е руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срц |
| н и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и од |
| од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе |
| еност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што дола |
| ина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима ко |
| ред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједн |
| па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је |
| иклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S |
| благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</ |
| , кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њ |
| словена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом ру |
| p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.< |
| Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био |
| ни нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листа |
| два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то д |
| p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им |
| ушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљам |
| санског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигд |
| што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства с |
| ом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку |
| а.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала |
| а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остај |
| ћ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом ко |
| пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на |
| очим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} З |
| који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, |
| ђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја но |
| ну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збор |
| p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— М |
| а је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{ |
| ј не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им н |
| јска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом |
| ном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше проме |
| а га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: |
| могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војво |
| спот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разн |
| јвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то н |
| p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада |
| е прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си |
| а деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велик |
| е се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је има |
| сника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук ј |
| збори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српско |
| којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је десп |
| ац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, |
| ојске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи пр |
| ојавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У |
| снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не |
| ва тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све |
| лизину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао |
| ста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој мо |
| као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и ук |
| пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови |
| , ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град у |
| војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја коли |
| верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав пре |
| греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, |
| ркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срц |
| то самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори С |
| го разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах |
| био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше |
| а мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погође |
| ени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} З |
| ихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Вла |
| говцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у го |
| мишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба с |
| ло после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p |
| егиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића прими |
| м, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане |
| ветла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а п |
| као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић |
| крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина |
| ела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без |
| јавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној |
| ојвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Б |
| ранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p> |
| сврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим |
| се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са св |
| литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенс |
| и камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Срби |
| и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком с |
| и део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху от |
| суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаш |
| ле дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина удел |
| Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати |
| о девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црни |
| разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, |
| срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа ж |
| покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж нав |
| е Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па |
| ћеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу |
| ниша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било |
| ејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи |
| другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју |
| ска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље |
| .{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју |
| пољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехм |
| учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Су |
| Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Ма |
| ути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се в |
| ким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег |
| е град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од |
| 05" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као ш |
| не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех |
| де питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војвод |
| тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} |
| ву дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито п |
| p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити ш |
| и други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем д |
| Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину |
| па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> < |
| личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим |
| у оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p |
| доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и дру |
| би долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p> |
| ила Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кне |
| .</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима < |
| Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству |
| , погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се ма |
| ославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p |
| ити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кне |
| од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој |
| е она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а ш |
| ити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осети |
| а од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерк |
| , смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, пок |
| n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оз |
| саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспот |
| регажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима |
| Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се |
| тни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наш |
| лажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде по |
| јног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи |
| ан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад |
| о на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је па |
| ного после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још кој |
| е.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали р |
| ка и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лаза |
| еда око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Он |
| /p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земљ |
| вајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина |
| кивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао мла |
| е вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} На |
| тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћ |
| е у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да и |
| заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за |
| ађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и пов |
| адовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна ис |
| акву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спус |
| даху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити го |
| /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше м |
| удише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у |
| на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари |
| њем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} |
| воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положе |
| а и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим краје |
| и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовн |
| стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше |
| воје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано |
| > <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} |
| великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отиша |
| е кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић |
| е и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било осво |
| ши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у око |
| у је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио и |
| рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина |
| ине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} |
| и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад |
| ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али нема |
| ече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому |
| онео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарств |
| с о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не |
| р Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n=" |
| гљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов |
| се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косов |
| олеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У |
| има српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њи |
| удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градс |
| оште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисањ |
| града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби |
| а.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од |
| " /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића |
| е разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S |
| нио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањс |
| све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна |
| свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомен |
| зарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спо |
| ЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван с |
| шено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је |
| стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек |
| почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом б |
| } Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубав |
| — Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје |
| ом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони |
| ни којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном |
| ви бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору за |
| ти последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p |
| ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Баја |
| зи с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <p |
| са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњ |
| говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и пр |
| и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату де |
| по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престо |
| Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије |
| је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> |
| мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је о |
| S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купа |
| је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђер |
| це.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу ко |
| и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо |
| а!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад п |
| а болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ |
| орани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао д |
| е кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота |
| ити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба прим |
| рила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тај |
| ажили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једн |
| <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> |
| , а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ д |
| пот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слав |
| ељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече |
| осно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Гре |
| оцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела ок |
| вице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази |
| јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p |
| останска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не беја |
| у свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се диз |
| умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стран |
| дама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџ |
| војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а |
| и тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта |
| праву, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству |
| не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшни |
| епознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што н |
| в.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, в |
| онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру |
| јући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јур |
| ош један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а |
| Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са |
| за се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци |
| е опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер ст |
| путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у |
| у данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом похо |
| ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити |
| и те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Рад |
| добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му |
| ик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случа |
| чунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, |
| са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је ка |
| и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> < |
| жити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобоје |
| тву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" / |
| обичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен |
| вања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му к |
| {S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{ |
| ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико д |
| лиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, |
| ших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихо |
| ође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотст |
| јну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја п |
| следи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски в |
| {S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n |
| ојим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича По |
| оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи ј |
| јиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xm |
| необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати |
| тиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кро |
| Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где |
| p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> ст |
| авицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био |
| београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још ј |
| аску прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живо |
| наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз мли |
| овек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи |
| па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и ос |
| то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— К |
| уседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина беј |
| може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предуср |
| ц освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предат |
| ном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек |
| осле испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по |
| о никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржно |
| на освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори |
| ања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је |
| а збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ва |
| ики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под гр |
| ила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сре |
| у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом |
| Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег |
| дослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здр |
| тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђ |
| е зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан |
| им Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с десп |
| /head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два ч |
| оја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пр |
| се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом |
| д, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једн |
| своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била п |
| нац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбан |
| опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва с |
| кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао |
| размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му |
| о неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом ру |
| иђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога н |
| pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда н |
| румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светло |
| ом шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутим |
| ки се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стран |
| утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет ј |
| ван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не ма |
| ај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај шт |
| је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старо |
| бли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што |
| ећ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске с |
| {S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, зн |
| >ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на |
| ли људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом у |
| а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Млад |
| е да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p |
| оче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече бр |
| а Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је в |
| де је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрве |
| леда ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих |
| {S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кне |
| зо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Виј |
| > <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— |
| се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле д |
| земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео |
| е страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајев |
| била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу на |
| а а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи ов |
| клону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми |
| гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно ј |
| добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су мах |
| аја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} |
| ла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се мог |
| Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богој |
| а.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" / |
| јводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој |
| деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се |
| ЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама изд |
| ла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет |
| цала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспо |
| на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају изла |
| дема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људ |
| сти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви |
| но је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злат |
| ежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на |
| {S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одав |
| својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије |
| шћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око |
| ји се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених рук |
| од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под |
| да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раском |
| ико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p> |
| нким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на гл |
| спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пу |
| доше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикну |
| ст и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињ |
| к, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајал |
| славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радит |
| ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој с |
| /p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваш |
| ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="5 |
| пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт |
| ед твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Пос |
| људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као |
| ну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" |
| S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобо |
| замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је |
| не, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и б |
| т при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би |
| {S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде М |
| и унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу |
| главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом кој |
| зивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не че |
| ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} |
| .{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кне |
| ’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач с |
| о је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не |
| бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S |
| оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетк |
| ком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас ми |
| n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане |
| бирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод сам |
| с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе |
| " /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за ја |
| S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошл |
| дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена по |
| трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и н |
| ожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник |
| репи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа њего |
| ада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацари |
| </p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p> |
| да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p |
| и ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште с |
| лазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и тело |
| анка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p> |
| уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом |
| заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — п |
| каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још ист |
| аком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Сини |
| ва земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар уз |
| више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у |
| пет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу |
| еда руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафију |
| лико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је поз |
| у дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад с |
| е.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без |
| престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитат |
| егову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата |
| да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних гос |
| порно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бр |
| Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто |
| да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу друг |
| ом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лоб |
| ћ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</ |
| звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Поги |
| опаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину |
| већи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опе |
| у.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило |
| %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и в |
| двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стаја |
| с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на |
| главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоц |
| ли већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</ |
| шу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном |
| на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S |
| кружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике |
| е бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да позн |
| мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло с |
| } Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Де |
| а некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неп |
| ћи му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано |
| би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и |
| и, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, |
| а у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> |
| свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове п |
| бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије ов |
| извесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово дос |
| зиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком |
| ко вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад сп |
| да и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и ис |
| ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ м |
| <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачи |
| жљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграб |
| рићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слов |
| {S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по дале |
| да сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и доче |
| анковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хо |
| порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цар |
| једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да |
| а с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па под |
| ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај м |
| ез тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен |
| и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог |
| е људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветни |
| летва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њено |
| е сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— |
| и градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и |
| она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! |
| познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској |
| растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му |
| ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то |
| Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само в |
| га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно у |
| ло.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада п |
| нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се мор |
| ћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У остало |
| ема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни |
| тране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је |
| ?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га |
| ам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али н |
| , и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и са |
| свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доб |
| ећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и |
| су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{ |
| опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива виж |
| " /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не из |
| је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им ва |
| и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланст |
| , дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} |
| ајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме |
| а, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На |
| ло је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се |
| аштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар. |
| вала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је |
| лно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац |
| еко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет са |
| кој кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрв |
| о које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш |
| ћ.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежево |
| само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турск |
| е жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања. |
| града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се |
| изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо ш |
| ен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем отка |
| да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде с |
| деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с м |
| велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад |
| о и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} |
| де тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који |
| за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима ни |
| оди и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збо |
| ремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста |
| и је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма са |
| мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мо |
| Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра |
| о тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега д |
| p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим хр |
| ала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на кам |
| је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, зав |
| шту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта. |
| наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска |
| г боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђу |
| м свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута о |
| оме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и п |
| с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог |
| осподара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опе |
| ла дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених несели |
| са и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути |
| тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо и |
| му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако ви |
| уста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p |
| /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју велико |
| , да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез. |
| у махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и њего |
| и! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје |
| туденом водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па с |
| а једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренута |
| е и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошка |
| велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све че |
| лака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих годин |
| ницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго о |
| в.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</ |
| властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пуст |
| гледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ар |
| толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S |
| м брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким пу |
| ажара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли |
| заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро би |
| н му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом п |
| на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш уч |
| иш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога |
| азати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се просла |
| х, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: |
| Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руц |
| м пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га |
| из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразуме |
| вор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао |
| још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике |
| ело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и в |
| <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер |
| .{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађо |
| сведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам |
| ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је дево |
| ада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста |
| та за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и |
| е тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а руб |
| лава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злот |
| еша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту |
| успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако и |
| мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и |
| ем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пу |
| бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што |
| и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на мести |
| самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место висок |
| да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шт |
| о планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе. |
| а скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и с |
| "190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео |
| авати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог н |
| и уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лев |
| одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Д |
| илике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ћ |
| тку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се о |
| ути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} |
| стави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, проти |
| /p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека о |
| осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу |
| атраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно уда |
| {S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја н |
| дело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да вл |
| је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак |
| е позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју |
| } И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не с |
| орика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да с |
| твори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешк |
| дбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p |
| дном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} |
| ах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удар |
| е битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Ал |
| ни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспо |
| бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мус |
| тави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче поно |
| очним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачк |
| о где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика д |
| ра и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ |
| е по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста в |
| а казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</ |
| води, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стиг |
| аћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад |
| ик.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p |
| јвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на |
| ођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама сво |
| о, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска |
| Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода |
| Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} |
| ђе у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се |
| ом месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело к |
| заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која пад |
| ти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— |
| м добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Те |
| о ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су у |
| н час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући |
| масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи свет |
| олена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три |
| ше путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало |
| својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од став |
| гљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о н |
| отства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На прист |
| знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака |
| дмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиш |
| ише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> < |
| у исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранко |
| ао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанств |
| м власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који В |
| лшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Н |
| ло његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S |
| ступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усеч |
| е могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад |
| астадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И М |
| p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p |
| .{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бит |
| ом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеник |
| неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бов |
| држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше влас |
| <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која |
| да је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:< |
| ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи: |
| и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и неп |
| у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</ |
| желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим жив |
| та!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.< |
| ећ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, |
| И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим. |
| ли у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куд |
| о мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а до |
| јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину |
| , а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати |
| S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада пр |
| >— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону |
| т је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући н |
| лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Виј |
| сно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p |
| ања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му јо |
| ош имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господ |
| еде њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S |
| им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. |
| еспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је |
| ића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и |
| о се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, расп |
| један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и двор |
| анака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље кој |
| Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров ј |
| ута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p |
| етеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле |
| се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у с |
| аповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </d |
| јим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бед |
| одну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпос |
| висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу оста |
| који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опе |
| е.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то ово |
| ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</ |
| ја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа. |
| су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали г |
| т — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја це |
| а.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> |
| стати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и |
| кну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја ла |
| , кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова дес |
| <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још какви |
| мемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као |
| ла речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је вод |
| погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад до |
| старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није је |
| ма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом п |
| от још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и бог |
| ом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спре |
| ку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128 |
| чношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновиш |
| чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој не |
| и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на м |
| ужи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђењ |
| отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> |
| слови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упит |
| сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плитк |
| града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрс |
| ан.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом р |
| невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговишт |
| о језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци п |
| залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љут |
| .{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Друг |
| де у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно |
| војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наст |
| својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на |
| /p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се д |
| д њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, к |
| с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвало |
| /p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружил |
| ватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори г |
| о, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у др |
| та, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! |
| дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска б |
| са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту оче |
| и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео |
| им, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали |
| “</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му |
| ад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора к |
| > <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p> |
| ута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко |
| ад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> < |
| ака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ |
| <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на |
| ге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} К |
| говом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим |
| граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора |
| ле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" / |
| ати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед |
| /p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете о |
| е.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам |
| ју пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бе |
| био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност сво |
| p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно |
| огло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова в |
| прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључа |
| <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме |
| ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и |
| >Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву |
| <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не б |
| и их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара |
| ни деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог не |
| сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас д |
| гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не с |
| арци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства |
| раховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште |
| се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара У |
| Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом |
| еко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљ |
| вих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који та |
| а те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на ј |
| аси нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико |
| повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здра |
| суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p> |
| пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало |
| одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— |
| о да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб ш |
| ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они |
| ећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо го |
| ма и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од |
| коро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела |
| ећ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} З |
| јно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто пр |
| ној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора |
| договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборав |
| ила је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешк |
| арица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред канди |
| јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше |
| а најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулма |
| дости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у наш |
| еком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дуг |
| авуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде пр |
| есао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Ниш |
| ; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмил |
| <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да |
| ше сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, неза |
| зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са |
| га доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} |
| ајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешко |
| му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој до |
| и јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> |
| очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је рас |
| пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По |
| ави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се |
| вљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим з |
| ретвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко |
| p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише |
| S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — |
| се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије |
| остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме |
| је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О с |
| око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" / |
| авлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале в |
| х.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} |
| оје почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз |
| Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима с |
| негиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се и |
| звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која ст |
| кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет п |
| ет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S |
| се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу |
| хиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем слу |
| S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који |
| ејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах |
| вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадиј |
| } Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако с |
| литве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама р |
| ода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше |
| овуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба д |
| еде у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коња |
| осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку |
| а била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом |
| у рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ј |
| Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих |
| одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да |
| ко како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи |
| цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркв |
| ином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који је |
| ји болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, |
| литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каж |
| и од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, |
| , само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба |
| све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> < |
| ше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задр |
| за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, |
| авање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљ |
| ђу њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте букти |
| вије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отп |
| дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промен |
| городице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота ок |
| или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше д |
| м гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуш |
| х тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком г |
| х Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градов |
| страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго тр |
| д бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје А |
| е се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњ |
| има негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и нево |
| месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и хр |
| тојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним д |
| > веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од цр |
| ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ст |
| да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p |
| ођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу крш |
| тарац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} |
| та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају де |
| {S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вин |
| се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и друг |
| у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" |
| реко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина |
| </p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Г |
| рмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S |
| о идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут |
| авере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, к |
| .{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац о |
| Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се |
| вши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па |
| ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за пут |
| шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, каса |
| оји тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над кој |
| домак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око вра |
| ова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се |
| са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и ј |
| S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше јед |
| отове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слоб |
| површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке преп |
| ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин сто |
| о, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачу |
| >— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, је |
| p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души |
| дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко зал |
| ну отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од |
| ћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>З |
| ла.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тог |
| а се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, с |
| ујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна м |
| ут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га |
| и, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак |
| том опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} |
| ао да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на |
| воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране м |
| појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреден |
| губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и ку |
| /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покр |
| у њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуљ |
| вљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у |
| ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} Т |
| /p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћ |
| дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са бо |
| косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у |
| аки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда |
| о бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући |
| могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јо |
| потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде |
| без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да |
| приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> |
| сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто |
| громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> |
| ица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован ч |
| не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део |
| ке од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бе |
| пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту |
| ћи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и |
| је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће |
| ном пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Ве |
| е купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца |
| владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу. |
| адослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим |
| {S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> < |
| у које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док ј |
| а више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај ца |
| еницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</ |
| ку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p |
| Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла рук |
| е део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају |
| ead> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њ |
| ојводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} |
| ка и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} О |
| авних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али |
| ђанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег |
| еверне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбун |
| гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишо |
| b n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врат |
| о широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле док |
| рином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић бола |
| опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У |
| иваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је о |
| длука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански вл |
| ушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајн |
| онула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па |
| це левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копља |
| дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно њег |
| агор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а |
| Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу |
| о; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} |
| ју срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог ил |
| а на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај в |
| дарао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с |
| могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив десп |
| ош више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и вр |
| ње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре |
| е онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговац |
| зда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити |
| и по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику |
| ао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му |
| а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се |
| сто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризнич |
| исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни до |
| p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, |
| тврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила |
| ђе од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северн |
| у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Бо |
| Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели си |
| наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас |
| <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанк |
| итешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролит |
| доше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А м |
| сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и |
| јском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да в |
| жно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} |
| срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепш |
| лики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бит |
| има, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи |
| оњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши с |
| на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> |
| ве војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дрен |
| а у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ћ |
| илици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспото |
| S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S |
| вари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одс |
| е и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да с |
| , развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бра |
| јамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Ра |
| тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и пон |
| е бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима |
| н Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу к |
| ди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и оп |
| у, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође |
| помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше н |
| ором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угле |
| рази му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело р |
| руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навиш |
| но радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, |
| а запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност. |
| зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно н |
| пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест г |
| престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свеч |
| тину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту |
| и.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> < |
| ти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут |
| тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о сво |
| а је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој го |
| и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оно |
| дна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно |
| тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко |
| ечи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после у |
| и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући једа |
| >А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог |
| окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац живот |
| Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који с |
| да нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се да |
| S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— |
| приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> |
| двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојн |
| ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у ру |
| им благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на ов |
| ицама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи д |
| арише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише В |
| д сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобој |
| моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Т |
| де се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде |
| дављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, нај |
| лија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> |
| пасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одма |
| ише неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану |
| том пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу з |
| ини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешт |
| ком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком |
| плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева њег |
| ача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; в |
| е знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина |
| S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја |
| ad>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз дво |
| понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше де |
| с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поносниј |
| рину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад п |
| } Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фа |
| ? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам н |
| вом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити |
| ша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, зго |
| ни сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала |
| нда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти ов |
| сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Р |
| и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није јо |
| у је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казива |
| с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било |
| ло кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих |
| па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, |
| уге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је д |
| S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</ |
| у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, с |
| у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Пора |
| ве покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низо |
| ко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо |
| његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и |
| /p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас о |
| ма па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; |
| ма па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући. |
| тао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти рук |
| жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на |
| јску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са |
| <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре |
| Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова го |
| не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и јо |
| ја ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле |
| Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те |
| ему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</ |
| сле доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним време |
| вода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода |
| крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води |
| и и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{ |
| при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно и |
| се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути гор |
| </p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари ар |
| о гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесар |
| у владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додвор |
| p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанк |
| брању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљ |
| сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближа |
| је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског |
| н и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је б |
| ког властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на |
| те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да |
| за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи гр |
| ге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p> |
| аше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље д |
| сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака т |
| старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.< |
| укама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Свет |
| еоградског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега ст |
| ојом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена п |
| м и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да с |
| {S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда |
| ављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p |
| преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на с |
| времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова г |
| ориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча |
| ади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спушт |
| {S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише ц |
| осе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренут |
| ка.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, бра |
| раха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према |
| ођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је |
| њем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си |
| се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властели |
| <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и с |
| па велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере сед |
| уке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића |
| о сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити заве |
| еликодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се ве |
| вљаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћа |
| приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја |
| мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не з |
| с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господа |
| младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш |
| еда пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозор |
| лажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше |
| сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је |
| еве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом |
| малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима н |
| ђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта |
| , и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче з |
| , скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и десп |
| о.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, м |
| колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репо |
| обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб н |
| ану, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема ви |
| ред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује неприја |
| оклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанск |
| ладој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима с |
| јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, |
| ата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{ |
| огаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану в |
| очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше |
| чезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак |
| за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова |
| ва споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће с |
| твори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на ју |
| Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У |
| бојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута |
| у пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што |
| бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> |
| >Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, |
| за све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу го |
| новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико |
| сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни ж |
| Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори |
| подње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вр |
| ј ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једн |
| слили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше на |
| ле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини ње |
| {S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога. |
| н стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде д |
| гатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја |
| ху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у други |
| храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим |
| ше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и |
| ренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима шт |
| ма у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ип |
| према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="2 |
| иваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је зна |
| бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије |
| на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је оч |
| ас све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, |
| сар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, |
| а: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире |
| сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовско |
| о.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим |
| S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро п |
| евом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Та |
| у и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Од |
| орити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље |
| а.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као |
| жаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад |
| из поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонит |
| еца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак з |
| е да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе миса |
| би и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Мор |
| знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гнев |
| Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прођ |
| ком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, к |
| ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи ју |
| ујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах ш |
| азлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао |
| уке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утр |
| тац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће н |
| градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој п |
| говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе за |
| амислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца зак |
| } Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толи |
| стаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и ост |
| а широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилиц |
| други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем и |
| ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, ал |
| ет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим ж |
| доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић |
| е се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Олив |
| ичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за |
| лу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да јо |
| ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Во |
| е!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. |
| екли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела н |
| да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, за |
| под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је са |
| се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрач |
| д тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи |
| .</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла обла |
| d> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и |
| љен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и д |
| опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се |
| натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час с |
| левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су |
| између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је з |
| коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је |
| спаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени |
| Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеван |
| ађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и |
| господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате. |
| p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с ј |
| ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано |
| ћу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом |
| Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? у |
| еженим трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недав |
| другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поре |
| ка не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, |
| Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али н |
| узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p |
| деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250 |
| е кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало |
| уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, |
| зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким м |
| опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено |
| рак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n=" |
| они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, т |
| еспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе н |
| њу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја |
| шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па о |
| сађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих стра |
| зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и к |
| да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би б |
| којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи с |
| а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалц |
| ем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јач |
| p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само |
| но никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која |
| ренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље |
| , цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде |
| е зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступ |
| } Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за д |
| Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну кр |
| оражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаш |
| гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Диг |
| .{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту з |
| вера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасн |
| а работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе |
| поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог |
| е мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам |
| јуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несав |
| какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> |
| а говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне |
| учају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамз |
| окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али гра |
| ати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни м |
| нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} |
| а.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговиш |
| це, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројени |
| је провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачк |
| стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</ |
| ЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју |
| лону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде |
| поведај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type= |
| је.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студено |
| сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позв |
| овим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе |
| у нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет свој |
| p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n |
| и и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено в |
| тане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, |
| авете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је д |
| се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n=" |
| врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвн |
| а %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој |
| ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморе |
| ји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека с |
| њих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и |
| еспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки |
| ски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше чес |
| руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспот |
| тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пр |
| о се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равни |
| еће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазн |
| многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих |
| протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без |
| ’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио |
| Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и |
| га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, д |
| из и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на нога |
| е друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p |
| ема себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мис |
| ају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича |
| е у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у |
| тњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путни |
| уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху к |
| мен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По |
| реме као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране посл |
| вгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни гос |
| лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p |
| ком спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина |
| па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд |
| >У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p |
| а веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост |
| ослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војвод |
| еч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем |
| опот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Вр |
| се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад |
| јсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће власт |
| шеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде |
| } А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати |
| а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у |
| здано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам |
| ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да од |
| шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато |
| астеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме из |
| цу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> |
| говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго |
| 2" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова |
| пота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника |
| овори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи ил |
| у али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је |
| л’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се |
| ијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину |
| о.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутр |
| у слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању |
| преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче н |
| досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена |
| ичи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем |
| Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p |
| ледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика од |
| Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна |
| змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и не |
| чека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој ј |
| још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којо |
| вали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часов |
| слима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је |
| е тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, |
| ког деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из |
| руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо |
| гла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је |
| У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори |
| , а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у |
| о се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима |
| лед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку. |
| ри поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, |
| та је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p |
| е, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним шт |
| и Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — С |
| или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно по |
| p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужино |
| аш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" / |
| Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ |
| p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дуг |
| удућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у |
| р светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме |
| њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n |
| да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за он |
| аде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} В |
| другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хв |
| седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење |
| дговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мр |
| гог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говор |
| арац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуж |
| S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настај |
| су што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола |
| тавих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} И |
| > <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада до |
| о лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренут |
| Е</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спас |
| и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чут |
| верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добија |
| шим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлог |
| Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас |
| пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S |
| ата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, |
| ! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта |
| ме не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати гово |
| ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} |
| о злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми п |
| , ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и |
| ти Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} |
| адије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да |
| рност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро н |
| и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. — |
| ек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Син |
| оди овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покре |
| </p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} |
| S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту |
| отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марин |
| ик.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} |
| ик.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку |
| о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који н |
| оје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад |
| угоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бе |
| ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затре |
| их мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други |
| ати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и |
| p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене м |
| ише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуко |
| сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће |
| велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p |
| почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на |
| возден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени двор |
| ком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запит |
| јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је |
| крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив |
| умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} |
| лема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране во |
| војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који с |
| ољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они си |
| им градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавн |
| походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез |
| Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били |
| љиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће |
| н још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бе |
| а везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде |
| е доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.< |
| па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да |
| } Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равниц |
| ан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затре |
| е купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовр |
| ево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с |
| ле боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и б |
| звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири |
| господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега кр |
| ечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљ |
| рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша пр |
| викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађ |
| ..</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће |
| домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво шт |
| их родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом |
| Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши нек |
| ху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа |
| n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се с |
| устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту |
| ћне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се |
| одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови с |
| копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку |
| ли им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше с |
| дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и |
| аде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадаш |
| ица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу |
| ља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и |
| зива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то не |
| ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са ц |
| м батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спаз |
| сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло за |
| се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и ис |
| мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети њ |
| хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти ве |
| лизо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где за |
| с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, при |
| као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, |
| агу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу |
| {S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуч |
| у која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му до |
| ру света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженст |
| дио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Мож |
| руги пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад д |
| еље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је при |
| — Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И |
| <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се |
| е и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика до |
| не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења |
| в.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами р |
| утем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог |
| м добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнув |
| аром главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако д |
| ру.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточи |
| <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никог |
| ли град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, гот |
| га не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са |
| ога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву |
| стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, |
| ко је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на свак |
| {S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} |
| > <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором о |
| хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке в |
| ослом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била |
| та утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опе |
| им градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз к |
| : тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса д |
| /p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S |
| е бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити так |
| {S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се нез |
| прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан ме |
| и корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с во |
| а направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега по |
| и деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Влад |
| велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не беја |
| погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, |
| пасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке в |
| > <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били к |
| није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ра |
| новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору |
| оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад |
| ни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађани |
| војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> < |
| ашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушева |
| ост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа ј |
| Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљен |
| о рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој |
| у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један по |
| и верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек |
| у.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је на |
| {S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду ка |
| ом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне |
| нило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више |
| Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Т |
| авом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевц |
| {S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак |
| b n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некад |
| о од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава |
| е дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају как |
| времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцим |
| запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би б |
| роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: |
| та своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је |
| јим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше н |
| гов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја до |
| а с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду не |
| p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а ду |
| како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, |
| реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а |
| Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> < |
| е нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи |
| 25" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још шт |
| ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше |
| ивех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових зем |
| њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе. |
| Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> < |
| ли већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мрак |
| Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони |
| Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице. |
| је, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати |
| чекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, д |
| ало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, |
| p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на |
| траховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто ни |
| упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстар |
| честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић |
| коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је |
| у кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да |
| се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже |
| астелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S |
| ге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} |
| сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толи |
| весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стра |
| Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико по |
| то весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да |
| у само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље |
| ко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, пога |
| иком воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести |
| жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ва |
| г краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} |
| ара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> |
| олуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто |
| ичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стра |
| спота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, |
| бори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један де |
| Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе |
| ву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њ |
| о би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад х |
| да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у |
| е отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера о |
| S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У п |
| н стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} |
| нопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрсн |
| она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад м |
| плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милин |
| ио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибр |
| едан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> < |
| мо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Жив |
| а, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави: |
| њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одис |
| ду.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— |
| чевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!< |
| да лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет по |
| ић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајк |
| е оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на |
| зо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде |
| и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тад |
| веде десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста |
| ом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити во |
| још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та кле |
| на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега и |
| им.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе воло |
| е јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био |
| то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гле |
| ивот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још |
| ну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} |
| ике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, ве |
| се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком |
| цу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а прат |
| млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају уза |
| дскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари |
| чи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно ди |
| > <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам |
| се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се |
| ше неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан |
| у сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћ |
| А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, с |
| опча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге |
| вуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи ск |
| на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад |
| И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја |
| послетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад |
| азара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи св |
| Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и б |
| > <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" |
| едаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и |
| горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се |
| утник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом к |
| ву лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах до |
| у ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Н |
| ест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа посл |
| " /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S |
| није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је беог |
| ији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напо |
| ејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисл |
| исмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> |
| рости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у |
| ена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку |
| скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло по |
| доше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, к |
| они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војс |
| где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два |
| ада.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз ста |
| ављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који т |
| њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји |
| каша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да |
| даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{ |
| ре кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећ |
| врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред |
| Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да |
| туповић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешев |
| о уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то |
| силе; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и |
| капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у со |
| су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити п |
| ни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силн |
| би аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зр |
| самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспо |
| а види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго траја |
| њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> < |
| мање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништи |
| о, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, про |
| али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде |
| ажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а |
| мало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у он |
| видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p |
| лизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устад |
| ту који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовим |
| атника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових пр |
| обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забри |
| оварних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за соб |
| совске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знац |
| ковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, из |
| о и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање |
| и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само под |
| ре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} |
| погода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати ж |
| т падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада б |
| азар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести |
| војим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађањ |
| и — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у сво |
| p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано |
| и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша мор |
| лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпрат |
| асправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, с |
| .</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зет |
| руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да |
| свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све по |
| раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци |
| може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али |
| а тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њ |
| ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, |
| крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћеса |
| сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана осв |
| чека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично ут |
| нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, ск |
| >А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>То |
| ше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом пови |
| ише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Ал |
| овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се |
| има с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крај |
| позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио споров |
| нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне ж |
| и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разго |
| ехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на оба |
| и вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако с |
| зујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опе |
| стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на п |
| ао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она са |
| те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти |
| мус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда |
| позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можд |
| зама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и д |
| еко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунав |
| е празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен |
| , залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешт |
| <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стран |
| лаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очек |
| е опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу |
| му већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама з |
| кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> < |
| ну кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископ |
| његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач ски |
| Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{ |
| ишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се ср |
| што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{ |
| каква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око њ |
| ху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад по |
| p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па гра |
| тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да |
| тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се з |
| е што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ниш |
| Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах пог |
| ог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне суј |
| те у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласн |
| .{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено нагл |
| /p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p> |
| оји скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он пре |
| са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он |
| мџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему |
| храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих |
| ост моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар |
| га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и |
| у реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдс |
| дим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да |
| де капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о т |
| и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме |
| забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударат |
| стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који ск |
| ша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој к |
| њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му с |
| око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли |
| ре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускип |
| лови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос уср |
| ина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам |
| могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице за |
| испе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче |
| у као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с |
| нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплет |
| он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао |
| и и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шт |
| дујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преу |
| но уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орка |
| овита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник |
| нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло м |
| јиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p |
| од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} |
| му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцр |
| велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови оби |
| нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p |
| у и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> < |
| ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стај |
| ности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече: |
| ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавн |
| ада.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од |
| лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од изда |
| Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Ч |
| к, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n |
| е српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на |
| јих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњу |
| лене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеле |
| <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистин |
| > <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине |
| о тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођен |
| асавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех |
| в Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турско |
| ожних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице |
| устили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> |
| оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет в |
| вих корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да |
| ојводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> < |
| тав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богати |
| ници само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да |
| амој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и |
| допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Виј |
| ви победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспо |
| очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стаз |
| апољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разг |
| залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили |
| високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град% |
| ину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако |
| м ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога |
| и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју |
| за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и |
| тупи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасн |
| то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео ск |
| шла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је |
| .{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</ |
| би.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка |
| на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао трен |
| стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и |
| да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, |
| а и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црн |
| Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико ј |
| дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с |
| ешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворив |
| ен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умре |
| ни своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је |
| како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, а |
| х ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах моли |
| чинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода |
| су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за с |
| засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стра |
| ше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица |
| а стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо |
| и брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S |
| смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, |
| е, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је мину |
| адох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше вите |
| њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла |
| к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав све |
| — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> < |
| њујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми н |
| видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и иск |
| росто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговор |
| и, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, |
| нити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колик |
| n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој оп |
| мађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић. |
| лика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу |
| едајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, зл |
| ше жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је доса |
| ва, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било ома |
| та.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше |
| м у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији |
| е бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити |
| ом, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашт |
| /head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде изда |
| сим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем |
| ј силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема А |
| ера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаниц |
| строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало ст |
| своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хв |
| аницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висо |
| 143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљ |
| рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то д |
| спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се |
| но и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу |
| е!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрч |
| } Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђа |
| помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог |
| вљивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су |
| Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп к |
| дару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собо |
| се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешко |
| о болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа |
| теже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господа |
| не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше |
| ика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко ко |
| уком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук |
| тку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе б |
| анствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима. |
| вљења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао |
| не <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пе |
| ="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све |
| у се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с оба |
| етића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме |
| овара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и |
| доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p |
| Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога |
| иже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у б |
| средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на ју |
| урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њ |
| за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ в |
| ајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити д |
| и отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао б |
| але пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три |
| b n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све ш |
| нитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут |
| /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је прес |
| се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је дво |
| кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део мо |
| и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту с |
| њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода |
| отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не траж |
| еспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен |
| тења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је |
| свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окр |
| жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и ма |
| Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је |
| <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <p |
| господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарев |
| у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а |
| некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска |
| и његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојл |
| <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнае |
| се што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи |
| деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда. |
| > <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан чели |
| кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C17"> <head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</h |
| је изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом |
| е од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибир |
| јим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Ба |
| не у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и |
| но проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет |
| ше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањ |
| живљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог |
| зе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га |
| у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и не |
| милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p |
| амљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је би |
| на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту за |
| у косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре н |
| у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливер |
| рхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на |
| ине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} |
| еспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празн |
| онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако у |
| 70" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђел |
| дати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, суво |
| сила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебе |
| жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <p |
| ја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У м |
| ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У |
| ређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дох |
| ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Г |
| а снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу ме |
| е од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова |
| ијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> < |
| ођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се |
| его код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то ка |
| га се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мус |
| ђа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту се |
| оје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи |
| све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, с |
| , и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами? |
| <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашња |
| одинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" |
| кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад |
| p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, п |
| а седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног нас |
| ељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадиве |
| уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један ј |
| ивере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, |
| ад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па с |
| они деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки |
| Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим |
| " xml:id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу ј |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Сте |
| лагослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на стол |
| овање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски |
| дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлос |
| јте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, |
| ље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Сини |
| ор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој п |
| управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованско |
| о сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да ис |
| да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна |
| тишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни |
| мирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, зла |
| јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је об |
| месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врат |
| и искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се с |
| из сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијор |
| чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај ви |
| орици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свр |
| крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрсти |
| илажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, а |
| /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и |
| и за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора ал |
| јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има зашт |
| која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку |
| а је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она |
| ла пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула м |
| ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, |
| а до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мал |
| ека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.< |
| виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како т |
| га дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи |
| е.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хв |
| инио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав пак |
| на, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стева |
| , Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову |
| последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и |
| не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете |
| ће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи |
| > <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори |
| бразе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, |
| ун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за |
| ом и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу |
| еоградски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно од |
| то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи. |
| е пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како г |
| му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и позн |
| аше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властел |
| над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљд |
| икла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турс |
| единца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окр |
| је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је суд |
| е лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка |
| мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике |
| мени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је |
| ље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, |
| несе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет год |
| и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не б |
| опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе ро |
| до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку ст |
| накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, а |
| куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, |
| {S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз М |
| {S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то |
| суле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вин |
| > <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за те |
| <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста |
| /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што види |
| бом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам р |
| је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је |
| >— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одсед |
| свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, ш |
| као отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, с |
| ушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с о |
| еших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и |
| па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> |
| > <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. — |
| Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда |
| /p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само |
| е је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од је |
| ај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи |
| реме рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господар |
| , па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори |
| на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил |
| кле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о покло |
| воркињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља ви |
| би.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се |
| в паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мај |
| са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој об |
| рањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце |
| теван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на гру |
| ло па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хв |
| а кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— |
| > <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како с |
| је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стан |
| дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не дав |
| Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне к |
| сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, |
| итар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнез |
| Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> |
| Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p |
| ваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше |
| ка%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, |
| бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе зб |
| д тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и |
| да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити |
| аше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуд |
| а опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо ски |
| м се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугача |
| мо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <p |
| е испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пр |
| иљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и п |
| ра:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потај |
| атиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном |
| љаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседо |
| у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Дес |
| ху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сло |
| сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ |
| ре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да с |
| } Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући |
| е тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} |
| азбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова |
| уд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни |
| дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где |
| знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране к |
| не стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а |
| ах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се |
| е се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поре |
| јљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истин |
| ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам |
| ги гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање |
| ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа преш |
| славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Ни |
| ватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да бу |
| сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење |
| тпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше к |
| е коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет |
| иградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама |
| > <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи. |
| ти одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђ |
| д града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотс |
| е дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову прос |
| њав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби б |
| ужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада глас |
| изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо мо |
| се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва |
| едну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, |
| овић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у |
| она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да та |
| азва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље. |
| ена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљак |
| ани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини |
| р Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе сту |
| тинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке |
| очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што оста |
| је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је |
| и руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо |
| г те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди |
| и бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се го |
| .{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је |
| турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у св |
| ладог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да |
| ођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и |
| град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на М |
| лавно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој |
| има од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот |
| ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турц |
| цу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наст |
| повцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић кој |
| жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођ |
| ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мута |
| и светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје с |
| ше по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало ш |
| ати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и пропла |
| ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} |
| кивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дре |
| пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говор |
| здаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> |
| е, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов |
| тињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се |
| !</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се н |
| о чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p |
| го мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Њ |
| је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње мно |
| иљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао |
| што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас |
| . не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем пр |
| ином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да п |
| Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, |
| војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И т |
| лободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспо |
| усти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћ |
| ерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удов |
| лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила дес |
| шујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелин |
| {S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђев |
| и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода |
| и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада рад |
| т који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава ч |
| ј срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра гос |
| и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За |
| жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горк |
| н осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањ |
| </p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја с |
| ед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" |
| мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</ |
| иста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га. |
| — Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо з |
| Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мека |
| које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липов |
| и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим |
| ђох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој |
| спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, |
| ћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где |
| ина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</ |
| земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини |
| .{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом пом |
| јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи |
| оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната |
| и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као в |
| шко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског в |
| госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да с |
| ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</ |
| ! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде п |
| дар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове за |
| ада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да м |
| ало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не |
| не куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако |
| <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{ |
| у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаник |
| Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер с |
| иниша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Зл |
| ађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Ја |
| <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Он |
| творе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових ко |
| ч са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћес |
| е.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу |
| ћ...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њих |
| p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се |
| ин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са |
| Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком ра |
| лаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за с |
| ци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда к |
| рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и |
| етити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеров |
| ао што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини |
| , где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Си |
| клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тад |
| верити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџ |
| >— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби |
| ше коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећ |
| ужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је ма |
| бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се вра |
| о поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам |
| у бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина |
| е на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245 |
| даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ни |
| јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар |
| знесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова с |
| спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко ст |
| одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter" x |
| сли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајн |
| После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадов |
| виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још ис |
| јих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор |
| > <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној |
| } Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? |
| оре:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— |
| водо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш пој |
| ему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често ост |
| Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колик |
| јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове ј |
| тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многи |
| к и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смр |
| убе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита |
| тидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p |
| сти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о |
| је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:< |
| ећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи мо |
| ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} |
| се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на д |
| лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њ |
| нкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотл |
| и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</ |
| и његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бавље |
| се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весељ |
| ову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{ |
| тврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато д |
| арина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Ј |
| д му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше б |
| о је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која |
| којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе раниј |
| на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљ |
| ка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући уз |
| дачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p> |
| је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је |
| а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што |
| у у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен |
| племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гла |
| .</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њ |
| ша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити |
| ом заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сест |
| дно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Си |
| испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе |
| чи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата п |
| опи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" / |
| ечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S |
| араном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње |
| оре — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рук |
| а радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од с |
| од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...< |
| истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у |
| ић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на друг |
| Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни тр |
| <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада нас |
| када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте |
| евој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде пр |
| p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учи |
| ренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах |
| , јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би бр |
| ата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapter" xm |
| лник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и |
| се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна |
| бав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{ |
| p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:< |
| Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стаја |
| </p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешк |
| о, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за кр |
| јаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају висок |
| ехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искр |
| к! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка не |
| затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га о |
| , па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му м |
| обићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по |
| х поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише |
| а госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не беј |
| бни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове д |
| шег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно |
| највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су поче |
| бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благо |
| дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме |
| ама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико при |
| дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па |
| оре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу ова |
| илица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук к |
| ша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог |
| џу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с |
| това као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у туз |
| борисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестр |
| {S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле |
| лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из |
| Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p |
| даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb |
| ао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити до |
| реја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети ст |
| и!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим |
| ословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих ле |
| Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и |
| настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се в |
| ајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламен |
| Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости бр |
| о живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му |
| одњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју |
| па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој |
| ти и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <p |
| , ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим пог |
| а богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало ста |
| а чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле упр |
| ста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског |
| одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, и |
| ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) ост |
| о скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо |
| де.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не за |
| !</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета |
| ије наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се ј |
| дније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати сва |
| ма Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је п |
| у.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Виш |
| > <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— П |
| анујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се |
| помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред њ |
| љи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном |
| е од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да |
| астелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, |
| бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихов |
| потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу п |
| већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку п |
| окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмил |
| ац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду ал |
| а око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више |
| в поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно |
| ста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, з |
| у Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ з |
| и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га |
| е јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, из |
| ва се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене к |
| озлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рука |
| моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и леп |
| и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко |
| ла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о |
| н им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снеж |
| ном косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и |
| ру деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојници |
| е жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора пој |
| Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоћ |
| живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дуго |
| и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветри |
| ођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа М |
| е било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала буди |
| се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских |
| , звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман |
| ој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенит |
| под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла |
| о, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари |
| тевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до К |
| које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом |
| ту, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђур |
| јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу млад |
| ија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој п |
| нити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са |
| ајсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој |
| ромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки тргова |
| места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена д |
| ах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? |
| мен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитн |
| ови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и |
| и добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећ |
| готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се ма |
| аволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа при |
| а крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, п |
| вори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бо |
| уго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па пр |
| ту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја |
| мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости! |
| стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кро |
| далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била |
| е овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде кој |
| ном и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову о |
| у?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навл |
| како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћ |
| манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први |
| озове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је |
| се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је В |
| е дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то |
| ећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врм |
| оју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам |
| продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су саста |
| ољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без |
| га нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ беја |
| Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властел |
| ргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тач |
| ане.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{ |
| оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сус |
| уда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крч |
| н, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре г |
| аше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала ве |
| одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, |
| то се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда |
| аше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом |
| која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке |
| полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од |
| олазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чини |
| замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет б |
| чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом |
| гло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи |
| ике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тад |
| ораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па |
| поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговор |
| капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повиј |
| у руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, |
| Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! л |
| то си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Зн |
| гло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на |
| а стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови |
| ући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити |
| та, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десн |
| д гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крај |
| оју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаб |
| очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је по |
| Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, |
| управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицам |
| ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Син |
| месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком прек |
| ином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа н |
| што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Л |
| у, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика п |
| На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским п |
| рне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили ко |
| а и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за ч |
| на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покре |
| еограду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки во |
| рохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одбол |
| бије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто до |
| стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала ку |
| руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{ |
| ријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачк |
| огу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снаг |
| прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила |
| прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало |
| свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, |
| зде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем |
| налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно |
| чи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="25 |
| догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђа |
| м посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почињ |
| и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним р |
| склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде о |
| јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена цр |
| ну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом ка |
| на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и с |
| т нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданк |
| допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: |
| заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копља |
| а неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањ |
| па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите ми |
| пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи |
| ме нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче |
| мен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Виј |
| у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n |
| д черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њи |
| вши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под док |
| оњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при пом |
| и на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитва |
| сла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу |
| мену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу ср |
| треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши |
| Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се |
| лажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у в |
| е на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за т |
| ра.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари н |
| у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну |
| бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и м |
| најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="17 |
| енагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити с |
| деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове в |
| има.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а јед |
| а топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме |
| ирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се |
| чеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад ви |
| аповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они |
| снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот неприј |
| ста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући не |
| бројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољ |
| шта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемиј |
| гова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба |
| амљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све д |
| Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— |
| опримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорн |
| ту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала |
| г и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мал |
| сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круно |
| а се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, |
| лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} |
| и ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узро |
| ерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте жив |
| не да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можд |
| руну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, ра |
| а нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник ис |
| оложаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %р |
| деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић б |
| вља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним прол |
| слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он посто |
| ош непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још нек |
| придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих |
| пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад гра |
| у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само нек |
| же говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богат |
| д које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом |
| .</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата |
| </p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је |
| нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колик |
| воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада н |
| жне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији ја |
| — Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадо |
| а бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам |
| руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни |
| јаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли м |
| врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу ос |
| земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у об |
| равску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога госпо |
| "102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те пр |
| престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, угова |
| одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас |
| и гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог |
| за њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај |
| сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је |
| дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу |
| довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му ј |
| истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом |
| тарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S |
| ивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван на |
| да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав |
| а угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове |
| се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва ко |
| нко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад ун |
| љни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тек |
| јима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је |
| авао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Марини |
| {S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> |
| изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори дев |
| мао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућка |
| велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и |
| ици Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио |
| ћа, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и реч |
| која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не беј |
| и један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те |
| оја је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо |
| Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— |
| нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да |
| вши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да ј |
| видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истрај |
| да поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви тур |
| ном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика м |
| ећ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код своји |
| а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, |
| S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али |
| платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали |
| неву крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше у |
| а већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Ра |
| они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде |
| га.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славон |
| у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од мост |
| S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n=" |
| на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним |
| говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио њег |
| и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} |
| љивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и |
| с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> о |
| властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.< |
| њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична п |
| шљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту |
| главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не закл |
| веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јав |
| ни немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, о |
| ла Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској ст |
| раја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од |
| <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спу |
| ђаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за бе |
| и у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источн |
| рз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан |
| мате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкр |
| далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити |
| јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али с |
| бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљеш |
| над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањ |
| — Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и у |
| страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим ба |
| ђе с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не |
| у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за вис |
| нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби проти |
| е нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула з |
| ранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ |
| {S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, |
| ке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу дома |
| — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој де |
| рвог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се гра |
| е ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногам |
| а.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и п |
| да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} |
| ни лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у соб |
| еплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби |
| лази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што н |
| још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчи |
| е и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада |
| иш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада |
| јазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> |
| а су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко св |
| господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи р |
| пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост на |
| ечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица ко |
| с одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном |
| ка, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љуб |
| .{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад |
| тових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="7 |
| ању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог |
| ојим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на кој |
| равдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове |
| {S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и ра |
| !{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где |
| на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруж |
| кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше |
| >Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S |
| добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послуш |
| и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p> |
| јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена |
| /p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху н |
| е!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> |
| рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце прева |
| копима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећ |
| и и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стад |
| високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог а |
| низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и |
| граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан |
| а тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> < |
| онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и |
| S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу р |
| p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, к |
| Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког |
| е и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина |
| аскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени поко |
| после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огл |
| вић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, уна |
| /p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на т |
| ладу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и К |
| а.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачу |
| што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, зад |
| стре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну грив |
| сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и бо |
| У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <p |
| првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема мал |
| а срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а у |
| ве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво |
| поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе кл |
| е буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина изла |
| тва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти т |
| сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њен |
| {S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада с |
| заревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и н |
| боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окре |
| м који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и |
| рина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све п |
| {S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољ |
| дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу |
| тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Неср |
| > <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу х |
| ј хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и не |
| {S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам насл |
| ком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу |
| ила одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она |
| уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зр |
| 4_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачит |
| лата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p |
| ин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима |
| бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У |
| ој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним нам |
| е са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{ |
| довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видо |
| отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова ј |
| врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини њег |
| путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — |
| ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продир |
| би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако |
| ку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара др |
| лушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Ви |
| >Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле с |
| огао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, |
| и сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се з |
| лужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти з |
| пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући о |
| о, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци |
| дњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лу |
| — Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та |
| да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и |
| анке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке |
| одлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, ре |
| у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S |
| свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо |
| у.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их |
| грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, |
| кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем |
| ји је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о с |
| тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— |
| до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баш |
| осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони в |
| пак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се ра |
| ему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и |
| аде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабиј |
| ежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па |
| оби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке ми |
| којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њи |
| рава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који своји |
| асом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у |
| српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сло |
| окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није |
| који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и у |
| ао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, |
| на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жер |
| кочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон вид |
| ила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, |
| све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано |
| хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем шт |
| стави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори |
| ма остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше |
| војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Т |
| била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — |
| наест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> |
| е!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звер |
| у и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем. |
| мем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено д |
| ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме с |
| , и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била сам |
| , окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p |
| од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из лого |
| тражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њ |
| n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомоља |
| скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје |
| а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи с |
| постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а ч |
| штво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову пр |
| сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше |
| Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n=" |
| скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и гос |
| се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и ка |
| н је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштин |
| > <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непо |
| ротив његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бе |
| <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу |
| ки војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше н |
| вете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу то |
| ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди све |
| ва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> |
| едно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сад |
| м расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана. |
| ће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки в |
| ога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине. |
| ки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарск |
| ко би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; как |
| <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад |
| се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо р |
| от је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме з |
| Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мал |
| .</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сам |
| рзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у кр |
| осланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опрем |
| рпскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворк |
| >— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оста |
| баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом |
| овек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p |
| вера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће ник |
| слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповест |
| зиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Т |
| гнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb |
| о!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражи |
| вори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> < |
| е стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београ |
| а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што ј |
| е зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из |
| стрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се |
| диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p |
| да му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијо |
| осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ |
| воји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb |
| је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се мога |
| S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дош |
| нима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} |
| а не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута ж |
| отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу |
| знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек С |
| ада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде гд |
| .{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прил |
| оше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од |
| ит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише |
| ка.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевс |
| {S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским |
| во пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћ |
| ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас |
| а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се пре |
| .{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Ј |
| младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и |
| говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</ |
| путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште ма |
| али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци |
| днако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} |
| , те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па з |
| обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о |
| ити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и |
| стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p |
| ао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је с |
| ространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотов |
| а ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен |
| виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског |
| урнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она |
| ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двор |
| на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, к |
| журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</ |
| ахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене заж |
| {S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У |
| љи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега суст |
| Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвљ |
| ке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова |
| мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један д |
| ена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — |
| м на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је |
| ушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не св |
| овинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не д |
| : „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друг |
| се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са |
| у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Рад |
| опријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху |
| сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујал |
| локала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на |
| апом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Од |
| сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са |
| ић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са заб |
| а којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, в |
| ањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столиц |
| кобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су ср |
| одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска кој |
| нака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те леп |
| седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Ст |
| еве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав |
| шу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чини |
| .{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољниј |
| се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мех |
| ђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи с |
| према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која |
| а ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с ва |
| </p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војвод |
| да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div |
| ивера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је |
| е престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе свето |
| а сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми те |
| , са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрсти |
| а, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским по |
| пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о кој |
| га писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.< |
| од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у с |
| да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан |
| иповцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} |
| дан од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити |
| рока му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколени |
| кој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву по |
| о скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, |
| у и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, о |
| сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после моли |
| !{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак беј |
| S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој вољ |
| уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стад |
| ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снаг |
| вати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство сво |
| Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Уг |
| н у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика |
| ака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше ј |
| а коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се с |
| се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у |
| и — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању св |
| бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помет |
| снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена |
| чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору пос |
| е и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхт |
| се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верн |
| раскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању с |
| и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога |
| тише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај |
| а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> < |
| у још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше |
| ети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи и |
| и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огр |
| ачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— О |
| да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху при |
| студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела |
| а нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> |
| ше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи ј |
| јаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па |
| мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах |
| из на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} |
| , кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са |
| а деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља |
| и код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће |
| е и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљав |
| му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ип |
| а свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним оч |
| јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада |
| гама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрве |
| дика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сирото |
| >Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — к |
| и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда с |
| авши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега п |
| лазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пруж |
| упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} |
| ино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Сини |
| кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше |
| оном Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав чов |
| и који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве |
| ј, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обе |
| пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Мари |
| ви мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуг |
| савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насече |
| {S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb |
| </p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али |
| и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад прати |
| ше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазиш |
| ене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни п |
| о у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш |
| ијатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неко |
| сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне сво |
| да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, |
| рема њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву |
| че јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што не |
| а поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желе |
| сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад |
| ља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи сам |
| о уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</ |
| знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван |
| тране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше за |
| о на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} |
| енопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за н |
| ако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> |
| држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они |
| што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близ |
| су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ гл |
| сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно цароват |
| Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобил |
| г је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До |
| ош седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он по |
| а свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Син |
| е уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше |
| озбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта |
| n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи н |
| на је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина |
| прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуш |
| се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с ала |
| ло, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а |
| зерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију |
| који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очи |
| пседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S |
| све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</ |
| ајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле |
| ластелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је го |
| име је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред |
| ио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може |
| о настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ић |
| аху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству ко |
| дати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а М |
| обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне |
| да ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војин |
| е.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспо |
| Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби |
| у коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко о |
| а Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и |
| се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу г |
| /p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — мо |
| е са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са |
| желео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, н |
| е доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као кр |
| а у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, је |
| таде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соко |
| >Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, |
| кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излаз |
| похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-прв |
| пасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз |
| м походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у |
| учар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <div typ |
| ободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху |
| а бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Л |
| ратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо |
| ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у св |
| рику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, |
| ано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио |
| есно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у кр |
| урке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се |
| чунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, у |
| ју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све г |
| али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства до |
| аше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као |
| морити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> < |
| јим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Л |
| још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда сам |
| p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је |
| " /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да не |
| д оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Т |
| ажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак оп |
| ано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту |
| ова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На г |
| а се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му м |
| абаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри. |
| толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата пр |
| изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра |
| ила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — |
| а у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Пре |
| ић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим |
| ући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг |
| ен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Ст |
| ојводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша |
| јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних |
| ва смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на ис |
| ких прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p> |
| доком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни |
| ту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном |
| рети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај запа |
| одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на |
| p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема д |
| еђу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко п |
| уша ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче |
| унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, |
| падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих |
| каног звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумн |
| ету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што |
| — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу њег |
| а у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> < |
| погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиш |
| ече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша тво |
| тељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, |
| споду, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p |
| нети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар |
| алио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љуб |
| сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, он |
| је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, |
| наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са |
| ху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} |
| ита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав св |
| розора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— |
| земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу |
| “ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич |
| {S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје ка |
| ра да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје |
| {S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Б |
| ед вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сум |
| војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по глас |
| зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоћ |
| аложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан не |
| јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена |
| да грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних го |
| Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадн |
| о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не х |
| му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је |
| а му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и |
| мке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрх |
| алом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на лев |
| гову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље зн |
| родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом из |
| нику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајућ |
| остињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара п |
| лицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова п |
| с земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав |
| пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је |
| врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p> |
| позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин |
| к чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста |
| с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу |
| ећ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све прими |
| ам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њ |
| едина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} |
| н и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обна |
| отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зе |
| а Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трго |
| дазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсит |
| доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и сруш |
| икон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступови |
| епео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за среди |
| а пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестин |
| веримо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблис |
| а.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаш |
| морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови |
| о гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је |
| ти њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек |
| и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си мој |
| pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће |
| ајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу изда |
| и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, стан |
| се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Син |
| де међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан |
| ика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и |
| чуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излеч |
| не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу |
| стрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне пору |
| упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворе |
| ких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну пр |
| енопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска беја |
| ечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Зап |
| ти руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим |
| ој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, нап |
| се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде сво |
| — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах |
| имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађај |
| м навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освану |
| /p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша |
| азире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још о |
| е страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако с |
| рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу |
| ада.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</ |
| бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града |
| ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се |
| ненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турско |
| овци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се стр |
| аву.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који у |
| еће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железн |
| ораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се |
| лачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу н |
| с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе бо |
| срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштр |
| уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика т |
| нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе с |
| ад.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њен |
| едник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> |
| епени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше |
| сет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихи |
| , а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Дваде |
| ла далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са свет |
| ли и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И во |
| да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покој |
| , кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и |
| оровима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг |
| снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке |
| воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми ј |
| и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се |
| еда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у |
| леда и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> |
| тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може про |
| клопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи г |
| м и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата |
| м узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! ре |
| тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен не |
| оведнички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у |
| која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу уз |
| е десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кро |
| а о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу так |
| ина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила. |
| е положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="5 |
| Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му о |
| а часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, те |
| > <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван ј |
| мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници |
| о је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над |
| Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јан |
| а и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" |
| м дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинск |
| грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе |
| м назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави |
| > <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да ти |
| раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање |
| >Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно |
| имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на |
| ги се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" |
| вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму |
| јасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом |
| , белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је би |
| е; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег плат |
| месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршев |
| ривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила ко |
| с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="1 |
| том реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда ок |
| латну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто з |
| <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде д |
| ра наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најс |
| мима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу ме |
| а до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прс |
| ог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини н |
| а је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} |
| /p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече |
| Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисм |
| јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде го |
| је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Ла |
| и гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до ме |
| а груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.< |
| т нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на |
| пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гро |
| м пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не |
| новца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на |
| који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похо |
| у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и |
| Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездин |
| м.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете < |
| ци дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовос |
| благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешк |
| џе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што н |
| а је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је бе |
| от их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да |
| јаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а |
| иних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност |
| ихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S |
| коче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цв |
| и Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог п |
| ала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше м |
| балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку к |
| Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопал |
| ди украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим трени |
| .{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били |
| чку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њени |
| коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, про |
| многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио |
| а златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, заб |
| м везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега о |
| ј и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се |
| b n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се н |
| стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови |
| ао део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих глед |
| потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела |
| шени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда м |
| а су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним к |
| к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опр |
| ведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војво |
| зе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Зат |
| близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се п |
| је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растов |
| овито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати. |
| е а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у кри |
| ог рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром. |
| о доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на ра |
| гато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичас |
| ким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с в |
| а добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стаја |
| а и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Једа |
| ер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново прон |
| и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом гла |
| на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада |
| слише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим ут |
| рх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Св |
| ти с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим пок |
| .</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине гор |
| са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле |
| ио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад г |
| веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује л |
| и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу н |
| се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се заг |
| го %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p> |
| ди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити |
| е, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив |
| срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв п |
| Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу |
| же за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној се |
| и:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> < |
| војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопо |
| то је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа |
| глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи |
| ић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као |
| неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стег |
| о потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гла |
| ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— |
| ах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер |
| да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засиј |
| ора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиш |
| иш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb |
| ало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њен |
| а да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S |
| и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Д |
| ризнаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му |
| а којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лак |
| сејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко дос |
| , стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ип |
| могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу тво |
| о да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марин |
| к тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирај |
| а увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и |
| им туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борб |
| ри.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опо |
| и ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада по |
| е очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети |
| дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Он |
| овор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, г |
| е ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина |
| Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вр |
| да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се мно |
| жан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод у |
| ави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу м |
| трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и |
| губљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојс |
| су кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спа |
| у, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама |
| војој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где с |
| — Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> |
| м бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бо |
| тога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p |
| е већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохвати |
| на црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа |
| оред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље |
| венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим |
| и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском |
| у једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарим |
| ожји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер см |
| не догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припрем |
| о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дуб |
| ржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле с |
| и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој дво |
| и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p |
| ев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана нов |
| по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао |
| а својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком |
| прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" x |
| > <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић |
| брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђур |
| ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она по |
| Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарск |
| бом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе бук |
| тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блажен |
| тоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше ла |
| Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаш |
| илика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако с |
| ала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да |
| екада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов так |
| ало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је |
| ише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан |
| ољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима |
| х крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свог |
| сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се |
| роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач |
| <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из де |
| дмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога |
| S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице сво |
| ечи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="24 |
| ћа.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и |
| пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдск |
| раху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} |
| за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се |
| цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ р |
| без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, |
| силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равниц |
| .</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера |
| рво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још по |
| сијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његов |
| поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Круше |
| е сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Ал |
| пском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње др |
| његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужн |
| {S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане |
| дима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које |
| онесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и |
| мза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Мус |
| виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Бож |
| великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на о |
| м.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој |
| дом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> |
| олажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на на |
| а не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачк |
| тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и пр |
| веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад у |
| d> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је оста |
| ни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада пови |
| ке не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишл |
| оје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве с |
| много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А ка |
| аше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да проме |
| ајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше њего |
| а Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али |
| к, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хт |
| ка се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по |
| ја ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, р |
| уда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост мож |
| е имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је је |
| уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> < |
| оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Мари |
| свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, гр |
| е у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених букт |
| и Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде |
| рата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Зл |
| је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оруж |
| ицима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са жур |
| ви.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И о |
| бом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је |
| госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме. |
| војој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за раниј |
| се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лаз |
| <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме по |
| ју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити |
| и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Мах |
| ији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји |
| авничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p> |
| за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла |
| или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари |
| но срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне |
| е прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је п |
| чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добр |
| х девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој |
| О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја нек |
| лашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ |
| е зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало |
| , кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће |
| {S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота |
| у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро |
| ембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни |
| код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бе |
| храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</ |
| ао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! |
| д ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турско |
| разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapte |
| маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њени |
| ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу |
| ас обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зац |
| S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{ |
| ацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати уну |
| тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постоја |
| <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег |
| ља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је |
| ајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче прогов |
| бу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и п |
| бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспото |
| лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Десп |
| бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Рад |
| видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Де |
| свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким |
| о тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто т |
| ра цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу с |
| Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом пр |
| рави главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп м |
| ана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах |
| пота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и |
| меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с д |
| га писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати бал |
| ну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је нос |
| јем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепаш |
| оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али ту |
| ји се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то |
| кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и з |
| вца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га |
| тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њ |
| ић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост шт |
| скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> |
| ло? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ дав |
| лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и |
| и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше |
| навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са с |
| " /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништ |
| смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут о |
| сути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да |
| ац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> < |
| ка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше |
| један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на во |
| г нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече десп |
| оље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде |
| који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремље |
| које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет |
| би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у |
| и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пре |
| ала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче |
| , остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика |
| је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p> |
| — Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они ж |
| прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} |
| ве собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње с |
| ветлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко |
| раг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега |
| ост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван |
| град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="27 |
| pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамен |
| ло помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га |
| лим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко |
| спотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p |
| ослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече д |
| нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се |
| клони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, |
| вог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи зна |
| д њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јави |
| п на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позла |
| о.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се закл |
| стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" / |
| м.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза |
| амом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никак |
| добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати |
| а, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване |
| ка о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> беја |
| он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покаја |
| <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нит |
| т дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши |
| после и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очај |
| своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских пр |
| бу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом. |
| лост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разв |
| ати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости њего |
| и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим врати |
| још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се л |
| кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрмен |
| ом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде |
| оводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина нава |
| е, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедем |
| м с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажен |
| м копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из |
| тле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слаб |
| ву и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код из |
| ки па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Ви |
| ма поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова име |
| са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољ |
| е пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође је |
| ом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином се |
| спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чис |
| говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се прос |
| долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 140 |
| једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за ја |
| г обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано |
| ором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и о |
| мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство |
| ом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У свак |
| е моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, |
| припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за |
| приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и |
| клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троно |
| им везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и м |
| лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</ |
| омад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Та |
| е сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутр |
| рвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а |
| део војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви уст |
| p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесам |
| овима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше гов |
| амештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удо |
| кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше |
| има <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико вр |
| p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и |
| витом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %н |
| о једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од ум |
| вом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет пог |
| према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник с |
| ш дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} Н |
| и се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спа |
| зађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући |
| е му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало |
| ожевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тре |
| аној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збу |
| ном за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поре |
| седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под |
| ="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге к |
| } Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова |
| /head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Зна |
| и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било |
| > <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Морав |
| јнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху |
| бро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српск |
| елика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики |
| шем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} |
| ма се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим о |
| теснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што |
| м стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишни |
| Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих |
| тишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са св |
| ић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, р |
| м, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Прије |
| у.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n |
| ајтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а |
| руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које |
| што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јо |
| и се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата |
| шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи |
| е кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака |
| олебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у ње |
| „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам |
| b n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Мару |
| одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јо |
| ићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако |
| о један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући |
| не олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и |
| зом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Он |
| не и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу вод |
| .</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} На |
| иње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер |
| о његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим кол |
| илном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</ |
| м племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Т |
| ено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским |
| прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Т |
| сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубро |
| рњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.< |
| куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>С |
| а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим |
| обојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игума |
| срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и ј |
| амо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се ка |
| еверној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, |
| а у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све ш |
| тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па |
| оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени зво |
| римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западно |
| е године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповед |
| у.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, шт |
| Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава |
| се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казн |
| верној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно |
| некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошапт |
| велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а н |
| давнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово |
| арха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној |
| } Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од |
| у врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници |
| жичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зу |
| а чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову в |
| А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, |
| p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је к |
| би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху |
| дара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет на |
| ођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и ж |
| само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше |
| од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме по |
| да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми ј |
| ластеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домо |
| ји којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недос |
| .</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као зашти |
| кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p> |
| ржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Тр |
| престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и с |
| позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Ј |
| о родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима |
| </p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погн |
| креташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му |
| у и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да |
| својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то би |
| и од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да и |
| е он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не кре |
| ом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије ола |
| негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијо |
| а тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то |
| а њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе вошт |
| у је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедеви |
| ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може на |
| ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико ниј |
| рада до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али |
| лики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ по |
| ким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим |
| ладика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Бо |
| вши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова |
| ="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише н |
| пљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стар |
| њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспоти |
| ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико зла |
| а ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особ |
| Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде |
| p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Ч |
| ка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде |
| екујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у |
| дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са |
| у истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с к |
| има некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда |
| о тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки |
| вори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко гов |
| ма Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и |
| нилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p> |
| слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Ј |
| њују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бе |
| х, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а |
| ам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, |
| ку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђур |
| ма које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и пра |
| Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p |
| ли не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад |
| да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе гос |
| ше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прек |
| ни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и |
| утем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} |
| Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и |
| и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени |
| трањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, н |
| ко испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раст |
| к.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосна |
| а; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бел |
| .{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је ра |
| ова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шт |
| е срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Др |
| еме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, |
| маше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, |
| је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела |
| м властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био |
| младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће на |
| Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није |
| раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја |
| ОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића |
| тне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="ch |
| е проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорн |
| ије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што ост |
| о буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али |
| о полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, во |
| ластелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима |
| моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Бог |
| свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је |
| .{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} |
| да лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.< |
| толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болест |
| ез сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија о |
| се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина изд |
| и с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, |
| рским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверен |
| реса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и сна |
| а страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво |
| а и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> < |
| е не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сиро |
| оја благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Доб |
| сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </ |
| м својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао прек |
| ти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег |
| м местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуман |
| ајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а посл |
| ушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро свак |
| ило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, т |
| Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео |
| овој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на рас |
| и захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспо |
| огодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаш |
| ма договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови |
| ешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</ |
| арости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде |
| p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то ј |
| де па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано пут |
| жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био сам |
| ораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{ |
| рини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— М |
| т заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p |
| догледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска сн |
| вих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима |
| <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жаго |
| неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p |
| /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој бр |
| p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода |
| г туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљен |
| .</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о лево |
| итешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот |
| покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њи |
| е стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, |
| о познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође |
| услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n=" |
| е распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазе |
| о он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познато |
| г и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и на |
| у где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бр |
| p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом |
| и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори |
| .</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а |
| > <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат |
| а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, вели |
| И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светк |
| > <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту ко |
| д прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало |
| н дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је к |
| .</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем в |
| види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, с |
| опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога вла |
| > <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?< |
| пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ за |
| кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му по |
| } Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је |
| да, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Н |
| о виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што с |
| ковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — |
| ЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поз |
| погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син |
| сно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ |
| главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су |
| и дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно |
| ј се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми ј |
| подара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је |
| и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војв |
| владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима |
| } У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сад |
| м, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју ода |
| ја се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, С |
| ра турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге пос |
| ковине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога |
| м и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страхови |
| лу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде н |
| деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца ис |
| <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде прест |
| .{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служи |
| господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље ва |
| женом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у |
| рад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помага |
| ски Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никоп |
| варима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранков |
| ке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народн |
| ом опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добр |
| алпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њем |
| и се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотов |
| и случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом п |
| ку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто |
| о и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тим |
| иховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челен |
| рави у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла. |
| p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али |
| га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста |
| вићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не мога |
| прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} |
| али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама |
| } Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајућ |
| јорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— На |
| ина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у |
| ешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S |
| Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} |
| је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда |
| сли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, п |
| S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не |
| којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче |
| а колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p |
| ј љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној исто |
| — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч нат |
| } Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко та |
| војен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде н |
| брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војвод |
| n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини п |
| утања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милује |
| нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снаг |
| ути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије |
| итељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да |
| дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држ |
| се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} С |
| е Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њег |
| о пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, |
| то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је љ |
| Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, д |
| бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна |
| ама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи. |
| е Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага |
| , изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он и |
| ога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете |
| у под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу ст |
| /p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина до |
| у последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган ср |
| горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз. |
| м пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} На |
| сно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају љу |
| она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— |
| есарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је |
| репке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само |
| тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода |
| за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскораш |
| /p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гл |
| а Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> |
| спот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског |
| ило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена так |
| раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p |
| вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> < |
| ко су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p |
| а су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Си |
| кла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста |
| аспели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и д |
| а врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко |
| , нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху т |
| те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три чо |
| моту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему |
| врђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је |
| очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мех |
| се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сам |
| ења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра |
| оди Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочит |
| Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за |
| к <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јављ |
| е сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског |
| <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубо |
| о Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту |
| Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити |
| ДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме |
| ада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријате |
| ницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста |
| е ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо при |
| прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и п |
| кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобо |
| ти гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, |
| убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> < |
| и сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком чет |
| разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> |
| ет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топли |
| аг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада б |
| ц.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и зау |
| слонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје |
| низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојиц |
| спод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на |
| тељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметн |
| би се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што рум |
| опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранкови |
| све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крс |
| од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и |
| адих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је би |
| еригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од цркве |
| снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n= |
| који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпо |
| стито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде |
| обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава |
| и!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па |
| плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије д |
| .{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало по |
| а.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелин |
| пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега с |
| хта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пи |
| бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи с |
| улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који |
| вена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики дв |
| авских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског |
| азе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{ |
| опојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа |
| са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Морави |
| м вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци |
| ј при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриз |
| Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслу |
| алим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и простор |
| стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb |
| егове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног гла |
| ем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Зла |
| Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресве |
| вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим каз |
| оме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаниц |
| аница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом |
| ажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих |
| левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела |
| а Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца у |
| јводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, се |
| м наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим к |
| жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику кој |
| избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Мар |
| а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S |
| тола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић |
| е удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лу |
| ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше |
| ао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова |
| еље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали п |
| аде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се н |
| :</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p> |
| једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Кру |
| ош је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале |
| ба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде |
| простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком доче |
| осећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкасто |
| .</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у х |
| целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радиче |
| ом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и приличн |
| та и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само јед |
| хиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с к |
| она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? по |
| ајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му м |
| p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учин |
| та Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гу |
| цама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> |
| обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе пр |
| нине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна |
| ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукно |
| рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју |
| држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранкови |
| пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и мор |
| е саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободн |
| халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим |
| овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="8 |
| лики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара ње |
| и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</ |
| е до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше нап |
| ају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а о |
| воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако |
| која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао. |
| Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у |
| е а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде со |
| е воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више са |
| западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко ш |
| е на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су мно |
| руда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђу |
| у Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до са |
| чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те |
| може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па |
| де на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу |
| ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговара |
| ао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедем |
| не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весл |
| натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p> |
| Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унута |
| {S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} |
| огубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном |
| виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће бе |
| држе испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, о |
| обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и |
| ог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем |
| огине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њ |
| највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води |
| ш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се пов |
| је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче а |
| хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена |
| дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво м |
| Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, десп |
| пуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством |
| а дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде уби |
| е капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је |
| Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као з |
| ки је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синов |
| упили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег зав |
| ја турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јо |
| Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана |
| збуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то т |
| е даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb |
| е и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом |
| а Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, наш |
| ћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе в |
| демима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих ист |
| е проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег |
| и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву р |
| супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и |
| е са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седиш |
| а грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рук |
| ом низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико рад |
| ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега под |
| браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спушт |
| и реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту |
| е одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе |
| у се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге вел |
| г војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ н |
| битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ |
| ко озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и |
| акну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топ |
| ан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика |
| а би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа |
| ка и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала ов |
| м своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и кл |
| ршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче |
| пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, |
| са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним |
| превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вр |
| ожда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет |
| одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин |
| сте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по |
| и се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко |
| !{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> |
| угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова с |
| и, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме |
| а с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов |
| аменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава шт |
| ао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови |
| очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, |
| цама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.< |
| еде унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати |
| с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb |
| градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци |
| а протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град |
| е само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А к |
| сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара |
| се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за с |
| становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини |
| а Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војс |
| које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк |
| озора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимш |
| грађен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих в |
| мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем гра |
| а северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране |
| " /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у гра |
| ебену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — твр |
| ју, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и |
| еже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиш |
| ата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је г |
| ало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом н |
| на завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милиц |
| се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срез |
| <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри |
| олико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да по |
| е сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите |
| те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична |
| ен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна |
| ења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог послов |
| у <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на |
| е, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаш |
| ова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Ал |
| амо тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мр |
| еће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продав |
| листала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна ал |
| има је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља шир |
| отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стража |
| припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и |
| ири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на |
| , град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава. |
| иских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане |
| Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње с |
| лу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног в |
| деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана |
| гу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био |
| добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађ |
| злазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином с |
| а и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса |
| ече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом зе |
| се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се п |
| спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лаз |
| па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини |
| деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну гд |
| ту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, кад |
| радско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата мож |
| м Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранков |
| руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду |
| p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три ст |
| ђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" |
| S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне г |
| , па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дуг |
| асађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и п |
| шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, |
| полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непреста |
| аше и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се о |
| уштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p> |
| енусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту к |
| и говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та |
| сара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једн |
| же, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, |
| нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часн |
| ина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из т |
| прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <p |
| ћу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби оп |
| ши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{ |
| за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде н |
| Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да |
| же пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег |
| осподар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан. |
| ТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од |
| ник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињ |
| стеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога де |
| гледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не м |
| Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се дес |
| аше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом ср |
| ао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митропол |
| p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Отку |
| /p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш |
| p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n= |
| невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узм |
| страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до ви |
| х, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад м |
| у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона |
| од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим наш |
| егати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац пра |
| толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благоси |
| а али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хи |
| Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да ј |
| > <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бит |
| се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје |
| у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је |
| Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби |
| на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после |
| напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне |
| кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у |
| — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним |
| се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ с |
| у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов |
| града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином с |
| предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му |
| је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад |
| зго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у бл |
| проштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи |
| p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</ |
| на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо |
| у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из |
| их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази и |
| рамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на с |
| Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је н |
| део. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они г |
| екад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је |
| рске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске бит |
| Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим м |
| јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколи |
| рпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног |
| заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива приро |
| и једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче |
| "255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опе |
| Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима н |
| стопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње |
| ку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша н |
| > <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, |
| белим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.< |
| још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже |
| коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, прого |
| мче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, та |
| .</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за ма |
| болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, д |
| ти са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који |
| ао припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да ки |
| х љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој ј |
| де!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а |
| маћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све ш |
| ковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода |
| моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји др |
| ела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је мо |
| кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљ |
| Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја ту |
| м десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кож |
| на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, |
| за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оно |
| у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једн |
| а грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} |
| пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ |
| , кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпу |
| аз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последње |
| алим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на |
| ело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после |
| лики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и ју |
| за посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бра |
| се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа н |
| изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збор |
| победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ |
| госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу |
| ва и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа |
| вака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне |
| нахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброт |
| дајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим |
| в попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гла |
| едан отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и |
| еспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и по |
| г војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</ |
| свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог |
| града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на |
| на гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина |
| н, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу ко |
| ој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, |
| ачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави |
| из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда ст |
| се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају исто |
| ог, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни |
| дстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први о |
| подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води |
| Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим |
| икога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији ст |
| тарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, |
| ни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њем |
| могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећица |
| риза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> < |
| дметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрус |
| те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с |
| p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакар |
| ских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, траж |
| , дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као стр |
| ејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући ко |
| срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искр |
| о вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за |
| све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Ло |
| Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом |
| ше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом вел |
| шен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог |
| /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, згр |
| та јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних |
| покојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p> |
| убоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу |
| дишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздрав |
| с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лиц |
| и ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Н |
| госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> |
| још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оц |
| астором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима |
| војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку с |
| стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој ст |
| е и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с р |
| же донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ |
| Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда сави |
| а се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да |
| а, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у |
| изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Ост |
| а, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове ра |
| а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p> |
| љаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те с |
| о Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекуј |
| ише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише |
| лата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа |
| рте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао |
| а копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованск |
| ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седет |
| и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? ра |
| рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гл |
| емирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S |
| едок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <p |
| е је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари |
| с морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n |
| ца бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му |
| нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, а |
| самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и пре |
| уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко |
| у му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> < |
| а кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опе |
| четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и нап |
| којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и к |
| је.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађан |
| су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и ж |
| атна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје |
| наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. |
| и с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је |
| ејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и |
| та више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза |
| едам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим гово |
| ти на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да уд |
| ра, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечј |
| ка.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> веза |
| покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коњ |
| да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што |
| ечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила |
| о своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор |
| p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобој |
| икну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је% |
| зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се з |
| и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови |
| /head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаре |
| p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чис |
| осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је |
| ок се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши |
| ђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога поди |
| ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> иш |
| о и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војн |
| </p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједи |
| леко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата ро |
| есмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се С |
| даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са запад |
| Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу |
| спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за усп |
| отив Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и тур |
| остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под град |
| /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на запа |
| > ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста |
| ила једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за |
| иште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље к |
| ођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не п |
| {S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се |
| .{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду уве |
| роножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, трени |
| азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли |
| > <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и т |
| а се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> |
| око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја који |
| или припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви |
| ај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} |
| на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за св |
| томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од м |
| има и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним |
| њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у бор |
| с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и с |
| бављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим г |
| еплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застај |
| вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у к |
| анама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то м |
| p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу свој |
| и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би |
| ћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им ј |
| поведник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" |
| аста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху |
| оуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> |
| и и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и |
| е бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту |
| с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило |
| ке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон |
| лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот |
| попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.< |
| т, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено реч |
| есног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од г |
| да, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво вра |
| и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се |
| би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око |
| стављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја |
| живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша ј |
| вић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} |
| ед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав све |
| рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде п |
| корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни госп |
| што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> |
| егових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде |
| p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p |
| рете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша. |
| да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које ј |
| ла четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило там |
| било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену р |
| >Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по |
| и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{ |
| .{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарс |
| чава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени к |
| читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за бог |
| пе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врм |
| потов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p |
| сланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и |
| коро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само |
| а самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвор |
| то, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p> |
| ка и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља насло |
| ло разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито |
| е:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима |
| ојави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје де |
| ада очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му с |
| } Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да р |
| аго подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.< |
| језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров с |
| ала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђ |
| Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! |
| м и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода П |
| живљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери, |
| рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, љ |
| ада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који |
| оче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама |
| ост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога |
| та који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баш |
| е је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бави |
| з једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открет |
| о с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} |
| оше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредње |
| и горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p |
| авара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих ј |
| ије <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним |
| ћ се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} П |
| то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у |
| ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико кол |
| у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у |
| b n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{ |
| е омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{ |
| оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело |
| аскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој в |
| авима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне пл |
| .{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни од |
| потовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дуга |
| в и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и плов |
| невље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а в |
| ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За |
| те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку о |
| се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, гр |
| Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће л |
| стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змиј |
| и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> < |
| војом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгор |
| : хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас ј |
| аху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине |
| а пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> |
| оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зеле |
| човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком |
| добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање заж |
| розбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> < |
| ад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, |
| ед самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожур |
| > <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих |
| о дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома с |
| аница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да т |
| ти, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или |
| војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођ |
| и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из с |
| она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла |
| едњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине ко |
| јим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и б |
| а Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене |
| у њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини |
| p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам. |
| е да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{ |
| ј ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бе |
| на њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље |
| сти којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, |
| деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која ј |
| оле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре |
| <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћ |
| ла Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p> |
| тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два жи |
| аху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше |
| ш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао. |
| а крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> |
| и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домо |
| за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати |
| ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад |
| уто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјај |
| г да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чеш |
| х разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на В |
| ла...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име о |
| ишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа |
| да и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправит |
| жаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је |
| е.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татар |
| злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху |
| Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Не |
| де како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше ви |
| оспођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто он |
| товом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега |
| ница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини заве |
| мах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо за |
| и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о оно |
| сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадрж |
| уго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и њег |
| /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа |
| м овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала |
| , али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блаже |
| и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и нећ |
| до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман |
| веним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске к |
| здо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, кома |
| то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко |
| агодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто |
| акарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка |
| сла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, кле |
| ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше јед |
| не.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на п |
| бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.< |
| стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска. |
| Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отиш |
| снама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p |
| .{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отп |
| тањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно пом |
| езова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху једа |
| >— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе |
| има једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Ме |
| p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору |
| оше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед чест |
| , да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове посло |
| >Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S |
| полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је би |
| иња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно у |
| свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје |
| о.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама ду |
| уку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту н |
| омко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p> |
| ти па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у до |
| ткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И |
| ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сум |
| ју, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном р |
| сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> < |
| румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало посл |
| мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</ |
| уком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући |
| тлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње |
| д упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по |
| екова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим с |
| м упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старос |
| ротив нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је д |
| >У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало ж |
| е месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близ |
| .</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом г |
| аза?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пре |
| ња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћ |
| да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала |
| ао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десн |
| <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неуго |
| ебе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и |
| згоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима |
| } Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, н |
| из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и он |
| пушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успеш |
| ављати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати вр |
| женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно ста |
| ди у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налаз |
| главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно груну |
| Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљ |
| срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту магл |
| .{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врм |
| >— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна |
| наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и |
| <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваља |
| ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли жи |
| твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада по |
| , али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од они |
| претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно |
| ем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема |
| моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме ра |
| а помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти |
| и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпез |
| ови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како |
| аном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаш |
| оспођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда |
| > <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом кр |
| ог очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек к |
| </p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу п |
| могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истин |
| по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи о |
| р се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена ду |
| ријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних велик |
| ом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља при |
| и девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрсти |
| } Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчи |
| упи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана с |
| е удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар |
| црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера |
| ако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски го |
| {S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после |
| а и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> |
| Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не |
| вичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута з |
| <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у |
| радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а М |
| ег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве |
| аља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде: |
| рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде |
| једине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева б |
| ка да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, н |
| p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички о |
| био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достој |
| клоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп |
| ла вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на ме |
| споту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљ |
| и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове |
| о у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехм |
| она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваљ |
| очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене |
| ком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у гра |
| рећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би |
| е плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на ко |
| који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође |
| љу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесар |
| ла испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умо |
| ови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га куп |
| и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, |
| ђу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Ав |
| диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само |
| је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} |
| арем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти го |
| ерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Ја |
| е.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се |
| договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у малено |
| светлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из |
| е мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради |
| бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Ло |
| Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> |
| он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Пре |
| јорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле |
| е, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> |
| преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима |
| обра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуз |
| прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређениј |
| чекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и талам |
| деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљ |
| } Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учи |
| се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостив |
| евића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари власт |
| ка као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из к |
| асне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну р |
| вео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до н |
| говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом гов |
| И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби |
| ре — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, |
| о покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајим |
| ти све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161 |
| ти.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна |
| о с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним зав |
| спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у дваде |
| 135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја |
| ећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеш |
| свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим т |
| га чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај |
| } То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће с |
| је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај навод |
| нишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и под |
| говог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из сп |
| се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом о |
| стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при из |
| реми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерам |
| два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са |
| </p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски краји |
| откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зн |
| ју прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора |
| у је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и |
| ад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута |
| и у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </ |
| е које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она у |
| згледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би д |
| се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи из |
| е нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, |
| поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многоб |
| рупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три п |
| лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је |
| то деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" |
| латна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим |
| но био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за |
| не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима |
| кривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља њего |
| Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на |
| на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријате |
| ок се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ам |
| Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би од |
| , падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним |
| ећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и пр |
| је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Св |
| одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} |
| овића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била |
| тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и м |
| н чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропств |
| зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, |
| а не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен ка |
| е, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој госпо |
| ога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по том |
| ко пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених н |
| па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пу |
| ваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде к |
| их се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — јед |
| најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше вре |
| јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Свак |
| } Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покида |
| вим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, |
| ољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о |
| султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони |
| раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима шт |
| сово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где |
| настиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, б |
| истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода |
| или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником |
| ника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад |
| моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још н |
| кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене |
| м крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље |
| {S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама пот |
| посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем |
| ту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га |
| рошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} |
| друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепис |
| ити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се во |
| с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стесн |
| тву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе н |
| ог војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се |
| 140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом |
| на несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведен |
| заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, а |
| а је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном |
| повца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату удар |
| брављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници |
| свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за |
| ти да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који |
| спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе |
| загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега |
| дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвел |
| се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак |
| /p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љуб |
| г деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли |
| разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог с |
| ави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти |
| </p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да |
| >— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља |
| а сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да |
| от и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред |
| ром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увр |
| чну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. |
| ога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и |
| а кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитач |
| стаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом |
| А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устат |
| ње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла бил |
| еспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створ |
| на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не |
| у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тр |
| конча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати |
| ости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то |
| ли му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али т |
| , те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу сва |
| игну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу к |
| онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се |
| тив силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше |
| нковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, х |
| одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и н |
| ам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, |
| да изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна |
| расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено д |
| ђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — ника |
| га свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! ре |
| ни венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве д |
| ="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и |
| племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не |
| рну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић |
| и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске |
| аду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или |
| оуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честит |
| мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А а |
| деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копља |
| ји упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и тр |
| ву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник те |
| ге купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објав |
| е, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе |
| верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p> |
| е редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева |
| ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури |
| х ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из ш |
| орио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек пос |
| Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небр |
| ече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њен |
| > <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" |
| ком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" |
| из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> < |
| о Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Косте |
| По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа |
| е књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Госп |
| Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, мога |
| м Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важн |
| ам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на з |
| мо му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да |
| ла врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљ |
| са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило |
| се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S |
| от Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у д |
| ији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре |
| тин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше |
| а десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако |
| , јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми |
| ми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радосл |
| а очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао с |
| дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да н |
| ог пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од град |
| ом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њ |
| етлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под те |
| и искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злат |
| о гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена каза |
| у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом |
| нко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми |
| ате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење |
| ла боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једно |
| у почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и с |
| оји би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер ни |
| витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био |
| још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином т |
| их који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне кој |
| врђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор |
| пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја |
| она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мек |
| о је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским стр |
| да не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма как |
| љавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим |
| цима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни но |
| одара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> с |
| еома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком д |
| е радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара |
| ења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које д |
| вртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи ве |
| оре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв |
| деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога |
| одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а о |
| к — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не веруј |
| онски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се |
| сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо |
| е мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и н |
| анпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господ |
| S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики вена |
| усина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге к |
| ре које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка проб |
| , а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху |
| <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро. |
| се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p |
| е Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, |
| пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, |
| ље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори |
| и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мис |
| а њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није |
| .{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држа |
| во.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101 |
| талаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, ј |
| </p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <p |
| оју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких |
| ивота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси ма |
| мио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај р |
| двојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На |
| брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу |
| да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак гр |
| к те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које ј |
| е последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" / |
| образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, госп |
| без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркн |
| — Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправ |
| слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у В |
| дњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си |
| а с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим ве |
| Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, исти |
| лом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на ко |
| ста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с |
| рахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епе |
| ет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео |
| алија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћ |
| азиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне веч |
| гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p |
| српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава ње |
| му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљал |
| еговој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S |
| нагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве |
| деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Б |
| ена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од |
| м се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и наб |
| очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку. |
| у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим у |
| ачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> < |
| а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме |
| мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођ |
| иђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот јо |
| младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док |
| ре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, д |
| " /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} |
| м, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесар |
| шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, |
| руна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најв |
| ко се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју |
| јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S |
| урцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погиба |
| ти град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме оп |
| пет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе |
| и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог |
| >— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се |
| левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаниц |
| е земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гле |
| ци они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов н |
| двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе к |
| прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала |
| неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан рат |
| алазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто с |
| та риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник би |
| и, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку |
| ута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде де |
| оз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја ве |
| м с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један кал |
| у док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам |
| и:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и о |
| што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко |
| енка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава |
| њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чувах |
| и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја с |
| ста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је |
| } Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разг |
| ојводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не ид |
| е ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај |
| дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе лев |
| и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против де |
| деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама |
| асник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при во |
| ан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S |
| страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку доби |
| ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p> |
| из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој |
| вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута м |
| липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благосл |
| ратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!< |
| ам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %ум |
| И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику |
| и ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S |
| од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много |
| осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала |
| у Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, мла |
| еле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, |
| е мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдс |
| како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекидан |
| Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господ |
| њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола сл |
| ик.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике. |
| гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака |
| вуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али |
| е да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не |
| њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</ |
| динама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече он |
| .{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на |
| и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ |
| <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> |
| уде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђур |
| ува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гнев |
| арина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба |
| аску из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређив |
| Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој бу |
| тала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градишт |
| ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју |
| .{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} |
| Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет сил |
| хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих |
| теним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и |
| вића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ип |
| ас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оц |
| им!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Виј |
| /p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом ста |
| видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође |
| о кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једн |
| изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па |
| наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико з |
| ов, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, неш |
| оодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ |
| обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколи |
| ају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима |
| емаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: на |
| тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и |
| на када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, |
| е, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на кој |
| орити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђ |
| је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Не |
| е зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме |
| урску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са |
| о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавн |
| ом ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат ни |
| , стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; воло |
| ину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгл |
| нђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На с |
| омаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко г |
| то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опе |
| на, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује с |
| доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни |
| сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да |
| ових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу к |
| жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад |
| савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак |
| рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну |
| почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дуг |
| лазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђе |
| p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе м |
| елу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу з |
| им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата |
| пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста б |
| ним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспо |
| Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, ј |
| пан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p> |
| одара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чу |
| а гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стр |
| е погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа |
| било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много |
| му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одуз |
| седне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао |
| миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави стареш |
| це топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> |
| ушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и |
| је.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, |
| немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно ре |
| у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја би |
| крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао |
| ак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе |
| а је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се |
| ред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља |
| и колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши |
| слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити св |
| о помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свра |
| ријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.< |
| ма својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и |
| и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работ |
| воту у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би |
| су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, п |
| и с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда ид |
| пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђа |
| ика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марин |
| е мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина к |
| оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше мно |
| пот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} |
| гова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани њего |
| о узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонил |
| дно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је бог |
| Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке |
| рштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} |
| нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу |
| тране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио |
| уку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Ме |
| ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер ј |
| и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше |
| арева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње њего |
| е отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих бој |
| пуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остал |
| Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком |
| хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, |
| м вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени дом |
| азда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је ч |
| ла је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу зап |
| " /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се н |
| о и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера б |
| је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пр |
| ађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Зла |
| адржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да зб |
| астирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и при |
| .</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахн |
| Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа |
| ароду, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћ |
| ли он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам сво |
| "178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспо |
| и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусу |
| о хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјач |
| шчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Баја |
| и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са |
| д.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, |
| и наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други |
| даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни |
| сара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— |
| уке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица ј |
| ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћ |
| љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер с |
| мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче п |
| ослушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи |
| pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми ј |
| редан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако во |
| ви мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} |
| но поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари |
| p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p |
| рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је о |
| одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о том |
| ку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци г |
| ово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш |
| му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа ре |
| им, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} А |
| е та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постој |
| ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у р |
| д оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p |
| > <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S |
| отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, |
| не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. |
| поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стев |
| ку жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не з |
| довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњ |
| А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом мест |
| плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Сини |
| та имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све |
| {S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Је |
| ка му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац |
| иш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово изд |
| не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружи |
| но, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, вели |
| убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Теш |
| ко да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског |
| вљеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја ика |
| p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властели |
| среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> |
| а оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео к |
| S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} По |
| ни и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Др |
| у моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: не |
| а се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Ли |
| руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с |
| неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби |
| S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заст |
| хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита г |
| е стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој |
| а; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену |
| ивот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Преш |
| ету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред т |
| давно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако в |
| сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хе |
| асније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, бл |
| олине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима |
| авуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на |
| оћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сет |
| а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник ук |
| и врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују |
| била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред |
| задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Све |
| сово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, ни |
| вати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града вод |
| в Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p> |
| ада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима с |
| вајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико с |
| бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и |
| ских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих свој |
| завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједн |
| у на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху м |
| ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу |
| сар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} |
| су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за |
| ле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Б |
| та бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али о |
| е Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још ја |
| клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове |
| вор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, пр |
| е спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва |
| рио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} |
| могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови крен |
| избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко |
| га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прек |
| а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокриј |
| па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи |
| ственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљал |
| снице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим ко |
| штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се |
| ином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога с |
| другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса |
| обојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптуже |
| г кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> го |
| у у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>О |
| се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мус |
| који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опе |
| али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана |
| то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно |
| > <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и пр |
| и жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште |
| ена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продуж |
| а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Круше |
| тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећ |
| чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вин |
| а дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска |
| подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} А |
| ад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, А |
| људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} |
| мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима. |
| м за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза |
| ота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест ле |
| теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам |
| p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не ск |
| али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то |
| ш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи. |
| — Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко |
| у давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу |
| је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама |
| себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, у |
| } Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и |
| светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сад |
| бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у б |
| кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем |
| е, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} И |
| n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав гре |
| ном а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника нов |
| и а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима |
| > <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> |
| врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се пос |
| бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу кло |
| ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој |
| ајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог |
| су богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме |
| тову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши |
| као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, |
| већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехме |
| рока црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пу |
| ајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме каменит |
| да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти |
| правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252 |
| је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, |
| куца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покра |
| далним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на |
| ћута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га |
| ли овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И |
| аници исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару д |
| е, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нер |
| ти, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да |
| сли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!< |
| синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме |
| и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Бео |
| т ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити |
| латија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јављ |
| не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив д |
| д куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах при |
| Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо |
| де убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у св |
| прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и |
| д још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и |
| за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорик |
| Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb |
| ашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра |
| ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем |
| поче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један а |
| оре и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, |
| ју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друк |
| ко су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p> |
| анковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера |
| аше за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред ув |
| опи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и от |
| коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде до |
| нице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трго |
| његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута. |
| јући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и исто |
| > <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу с |
| лаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку |
| вољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пос |
| стањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не |
| љешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех |
| е изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи бор |
| ојој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде |
| кати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушни |
| се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна |
| о дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече |
| прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, |
| те, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти |
| из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо |
| идела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које све |
| би другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скриј |
| с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше |
| а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста т |
| n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а ш |
| спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранит |
| p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— |
| ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најп |
| ружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну с |
| >Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госп |
| ар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о пого |
| открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко |
| при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи о |
| > <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p |
| ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, из |
| ајбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри |
| аштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Х |
| делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су |
| а, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној д |
| е.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</ |
| аде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} |
| о је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђе |
| роведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, |
| авају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не крије |
| </p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе ру |
| , премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом п |
| илу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој |
| ј се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за |
| један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не б |
| ерно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од то |
| своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти от |
| ајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљ |
| </p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и |
| нио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи мо |
| не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко |
| з ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би |
| де и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже уве |
| е, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст |
| <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, р |
| , ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу |
| еде, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика |
| и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо |
| ефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јес |
| м гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњи |
| јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То |
| ебрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, |
| гледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %с |
| а морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— А |
| , шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трес |
| је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> < |
| се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што |
| — Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{ |
| на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да |
| исли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то мог |
| ђо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} |
| — Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо |
| естра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један погл |
| и душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина |
| — Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сун |
| о да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где |
| ад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унут |
| ата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, в |
| пним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, |
| зе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким ве |
| остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учин |
| ласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби |
| где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се |
| о јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је власт |
| еленком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао |
| ушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља нес |
| p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако б |
| Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb |
| кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и < |
| ла?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, |
| } Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како? |
| амза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се |
| сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и о |
| ћ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху |
| на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала |
| било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није з |
| да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старо |
| чекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог д |
| а но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било ова |
| , али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није п |
| ука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин |
| трвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Мор |
| мљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји то |
| ла на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипа |
| н ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ј |
| љаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> |
| м мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас |
| дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред госп |
| да владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p> |
| Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У |
| и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>А |
| p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— |
| ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све |
| акаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласко |
| а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког |
| У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{ |
| от бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лек |
| је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад |
| овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја |
| а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд с |
| вота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осред |
| око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза ст |
| справи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке |
| S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе |
| тим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p |
| дигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толик |
| Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> |
| ах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста |
| збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и в |
| чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала |
| Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак |
| и део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од ку |
| .</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да |
| не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се |
| е свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p |
| долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост |
| пођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву на |
| дмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Сте |
| .{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И |
| од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовско |
| > <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му |
| сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекуј |
| своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки |
| гљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његови |
| Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како |
| каже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb |
| ож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и ње |
| маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, |
| уше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакиват |
| м се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобо |
| "225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући |
| , извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на |
| оплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и к |
| сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном повед |
| се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око |
| Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и ма |
| даја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно |
| витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златн |
| !</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказ |
| или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расече |
| Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној н |
| м рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена |
| ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама |
| с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вред |
| же као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку ре |
| јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким вош |
| рата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише стра |
| енута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваш |
| а и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени д |
| >Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада к |
| а!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па пр |
| довољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље |
| узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спро |
| ута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка |
| оје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који зајед |
| бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог |
| а се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црк |
| трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, |
| S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.< |
| упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде оп |
| } Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов |
| ешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb |
| /p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици |
| жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тре |
| ћи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> |
| ог времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја |
| и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам р |
| у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их |
| м пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледат |
| осмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова мат |
| бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју |
| о ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола. |
| а истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтат |
| не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и |
| м.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>В |
| онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на т |
| Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али С |
| о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n= |
| ромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и |
| е да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе шт |
| што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни десп |
| пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> < |
| д бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим |
| — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехар |
| е кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало бо |
| еш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присаједин |
| ше ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те |
| у и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити |
| } Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра по |
| о време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, госпо |
| че још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по |
| мо моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Изм |
| ебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одгово |
| /p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спас |
| ећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ар |
| ма рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— С |
| Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како |
| ину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и |
| ви на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју С |
| је.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим доб |
| одар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чим |
| зи већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без већ |
| све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мен |
| ежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и |
| Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће |
| би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, |
| м ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p> |
| се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни сл |
| да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабор |
| сно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да |
| ене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n=" |
| дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о по |
| /p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам |
| у дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља |
| оје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти доне |
| теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где |
| убав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам |
| а века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах |
| > <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с вој |
| аш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{ |
| да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој |
| е знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! оп |
| цкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет ср |
| ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— |
| таде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</ |
| е у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа |
| > <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} |
| у Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на |
| и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зо |
| мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} |
| ког, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас р |
| исам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p> |
| по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста са |
| лата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> < |
| у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} |
| а буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливе |
| >— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом с |
| 6" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу |
| Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живо |
| ог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској |
| Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет том |
| и сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, ист |
| овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет н |
| дити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она |
| Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с који |
| /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме |
| p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p |
| де деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом при |
| идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ј |
| прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што |
| дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да |
| може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="1 |
| здаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не зна |
| мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> |
| мња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке |
| .“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала |
| оза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, оста |
| им што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благослове |
| p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није |
| могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити шт |
| исам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док |
| е.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она доб |
| а је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Пос |
| зва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и гос |
| ни жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се своји |
| лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад |
| Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говор |
| {S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени д |
| војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми јо |
| S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радо |
| — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нер |
| Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе |
| .{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам з |
| а миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, н |
| ала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је би |
| ша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге |
| ном и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се с |
| </p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не са |
| све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису |
| р тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а |
| победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотст |
| >— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> |
| } Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор за |
| дне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" / |
| е?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је |
| </p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Как |
| пити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице |
| /p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од м |
| земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су |
| зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. |
| </p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</ |
| /p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, |
| {S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ари |
| а ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи |
| и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће. |
| те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марин |
| а речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче ш |
| .{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а ду |
| отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећ |
| ући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше |
| ог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и доб |
| чинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> |
| рестани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! о |
| сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад там |
| ненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећ |
| „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до |
| ебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те про |
| иш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обу |
| ати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, и |
| S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути |
| н владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати |
| с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захт |
| тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> < |
| расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не |
| агослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и вит |
| брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало |
| ими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади По |
| а ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није |
| оследње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, |
| завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће |
| ала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да г |
| слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} |
| ниши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био са |
| у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људ |
| ивоту моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш |
| своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испуст |
| госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погле |
| је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољс |
| хита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечера |
| осула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осуш |
| роговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу |
| у, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— |
| ке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} |
| ога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше к |
| сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одб |
| рже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други да |
| ује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ ј |
| од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвиш |
| ам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, с |
| и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-дв |
| ар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем сед |
| х Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} |
| вели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој |
| ио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда с |
| спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у з |
| аким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те свој |
| рећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чл |
| паливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учи |
| се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с др |
| продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он оч |
| ело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се |
| о Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циљ |
| асник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и |
| у.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у ра |
| оје властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор |
| аваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека г |
| казати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога |
| упи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их |
| држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше умори |
| огао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Да |
| морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом |
| дани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се |
| дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се зама |
| ужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена ка |
| коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а |
| же бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>М |
| >— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, о |
| стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаш |
| наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима |
| Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се з |
| ко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p |
| :</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</ |
| :</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стев |
| ’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се м |
| е:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини та |
| Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се |
| е мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг |
| деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног прот |
| која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога о |
| азарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше. |
| исто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски чов |
| м чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова вл |
| рудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну |
| озице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у не |
| у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вр |
| ги га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{ |
| опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до ско |
| а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га |
| ећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си см |
| крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>В |
| нало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из ку |
| погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе т |
| го срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p> |
| данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Мар |
| хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити |
| пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турс |
| док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараш |
| а пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападн |
| ше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави. |
| и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, плам |
| тати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о п |
| део и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} |
| зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија |
| му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врат |
| набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим дру |
| и одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Преш |
| > <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи |
| ти брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Виј |
| еговој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша |
| је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта ј |
| о да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отп |
| како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још |
| ало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ар |
| тву се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем |
| иште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одм |
| згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S |
| ужују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било |
| говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му |
| на одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је в |
| идех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нис |
| и ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старц |
| а силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и |
| оведи деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Све |
| уба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих р |
| угу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена |
| е гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>К |
| > <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао дола |
| атити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласник |
| /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу |
| ио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обе |
| тресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нек |
| се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот как |
| шега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав оп |
| граби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и по |
| ам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с |
| зи.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пуст |
| ог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n= |
| молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и гр |
| на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се н |
| /p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} О |
| ким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све |
| и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незг |
| Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова ко |
| помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била је |
| еђу његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише |
| ен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецан |
| тима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на |
| , велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покр |
| се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кро |
| обре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође јо |
| одворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи њ |
| и ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је вре |
| ам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p |
| ити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он |
| ајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми |
| одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у при |
| ив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је т |
| вима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и р |
| емирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдер |
| здају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао |
| се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p |
| нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу |
| куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка |
| мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало сув |
| лети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојишт |
| знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право |
| вима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господ |
| р са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кн |
| стаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не вид |
| мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао пред |
| гомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је |
| ога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам м |
| т, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само |
| противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и с |
| последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле нео |
| фимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и п |
| раде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у св |
| а друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре |
| нака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне ча |
| > <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S |
| и му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран доба |
| о последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша В |
| године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу д |
| ема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства |
| } Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи ко |
| о већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му |
| >— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако |
| дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова при |
| зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p |
| е јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а он |
| д се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заје |
| ћање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је иш |
| као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити |
| емљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рек |
| ло узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад |
| на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао |
| мем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац ка |
| о сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с то |
| и сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p> |
| отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породиц |
| ве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина ос |
| милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубив |
| е много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколи |
| о састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара |
| ек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по п |
| е према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди |
| Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души свој |
| Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ари |
| е свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и др |
| ај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз |
| ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни о |
| ије онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејк |
| бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Де |
| , Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можд |
| вори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кри |
| Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљ |
| лужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се ду |
| .</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, |
| лу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздрави |
| јну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марино |
| спођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— |
| света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати |
| и живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху ј |
| уштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када |
| ва расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог |
| амо су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се |
| } Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — |
| мирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и |
| које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се б |
| е воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за ча |
| ога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: |
| мити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори д |
| то нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наи |
| да најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа |
| своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за т |
| еко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тог |
| окривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се до |
| ј су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа |
| деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни |
| ве на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља |
| се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара |
| рубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам уг |
| ући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="15 |
| лена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе |
| ру, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да ј |
| >Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</ |
| како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдс |
| овољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и |
| > <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшиве |
| у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам |
| а душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хо |
| у својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже |
| и и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзи |
| победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Час |
| цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарев |
| ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само з |
| д старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то неп |
| али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, |
| етијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише б |
| црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном |
| а погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утв |
| <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али |
| е?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S |
| о једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочи |
| зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо к |
| дахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље |
| ријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа |
| покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и п |
| њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чу |
| јекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо! |
| pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја н |
| ер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква д |
| ено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли ст |
| ишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем |
| стантин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са прото |
| ога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо са |
| арини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном д |
| у знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p |
| како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Марин |
| ојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> |
| златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима |
| х.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми |
| да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, са |
| обрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мој |
| чити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назив |
| ожда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не |
| ијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу |
| у нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешић |
| удрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти |
| S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} До |
| дговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{ |
| уша хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња |
| инуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светит |
| Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу д |
| ан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим |
| што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Н |
| ог заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како ј |
| p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад п |
| на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било |
| а две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али |
| ја поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би |
| > <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана д |
| лате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом |
| ђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици о |
| лата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важни |
| S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног гос |
| ожје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!< |
| у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војвод |
| јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа о |
| годе да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим |
| њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње |
| га?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb |
| њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Б |
| бито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одго |
| ља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, |
| ђи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> |
| на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства |
| и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На шт |
| отовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у |
| ="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после |
| реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу |
| покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али н |
| без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршет |
| који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S |
| свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме |
| етнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, |
| рао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — |
| његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз |
| ај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} |
| рећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу д |
| држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од |
| ала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да види |
| понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, |
| } Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином пог |
| нђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором з |
| р њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" |
| ђа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај о |
| евца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска |
| је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђав |
| рју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије |
| ега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу |
| р Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> |
| вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу па |
| ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> |
| ског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, |
| о у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвод |
| емљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више о |
| дати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар |
| свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја з |
| ди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, |
| је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била ч |
| нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми приј |
| нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта |
| благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и |
| p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне |
| же и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" |
| гу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што х |
| иру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него |
| па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући. |
| кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се |
| да у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја ус |
| мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви |
| очеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} |
| А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} |
| ви Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша м |
| м свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила |
| %, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару тв |
| ки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стре |
| p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш |
| {S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, |
| их винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећ |
| S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блаж |
| ци, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се |
| ће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост ј |
| нетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо |
| ри ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" / |
| нела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султа |
| т имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов стар |
| асуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, |
| сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хо |
| ја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он запове |
| вник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно после |
| .{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотов |
| дич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Ради |
| његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше та |
| р те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта М |
| n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, окл |
| еликог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих |
| и је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води |
| сто свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза ве |
| пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш так |
| хом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра д |
| ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А |
| воји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника |
| деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом н |
| >— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суз |
| > <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али |
| од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па с |
| лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" |
| ота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али п |
| и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пре |
| кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости |
| јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гре |
| да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се та |
| досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она са |
| се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили и |
| осно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не г |
| га, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" |
| , смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жа |
| о изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их |
| мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се |
| и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако |
| ид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у т |
| Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаш |
| и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му |
| ти да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас призн |
| у ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није |
| } Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</ |
| стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.< |
| философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирн |
| рећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Е |
| ко бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше С |
| чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. |
| идиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде прос |
| се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада |
| на и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју к |
| ње крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза с |
| се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показ |
| м све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете к |
| у буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуг |
| елике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа |
| и вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, |
| ва кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манас |
| морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, уз |
| ренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пр |
| и ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом о |
| жјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да |
| и знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други п |
| узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је |
| та и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на |
| кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда ост |
| рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ари |
| да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али |
| вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — |
| е је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, |
| </p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди |
| за Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на |
| је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао ј |
| тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти |
| ј души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатин |
| високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који по |
| же у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита ос |
| оје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} |
| ране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S |
| м праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше. |
| менити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и мол |
| на да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном |
| заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским оз |
| м врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари с |
| </p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div |
| ху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами |
| шљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић с |
| хаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по |
| испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак |
| вском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властел |
| иваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за кој |
| ве за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој он |
| {S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} |
| о навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврш |
| Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{ |
| та високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто |
| вор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћес |
| ут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу п |
| вода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански М |
| Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола. |
| крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p |
| а, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог ца |
| д којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дуг |
| рете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, и |
| ца брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толи |
| едне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом к |
| пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарам |
| морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлог |
| товистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! в |
| м колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цв |
| p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели |
| рђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} |
| благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, при |
| оре крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосм |
| ховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанк |
| нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљас |
| ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији бра |
| ову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је б |
| зе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав ис |
| ху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је пол |
| p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у ко |
| ијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги |
| е пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидина |
| , дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p |
| обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да с |
| манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни на |
| нео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако |
| нио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њено |
| није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову ста |
| 126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисл |
| ље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па и |
| е своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липов |
| ти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг |
| ост наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господар |
| тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива |
| жног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам |
| Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу са |
| > <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одго |
| е делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} |
| > <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара |
| ша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе м |
| и срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности свој |
| у, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> са |
| од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дош |
| иниша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гл |
| пет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ић |
| оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част |
| де доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз |
| ет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збор |
| ч.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено де |
| .{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" |
| Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће би |
| ом осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стар |
| оре и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један |
| , а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади боро |
| на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда |
| Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, д |
| р његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали пре |
| бојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало |
| јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дуга |
| а, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Гр |
| ину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше |
| ож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину пре |
| тарог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлуч |
| м се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред оч |
| p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци н |
| огу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се им |
| у, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и моља |
| служује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске ч |
| е Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним |
| сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Т |
| осног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са С |
| товао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљут |
| је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет с |
| ке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и |
| јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо поглед |
| а помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није м |
| еоградски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нов |
| има.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту в |
| а то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити н |
| — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе. |
| Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али |
| ичала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши б |
| ко гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначк |
| ли је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> |
| ога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Сокола |
| се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће д |
| цу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је о |
| рковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако о |
| војим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разго |
| а, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога |
| оодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њ |
| добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир |
| аше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше |
| стити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да |
| вом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам б |
| стова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <p |
| чна ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а т |
| хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се |
| далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на |
| р и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војвод |
| знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био |
| и само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је |
| јано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не укл |
| о пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова |
| и доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у к |
| ше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља |
| — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку |
| ијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то |
| те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или бр |
| е савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе |
| се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њен |
| се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештин |
| <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Сини |
| } Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху свој |
| а је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од млади |
| S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набав |
| у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на |
| ан Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, к |
| .{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прути |
| "120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и ж |
| под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осе |
| дара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнут |
| ад и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</ |
| Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада би |
| да даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки н |
| утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, |
| се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника |
| ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> |
| снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар у |
| још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и |
| отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни |
| амке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће д |
| клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба дети |
| усед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје |
| ме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака ов |
| у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар |
| и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно а |
| ним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у |
| глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са госп |
| уном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега ж |
| ијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не про |
| јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и меш |
| ним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и ко |
| рне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину вој |
| ли се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини по |
| а%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, о |
| воји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погл |
| и су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем |
| жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помам |
| , што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у ко |
| земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе је |
| орави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а тво |
| хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина |
| е, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са |
| едао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и он |
| ским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте ма |
| рилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у ко |
| и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом но |
| други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој |
| ђу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је го |
| и војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али У |
| а, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло мор |
| Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а |
| нове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене в |
| лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој |
| хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се пов |
| огах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га |
| ољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада |
| инских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сир |
| ико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе |
| уше добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се |
| прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света сви |
| адаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну |
| стаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у л |
| ан ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру |
| ка брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у |
| су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим прија |
| длучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било са |
| ово, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске |
| ела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им прем |
| и и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре ње |
| градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са |
| н добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре |
| т.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Л |
| срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако |
| </p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју ду |
| а Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред |
| је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, |
| ста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво за |
| јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} О |
| а куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="23 |
| народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску |
| ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на |
| теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла |
| ла Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломил |
| о је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад с |
| <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ак |
| тари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на |
| /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој |
| она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али |
| Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појач |
| јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да м |
| и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез М |
| у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{ |
| теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S |
| м затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ |
| у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћ |
| Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада |
| иниша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липо |
| а коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгон |
| вима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше д |
| на.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врел |
| тевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустав |
| тно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема |
| станиште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху с |
| Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што |
| ога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и |
| ликим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и прода |
| н и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба |
| Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му дост |
| нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, послани |
| оведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, |
| Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам |
| леко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду |
| има иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без |
| у што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим |
| ен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, пов |
| у кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породиц |
| то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти пом |
| ладе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не |
| намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе десп |
| ха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда |
| г реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благ |
| зује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око с |
| у у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред |
| авном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба< |
| ељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с п |
| Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше ста |
| нског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите |
| ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је в |
| разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где |
| излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише |
| {S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправљ |
| бијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трго |
| алека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>Т |
| им што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још нек |
| > њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да |
| аћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред |
| у купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се мо |
| ефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобој |
| неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет |
| Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике виногр |
| то са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S |
| ог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе |
| ио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и |
| х иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више н |
| раво госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све окол |
| ead> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То |
| десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.< |
| ше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, |
| су и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише |
| види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја не |
| ЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, п |
| прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за |
| елина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћал |
| а борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија |
| ти, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" |
| ари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стека |
| ред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим послов |
| трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или |
| ривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Прода |
| <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је |
| бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по |
| е <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и гра |
| S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како |
| ек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јас |
| а.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила |
| 23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојев |
| шљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који |
| ца његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око пол |
| тране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} |
| е на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудни |
| у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и д |
| и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град. |
| .{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадош |
| и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у гра |
| тари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али |
| и.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</ |
| а је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p |
| да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву |
| ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком в |
| па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што ј |
| у га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n=" |
| а живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису |
| .{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тер |
| лопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и |
| ала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач |
| мрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина |
| е речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се мо |
| , Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — |
| ране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шт |
| кива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски тр |
| зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху наме |
| ојом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спрема |
| мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколики |
| , сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети |
| роз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући |
| гу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колиб |
| изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се |
| обожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у |
| одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најп |
| њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове |
| страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо |
| ићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаш |
| м, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу |
| само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{ |
| м.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себ |
| ! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи |
| о остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина |
| /p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на л |
| м не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће л |
| у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихо |
| он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благоси |
| Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> |
| дан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према |
| ослу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду |
| бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободниј |
| — Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Чести |
| крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала во |
| је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која |
| окрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Кру |
| заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима |
| гладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох |
| е љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке |
| е да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору |
| као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши у |
| но поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља да |
| а мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд |
| же главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица |
| ова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Сини |
| им!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хо |
| ука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио |
| <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом |
| тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотс |
| ут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори к |
| јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Ма |
| <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падах |
| и не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на с |
| ко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула. |
| " xml:id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На |
| нео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама |
| с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатн |
| засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он про |
| реодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} |
| у гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици би |
| ским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска |
| едема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем гр |
| срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох д |
| убо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с |
| p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећ |
| града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град |
| уша гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно |
| и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124 |
| ду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспот |
| са.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада |
| збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали до |
| лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, к |
| ст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седе |
| ворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, |
| ађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се |
| даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ерд |
| тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ мо |
| носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се пр |
| је и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар н |
| ј уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има |
| у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, |
| Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни |
| да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с |
| Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајућ |
| , осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и живот |
| ји се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се н |
| опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, дос |
| Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изи |
| као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште |
| разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим врати |
| трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа пре |
| рема војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> |
| а у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди скл |
| кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину з |
| у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер |
| н!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу стр |
| искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро поз |
| и, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин кра |
| кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и на |
| Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, од |
| ојој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном суво |
| не шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајућ |
| рова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и С |
| ло ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поре |
| на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од |
| ху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" |
| еко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на свој |
| у прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам |
| ма, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму шт |
| на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку |
| ажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад |
| странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли верова |
| ане су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} О |
| аном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше мило |
| плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза свак |
| шавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије |
| е дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути |
| је и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка |
| лепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих |
| /p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао. |
| моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже в |
| Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више о |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C13"> <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> < |
| а.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бед |
| изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима. |
| белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли с |
| мор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави |
| {S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага |
| обом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише |
| а Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} |
| ead>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен |
| но, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта |
| крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста |
| ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и |
| а сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад в |
| димо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове. |
| е се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бив |
| суђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидо |
| ер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне... |
| тар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, ре |
| аго на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се |
| пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна дав |
| аст.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} |
| воде се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се б |
| икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав. |
| гонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан сед |
| ман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У |
| н широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дуга |
| растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео п |
| чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике груд |
| између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запи |
| ног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако |
| и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} За |
| {S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог |
| еђује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског п |
| Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало п |
| p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товар |
| господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се пок |
| ead> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гр |
| ци јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је. |
| ве.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој жи |
| уј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга пом |
| међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> |
| остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тад |
| е исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, |
| као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез |
| .{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио |
| о поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није |
| и поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, |
| да је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном г |
| нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео |
| ела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— |
| ј руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде |
| широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и |
| ољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Ал |
| је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног гос |
| оку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он |
| тикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стар |
| а и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, приј |
| у:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему. |
| спођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту |
| е су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, |
| ати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија |
| бно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласк |
| за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи дог |
| сподара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девој |
| А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових љу |
| вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами л |
| повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су |
| њушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараш |
| ту што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен ја |
| мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> |
| хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све |
| Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту се |
| ажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је |
| уци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлу |
| ше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса |
| вих путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште |
| адом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског ко |
| времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стар |
| Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопште |
| Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под |
| које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> |
| се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поуздан |
| ећ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста мо |
| мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти сам |
| p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клису |
| неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко |
| чких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окр |
| рвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра |
| .{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоће |
| дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног на |
| ђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је би |
| ију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцни |
| ети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте м |
| S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њим |
| рица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне |
| е пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можд |
| м руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена прат |
| Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пре |
| још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко све |
| во поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и |
| жи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише |
| нички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за |
| весности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође де |
| љан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Са |
| p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, обја |
| S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет уто |
| а и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча ве |
| е надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка |
| Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим |
| сну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Деми |
| лин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>М |
| сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа |
| аног коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му |
| ог трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном вид |
| p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повра |
| S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима шт |
| таде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> з |
| релећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе |
| властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Бео |
| .{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође |
| ад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да |
| вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То |
| одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни глав |
| да и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта |
| више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше на |
| не воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сад |
| > <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Воза |
| висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са д |
| од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема |
| иша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих при |
| } Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић |
| новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, а |
| постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим% |
| , дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспо |
| едног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете н |
| а доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач |
| крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злат |
| душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њим |
| м одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, а |
| свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и друг |
| новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, |
| н, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку к |
| ди.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и |
| етљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се |
| .{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаље |
| " /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургиј |
| о ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Ар |
| што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то |
| а, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина |
| ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара преше |
| p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за та |
| ане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" |
| ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу |
| Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања |
| ерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отвор |
| које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.< |
| на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, |
| , али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом к |
| тадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — |
| пи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној с |
| /p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснам |
| .{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш поне |
| итоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> < |
| дему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак |
| ивотом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, сп |
| одећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свеча |
| S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p |
| л’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету |
| уд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је пр |
| ом у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимирови |
| јом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчин |
| S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрс |
| често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n=" |
| ро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда ве |
| ше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћес |
| .{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у по |
| кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђел |
| ст приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у |
| жњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</ |
| ич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага |
| ли јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи |
| ка, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!< |
| еђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом пла |
| н видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Бож |
| а цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве |
| маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљав |
| х дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кн |
| p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је |
| све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпо |
| вића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег |
| ше није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Бео |
| времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи дог |
| у поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао |
| на намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за по |
| свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав стро |
| обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим |
| деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прсто |
| менита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи крену |
| {S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да |
| једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> |
| пустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, об |
| оју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се |
| а Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књи |
| ве ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се |
| прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читав |
| г свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелин |
| ремена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке п |
| Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је |
| у јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола б |
| јединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли |
| } Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Мари |
| пред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко |
| оже и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранкови |
| мија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће |
| оваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p> |
| бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то прист |
| а који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %за |
| род хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас в |
| и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ |
| ош јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не м |
| м за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда дру |
| о наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање де |
| сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди |
| Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље на |
| ац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ |
| на могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгр |
| та је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поуми |
| о под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена |
| але су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стек |
| не Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно де |
| реће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек сл |
| } Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежев |
| да Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на ку |
| ва! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад |
| та на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је |
| У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса п |
| која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда |
| учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S |
| ћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих приста |
| јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на |
| тока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и вел |
| па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се |
| мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знал |
| ојводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и |
| остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци |
| а те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће с |
| једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и |
| после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста |
| чекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српск |
| се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов пох |
| тав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове в |
| дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет годи |
| роговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој зе |
| > туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира |
| мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову |
| судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турск |
| де, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта |
| чна и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод |
| у и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се прид |
| Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p |
| та се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доб |
| учају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом |
| и доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве. |
| а.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичево |
| уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татар |
| у десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У двора |
| неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја |
| надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је но |
| епају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши |
| S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ |
| , а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мус |
| у обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Т |
| дна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер |
| е понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде |
| ао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспо |
| отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- |
| тно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p |
| ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не з |
| Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и в |
| ка Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на |
| </p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од |
| слим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Не |
| ад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мир |
| , те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Ло |
| аг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи |
| мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, забора |
| > <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми ос |
| ричати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што |
| %. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> |
| .</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се |
| мљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испушта |
| Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо |
| е Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зр |
| он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним |
| своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхт |
| је да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се |
| је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости |
| ад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зн |
| {S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријат |
| после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу |
| ти у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће г |
| корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорит |
| толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о ко |
| у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој кр |
| огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Бе |
| алеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} А |
| саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи |
| ана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београ |
| {S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели |
| ро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам в |
| >Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и |
| ме не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади бр |
| ислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{ |
| ћ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг |
| ји, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шт |
| станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла |
| ахвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p |
| Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио |
| /p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Ј |
| ка буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар б |
| Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити |
| његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе. |
| је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће да |
| а витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви про |
| нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу |
| стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} |
| ше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у после |
| а с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су не |
| итим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар |
| ве сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду |
| то иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе нав |
| <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу |
| ље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер |
| господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин с |
| ам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> |
| Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — оп |
| ње а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Так |
| > <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћ |
| </p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и бра |
| јну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова н |
| војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде д |
| асутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напр |
| ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир изм |
| > <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ари |
| није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може с |
| дама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и |
| з деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Н |
| Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је м |
| мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари |
| че смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча |
| и речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разу |
| ни деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити рук |
| тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{ |
| ског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здра |
| са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита |
| >— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на |
| мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађ |
| ена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођ |
| ља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађ |
| ... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати л |
| велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш |
| вом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога |
| пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а п |
| јевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздра |
| њује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не че |
| листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и бл |
| спот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ће |
| е ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађ |
| све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за сл |
| њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се нахо |
| и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и р |
| а коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставш |
| ли ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим пору |
| ве отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека |
| му не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти |
| уства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?< |
| свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим госп |
| рва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!< |
| е ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Д |
| оже сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Сини |
| илику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к |
| лашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} |
| била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, д |
| њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и д |
| <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољств |
| да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и д |
| <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</ |
| Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p |
| хаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац ос |
| буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми |
| ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, |
| до, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са де |
| они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помо |
| Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али |
| <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А |
| о опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113 |
| тању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} |
| особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда о |
| о ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо. |
| прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат десп |
| уку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан |
| нез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити о |
| ледња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p> |
| зу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару |
| је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину ва |
| ине гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубр |
| тази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском с |
| ром и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Беог |
| х пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све шт |
| настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа |
| нија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже би |
| то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти с |
| “ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чува |
| земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земљ |
| ка опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранк |
| ом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду |
| ња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој ч |
| потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и |
| жни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{ |
| мо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци по |
| драган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и |
| на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако |
| отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи |
| ебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њ |
| клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p |
| <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да |
| ашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, ш |
| и дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса ва |
| оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом р |
| ају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш |
| хти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али |
| те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, д |
| овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце |
| ј мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А |
| ко само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да вод |
| исаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге |
| стина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху из |
| веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао пра |
| нато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служит |
| овском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао |
| рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је |
| <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати |
| часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџ |
| трашној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело мог |
| ле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен |
| аје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— |
| Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је |
| д њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђа |
| овор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед |
| во.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, |
| госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, |
| наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марин |
| шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да ј |
| S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим бр |
| оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека |
| о их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с в |
| кати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опаз |
| ешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар |
| у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо |
| њег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> |
| нка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дан |
| помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као |
| ом јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде |
| се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је н |
| и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и |
| гу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али |
| дих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> |
| у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смер |
| ло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати д |
| е могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше ј |
| Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{ |
| властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После дв |
| а неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сук |
| нака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па с |
| ограда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их |
| дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смер |
| е — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угље |
| се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једн |
| Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској влада |
| бојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу! |
| Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими |
| хово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда |
| и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи ко |
| ич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из |
| припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — |
| свете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с |
| у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, |
| веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах |
| ас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повред |
| аде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше с |
| ад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} |
| ког деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S |
| х журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и посл |
| — Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако |
| ка која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот |
| им твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов |
| а манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p> |
| је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје гру |
| ојне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Си |
| а Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је |
| господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко о |
| ања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који г |
| Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално покл |
| Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком |
| рства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, и |
| 56" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</ |
| дељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} |
| јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали |
| сове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са д |
| е свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с он |
| тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n=" |
| изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и |
| исао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев бић |
| ко не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако и |
| који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина |
| који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности. |
| ли према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешт |
| ђе преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска го |
| вала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо дана |
| тства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у |
| века који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и |
| са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога да |
| људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све |
| p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обо |
| гова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Посту |
| ије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљ |
| р не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама заст |
| поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко |
| е, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не |
| зиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београ |
| њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњ |
| ео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапи |
| >— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме неш |
| њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних |
| сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек. |
| и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове |
| <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па м |
| а.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не |
| нко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког |
| ту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} |
| је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира |
| што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било уз |
| н тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који |
| је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одг |
| си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су |
| од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лак |
| и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком ко |
| леда у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече |
| о.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме |
| на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен |
| шемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искраде |
| непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити |
| :</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и укр |
| р, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?< |
| већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће п |
| .{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и ст |
| књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106 |
| нам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет |
| души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Ма |
| /p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је је |
| , видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш |
| о синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у к |
| много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена тр |
| и ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се |
| спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од т |
| и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је |
| нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али т |
| , Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалин |
| Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче гово |
| јим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Закле |
| те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде |
| који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових д |
| о сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, |
| ама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи |
| а не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече |
| доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијор |
| оји —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> |
| во слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{ |
| о је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко пи |
| енити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе сус |
| се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га т |
| остиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> |
| .{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у сво |
| и ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранит |
| лучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам |
| онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Сокол |
| Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био |
| S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се нам |
| је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове |
| ш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти не |
| рв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу исп |
| енади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше |
| ти.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не |
| слите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мач |
| ма; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одист |
| да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и ве |
| увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама. |
| ди госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} По |
| то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: |
| А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и ме |
| ије више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранк |
| ада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који |
| рост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш |
| S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти а |
| један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се у |
| о!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотов |
| и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео |
| тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Бо |
| оћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p |
| ом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох. |
| ан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дреноп |
| <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; |
| ња покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле |
| адо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелин |
| Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан д |
| ми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за |
| ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жеља |
| е захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упит |
| атисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} |
| ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш |
| је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.< |
| се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти |
| емира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвар |
| доше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пре |
| без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста |
| а сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са кру |
| она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ва |
| загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стад |
| ада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господа |
| за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући оч |
| ној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Бе |
| подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка де |
| >Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сес |
| времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке |
| други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати |
| овићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја |
| тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну |
| одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то |
| цу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким по |
| сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један по |
| е врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кр |
| дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном т |
| ред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите |
| дјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после |
| омаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниј |
| Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје гру |
| а ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих р |
| мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки по |
| јевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му |
| јатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода |
| сејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не у |
| часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и с |
| ког седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и друг |
| ат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, |
| ојом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марин |
| Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, ј |
| S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их |
| ро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затвори |
| аког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох. |
| ваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша |
| даше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три |
| икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му |
| Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки |
| вичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, з |
| није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов |
| еће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких |
| S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, |
| ођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да р |
| подари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хла |
| ди којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној кол |
| далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширок |
| што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знад |
| ово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде |
| {S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљен |
| Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој |
| Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефали |
| а се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Му |
| ђу два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска с |
| ање.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си |
| е и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, |
| зим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала ј |
| {S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је с |
| твом успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с |
| над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком д |
| Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јави |
| једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћ |
| а њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се |
| ји град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведе |
| оја се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а н |
| ема ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику |
| S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше ср |
| здвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обо |
| улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низ |
| ода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто ре |
| нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину п |
| b n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, о |
| .</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да рад |
| ј плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из |
| на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових коп |
| авши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Виј |
| и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турс |
| понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико ј |
| а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш ка |
| оче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гл |
| издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се пр |
| велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда ча |
| аго на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме о |
| дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше |
| добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марин |
| ска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и иску |
| тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другог |
| ед њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се при |
| реби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка |
| зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђ |
| а да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешт |
| ка пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за ког |
| ђе њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она доби |
| у видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У и |
| икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, |
| кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Ту |
| га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што |
| а воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира док |
| >— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе пр |
| леменитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сус |
| огу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћ |
| упи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде од |
| Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвоз |
| /p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— А |
| а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Ал |
| склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом |
| ту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша зн |
| {S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојеви |
| {S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви |
| а се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом |
| итезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху је |
| до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се |
| народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p |
| крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, |
| а доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— |
| дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с ист |
| их.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" / |
| сти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом |
| еспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упр |
| а густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за |
| аче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрос |
| за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе |
| људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеш |
| ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео |
| рај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљу |
| , гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви |
| ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од ум |
| ладношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке |
| а и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без |
| гаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кн |
| Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска гос |
| ом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника г |
| га, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и |
| увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе |
| д, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хлад |
| пота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S |
| ћања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојн |
| <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у н |
| Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залаз |
| ла не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико |
| p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари |
| ојвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за влад |
| Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам и |
| вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојн |
| ружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одат |
| ј са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш |
| са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнеже |
| , неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управит |
| градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила пол |
| српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно |
| бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устад |
| вљујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му |
| дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тог |
| Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче пото |
| јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па с |
| рупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> < |
| ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми р |
| .{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, р |
| амо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косо |
| нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месе |
| авља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем поч |
| и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у |
| не порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се ве |
| ку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче о |
| ови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности св |
| и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико |
| p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га вида |
| поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматр |
| аточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од |
| , опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата м |
| тлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад исти |
| ако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p> |
| ва... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S |
| она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p> |
| {S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме род |
| ражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог изви |
| о <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клис |
| све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је |
| са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса п |
| левена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од |
| Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрач |
| ић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кће |
| аше.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали |
| ца у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћ |
| а је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога |
| војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље |
| м, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Из |
| е овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше. |
| чку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> |
| Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пр |
| ра ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачал |
| своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мисл |
| в војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андр |
| А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који |
| ероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> < |
| е ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано |
| поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог |
| ху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што |
| ашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом |
| ом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај |
| pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи |
| ио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари |
| ни истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево |
| све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по т |
| и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан |
| лим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и |
| ишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом к |
| ка од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика д |
| сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем |
| а.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године |
| арамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка |
| ри стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић који |
| поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се в |
| домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко |
| иве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са мал |
| цу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола |
| <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела |
| /p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута по |
| и и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног |
| и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n=" |
| ма у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оли |
| чије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је |
| Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких |
| нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек ч |
| вео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвес |
| назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па ј |
| а покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж н |
| е. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који ј |
| Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живо |
| акарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па ста |
| ју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздр |
| се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десн |
| авне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име де |
| а где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше |
| ше тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њен |
| ахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Све |
| е то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз о |
| кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не о |
| пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и |
| ни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу |
| p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу сво |
| омоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, р |
| е са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на друго |
| душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи в |
| } А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем |
| деље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у праз |
| а види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја |
| ио ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на ст |
| праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Рас |
| поту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То г |
| из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливерин |
| >ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, |
| вом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препр |
| премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од |
| нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело |
| опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био де |
| и пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна д |
| а на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била д |
| сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живот |
| n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми |
| p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег дес |
| дице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих че |
| се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи рук |
| на Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан |
| учај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властел |
| Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} С |
| та јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сад |
| кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу суј |
| ода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому |
| та да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори дол |
| ојава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина сл |
| и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{ |
| не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља с |
| не са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згод |
| издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код ока |
| чно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, |
| недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом М |
| и појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је в |
| узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не из |
| аше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозо |
| опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш! |
| , баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, |
| то из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем с |
| хови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се |
| обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је |
| који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И |
| у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу. |
| прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши п |
| е одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој беја |
| детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Шт |
| за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Син |
| те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чи |
| на забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем з |
| било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније п |
| ра.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са своји |
| , где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак б |
| клиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде |
| ох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, о |
| ели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у |
| данак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али |
| старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући не |
| олила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштит |
| 242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да |
| та са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозб |
| у.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђав |
| у рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед |
| ши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо |
| аш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим |
| а прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места |
| мног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати си |
| име могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ств |
| стојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови с |
| ећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, ко |
| ивоту моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у |
| оји баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радич |
| оника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— |
| заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што мога |
| да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што она |
| ити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних т |
| вадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу десп |
| ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска |
| рпског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско |
| преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало зб |
| еше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <d |
| а кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бе |
| вот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене |
| ји одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина. |
| , Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица с |
| {S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбоји |
| еси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољн |
| још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он |
| у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли |
| !</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било нико |
| држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господа |
| дно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху |
| стелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћ |
| тиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљ |
| арина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из |
| , да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им |
| сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па пос |
| е мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ |
| " /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необ |
| ође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у |
| а очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и |
| хове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубо |
| ту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу: |
| је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса дес |
| подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па |
| он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт |
| их бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb |
| оди за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора |
| е жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко дете |
| ине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски |
| сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, |
| ку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липов |
| ори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p |
| и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> |
| ри најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} |
| а Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога ко |
| рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју н |
| ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се с |
| ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на гради |
| та се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Уг |
| иду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатл |
| тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са зе |
| ваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид н |
| и Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног |
| лика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Ла |
| му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те |
| и се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је пре |
| ваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваљ |
| о загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у велик |
| <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, |
| ана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад |
| Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било стан |
| плањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соко |
| да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на кој |
| } Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а |
| ци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!< |
| адале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за повр |
| ти у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет по |
| е!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S |
| о гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту |
| их очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони глав |
| му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом уто |
| домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.< |
| p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих ре |
| припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка ст |
| {S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, ми |
| Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од |
| но из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне во |
| ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се |
| а Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Зла |
| оздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дом |
| добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше |
| који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и |
| та су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, ал |
| сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољ |
| ли знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме |
| ју породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек |
| гледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} |
| сар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра |
| оје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољуби |
| њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа |
| високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста |
| ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен несп |
| трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и |
| аља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефали |
| потова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који |
| квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Морави |
| северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу д |
| и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке ч |
| лео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна |
| .</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{ |
| една, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује |
| нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с |
| јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стад |
| ста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто ма |
| деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у |
| екиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез |
| ечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спр |
| — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијор |
| закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> |
| ода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — п |
| и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда ре |
| дници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запој |
| хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше |
| старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одл |
| бу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољск |
| сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред |
| алац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти |
| који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то |
| а гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћ |
| </p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.< |
| } Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад |
| тарац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје но |
| нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у кли |
| оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у с |
| тво овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада |
| два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{ |
| пак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима. |
| мо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом к |
| b n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза ј |
| оје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечн |
| сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они м |
| } Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је н |
| деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превр |
| } Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за п |
| ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и |
| јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог о |
| бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева |
| е, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је |
| е Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изглед |
| и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо |
| стити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не |
| а, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови |
| с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и |
| p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљав |
| све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему с |
| српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом |
| ој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне тур |
| е Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова |
| <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући м |
| је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика тама |
| из јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Зл |
| за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и |
| више у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свеч |
| ! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тог |
| уби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар м |
| рата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Пу |
| ге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену млад |
| о престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљун |
| запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шак |
| дмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p> |
| старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну |
| аки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невешт |
| и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши |
| деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ар |
| рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, |
| м и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио |
| ови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на |
| то су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост. |
| у кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђ |
| азе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована с |
| јазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже шт |
| де и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе уну |
| горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе |
| сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у друго |
| ију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли |
| етрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није зн |
| е прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд |
| о које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих |
| S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго за |
| > <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> |
| ада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели С |
| и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много с |
| ође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаш |
| уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог |
| а ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог |
| вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спази |
| ђи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо |
| езно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља |
| је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се жур |
| оје се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш ост |
| и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор н |
| кочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снег |
| изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлу |
| х по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша ј |
| ко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну |
| ше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим знач |
| врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <p |
| амо прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба од |
| е дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; |
| тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима |
| љем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази |
| о врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику ост |
| и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јун |
| радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, во |
| е сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи |
| своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се |
| ријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још с |
| решина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> |
| радског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави |
| велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео |
| аше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше ист |
| оне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска г |
| утак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што д |
| е и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера |
| не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још |
| никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која ни |
| ешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим |
| руго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> < |
| лику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању ње |
| ма управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опо |
| алшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Сини |
| двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="1 |
| head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасава |
| е могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратни |
| м Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу с |
| Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на су |
| елан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} М |
| ста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на ра |
| соко са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, т |
| {S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црн |
| сноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране |
| а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од |
| се... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ |
| д му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу вл |
| моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро з |
| подару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди |
| били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи |
| усулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим брато |
| и.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а н |
| буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити |
| да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспо |
| води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поре |
| иктао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз |
| зио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Уса |
| и ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако |
| знати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много |
| их пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Ма |
| ише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и |
| о што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то |
| диста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје ср |
| .{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бо |
| се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратн |
| авни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} |
| да голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, и |
| зби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одо |
| ћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза |
| n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и св |
| е Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, д |
| ћи натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> < |
| крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гат |
| > <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз |
| ила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Зал |
| .{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Р |
| од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама |
| адичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њем |
| рај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S |
| тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на |
| управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатств |
| ања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од |
| палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце |
| вала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже о |
| утин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је о |
| великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежеви |
| дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигд |
| и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођош |
| >Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те п |
| е не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући ошт |
| } Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао |
| та — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јан |
| "233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветуј |
| прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној а |
| тишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у |
| војих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи прот |
| воју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све |
| ро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се сле |
| помени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она |
| к у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све |
| ци и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и о |
| спод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их |
| во савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше |
| а, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајд |
| д се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и |
| но липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S |
| оме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те |
| ој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за де |
| аше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, |
| друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> |
| свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе. |
| очитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онд |
| авље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њен |
| три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга |
| путише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично |
| и му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина од |
| ше и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радо |
| будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вра |
| </p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку |
| еликовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с ве |
| ју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у |
| дару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њи |
| ани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у п |
| и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пер |
| деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и п |
| ри гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек о |
| О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише |
| слав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и |
| з Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље |
| о.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече к |
| крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу прибер |
| то се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне п |
| пусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо п |
| ви редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући о |
| умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што |
| вори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше п |
| одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Са |
| за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</ |
| диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад ти |
| пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у гр |
| уге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склања |
| ен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</ |
| гачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да на |
| <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци |
| подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремиј |
| којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прила |
| ојим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо ста |
| оста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно |
| домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на боји |
| ош доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и д |
| азарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње ње |
| рајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да ј |
| ђу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута |
| е бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то при |
| умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустав |
| ене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се |
| ш истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле по |
| небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженс |
| су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с о |
| време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> < |
| </p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога т |
| ода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони |
| ени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле с |
| јој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада |
| р тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је |
| јему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини |
| рај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чут |
| намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужи |
| е овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загре |
| и војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за о |
| ило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S |
| свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У м |
| блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога о |
| брдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Ј |
| , али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кас |
| оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Круше |
| ?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова зе |
| ом милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и |
| и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се оч |
| ога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па |
| диже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се т |
| није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан |
| остовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и |
| руба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама |
| а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага % |
| друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у рам |
| ју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се испра |
| ло и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> < |
| Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћеса |
| цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни пл |
| е стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвес |
| е није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пре |
| ивљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни г |
| т на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запа |
| товог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по |
| зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној о |
| утио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем |
| којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспо |
| ом, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном п |
| споте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук |
| а у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не наша |
| да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлуч |
| е моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих саб |
| рмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, та |
| иша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и т |
| м јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право исто |
| АВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на |
| уде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љ |
| је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те и |
| >Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде |
| одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега |
| прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим го |
| станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продав |
| весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојниј |
| к топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се боле |
| ина гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први буде |
| га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</ |
| спијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и |
| {S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или |
| справљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати |
| S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не |
| ота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.< |
| очекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га ниј |
| о те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или |
| се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Лип |
| сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на су |
| којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{ |
| ше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Ка |
| и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову |
| ћи, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и ми |
| испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома н |
| есницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} |
| орочким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сам |
| ош остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома |
| код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у поги |
| орављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла н |
| налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ј |
| ио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго ост |
| ти Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има кап |
| , али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства |
| {S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да |
| деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три еписк |
| 37" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне |
| > <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива неверо |
| примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сј |
| лавни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарс |
| од града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз п |
| едавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и |
| превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигош |
| апоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни |
| вер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније |
| х знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће |
| војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те доче |
| негињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од то |
| трани јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> |
| је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати |
| орани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Ни |
| поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богома |
| се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се |
| овори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу ра |
| споту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша |
| Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети зе |
| јем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један ст |
| н блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{ |
| ахвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он мо |
| > <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која ј |
| поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред |
| е уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од д |
| крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добил |
| азгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан с |
| и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао ма |
| S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га ути |
| ри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она |
| ултана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова зе |
| похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме гра |
| цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на ко |
| ар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас ви |
| {S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на |
| ободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми |
| p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас доб |
| другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и |
| ли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љу |
| један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздв |
| у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Д |
| ез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и |
| издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Уз |
| чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубо |
| мо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет вра |
| о очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не д |
| улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном т |
| протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке бо |
| разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Морав |
| и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са соб |
| нилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао |
| манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу ста |
| ра изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони |
| али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочи |
| у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око изврш |
| оја болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиеписк |
| аше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина мо |
| и поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године |
| ато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад |
| ала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне власте |
| ше сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о де |
| тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим |
| и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх |
| .{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, |
| нице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје |
| не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће |
| шег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега пис |
| ци се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за |
| ти и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа об |
| аиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њ |
| S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибош |
| , и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота из |
| ђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник |
| деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окруже |
| рође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим |
| на — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да з |
| што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиш |
| војом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичн |
| је: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb |
| м који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <p |
| тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време |
| здано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војв |
| вено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо |
| н што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, з |
| друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{ |
| Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин погл |
| а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико |
| ладика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиро |
| е из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и |
| ви лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле |
| а преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, |
| увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега и |
| ких.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне раз |
| у је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту |
| <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и |
| ве <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу |
| о?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах ст |
| у у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Ј |
| милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рек |
| и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво с |
| д нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свако |
| !{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да с |
| путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне |
| остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам |
| ито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његов |
| чнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{ |
| а који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке ко |
| <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био |
| ајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу |
| </p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је јо |
| .</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, укло |
| b n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине и |
| ти толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од боле |
| Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, |
| S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене |
| цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза |
| ластелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послуж |
| , одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима |
| бројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио ме |
| угласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишиц |
| и одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим |
| рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким п |
| очи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплаш |
| >Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" / |
| :</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало н |
| недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако |
| мо рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац |
| азар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јуж |
| кви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови |
| правити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се |
| зивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марин |
| краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме |
| е војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жен |
| авником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намеште |
| е, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Цреп |
| чекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао м |
| тиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за |
| и штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Дев |
| ега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне |
| тадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="27 |
| косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она |
| кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Ву |
| а тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро |
| га се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </ |
| мио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљеши |
| на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи п |
| Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви |
| акле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> |
| ојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новоб |
| ту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да |
| да ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико |
| дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци |
| то нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко |
| оме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, |
| .{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" |
| нућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и о |
| их — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речи |
| ором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога се |
| да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Де |
| је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостоп |
| овима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте |
| м али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Де |
| ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или вод |
| ро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом д |
| мац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или |
| ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђур |
| Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није бил |
| али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам |
| у испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се |
| вет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву |
| о пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и м |
| о и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповеднико |
| м по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове |
| оју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је |
| ахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео и |
| ати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила там |
| спот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у |
| поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Сра |
| после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је п |
| овцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанк |
| властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је |
| S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни |
| ладим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се |
| ао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> вој |
| је је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мара |
| ка! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не м |
| .</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> < |
| на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се он |
| и морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Косм |
| осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем |
| ких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више |
| толице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Кор |
| амим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, о |
| ити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика ј |
| овског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је |
| езана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и |
| који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, |
| рука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стра |
| о доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и ср |
| оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни ср |
| ад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и |
| а се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода |
| ац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Лип |
| о.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски кра |
| а Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грк |
| га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу мл |
| ово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из |
| њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пр |
| је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да н |
| лаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а до |
| p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Дра |
| аше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговор |
| смо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташ |
| дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ |
| ам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница м |
| за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћ |
| ко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од |
| и сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори |
| у лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Мари |
| та мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесве |
| српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.< |
| ици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> |
| , а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет злата |
| ада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац. |
| се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана до |
| .{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То ј |
| слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дво |
| ме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отво |
| ти доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у л |
| вићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби |
| <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи |
| али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— |
| е у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој |
| бок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градск |
| госиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха |
| и.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брд |
| емљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници десп |
| ље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а |
| на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заје |
| ога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинов |
| г се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва вр |
| ознатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог вој |
| судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише ц |
| путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прош |
| ог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше |
| омче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црни |
| вим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стеван |
| а пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Тело |
| та нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} А |
| егова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Си |
| гату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> |
| ога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну |
| пских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској |
| , а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да |
| да изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их |
| ахвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не сам |
| оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још н |
| т из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војвод |
| трах савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} С |
| сто где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпо |
| а свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type=" |
| подо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја |
| м братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челнико |
| г војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за једа |
| својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стад |
| дишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати |
| а <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива же |
| отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} |
| тресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> < |
| Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дођ |
| екиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и по |
| крсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски |
| дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је по |
| је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколик |
| д непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом кој |
| тити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мис |
| отао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратни |
| нике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах |
| леда јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72 |
| х дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужби |
| мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не при |
| господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} |
| ад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу н |
| скоп и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свог |
| ан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у д |
| /p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, пос |
| ди и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени де |
| реко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу ка |
| нда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града оч |
| } Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах шт |
| нутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечаниј |
| страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се н |
| екаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш ка |
| ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне ха |
| з ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима |
| ли доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— |
| ада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна |
| валиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровин |
| здо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а |
| е.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} |
| а Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и много |
| обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се |
| здравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га бла |
| прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрх |
| и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му побе |
| о наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук |
| ч приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Ра |
| враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, во |
| слио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега мож |
| ући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</ |
| ице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате. |
| , што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни де |
| p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота наст |
| узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опа |
| раше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се |
| ци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игум |
| сто одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гле |
| е одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних д |
| дем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш |
| ом ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p> |
| има своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, % |
| повцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — |
| а се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица гр |
| ај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, |
| ’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз д |
| ивши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење |
| у те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним кр |
| је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколик |
| кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Ја |
| ство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p |
| годно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав |
| ка се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласни |
| јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја в |
| руги коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — А |
| } Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек п |
| <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — |
| кше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот то |
| вот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је о |
| шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе |
| г заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку дес |
| агу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Лип |
| уци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и |
| у била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, мож |
| у, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све зн |
| p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар с |
| ова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:< |
| риповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</ |
| е далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бр |
| бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се оку |
| начким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за |
| адоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а В |
| Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђе |
| а његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала п |
| српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подво |
| нишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он |
| Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</ |
| е одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно |
| бодна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Иде |
| олим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина |
| е с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког гос |
| — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуб |
| авајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче прог |
| друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад |
| о се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њ |
| и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} О |
| ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не |
| авише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити час |
| Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учи |
| орију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стеван |
| шљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тр |
| ојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћес |
| ом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му |
| ноге купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који обј |
| верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода лип |
| рику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли |
| што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео |
| подар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост |
| за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној стр |
| де и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, шт |
| љу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} |
| чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху весл |
| но бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше |
| ој и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и |
| >— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше но |
| све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата при |
| и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрен |
| Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се |
| а рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и ве |
| ме обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са лево |
| , био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с |
| илу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио зна |
| уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен |
| вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и |
| и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељ |
| је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с |
| ше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе би |
| о главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима |
| је верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> < |
| ових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње |
| у и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка |
| е, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеос |
| е повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не пр |
| позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином до |
| аху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мо |
| вот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марин |
| наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске |
| Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрсти |
| то нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злат |
| а руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненад |
| ље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а |
| с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нит |
| нуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, пор |
| з и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратим |
| иђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијени |
| право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све ок |
| м се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вешт |
| <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна |
| добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на пу |
| се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царев |
| оње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града бео |
| де боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима кој |
| слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним |
| а сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из |
| воришта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стран |
| и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан кој |
| аме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле с |
| и очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што ос |
| е је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке раст |
| о данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>М |
| Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише |
| ажне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и |
| авља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на |
| рина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне боле |
| га, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души |
| ући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно ка |
| овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер |
| нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже |
| људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова караван |
| уме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!< |
| — Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трж |
| <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну рук |
| орочице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам з |
| огледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владар |
| <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу муч |
| обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати сла |
| е да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом |
| се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војво |
| пова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе с |
| хом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева |
| а нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косо |
| оду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Б |
| е пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич п |
| ијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> < |
| лико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три м |
| одом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде о |
| враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> |
| знала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре су |
| се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> < |
| одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за ча |
| ог.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнут |
| зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с |
| ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Т |
| вене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине |
| пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој |
| против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу |
| господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху под |
| а.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n= |
| или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак шт |
| ајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p> |
| већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган |
| разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам п |
| кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господс |
| р али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с |
| ђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним љу |
| и тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећ |
| тарости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоре |
| ва реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су |
| јица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање |
| ни се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе |
| везника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост |
| ац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном |
| а престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван |
| шно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не мог |
| ку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наре |
| он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану би |
| ање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> |
| омагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и |
| егова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где с |
| потово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p> |
| крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S |
| луже за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним ме |
| младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са нис |
| рело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и о |
| а.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, ра |
| О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изи |
| ом лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковим |
| чаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је |
| им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> < |
| како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> до |
| иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> < |
| нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да и |
| <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После |
| акриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развес |
| прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, |
| највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли бољ |
| аци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p |
| климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Не |
| то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Мари |
| ути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји |
| својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непр |
| здати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ни |
| аду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не забор |
| еднички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, |
| е Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задо |
| ивот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, |
| о сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта |
| чао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богат |
| Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови з |
| у београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобро |
| <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је |
| та који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, заб |
| ла, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светло |
| учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> |
| ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтев |
| окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку о |
| не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође ка |
| ном коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко |
| е, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв проло |
| пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гл |
| Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p> |
| оз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше |
| ђаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и |
| шта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати о |
| приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радо |
| њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаст |
| м сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турци |
| > <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта |
| лазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Б |
| лико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследи |
| м изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими поз |
| имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb |
| а! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још |
| чеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> |
| шње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске |
| последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну |
| Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав |
| оде Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио |
| г и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га |
| з Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све |
| утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док |
| ечи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја |
| е у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одла |
| е таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског неза |
| .</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочек |
| ве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, у |
| а за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлиће |
| урским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласон |
| /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила |
| оју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у |
| е и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама в |
| </p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између њ |
| јим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, је |
| одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} О |
| } Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он јо |
| ј сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше ра |
| први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху ост |
| оче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њег |
| > <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе З |
| издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина каза |
| е и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то м |
| чекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском |
| /p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да |
| {S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господ |
| канске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими |
| на, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљ |
| } А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад |
| чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као побед |
| но истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом |
| ржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на свој |
| разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да мол |
| ла!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не зна |
| весност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на |
| .</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стид |
| са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ни |
| !{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша реч |
| же вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног час |
| ћем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци ук |
| и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад м |
| рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запит |
| е се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарс |
| ћаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз в |
| оту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога гос |
| јевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али |
| узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— |
| и ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позв |
| нишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји глас |
| ојим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског |
| пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p |
| ој владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ће |
| е би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу вол |
| упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратк |
| аш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу |
| тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда |
| тиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара |
| даше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом н |
| p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, |
| егда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читав |
| <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Во |
| агађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ |
| е је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се |
| тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад |
| покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се |
| ји је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старају |
| а граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарст |
| предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем |
| ни коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био |
| аше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник ко |
| у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n=" |
| вљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима |
| м иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Зла |
| ала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који |
| рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бе |
| решева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешк |
| ео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнес |
| ве више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћ |
| и и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и |
| војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарств |
| јвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки П |
| ома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у д |
| положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану је |
| а тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи т |
| д осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са |
| нога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, С |
| ић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковиће |
| емље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дом |
| м ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегази |
| есем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, |
| ливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и доч |
| ара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова од |
| S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вер |
| смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и |
| пота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они |
| ра овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од преше |
| е на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се |
| н у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране пом |
| <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p> |
| Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни |
| зио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваш |
| му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћем |
| е од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мус |
| ео Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Ка |
| нин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко |
| наге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих стра |
| другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И ме |
| погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја г |
| ђе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по некол |
| ђ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па б |
| који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу |
| ви посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме госп |
| <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на р |
| било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који с |
| и с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни |
| деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у |
| е колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају |
| који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштин |
| е дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све |
| еш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час |
| деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{ |
| луша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као с |
| ћ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутраш |
| као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу |
| је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бу |
| туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који |
| ољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави п |
| после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} |
| та! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидов |
| траног врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <h |
| руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде |
| .</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало |
| да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбиј |
| ане вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стр |
| идети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи |
| Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град зас |
| з се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а А |
| звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па ју |
| е лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али св |
| и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> гла |
| један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви ог |
| ни, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа ка |
| и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb |
| о рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибао |
| ка кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда |
| ојвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, в |
| аобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља как |
| еравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чуд |
| иле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у |
| н опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, |
| кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: |
| свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— |
| умори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало посл |
| рже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се |
| и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и |
| да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше бр |
| Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.< |
| ш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p> |
| ати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турс |
| о уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање кра |
| Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, а |
| > води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговиш |
| е двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, |
| е судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљу |
| с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се |
| смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{ |
| од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколиц |
| > <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Ни |
| оги су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n= |
| нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данаш |
| але стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац н |
| нежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеки |
| лим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душ |
| жне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она |
| клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње ст |
| ћи најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског се |
| дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марин |
| садан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, је |
| >За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дв |
| клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сам |
| ад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стеван |
| ати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у оч |
| Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Мари |
| незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој |
| ао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаш |
| ко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бо |
| оде и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и |
| одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напусти |
| дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опе |
| огородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек пут |
| Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи |
| истати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опе |
| Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} |
| руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринин |
| о као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се десп |
| унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном в |
| спот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога |
| њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони |
| ваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Зла |
| возден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се |
| е да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом |
| у и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Сини |
| ика.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли к |
| д вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржни |
| /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњи |
| лин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранк |
| ује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше |
| ану.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе |
| .{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злат |
| ој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном |
| ојој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајн |
| в.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— С |
| гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Мак |
| лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладн |
| уди!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Т |
| је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са с |
| аху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга дв |
| Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се за |
| му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брања |
| г.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На је |
| вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а воло |
| а на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих |
| ругог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и |
| у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који |
| нутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нит |
| Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика. |
| јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивал |
| и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар |
| жемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и вел |
| ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем |
| ј речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде |
| се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше |
| и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен |
| је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитн |
| ли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су |
| ић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренут |
| љене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> < |
| ико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше |
| рске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници ли |
| ешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни гр |
| е утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој ст |
| род који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те он |
| и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати |
| у моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он |
| излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове ст |
| и све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који беја |
| арског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе паж |
| ао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с прв |
| и му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико |
| себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли |
| врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p |
| се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла |
| и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати |
| стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога ве |
| га у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се т |
| страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега ј |
| ојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће |
| {S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу |
| арен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране |
| алаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше |
| како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу десп |
| од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</ |
| сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда |
| е, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што с |
| од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова |
| о, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше тако |
| тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не |
| p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време забора |
| ме се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од А |
| , тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, |
| стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала њего |
| </p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави. |
| водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се н |
| истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио |
| низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево |
| Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n= |
| је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихов |
| Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надви |
| ош гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у |
| поту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав |
| тке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спрем |
| рата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само |
| глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени |
| е деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што вод |
| ту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и |
| ејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Ариз |
| их столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на |
| можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} |
| ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се пр |
| мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове |
| упољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> |
| ги га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће |
| олести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много сино |
| лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако |
| себан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколе |
| з њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео |
| х леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу |
| којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</ |
| мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек |
| ненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина |
| и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто |
| паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собо |
| p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву н |
| ом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из |
| пита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да |
| . „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} |
| на је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> |
| г му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да |
| ад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се пре |
| де са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудњ |
| м! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране |
| спођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече |
| царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута |
| својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком но |
| о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој |
| знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно ч |
| у зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, н |
| страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и вер |
| > <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремањ |
| н, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кр |
| доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови с |
| ти изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очеку |
| ајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу. |
| евић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n= |
| ише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дан |
| си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} М |
| Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи |
| :</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опрост |
| } А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p |
| мљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове |
| околачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} А |
| свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трг |
| и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра |
| м сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и |
| ашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристани |
| овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што |
| х устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао с |
| осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотри |
| њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратн |
| еш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одгово |
| уман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— |
| ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди |
| испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и |
| ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој суз |
| а.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи р |
| суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и м |
| га и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са сво |
| е.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случај |
| опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на |
| ика.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске |
| ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да |
| пута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> |
| ко не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ног |
| <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и поне |
| вори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну |
| ку која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— С |
| да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} По |
| брана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој |
| ичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, двор |
| ора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у |
| ити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом М |
| у остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје праз |
| отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, вра |
| игнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној до |
| о њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима. |
| јући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{ |
| етњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на леп |
| ада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад |
| скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у |
| знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад |
| а сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, |
| реду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе ус |
| То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— С |
| аци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг |
| пла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини |
| рдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ |
| ане.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у |
| ну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови |
| ске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима |
| <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам мн |
| атко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни |
| p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако д |
| већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире |
| куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} |
| спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му б |
| вим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ари |
| бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме |
| p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има |
| околац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се п |
| ма, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} |
| лео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са н |
| ка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигос |
| пођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>По |
| њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у дво |
| и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад |
| за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> |
| исоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око р |
| ез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре |
| пита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље |
| Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p |
| од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним обл |
| га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове |
| рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он д |
| Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци |
| и је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на п |
| жући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибр |
| а овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натр |
| во, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фарао |
| игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно на |
| .{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у б |
| мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> |
| им градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и |
| ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући |
| град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим. |
| огата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Беог |
| ашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спрема |
| који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом де |
| човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и ши |
| ада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му |
| {S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он |
| уле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" |
| месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело клик |
| рних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом |
| капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе |
| на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!< |
| д се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне |
| земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусу |
| ма частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њ |
| примство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Бал |
| ени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености св |
| после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у |
| се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војво |
| и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Мус |
| S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити |
| двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S |
| пот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помо |
| јах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} С |
| ара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде он |
| .</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држа |
| додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а |
| рило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет |
| ли да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам |
| друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и п |
| се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се ди |
| Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трг |
| Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада |
| прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <p |
| Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипа |
| > била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на п |
| ао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе ст |
| ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p |
| преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метн |
| и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугач |
| им остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи |
| чен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а |
| од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је је |
| ad> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревић |
| е, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта |
| .{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од |
| се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице |
| м.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило с |
| тву српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића |
| вега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путе |
| ојим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> |
| иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работ |
| > <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p> |
| аше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, |
| их врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете уну |
| је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђељ |
| мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, прав |
| ов, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град |
| ва главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге ст |
| ас, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека |
| е у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу |
| града: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у к |
| из у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку |
| ног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе |
| тране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују з |
| мови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између |
| они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо |
| громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марин |
| оњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, |
| ихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писн |
| лека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока |
| {S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њ |
| , и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који |
| дема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховит |
| погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дуж |
| склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при |
| вић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у с |
| јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћ |
| и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој |
| о победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој ж |
| много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> < |
| близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и |
| нке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и к |
| <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не пост |
| ику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у но |
| мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер |
| а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће |
| меду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исек |
| е био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобој |
| ће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ укази |
| дику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се |
| ољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути |
| могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се |
| кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подмет |
| т боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто прес |
| слуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину зла |
| е брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" |
| ласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да н |
| е, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да |
| <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с власт |
| је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах |
| аснику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" / |
| и? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— До |
| крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође пор |
| зрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три |
| head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити п |
| мом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани |
| еликих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот ко |
| своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момч |
| ј пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{ |
| уше њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{ |
| кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га |
| то, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и он |
| дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видар |
| ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну г |
| пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад |
| нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Мора |
| ве.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог |
| било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрст |
| је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видет |
| астелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено |
| ић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом |
| у мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља |
| у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа р |
| ватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај |
| а да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобој |
| и ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада |
| е он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада г |
| з својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех |
| То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорик |
| Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом свој |
| равичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том кра |
| снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никл |
| у био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен о |
| е, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А |
| их кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у на |
| не проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је |
| pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила суд |
| рбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и леп |
| жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њим |
| иште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спрем |
| и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бе |
| ћа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединс |
| ажи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p> |
| јачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змиј |
| p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и св |
| во од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком |
| то држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су с |
| љено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Н |
| гама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачају |
| Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верн |
| ен капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са с |
| на које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник од |
| ажни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врат |
| застрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица |
| рата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с град |
| и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име |
| b n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цик |
| у у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али |
| {S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба |
| ала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb |
| каза руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке ре |
| ао окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полут |
| се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је д |
| ојима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот |
| лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и |
| Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> |
| енице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту |
| асамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обич |
| с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи. |
| не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> |
| су ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и распол |
| те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Сми |
| стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да |
| није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара ј |
| > <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни кр |
| дном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита д |
| "185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазиш |
| ресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам. |
| сно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> |
| а.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа |
| </p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша |
| <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онд |
| реће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p> |
| <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих реч |
| ш неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гнева |
| неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану на |
| иже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! ст |
| се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од |
| вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мр |
| </p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде |
| рце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима |
| ављајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих к |
| ких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с |
| а реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љ |
| х је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури к |
| су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржав |
| поредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с |
| види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине |
| {S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао |
| ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизв |
| отов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са х |
| латковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући пр |
| есто остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо |
| јна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војво |
| ио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Мил |
| лу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Ни |
| о месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишље |
| ком тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху с |
| ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише |
| {S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади с |
| вега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у |
| аду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и |
| ледицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодре |
| из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само с |
| воме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заме |
| ихаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бран |
| лемиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њи |
| својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио С |
| рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога. |
| ојима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукл |
| ају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене |
| е ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за трен |
| леменита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање |
| S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, зауз |
| живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, ни |
| свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом пом |
| <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> |
| к послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстив |
| да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на ко |
| ико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} А |
| најући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Б |
| </p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића |
| о исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на стани |
| реко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међ |
| аку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брања |
| обуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се |
| оћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није |
| ери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, |
| ни приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских |
| тојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше |
| а.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Ра |
| и да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обуче |
| ову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњ |
| онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се по |
| куца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слу |
| врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући |
| и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњ |
| га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, |
| /p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засја |
| о дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху св |
| ише од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А |
| д на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме стануј |
| узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и запад |
| к блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуш |
| казиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{ |
| јући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је на |
| обојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота п |
| ви, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда и |
| S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и |
| зати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу |
| шом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо из |
| ржаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши |
| је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му де |
| уле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока |
| и их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сја |
| млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> |
| у све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве камено |
| гачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да |
| е прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на с |
| <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући ч |
| се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче |
| , па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупиш |
| ји им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху с |
| а кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако гово |
| n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p |
| еше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а пр |
| рпске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се о |
| и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Син |
| кве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, |
| ургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о |
| е своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће |
| они, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S |
| овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и |
| е Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде м |
| нама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мисли |
| ког незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, |
| руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по с |
| ом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио н |
| оним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с |
| ја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ |
| остољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или |
| , али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћем |
| носом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сад |
| ру бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одуж |
| окрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда |
| оћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, |
| а маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с пог |
| дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и |
| азведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све |
| и, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једн |
| адослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> |
| а кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бит |
| је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb |
| в за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари двор |
| Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста |
| ад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео уз |
| .{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Т |
| на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у |
| де деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Конст |
| ку непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њено |
| бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе |
| .{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде к |
| госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p |
| чна сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са |
| икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети |
| се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађ |
| за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, послед |
| <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весе |
| кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румен |
| ала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, |
| и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље нав |
| > <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</ |
| плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже проба |
| очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо |
| а хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја |
| Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у бо |
| 10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после о |
| за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране |
| вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља |
| и снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине |
| чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповеда |
| ислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји о |
| ашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв |
| моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{ |
| рбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премерава |
| да девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за |
| не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност |
| d> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављај |
| омену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа |
| ане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњани |
| имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је |
| на.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђ |
| орани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаник |
| кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави пр |
| Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, п |
| вим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је о |
| , пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот б |
| и је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бе |
| читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспот |
| ку.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к те |
| разну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обе |
| с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" / |
| И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је |
| морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушев |
| агано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље |
| и бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи |
| о руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међус |
| тва ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода |
| чене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, н |
| бом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише мно |
| ја се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо |
| сти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да поги |
| школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догони |
| у не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— |
| била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз |
| заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то з |
| обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како нијед |
| ста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву д |
| /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу к |
| ира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо |
| јара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу |
| охита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада |
| ше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.< |
| ивота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бра |
| скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу на |
| {S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати |
| Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> |
| м и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу дог |
| ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не раз |
| ути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате |
| срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дун |
| над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њи |
| тити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се по |
| тајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем |
| иепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> |
| јаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припада |
| г цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у прест |
| њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља |
| само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне |
| ала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и с |
| После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда |
| а и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угље |
| говор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што |
| сли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, иње |
| е осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p |
| ћ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару |
| ном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Св |
| им савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше |
| појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска л |
| ља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспо |
| ему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљ |
| главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ари |
| емом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној |
| јаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се |
| аким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне ст |
| не.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом |
| бом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путнико |
| код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> |
| се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места |
| брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране вод |
| Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p> |
| влажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи гла |
| ажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало |
| а крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене укра |
| p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У с |
| p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и |
| и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да с |
| ару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допу |
| ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном стр |
| ђоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, |
| у, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада |
| не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> |
| ернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето |
| ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с |
| ћу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па |
| де твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег |
| јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупа |
| асно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p> |
| и град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити г |
| још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцни |
| е престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаш |
| то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћ |
| гљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје |
| <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову |
| ји ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве |
| еном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за |
| Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постад |
| душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, сра |
| — Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог д |
| а ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је |
| о што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, кој |
| ојој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша з |
| д нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он пос |
| пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до с |
| Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ће |
| ов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше н |
| } Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заст |
| !</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда ис |
| у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника |
| ђе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету к |
| е разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њ |
| се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме д |
| је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше |
| више затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић д |
| доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе |
| ражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећ |
| воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са зл |
| у трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с |
| је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жерав |
| а не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S |
| " /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазар |
| жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа |
| ћи Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угље |
| видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нем |
| а нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Р |
| слуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогав |
| тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устез |
| ао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Ј |
| одарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог са |
| тешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих |
| е и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не |
| еспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке по |
| репљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у од |
| е ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} |
| н овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S |
| а сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} С |
| .{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од гл |
| ћ који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини |
| деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} А |
| теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћ |
| ор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћем |
| својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша! |
| рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех с |
| тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако |
| S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и |
| граду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{ |
| е срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p |
| де то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! од |
| дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље |
| ј одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А т |
| тање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме |
| и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> |
| лдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} |
| и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе |
| ада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена ра |
| сет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене са |
| " /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и |
| /p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} |
| и и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створић |
| Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским беде |
| ули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> < |
| ити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео |
| че које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не |
| а цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећ |
| бе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се ок |
| изали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем к |
| м које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су б |
| /p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукоти |
| надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком о |
| ижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим дан |
| ле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у трену |
| очи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и |
| а је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму г |
| ка се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се вр |
| јорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим с |
| Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима |
| /p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешки |
| p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За т |
| p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вра |
| ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ств |
| лима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет |
| то?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— В |
| нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јо |
| ног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам про |
| велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S |
| ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склон |
| питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић |
| таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: севе |
| е ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подгр |
| {S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго на |
| оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућк |
| врх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на |
| м брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се и |
| ни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је |
| оздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, |
| сле молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и п |
| ловине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим кру |
| особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се б |
| домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад за |
| ије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијор |
| оче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се |
| шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцо |
| на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се н |
| дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег |
| /p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице с |
| боре цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не |
| а се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и приј |
| извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску власте |
| <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и |
| ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио |
| авише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спр |
| Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати. |
| а не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на ју |
| ан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да шт |
| го, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> < |
| хну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просениц |
| есник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S |
| јска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо |
| селој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста свет |
| сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56 |
| ао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом наши |
| ек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, |
| бодно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узви |
| вори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је |
| ри:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, |
| пусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко дола |
| ед нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури: |
| потов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци |
| тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искрено |
| бе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је м |
| се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспо |
| и су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово |
| ржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово |
| проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додад |
| ме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пре |
| а ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и |
| ујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бова |
| ђа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћ |
| p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се д |
| b n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина |
| упаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код |
| , чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Де |
| рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја |
| пским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом |
| тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасип |
| опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђ |
| града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник |
| еспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јо |
| > <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, |
| } Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута |
| ојвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенит |
| > <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престр |
| љно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у |
| !</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био пр |
| и међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман |
| аше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се |
| а, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{ |
| он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасм |
| да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладат |
| иниша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада |
| али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мисл |
| једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобој |
| лу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а т |
| p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а ма |
| то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад |
| слом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после |
| власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна |
| а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот с |
| зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби |
| елу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка њег |
| чију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости вели |
| лата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било |
| и, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На |
| е док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојч |
| ојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не |
| обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за ру |
| новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин |
| научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и |
| воју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циг |
| ма.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не мог |
| пазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо кр |
| зда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p> |
| ост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није о |
| у одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже за |
| Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет |
| олико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако |
| Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од |
| несе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник |
| мо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} |
| ног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Тргови |
| <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек ч |
| дравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао п |
| /p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, о |
| аумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> < |
| /p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се доб |
| вати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу н |
| свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под |
| о.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> |
| помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога д |
| д мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, х |
| то открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком пок |
| не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, |
| рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му |
| тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марин |
| p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем |
| о могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао с |
| ки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места |
| ку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>О |
| е нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p> |
| ору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота |
| е срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S |
| н и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Т |
| птужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му |
| м и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Кр |
| ше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља п |
| имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића ок |
| омагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после |
| о се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов |
| у свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брања |
| нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, |
| освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на до |
| и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и |
| да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, |
| тир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и з |
| бедити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихват |
| х од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан пос |
| т отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће ос |
| о је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време |
| њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, |
| инити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостан |
| бра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек |
| ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман т |
| Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини |
| јкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео |
| но дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> < |
| љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властел |
| еше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћишт |
| ћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако раз |
| одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени |
| ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као м |
| ја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор ка |
| три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца |
| и с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} М |
| х, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, при |
| ли нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми |
| наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p |
| то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз |
| скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштр |
| ешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сум |
| Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га пове |
| p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног |
| ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и д |
| ће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није л |
| !{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, т |
| е деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни |
| исам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ће |
| намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и сам |
| ој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није мој |
| Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само |
| ли, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— |
| — Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато. |
| ко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не |
| су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара проро |
| би: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> |
| која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светл |
| и, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини жи |
| сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесар |
| мда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњо |
| е, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после |
| е, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклеств |
| разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом мла |
| рга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је |
| он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који |
| барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својо |
| поведих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам м |
| <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и тво |
| чке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као |
| лучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део дес |
| х нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испу |
| Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на усн |
| чка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћем |
| то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Изда |
| ав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и в |
| {S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове |
| живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном |
| о и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за |
| ћа.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} К |
| товах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јуди |
| рата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може |
| а јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упут |
| онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот с |
| ва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{ |
| у молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и |
| своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од који |
| , жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али |
| е се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само глас |
| се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и о |
| одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, |
| војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један |
| ко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад |
| ер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја век |
| укавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће о |
| замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и в |
| имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са сво |
| м да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада |
| уд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пу |
| твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и се |
| олити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто б |
| ах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом ду |
| а нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде ка |
| е новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену власте |
| му био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на |
| у дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу |
| расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спуст |
| које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су на |
| кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би мо |
| и у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџ |
| коликим местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И |
| Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Сок |
| , бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само пос |
| а.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, |
| умарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави |
| је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио |
| иде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу |
| рно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла |
| уса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога |
| м јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима мога |
| ођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} |
| падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба ра |
| > <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> |
| Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ари |
| , кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиш |
| и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он сам |
| сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе |
| е, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми ј |
| опољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман |
| он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и је |
| , али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је |
| Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да |
| </p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>К |
| аранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад с |
| и руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повра |
| /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напре |
| и шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани |
| д тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим |
| {S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана |
| р ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога |
| тељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу |
| Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрим |
| ледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао ка |
| а узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то ј |
| гаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању к |
| е у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грче |
| свануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо |
| но и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојишт |
| орабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од |
| аљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато т |
| кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, М |
| , цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим кораб |
| , не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{ |
| тле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ м |
| нежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је д |
| ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венце |
| раше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима |
| ћа!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред |
| трани Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе |
| ипремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих |
| ша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити ј |
| етала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи |
| и говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и |
| авао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетв |
| Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихо |
| смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рек |
| глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу. |
| Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио |
| могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза траж |
| ах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога |
| који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколе |
| ког, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљив |
| ана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липо |
| кога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему т |
| јен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> < |
| осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари н |
| огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" / |
| во своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш |
| е кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући |
| номе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много н |
| пства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим |
| душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже |
| пријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше јед |
| управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га |
| еспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и пон |
| ског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар кој |
| ј позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цар |
| вина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспо |
| о.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске |
| > <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких о |
| Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на |
| Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше срећ |
| по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове д |
| Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, |
| о коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из А |
| анковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учини |
| његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града |
| девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног |
| /p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковић |
| аније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата до |
| ..{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не |
| ра постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера над |
| вити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и о |
| е, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја теб |
| ињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихва |
| тови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав |
| ваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међ |
| мед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, |
| опства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војс |
| .</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} |
| јиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехо |
| <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешк |
| највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време |
| шки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара с |
| оља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пу |
| е Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку |
| дног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања |
| крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањ |
| својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља |
| — Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није уза |
| ешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек чет |
| ; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оро |
| ој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором |
| крашен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико |
| чињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, заснова |
| деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими |
| тије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} О |
| м платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на ме |
| е Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса м |
| ти шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мисли |
| чке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а |
| еоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Виде |
| етлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотс |
| огаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше |
| о сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} |
| његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео |
| стави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се |
| једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али |
| е и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} |
| необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху |
| ни гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан дола |
| војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У |
| евгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а дес |
| p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи |
| — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те п |
| њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми с |
| зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заб |
| ојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио |
| ила; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је ц |
| ој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао го |
| <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на зем |
| } На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" / |
| На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по |
| горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он |
| више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три пл |
| лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешов |
| } Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јач |
| а место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и б |
| иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који |
| о овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је |
| рема самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је |
| вољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.< |
| а.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо |
| нију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава р |
| аме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десни |
| вим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведош |
| има бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске зе |
| сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и св |
| арода угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас св |
| трос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује в |
| хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак |
| ствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — |
| ви са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој |
| ови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огла |
| </p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја ле |
| јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстој |
| же у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку |
| кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са |
| и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, |
| своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше |
| Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капел |
| т који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву ст |
| тка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем |
| ав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно |
| ла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она х |
| ед властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На кри |
| пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи |
| S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом |
| бро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики |
| а које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и доче |
| лац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, до |
| чина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p |
| ницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворани |
| земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који беј |
| блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</ |
| ина висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше ј |
| њем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим |
| доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа |
| на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се кр |
| зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину |
| ором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до |
| ећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу |
| и је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без |
| рекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши пре |
| корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод |
| а ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим |
| ма на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и |
| а не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, |
| земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих |
| бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесни |
| ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <p |
| повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног дво |
| о допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто ох |
| бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђ |
| оме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му |
| о чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе б |
| данпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је зна |
| смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала прек |
| е куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаш |
| у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо о |
| како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза |
| >С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече М |
| девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n |
| ова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно |
| два у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше |
| весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца л |
| а града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа |
| о чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну сн |
| еже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и прип |
| ари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут велики |
| њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, окваси |
| ве, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени кора |
| мах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и |
| мцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслар |
| јући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погл |
| мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате н |
| .{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске р |
| жати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S |
| арина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p> |
| о стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијор |
| и умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравниј |
| ње товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за |
| ставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а |
| ини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек је |
| ада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска т |
| под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружи |
| а имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а |
| у тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живо |
| ед другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз друго |
| .</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч м |
| свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако г |
| дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{ |
| е бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђ |
| х још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћ |
| очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста руме |
| један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један |
| ово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p |
| ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> |
| н их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бе |
| е клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се от |
| о Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S |
| уховник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа н |
| очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагле |
| љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За т |
| нска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку |
| о од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је р |
| ао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу д |
| естаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке к |
| и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни |
| оја га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако доб |
| врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту п |
| ијатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих |
| који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на ко |
| стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од теж |
| о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} |
| ли војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу |
| њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде |
| а онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девој |
| она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели с |
| ј је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом к |
| ије незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љуб |
| во прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојев |
| а у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је ду |
| агнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Тур |
| еву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше |
| да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се при |
| Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди |
| не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</ |
| т милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана |
| ким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" / |
| е у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима о |
| ан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола покл |
| ехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаро |
| икну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — |
| ка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се р |
| а; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала споме |
| трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око њ |
| и часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше |
| све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и |
| то потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у |
| а осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни ј |
| рота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату св |
| а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже |
| зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачев |
| су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S |
| ешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћеса |
| раним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по |
| јвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље н |
| испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се к |
| месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и |
| ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и лев |
| аче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, п |
| земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мал |
| недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је н |
| а изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— |
| одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n=" |
| крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог х |
| <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и з |
| ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони |
| оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једно |
| овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јан |
| на је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке св |
| ра и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан. |
| После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу |
| виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао |
| а).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено |
| е тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг |
| лаваре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша. |
| е кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрд |
| и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово воји |
| сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни д |
| мене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им д |
| г дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорик |
| г предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаш |
| о и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико |
| а заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, прет |
| му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим прест |
| стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци |
| е, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе |
| , човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало |
| е свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих |
| а, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и неречен |
| а с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, К |
| аш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је. |
| из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле |
| ј косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се г |
| с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата ш |
| оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а о |
| очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не |
| стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{ |
| ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких |
| бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик за |
| у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је |
| би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врат |
| њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина. |
| ог не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други на |
| тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанк |
| 4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас |
| радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Бор |
| омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} |
| ли ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и при |
| бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупн |
| аспуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Р |
| је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који |
| реп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Пору |
| пет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори |
| деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %на |
| леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи |
| верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега |
| а крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и еп |
| бност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново |
| ма снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад |
| <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S |
| вет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n=" |
| подару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Т |
| омагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу посл |
| његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по |
| адику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредиш |
| чврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" |
| и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — |
| свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша |
| три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупни |
| у теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћес |
| доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У |
| у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу |
| се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то |
| ићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у |
| смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил пр |
| па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала |
| меда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратова |
| кињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећ |
| ле повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки |
| аше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима с |
| да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се |
| неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје |
| заше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град зван |
| да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом |
| те баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али прве |
| удбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у гра |
| о.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твог |
| јвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бо |
| че Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће |
| Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> |
| дочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је та |
| е Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његов |
| уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је |
| је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па ј |
| ео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим живото |
| ост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.< |
| ешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и |
| p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и го |
| е све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> |
| већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му |
| у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би прав |
| учаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покад |
| прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа |
| естити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повуч |
| ечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре |
| унав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из го |
| бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани |
| плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се в |
| згуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочам |
| и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег |
| " xml:id="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Пр |
| </p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојеви |
| — А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је дес |
| азара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, |
| помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих п |
| и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи в |
| крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са св |
| вљено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне |
| ви се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири кр |
| окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од пе |
| о ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, |
| стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим |
| ећника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли др |
| ле су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почас |
| а све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n |
| не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — пос |
| р Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата |
| поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.< |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C14"> <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> |
| ше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше пр |
| који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим нож |
| , долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{ |
| нало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је |
| у јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, пре |
| а њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш |
| е слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га |
| "46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, |
| стиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је |
| су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други х |
| астелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Мора |
| 39" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим |
| е суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ |
| Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изиша |
| вне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непости |
| ћеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бран |
| е доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и |
| ребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве |
| ету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпо |
| рајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју |
| ин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и |
| еш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, ми |
| на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним кр |
| ошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, руж |
| струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> |
| њено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познава |
| љним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомен |
| ан стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је м |
| ихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} С |
| у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низат |
| де његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није њего |
| ена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе с |
| а невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко < |
| гљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба н |
| после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао |
| икином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p> |
| прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар воло |
| омљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</ |
| д града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим |
| усти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирски |
| ђаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он |
| оспођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, крш |
| вити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се |
| асоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{ |
| аложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{ |
| ама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монах |
| Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} |
| ала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим |
| е и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и |
| само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се м |
| клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?< |
| говарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: прест |
| ланем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p |
| а се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај |
| а силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох дал |
| Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, кој |
| и душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ |
| } Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твој |
| а новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> < |
| ка јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко б |
| рпска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на ста |
| е у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти |
| еле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазо |
| тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив |
| бом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јел |
| љу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су при |
| оји данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори |
| овољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу д |
| , још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам ра |
| Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао |
| се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје |
| дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S |
| Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мо |
| есима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече |
| ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, кој |
| послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племић |
| pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез |
| шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим ради |
| у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмара |
| аскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а мож |
| наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним |
| еша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да |
| јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше с |
| кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: ме |
| отством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било в |
| ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити |
| исмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче |
| Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичев |
| е видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се р |
| Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија сабо |
| ина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети ка |
| ој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скуп |
| ет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и в |
| сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговар |
| шом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку с |
| о кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни труди |
| рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала |
| ећ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала пол |
| изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и би |
| ка трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до бли |
| та.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима боле |
| че:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота |
| њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепи |
| ритошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и |
| посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да ма |
| пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, |
| тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред наш |
| шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије та |
| од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале |
| >— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! |
| тро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечит |
| рци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} В |
| би руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узру |
| гово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} |
| и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и |
| ема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде |
| рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече м |
| де станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{ |
| којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве н |
| %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</ |
| тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале от |
| Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског доста |
| погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама |
| аменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом нап |
| авчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостоп |
| аност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спров |
| чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Зла |
| е саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатањ |
| те данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим. |
| ајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлос |
| да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви ј |
| ’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разв |
| " /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се оч |
| у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста. |
| ита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бран |
| и Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не |
| асно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од њ |
| с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде д |
| о једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте ср |
| бницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и брк |
| у кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, |
| њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њо |
| {S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Ре |
| едан од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде |
| p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију |
| де:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што т |
| довољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори |
| >Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугл |
| ичега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опуст |
| били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и |
| поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га |
| куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! прогов |
| } А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати |
| опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p |
| и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — |
| и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола |
| м первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од |
| из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с град |
| Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> |
| и ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су |
| ијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше |
| ко лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом зем |
| д њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши |
| обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.< |
| — Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, |
| је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе |
| ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је |
| кругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио |
| једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је би |
| ље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој пос |
| е послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена л |
| Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају мог |
| у.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало стар |
| дели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то оста |
| јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпез |
| до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> |
| м хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом |
| јорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцим |
| ачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света |
| пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспо |
| ану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио. |
| ики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он пот |
| спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жало |
| елу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у |
| умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при мес |
| нпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше |
| читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота о |
| } Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у |
| е, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Н |
| траг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се у |
| страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је са |
| нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и ка |
| Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на ко |
| ..</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и пра |
| гљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p |
| е волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Мари |
| и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бе |
| јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар ви |
| иша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто спл |
| ранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, < |
| е да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони кр |
| он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стран |
| преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је теш |
| ећином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко |
| ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди |
| p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазарево |
| е најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило р |
| нога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, З |
| ка би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански власт |
| проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то |
| Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право зб |
| ром судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — про |
| ед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе сво |
| м трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Д |
| и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота |
| ви цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бра |
| .{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно |
| људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора |
| л земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S |
| гов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који с |
| величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n=" |
| ан од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не |
| Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту |
| јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и н |
| и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чу |
| </p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се |
| ек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретни |
| ле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме пре |
| .{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа |
| писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, |
| знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме н |
| ла, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са зас |
| наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше < |
| да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Л |
| лико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакри |
| ожда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, нек |
| о дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.< |
| } И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се |
| Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели |
| своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци сокола |
| ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један д |
| а.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше ње |
| — Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих |
| ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која кр |
| ом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек а |
| пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, |
| дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И за |
| танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, река |
| Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се |
| искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све |
| р су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је |
| !</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ |
| усак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бе |
| августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захв |
| у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, |
| стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак |
| чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жеља |
| на подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се |
| асамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне. |
| оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднич |
| неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ беја |
| Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају н |
| рзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла |
| његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле |
| :</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, |
| ацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвас |
| но да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; |
| видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то д |
| је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је д |
| , опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослобод |
| авати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје и |
| од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сва |
| а узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племени |
| ати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав. |
| хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понај |
| се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како ј |
| {S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао д |
| риз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунит |
| опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах |
| да души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Уст |
| рзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке |
| чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никад |
| је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он |
| и, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> |
| Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала з |
| дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знан |
| „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпос |
| ву деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да с |
| они:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико в |
| и час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах д |
| пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекив |
| Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пре |
| Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну о |
| и ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хва |
| овек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био |
| ао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијо |
| pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршу |
| нути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S |
| ака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Мар |
| <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> |
| ело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="c |
| далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати |
| цетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слу |
| ој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и изд |
| ву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам ба |
| ко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="13 |
| сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужн |
| ни маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца |
| е малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада |
| уди су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p |
| силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> |
| рок убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајн |
| а.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C16"> <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Прист |
| /head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Вр |
| " xml:id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</hea |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осва |
| ког од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик х |
| а који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је |
| са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири |
| мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље |
| раној двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног |
| ор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n |
| у.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито |
| н поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз |
| м.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као ш |
| чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод тр |
| , с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи с |
| за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На |
| сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да к |
| а може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко сред |
| крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град |
| о ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкас |
| реко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близ |
| у од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад б |
| , час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе |
| све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од тр |
| едини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је |
| ао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник |
| ћем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за |
| еко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавим |
| ку лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јак |
| дски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у |
| бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са |
| а коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и ро |
| м средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; |
| и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед гл |
| кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка в |
| </p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> |
| >— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њи |
| о.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему. |
| твени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" /> |
| /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима |
| и војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води |
| те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сам |
| Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше ј |
| с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена дв |
| бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад во |
| ка западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће ма |
| а други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који п |
| само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја т |
| — А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би |
| а.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила |
| береш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> < |
| ко деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу неми |
| рода, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у |
| и, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако |
| е, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити |
| о и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећ |
| S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз ба |
| .{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb |
| властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зоји |
| да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек |
| еже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руко |
| {S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се |
| м се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрог |
| о да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим ра |
| ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара |
| чима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се! |
| ...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која |
| ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетк |
| из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се |
| бише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још над |
| а њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p |
| хиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет |
| Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спас |
| ослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама по |
| т молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новоб |
| м кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде |
| орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње ост |
| ца не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ |
| да с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њ |
| све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p |
| .</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по в |
| у добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана п |
| али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да |
| шљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима свој |
| та.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила ни |
| дар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су |
| традати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као су |
| } Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо |
| рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш |
| аса ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир |
| .</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p |
| гњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати з |
| нити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замк |
| ма.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоће |
| уши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо |
| авно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, мо |
| ињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угље |
| S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам |
| ојводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродиц |
| ом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован н |
| Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја |
| слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, |
| и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан д |
| Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и л |
| пајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно шт |
| настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" xml: |
| учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које л |
| књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већ |
| ођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим |
| е за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан пу |
| р, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина испове |
| а без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште |
| .{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиром |
| ла светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и н |
| већој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је |
| рђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће вер |
| ов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} |
| тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разли |
| пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше о |
| мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојев |
| да, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>З |
| ож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се |
| ће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S |
| .{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца д |
| и.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша пре |
| .</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се умо |
| .</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?< |
| ило жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзн |
| говори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи |
| раха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не |
| чанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе |
| , одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек |
| иска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико |
| вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} |
| погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му |
| из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли |
| ад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, в |
| ламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече ј |
| рио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тог |
| вога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је |
| вео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност |
| је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако |
| дговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је |
| сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир |
| проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} А |
| и део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Виј |
| ше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отп |
| енутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненад |
| равио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше ду |
| ача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки стр |
| 4_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше |
| назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањ |
| кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле ј |
| </p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div type="titlepage" |
| његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb |
| емири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз |
| :</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непоб |
| не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То пра |
| Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездиш |
| дичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се |
| екаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се укл |
| жи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани |
| а српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи срп |
| Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад |
| и у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају |
| бро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb |
| } То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ д |
| ок и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завл |
| А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога чо |
| штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена |
| оградскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град оз |
| ојом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти при |
| p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша с |
| <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указу |
| мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има |
| ни трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не забо |
| о жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војв |
| е јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерн |
| вора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше так |
| за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме |
| не на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те ј |
| ди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и |
| нство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота |
| ра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара др |
| , али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су |
| ане тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити п |
| аче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ак |
| еш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговор |
| бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна од |
| д она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што н |
| .</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад |
| а а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не зна |
| ем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми к |
| /p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p |
| /p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.< |
| ећ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље |
| ршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом |
| ом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо је |
| их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито от |
| ље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај |
| Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би б |
| аше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> |
| жаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игумано |
| слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, |
| не су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не |
| е исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту с |
| евцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Ал |
| утовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било т |
| на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајск |
| вари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача |
| е више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда сре |
| е које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S |
| /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа |
| Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> |
| смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> |
| може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, |
| е Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} М |
| није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, т |
| .{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се |
| аћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на |
| ко мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест |
| мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица О |
| ш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одгов |
| ући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише |
| тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досада |
| силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је |
| дна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услуж |
| тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје? |
| па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће с |
| <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Заве |
| ег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога зл |
| градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже и |
| и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, |
| е?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим зав |
| !{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трав |
| дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек оср |
| се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика |
| не на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, |
| рима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и десп |
| еда још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих згра |
| се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једв |
| закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану н |
| у севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да по |
| ејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда д |
| е повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општ |
| питиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло пр |
| сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној ил |
| окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а изм |
| воде на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А |
| га дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на |
| доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове запове |
| вање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми порук |
| било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> би |
| </p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића |
| ој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене кул |
| {S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да |
| {S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов не |
| и.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, |
| а напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака |
| су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак |
| града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахач |
| Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђе |
| и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступ |
| спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у |
| о било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом |
| зва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше д |
| гони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="cha |
| p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време в |
| ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, |
| говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о с |
| .</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше ду |
| висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на са |
| {S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати |
| скипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у г |
| {S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, |
| з ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као |
| Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јас |
| .</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n=" |
| упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с |
| /p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и |
| девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га |
| тове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му |
| ЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја |
| ада, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се до |
| ану, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго траја |
| ац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Ни |
| има и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град н |
| изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка |
| о је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим |
| е, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шум |
| моли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и др |
| т кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га нов |
| илом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и |
| ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад ман |
| ефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је |
| ада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београд |
| аревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с |
| латковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину |
| } Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</ |
| иш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одма |
| е и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара. |
| мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> |
| опло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пеха |
| те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу М |
| учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе |
| упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима |
| а за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, |
| алуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваљ |
| е.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А к |
| им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господар |
| рибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за |
| аповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа |
| а његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бра |
| p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе. |
| p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p |
| ила на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је |
| ина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ у |
| је љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које ј |
| али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може |
| и да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div t |
| та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини |
| пет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S |
| ан Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати сво |
| се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се нап |
| окоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну |
| и велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока |
| поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге св |
| војој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи. |
| и поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше |
| а је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, беј |
| а у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и п |
| цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p |
| , ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу |
| склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван |
| кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добр |
| пред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гост |
| отски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покој |
| "142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватр |
| оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада |
| па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао с |
| еспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од они |
| овац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако |
| И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући рук |
| еше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусу |
| е бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити св |
| душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и |
| близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, |
| оји није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је |
| соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, |
| ни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не |
| се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</ |
| ном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идол |
| ополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} |
| цу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плета |
| гом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p |
| омањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.< |
| ка бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при по |
| и се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку |
| >— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни |
| згонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи. |
| и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и оп |
| ва сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није |
| спије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То к |
| пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме из |
| доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Са |
| јску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и |
| p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше |
| есе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, |
| е позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној го |
| S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, |
| а, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана кру |
| Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично |
| јевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{ |
| страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крен |
| пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу р |
| д повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубров |
| вакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Вр |
| тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином би |
| м коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшт |
| ељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао шт |
| и крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, гово |
| анку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</ |
| ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено и |
| ead> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх |
| /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пал |
| му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не |
| рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао св |
| Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>С |
| Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих |
| радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и с |
| ео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи |
| е, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих |
| н сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спас |
| кав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се п |
| а, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће д |
| е он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манас |
| едно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро |
| - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчиј |
| срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и |
| дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је |
| јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њ |
| ји већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут |
| срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> |
| S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота кој |
| Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме |
| нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зл |
| ало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом |
| <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху ст |
| ко је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док |
| се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, |
| ездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, |
| им тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао п |
| од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је |
| /p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећ |
| ју што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв нес |
| адника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кн |
| о није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у бој |
| , али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — реч |
| стаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други. |
| на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</ |
| винама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек |
| ати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p> |
| же бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змиј |
| унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На је |
| ао црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас з |
| ни одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — х |
| љан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако |
| одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и |
| еће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, |
| у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за т |
| Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гле |
| не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Ја |
| ге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају |
| к не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога |
| ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово |
| ем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног |
| осмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и та |
| га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет прек |
| после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго |
| оле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у |
| о града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз |
| се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не |
| аустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник ко |
| ојводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је син |
| удње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.< |
| </p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљеш |
| а од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим изд |
| ало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко пову |
| кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада |
| злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно не |
| у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржни |
| {S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихо |
| чи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута заста |
| а са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму во |
| е венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напр |
| и:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз пре |
| о стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на |
| и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у ње |
| S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад |
| рх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} |
| <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ |
| вој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања |
| </p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У весело |
| а и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко |
| на гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспот |
| ога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико |
| Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор |
| p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан |
| удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она |
| а да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијор |
| но, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш н |
| ћи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним |
| е указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га |
| атељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са |
| туди невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу ко |
| њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што м |
| кој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави |
| са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</ |
| им иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су т |
| о неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама с |
| се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У ист |
| очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу |
| о се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пут |
| анпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде удар |
| маде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну |
| д би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточи |
| и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји |
| ци и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали |
| рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, |
| <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају |
| ч укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки поне |
| де те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше |
| и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радосл |
| } Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или б |
| а и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и |
| спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи |
| дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а как |
| џи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, така |