• А 143
  • а 435
  • Авала 1
  • Авале 3
  • августа 1
  • агаранске 2
  • аздија 1
  • Аздија 1
  • аздије 2
  • аздију 1
  • Азијате 1
  • азијатске 1
  • Азије 3
  • Азији 1
  • азиске 1
  • азиским 6
  • азиског 2
  • Ако 21
  • ако 71
  • ал 27
  • Ал 9
  • ала 1
  • Ала 2
  • алате 1
  • алатима 1
  • Албанији 1
  • Александар 1
  • алема 1
  • алемским 1
  • Али 186
  • али 226
  • Ама 3
  • аманет 1
  • Аманет 1
  • аманета 1
  • Амин 1
  • амо 1
  • Ангоре 3
  • Ангори 1
  • ангорске 1
  • ангорског 2
  • Ангору 2
  • Андра 1
  • Андрији 1
  • Анђела 1
  • анђела 4
  • анђео 5
  • анђеоске 1
  • анђеоском 1
  • Аранђела 5
  • Аранђео 1
  • Ариз 107
  • Ариза 19
  • Аризе 6
  • Аризем 2
  • Аризов 1
  • Аризова 1
  • Аризом 2
  • Аризу 18
  • арслан 1
  • Архиепископ 3
  • архиепископ 9
  • архиепископа 1
  • архиепископом 2
  • архиепископу 1
  • архијепископ 1
  • ах 1
  • Ах 8
  • баба 2
  • Баба 2
  • баби 1
  • бабо 1
  • бабом 2
  • бабу 2
  • баве 1
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бављења 2
  • бављење 1
  • бављењу 1
  • бадава 1
  • Бајазит 3
  • Бајазита 4
  • Бајазитов 2
  • Бајазитови 2
  • Бајазитовог 1
  • Бајазитовом 1
  • Бајазитом 2
  • Бајазиту 4
  • бајке 2
  • бакарни 1
  • балванима 1
  • Балкан 1
  • балканске 2
  • балканском 1
  • балчак 2
  • балчаком 1
  • Балша 1
  • Балшић 1
  • Балшића 2
  • Балшићем 1
  • Балшићима 1
  • Балшићки 1
  • Бан 10
  • Бана 3
  • бану 1
  • бања 3
  • бање 1
  • Бањица 1
  • Бањице 1
  • Бањици 2
  • Бањицу 1
  • бар 2
  • барица 1
  • барице 1
  • барјама 1
  • батацима 1
  • батови 1
  • баца 1
  • бацају 1
  • бацајући 1
  • баци 14
  • бацити 1
  • бацих 1
  • бацише 2
  • бачен 1
  • баченом 1
  • баш 29
  • Баш 6
  • баштина 4
  • баштине 5
  • баштини 1
  • баштиника 1
  • баштином 2
  • баштину 1
  • Баштину 1
  • бди 1
  • бдио 1
  • бег 4
  • бега 2
  • бегу 1
  • беда 2
  • беде 1
  • бедевију 1
  • бедем 3
  • бедема 17
  • бедеме 3
  • бедемима 6
  • бедемом 4
  • бедему 4
  • бедом 1
  • бедрима 1
  • бежати 3
  • беже 1
  • бежећи 3
  • бежи 2
  • бежим 1
  • бежиш 1
  • Без 1
  • без 55
  • безбедан 1
  • Безбожник 1
  • безбрижно 1
  • безбројна 1
  • бездушника 1
  • бејасмо 1
  • бејах 5
  • бејаху 39
  • Бејаше 1
  • бејаше 167
  • бела 7
  • беле 2
  • белег 1
  • бележи 1
  • бележила 1
  • белело 1
  • бели 3
  • белим 1
  • белички 1
  • бело 2
  • белој 2
  • белом 3
  • Белоцрквић 1
  • Белоцрквића 1
  • белу 2
  • белуца 1
  • бео 3
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 14
  • Београда 5
  • београдски 5
  • београдског 5
  • београдскога 2
  • београдском 4
  • Београду 12
  • Београђанине 1
  • бес 1
  • беседити 1
  • беседник 1
  • бескрајне 1
  • бесмртног 1
  • бесно 1
  • беснога 3
  • бесну 2
  • бесомучно 1
  • Беспослена 1
  • беспослених 1
  • би 130
  • Бива 1
  • бива 6
  • бивала 1
  • бивао 3
  • бије 1
  • бијеш 1
  • бију 1
  • Била 5
  • била 85
  • биле 4
  • били 10
  • Било 5
  • било 74
  • биљку 1
  • био 101
  • Био 5
  • бираше 1
  • бисерним 1
  • бисером 1
  • бисмо 5
  • бистар 1
  • бистре 1
  • бистром 1
  • бити 55
  • Битка 1
  • битка 2
  • битке 3
  • битком 1
  • битку 3
  • Биће 2
  • биће 9
  • бићемо 1
  • бићеш 1
  • бићу 2
  • бих 25
  • бише 1
  • блага 8
  • благе 1
  • Благи 1
  • благим 1
  • благо 15
  • Благо 2
  • благоверни 2
  • благовернога 1
  • благог 1
  • благодат 1
  • благом 1
  • благоразумни 1
  • благоразумним 1
  • благосиља 1
  • благосиљајући 1
  • благосиљала 4
  • благосиљања 1
  • Благослов 1
  • благослов 5
  • благослова 1
  • Благословен 1
  • благословена 1
  • благословене 1
  • Благослови 2
  • благослови 6
  • благословом 1
  • благости 1
  • благострадалним 1
  • благу 1
  • блажен 2
  • блажена 1
  • блажене 2
  • блажени 2
  • блажених 1
  • блаженог 1
  • блаженога 4
  • блаженом 1
  • блаженство 1
  • блаженству 1
  • блатом 1
  • блед 1
  • бледа 1
  • бледила 1
  • бледилом 1
  • бледих 1
  • бледо 1
  • ближе 18
  • ближи 1
  • ближњи 1
  • близа 2
  • близини 9
  • близину 1
  • близо 19
  • близу 1
  • блистала 1
  • блистао 2
  • блистаху 1
  • блуде 1
  • бљуну 1
  • Бован 11
  • Бовански 1
  • бовански 6
  • бованског 5
  • бованскога 1
  • бованској 1
  • бованском 1
  • бованску 1
  • Бовна 5
  • Бовном 1
  • Бовну 11
  • Бог 46
  • Бога 11
  • богазе 1
  • богаство 1
  • Богата 1
  • богата 4
  • богате 2
  • богати 1
  • богатијим 1
  • богатим 3
  • богатих 2
  • богато 5
  • богатог 2
  • богатога 1
  • богатом 1
  • богатсва 1
  • богатства 1
  • богатство 1
  • богатству 2
  • богату 5
  • Богдан 7
  • Богдана 2
  • Богме 1
  • богме 5
  • Богоја 1
  • Богојављењу 1
  • Богоје 15
  • Богојем 3
  • Богом 6
  • Богоматере 1
  • богомоља 1
  • Богомоља 1
  • богомољама 1
  • богомоље 1
  • богомољу 1
  • Богородице 3
  • богоугодне 1
  • Богу 26
  • бодну 1
  • бодрећи 1
  • бодро 1
  • Боже 11
  • Божја 11
  • Божје 6
  • Божји 3
  • Божјих 1
  • Божјом 1
  • Божју 4
  • Бој 1
  • бој 12
  • боја 11
  • бојажљиво 1
  • бојазан 1
  • бојао 3
  • бојаху 1
  • бојаше 1
  • боје 2
  • бојева 1
  • бојевима 3
  • бојећи 2
  • боји 2
  • бојим 3
  • бојиш 1
  • бојишта 1
  • бојиште 3
  • бојиштима 1
  • бојна 1
  • бојно 1
  • бојној 1
  • боју 5
  • бока 2
  • бокал 1
  • бол 1
  • бола 3
  • болан 3
  • боле 1
  • болесни 1
  • болесник 1
  • Болесник 4
  • болесниковим 1
  • болеснику 1
  • болести 2
  • болећиве 1
  • болећиво 1
  • боли 2
  • болима 1
  • болна 2
  • болне 1
  • болних 1
  • болнице 1
  • болници 1
  • болно 1
  • болом 3
  • болу 1
  • боља 1
  • боље 9
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољу 1
  • боник 2
  • боника 1
  • бораве 1
  • Борач 3
  • борачког 1
  • бораше 2
  • борба 1
  • Борба 1
  • борбе 2
  • борби 4
  • борбу 4
  • боре 3
  • борећи 1
  • бори 9
  • борити 4
  • борићемо 1
  • борих 1
  • борови 1
  • борце 1
  • борци 1
  • Борча 1
  • Борчу 1
  • босанских 1
  • босанског 1
  • босе 1
  • Босну 3
  • брави 1
  • браву 1
  • брада 2
  • браде 5
  • бради 1
  • браздају 1
  • брајко 1
  • бране 4
  • бранећи 1
  • брани 2
  • бранилаца 2
  • бранио 1
  • Бранка 20
  • Бранке 3
  • Бранкина 1
  • Бранковић 2
  • Бранковића 8
  • Бранковиће 4
  • Бранковићем 1
  • Бранковићи 11
  • Бранковићима 2
  • Бранковићке 1
  • Бранковићку 1
  • Бранковићу 1
  • Бранком 2
  • Бранку 4
  • Бранци 2
  • брањаше 4
  • Брат 1
  • брат 20
  • брата 12
  • брате 8
  • братије 2
  • братом 3
  • братска 1
  • братски 3
  • брату 7
  • браћа 2
  • браће 5
  • браћо 2
  • браћом 2
  • брашна 1
  • брвана 1
  • брвно 1
  • брда 4
  • Брда 4
  • брдо 5
  • Брдо 8
  • брдске 1
  • брдску 1
  • Брду 11
  • Брег 1
  • брег 2
  • брегове 2
  • бреговиту 1
  • брже 8
  • брз 2
  • брза 2
  • брзим 1
  • брзином 1
  • Брзо 4
  • брзо 41
  • брзу 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • брижљиво 2
  • брижно 1
  • брижног 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • брини 1
  • брисаше 1
  • брише 1
  • бркова 4
  • брковима 3
  • бродове 1
  • броја 1
  • бројао 1
  • бројем 1
  • бројно 1
  • брујање 1
  • брци 2
  • бршљан 1
  • Бубњи 1
  • бугарске 1
  • буде 27
  • будем 3
  • будемо 3
  • будеш 5
  • буди 10
  • Буди 2
  • Будим 1
  • Будиму 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будити 1
  • буду 4
  • будућност 1
  • будућности 2
  • буђење 1
  • бујне 3
  • бујно 1
  • бујну 1
  • буктиња 1
  • буктињама 1
  • буктиње 2
  • буљуке 1
  • Бунић 1
  • Бунића 3
  • Бунићев 1
  • Бунићева 1
  • Бунићеву 2
  • буну 2
  • бура 1
  • Бура 1
  • бури 1
  • бурни 1
  • бурно 1
  • ва 2
  • вабе 1
  • вади 1
  • важан 1
  • важна 1
  • Важне 1
  • важне 2
  • важни 1
  • важним 3
  • важних 1
  • вазда 18
  • ваздух 1
  • ваздуху 1
  • ваистину 1
  • валима 1
  • Ваља 1
  • ваља 30
  • ваљада 7
  • ваљалицама 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 8
  • ваљана 1
  • ваљано 2
  • ваљаном 1
  • ваљаше 3
  • Ваљда 3
  • ваљда 8
  • ваљевски 3
  • вам 15
  • вама 2
  • ван 2
  • вапије 1
  • вара 1
  • варам 1
  • варао 1
  • вари 1
  • Варка 1
  • варљивој 1
  • вас 7
  • васкрсењу 1
  • васкрсне 3
  • васкрснути 1
  • ватра 4
  • ватре 7
  • ватрене 1
  • ватри 5
  • ватришта 1
  • ватру 2
  • ваша 1
  • ваше 2
  • вашег 1
  • вашега 2
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашу 1
  • веверица 1
  • ведра 1
  • ведре 1
  • Ведри 1
  • ведрије 1
  • ведрим 1
  • ведро 1
  • вежбајући 1
  • веже 2
  • веза 3
  • везама 1
  • везане 1
  • везану 1
  • везаћемо 1
  • везе 3
  • вези 1
  • везивање 1
  • везиваху 1
  • везиру 1
  • везовима 1
  • везом 3
  • везу 3
  • везује 3
  • века 8
  • веки 1
  • веку 1
  • веле 2
  • велелепни 1
  • велелепним 1
  • Велеможни 1
  • вели 4
  • велика 21
  • Велика 3
  • великаша 3
  • великаше 1
  • великаши 1
  • великашима 1
  • Велике 1
  • велике 10
  • Велики 2
  • велики 21
  • великим 5
  • великих 7
  • велико 3
  • великовојводску 1
  • великог 9
  • великодостојници 2
  • великој 7
  • великом 5
  • Велику 1
  • велику 3
  • велим 7
  • Величанствена 1
  • величанствени 1
  • величине 1
  • величини 1
  • велиш 3
  • велом 1
  • веља 1
  • венац 6
  • венаца 1
  • венца 1
  • венцем 3
  • венци 1
  • венцом 1
  • венцу 1
  • венча 1
  • венчао 1
  • венчић 1
  • венчићу 1
  • веома 1
  • вера 3
  • веран 1
  • вере 2
  • верењем 1
  • веригама 2
  • верижног 1
  • верижњак 1
  • верна 3
  • Верне 1
  • верне 2
  • Верни 3
  • верни 9
  • верним 1
  • верно 1
  • верног 2
  • верном 1
  • верност 3
  • верности 1
  • веровања 1
  • веровање 1
  • веровао 2
  • веровати 2
  • вероваху 1
  • веровеше 1
  • вероломног 1
  • вероломнога 1
  • веру 1
  • верујем 6
  • весала 2
  • весела 5
  • веселе 2
  • весели 1
  • Весели 1
  • веселијим 2
  • веселим 1
  • весело 6
  • веселог 1
  • веселога 2
  • веселој 1
  • веселом 6
  • веселости 1
  • веселошћу 1
  • веселу 2
  • весеље 2
  • Весео 1
  • весео 4
  • весла 3
  • веслари 1
  • ветар 15
  • Ветар 3
  • ветрић 1
  • ветровима 1
  • ветровитој 1
  • ветровиту 1
  • ветром 1
  • већ 138
  • Већ 5
  • већа 2
  • већања 1
  • већање 1
  • већаше 1
  • Веће 1
  • веће 12
  • већи 1
  • Већина 1
  • већином 5
  • већину 1
  • већма 1
  • већника 2
  • већнике 2
  • већници 2
  • већницима 1
  • већом 1
  • већу 4
  • Вече 3
  • вече 5
  • вечерао 1
  • Вечерас 1
  • вечерас 3
  • вечере 1
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерње 1
  • вечито 3
  • вечни 1
  • вечним 1
  • вечно 3
  • Вечнога 1
  • вешт 1
  • вештак 1
  • Вешти 1
  • вешти 2
  • вештине 1
  • вештини 1
  • вештином 2
  • вешто 8
  • ви 1
  • Ви 1
  • вид 1
  • Видали 1
  • видар 1
  • Видар 1
  • видаре 1
  • видари 3
  • видару 1
  • видаше 1
  • виде 50
  • Видела 2
  • видела 6
  • виделе 1
  • видело 1
  • Видело 1
  • видео 15
  • Видео 5
  • видесмо 1
  • видети 12
  • видећемо 1
  • видећеш 1
  • Видех 2
  • видех 5
  • Видеше 1
  • видеше 5
  • види 18
  • видик 1
  • видим 3
  • видите 1
  • Видиш 2
  • видиш 9
  • Видов 1
  • видом 1
  • виду 1
  • виђати 1
  • Виђах 1
  • виђаше 1
  • виђен 1
  • виђења 4
  • виђење 2
  • виђењу 1
  • вижља 1
  • вижљава 1
  • вижљаву 2
  • вижљу 1
  • вије 2
  • Вијорика 82
  • Вијорике 9
  • Вијорикиних 1
  • Вијорикином 1
  • Вијориком 2
  • Вијорику 14
  • Вијорици 5
  • вијуга 1
  • вијугаво 1
  • вијугала 1
  • вика 3
  • викне 1
  • викну 8
  • викнуше 2
  • вина 8
  • вино 3
  • винограда 3
  • винограде 1
  • виноградима 1
  • вином 3
  • винске 1
  • вину 1
  • вирила 1
  • вис 1
  • виси 2
  • висила 2
  • висили 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висином 1
  • висину 1
  • висио 2
  • висова 1
  • висок 1
  • Висок 1
  • Висока 1
  • висока 5
  • високе 3
  • високи 2
  • високим 6
  • високих 2
  • високо 6
  • високог 6
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 3
  • високу 2
  • вису 1
  • витак 1
  • витеже 4
  • витез 6
  • витеза 3
  • витезова 3
  • витезови 2
  • витезовима 1
  • витезом 1
  • витезу 1
  • витешка 4
  • Витешки 1
  • витешки 4
  • витешким 1
  • витешких 1
  • витешко 1
  • витешког 2
  • витешком 3
  • витице 1
  • витка 1
  • виткија 1
  • витлају 1
  • витлаше 2
  • Витоша 3
  • вихор 1
  • вичући 1
  • Више 4
  • више 95
  • вишег 2
  • вишо 1
  • владалац 1
  • владалачких 2
  • владар 1
  • владара 1
  • владарима 1
  • владарке 1
  • владарци 2
  • владе 1
  • владика 3
  • Владико 1
  • владико 4
  • владику 3
  • владом 1
  • власи 3
  • власима 1
  • власт 1
  • ВЛАСТЕЛА 2
  • властела 4
  • властеле 7
  • Властелин 13
  • властелин 27
  • властелина 12
  • властелине 1
  • властелинке 2
  • властелинова 1
  • властелинову 1
  • властелином 3
  • властелински 1
  • властелинства 1
  • властелинство 1
  • властелину 4
  • властело 1
  • властелом 2
  • властелу 6
  • властеоку 1
  • властеоска 1
  • властеоске 1
  • властеоских 2
  • властеоско 1
  • властеоског 2
  • власти 2
  • властољубље 1
  • Влатковић 6
  • Влатковића 3
  • Влатковићева 1
  • Влатковићеве 1
  • Влатковићем 1
  • Влатковићу 1
  • Влаха 1
  • Влахо 2
  • Влахову 1
  • Влашке 1
  • влашког 1
  • влашћу 2
  • Вога 1
  • Вогом 1
  • Вогу 1
  • вода 7
  • водама 1
  • воде 18
  • Воде 5
  • Водећи 1
  • водећи 2
  • води 15
  • водим 4
  • водио 9
  • водисмо 1
  • Водите 1
  • водити 3
  • водише 1
  • вододрже 1
  • водом 4
  • воду 7
  • Вођ 2
  • вођ 7
  • вођа 1
  • вођаше 4
  • вођен 1
  • вођена 1
  • вођени 2
  • вођице 1
  • Возар 3
  • возар 7
  • возара 1
  • возаревих 1
  • возе 1
  • возим 1
  • Војвода 19
  • војвода 75
  • војводама 3
  • војводе 33
  • Војводе 5
  • војводи 12
  • Војводи 2
  • војводине 1
  • војводиној 1
  • Војводић 4
  • Војводића 1
  • Војводићев 1
  • Војводићеве 1
  • Војводићи 1
  • Војводићу 1
  • Војводо 1
  • војводо 6
  • војводом 4
  • војводски 1
  • војводско 1
  • војводског 1
  • војводу 12
  • војевали 1
  • војевања 1
  • војевање 1
  • војинства 2
  • војинство 5
  • војинством 3
  • војинстну 1
  • Војихне 1
  • војна 3
  • војне 10
  • војни 2
  • војником 1
  • војничком 1
  • војном 3
  • војну 12
  • војска 18
  • Војска 2
  • војске 15
  • војсковођа 1
  • војском 14
  • војску 13
  • војсци 6
  • Војуши 1
  • вола 1
  • волела 3
  • волео 1
  • волети 2
  • Воли 1
  • воли 5
  • Волим 2
  • волим 9
  • волиш 3
  • волова 1
  • волове 9
  • Волови 1
  • волови 7
  • воловима 1
  • волујских 1
  • воља 13
  • вољан 1
  • вољах 1
  • воље 4
  • вољи 5
  • вољна 2
  • вољне 1
  • вољнији 1
  • вољним 1
  • вољно 1
  • вољом 3
  • вољу 6
  • воњу 1
  • вотњака 1
  • воћкама 1
  • воштаним 1
  • воштаница 1
  • воштаницама 1
  • воштанице 4
  • воштаници 1
  • воштаницом 2
  • врат 1
  • Врата 4
  • врата 62
  • Врати 1
  • врати 15
  • Вративши 1
  • вратила 3
  • вратим 2
  • вратима 18
  • вратио 4
  • вратити 3
  • вратићу 1
  • Вратих 1
  • вратиш 1
  • врату 2
  • враћа 1
  • враћајући 3
  • враћала 2
  • враћао 2
  • враћати 1
  • враћаху 1
  • враћаше 2
  • Враћешници 1
  • врачара 2
  • Врачару 1
  • враче 1
  • врба 2
  • вредан 2
  • вреди 1
  • вредимо 1
  • вредна 1
  • вредних 1
  • вредну 1
  • врежа 1
  • врежу 1
  • врела 1
  • вреле 1
  • врелима 1
  • врело 4
  • време 25
  • Време 3
  • Времена 1
  • времена 13
  • временима 1
  • временом 1
  • врео 1
  • вретено 1
  • врзе 1
  • врли 1
  • врлина 2
  • врлини 1
  • врло 9
  • Врмџа 14
  • врмџанска 2
  • врмџанске 1
  • врмџанског 1
  • врмџанској 1
  • Врмџе 14
  • Врмџи 19
  • Врмџом 1
  • Врмџу 27
  • врпце 1
  • врпцом 4
  • врстају 1
  • врстала 1
  • врстали 1
  • врсте 1
  • врт 9
  • врта 2
  • вртовима 1
  • вртом 1
  • врту 2
  • Врх 1
  • врх 8
  • врха 1
  • врхова 1
  • врхови 2
  • врховима 1
  • врховник 1
  • врхом 3
  • Врху 1
  • врху 4
  • вршаху 1
  • вршећи 1
  • врши 1
  • вршили 1
  • вршио 1
  • Вук 42
  • Вука 13
  • вукли 1
  • Вуков 2
  • Вукова 1
  • Вуковића 1
  • Вуково 2
  • Вуковом 1
  • Вуком 5
  • вуку 1
  • Вуку 4
  • вукући 2
  • вунастим 1
  • вунена 1
  • вући 1
  • вуци 1
  • Вуци 1
  • Вуче 1
  • вучем 1
  • входу 1
  • га 185
  • Гаврила 1
  • Гавриловић 1
  • гази 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • ганут 1
  • гаси 1
  • гатања 1
  • гатањем 1
  • гатара 1
  • гатару 2
  • Гатке 1
  • гвожђа 1
  • гвожђе 1
  • гвозден 3
  • гвоздена 1
  • гвоздене 3
  • гвоздени 2
  • гвозденим 3
  • гвозденом 1
  • гвоздену 1
  • Где 1
  • где 72
  • гдегод 2
  • гиздаву 1
  • гине 2
  • глава 3
  • главар 2
  • главаре 1
  • главари 1
  • главарима 1
  • главару 1
  • главе 11
  • глави 10
  • главна 4
  • главне 2
  • Главни 1
  • главни 7
  • главнијим 1
  • главним 2
  • главних 1
  • главно 1
  • главног 3
  • главном 4
  • главну 1
  • Главом 1
  • главом 12
  • главу 23
  • глад 1
  • глади 1
  • гладује 1
  • глађаше 1
  • Глас 1
  • глас 22
  • гласа 3
  • гласало 1
  • гласе 2
  • гласи 4
  • гласиш 1
  • Гласник 1
  • гласник 11
  • гласника 6
  • гласнику 3
  • гласници 2
  • гласно 8
  • гласове 3
  • гласови 3
  • гласовима 1
  • гласовита 1
  • гласом 12
  • гласоноша 3
  • гласу 2
  • глатком 1
  • гледа 6
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • гледајмо 1
  • гледају 2
  • гледајући 4
  • гледала 1
  • гледалац 2
  • гледалаца 1
  • гледали 1
  • гледам 1
  • гледани 1
  • гледањем 1
  • Гледао 2
  • гледао 3
  • гледати 3
  • гледах 1
  • гледаху 3
  • гледаш 1
  • гледаше 15
  • глув 1
  • глуво 1
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гневан 1
  • гневна 1
  • гневно 4
  • гневној 1
  • гневном 1
  • гневом 2
  • гневу 1
  • гнездо 1
  • Говор 1
  • говор 16
  • говора 3
  • говорах 1
  • говораху 1
  • говораше 18
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • говорећи 1
  • Говори 5
  • говори 8
  • говорила 2
  • говорили 1
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 2
  • говорио 1
  • говорити 12
  • говориш 1
  • говорљивим 1
  • говором 4
  • говору 1
  • год 8
  • годи 1
  • година 13
  • годинама 5
  • године 9
  • години 2
  • годишта 1
  • гозбе 1
  • Голготу 1
  • голе 1
  • голим 1
  • гологлав 2
  • Голубац 1
  • Голубачки 1
  • голубачки 4
  • Голубица 1
  • Голупцу 1
  • гомила 1
  • Гомила 1
  • гомилали 1
  • гомилало 1
  • гомилати 1
  • гомиле 2
  • гомили 2
  • гомилицама 1
  • гомилу 3
  • гони 3
  • Гонила 1
  • гонили 1
  • гонио 2
  • гонисмо 1
  • гонити 2
  • гоњаху 2
  • гоњаше 1
  • гора 1
  • горак 2
  • Горански 2
  • Горанским 1
  • Горе 1
  • горе 34
  • горела 4
  • горело 1
  • гори 3
  • горих 1
  • горка 2
  • горке 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњег 4
  • горњем 2
  • горњи 7
  • горњих 2
  • Горњој 1
  • горосеча 1
  • гору 1
  • Господ 8
  • Господа 1
  • Господар 1
  • господар 14
  • господара 34
  • господарев 1
  • господарем 4
  • господари 6
  • господарима 2
  • господарке 1
  • Господару 1
  • господару 19
  • господе 1
  • Господе 2
  • Господње 2
  • господњи 1
  • Господњим 1
  • господо 1
  • Господом 1
  • господска 2
  • господски 1
  • господског 1
  • господства 1
  • господство 1
  • господству 1
  • Господу 9
  • госпођа 25
  • Госпођа 5
  • госпође 10
  • госпођи 8
  • госпођин 1
  • Госпођо 1
  • госпођо 9
  • госпођом 1
  • гост 8
  • госта 2
  • госте 1
  • Гости 1
  • гости 3
  • гостију 2
  • гостима 5
  • гостио 1
  • гостовање 1
  • гостољубиве 1
  • гостољубља 1
  • гостољубље 1
  • гостом 1
  • гостопријемнице 1
  • гостопријемници 2
  • гостопријемницу 2
  • гостопримљиве 1
  • гостопримство 4
  • госту 1
  • готов 5
  • готова 2
  • готови 1
  • готово 12
  • готовост 2
  • готовости 1
  • гошћа 1
  • гошћи 1
  • гошћу 1
  • грабећи 1
  • граби 1
  • грабила 1
  • грабио 1
  • грабити 1
  • грабљаше 3
  • Град 1
  • град 57
  • града 54
  • градини 4
  • Градић 2
  • Градића 1
  • градиште 1
  • градиштем 1
  • градишту 1
  • градова 1
  • градове 3
  • градовима 3
  • градом 9
  • градска 2
  • градске 2
  • градски 3
  • градским 6
  • градских 7
  • градско 3
  • градског 5
  • градском 3
  • граду 35
  • Градца 1
  • грађана 1
  • грађани 1
  • грађанима 1
  • грађанског 1
  • грађанском 1
  • грађе 1
  • грађевине 1
  • грају 1
  • гранама 1
  • гранатог 1
  • Гране 1
  • гране 3
  • границе 2
  • граници 4
  • границу 1
  • граничи 1
  • грану 3
  • грануо 1
  • гранути 1
  • гранчице 1
  • гранчицу 1
  • грања 1
  • грање 2
  • Грачанице 1
  • грашке 1
  • Грбицама 1
  • Грделичку 1
  • Гребен 1
  • гребен 3
  • гребену 1
  • гредама 1
  • грејала 1
  • греје 1
  • Грех 1
  • грех 8
  • грехова 1
  • грехове 4
  • грехота 1
  • греху 1
  • греши 1
  • грешни 2
  • грешним 1
  • грешницима 1
  • гривну 1
  • гриву 1
  • Григорија 2
  • Григорију 2
  • гризе 2
  • Грка 1
  • грла 2
  • грлећи 1
  • грли 1
  • грлићем 1
  • грло 1
  • грлом 3
  • грмљава 3
  • грмљавом 1
  • грмну 1
  • гроб 2
  • гроба 3
  • гробље 1
  • гробница 1
  • гробнице 1
  • гробницу 1
  • гробом 1
  • гробу 2
  • грознице 1
  • грозној 1
  • гром 1
  • громко 2
  • громовитим 1
  • громогласни 1
  • грохотном 1
  • грубе 1
  • грудве 1
  • груди 20
  • грудима 11
  • гружански 2
  • гружанском 2
  • Гружи 1
  • груне 1
  • груну 2
  • грунувши 1
  • грунуо 1
  • грунуше 1
  • Грци 1
  • грчевито 2
  • грчка 1
  • грчке 1
  • грчких 1
  • Грчку 1
  • губе 1
  • губи 2
  • губила 1
  • губио 1
  • губити 1
  • губитком 1
  • губљаше 1
  • гурну 1
  • густ 1
  • густа 2
  • густе 1
  • густим 1
  • густо 1
  • густог 1
  • густој 1
  • густу 1
  • гута 1
  • Да 11
  • да 910
  • дабогме 2
  • даваху 1
  • даваше 8
  • давећи 1
  • давнашњи 1
  • даде 15
  • дадиља 1
  • дадох 1
  • Дадох 1
  • дажд 5
  • Даждити 1
  • дај 2
  • Дај 3
  • даје 2
  • дајем 1
  • дају 2
  • Дакле 1
  • дакле 2
  • далека 3
  • далеким 1
  • Далеко 2
  • далеко 22
  • даља 1
  • Даље 1
  • даље 42
  • даљег 1
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 1
  • дамара 1
  • Дан 1
  • дан 31
  • дана 62
  • данас 30
  • Данас 4
  • данашњег 2
  • данашњега 1
  • данашњим 1
  • дане 4
  • дани 9
  • данима 3
  • даном 1
  • дану 1
  • дању 1
  • дао 7
  • дар 1
  • дара 1
  • даривала 1
  • дарована 1
  • даровао 1
  • дарове 1
  • дарови 1
  • дат 1
  • ДАТА 1
  • дати 11
  • Даће 1
  • Даћу 1
  • дах 2
  • дахну 1
  • дахнуо 1
  • дахом 1
  • дашчицама 1
  • Два 3
  • два 33
  • Двадесет 1
  • двадесет 3
  • ДВАДЕСЕТ 8
  • ДВАДЕСЕТО 1
  • двадесетој 1
  • дваестину 2
  • дванаест 2
  • дванаестину 2
  • ДВАНАЕСТО 1
  • двапут 1
  • двапута 2
  • две 16
  • двеју 1
  • двема 1
  • двогубо 1
  • двогубу 1
  • двоја 1
  • двојаких 1
  • двоје 3
  • двојица 3
  • двојице 1
  • двокрилна 1
  • двор 13
  • Двор 2
  • двора 6
  • дворана 2
  • дворане 1
  • Дворани 1
  • дворани 7
  • дворанима 3
  • Дворанин 1
  • дворанин 6
  • дворанина 2
  • дворанином 1
  • дворанину 1
  • дворанка 1
  • дворанкама 1
  • дворанке 3
  • Двораном 1
  • двораном 3
  • дворану 1
  • дворбе 1
  • дворишта 1
  • двориште 4
  • дворкиња 2
  • дворкињу 1
  • дворници 2
  • дворницу 4
  • дворова 2
  • дворове 1
  • дворовима 2
  • двором 4
  • двору 18
  • двоспратној 1
  • де 1
  • дебела 3
  • дебеле 1
  • дебели 2
  • дебелим 4
  • дебелом 1
  • дебла 1
  • дебљине 1
  • дева 1
  • ДЕВЕТНАЕСТО 1
  • ДЕВЕТО 1
  • девојачких 1
  • Девојка 1
  • девојка 9
  • Девојке 1
  • девојке 12
  • Девојко 2
  • девојко 5
  • девојку 5
  • девојци 4
  • Девојче 1
  • девојче 12
  • девојчицу 1
  • Дејановића 1
  • дела 2
  • делање 1
  • делати 1
  • деле 2
  • дели 5
  • делила 1
  • делили 1
  • делим 1
  • делима 1
  • делио 1
  • дело 2
  • делова 2
  • делове 1
  • делу 6
  • Демир 1
  • Демира 4
  • Демирове 1
  • демон 1
  • денуо 1
  • део 16
  • десет 2
  • десетак 1
  • ДЕСЕТО 1
  • деси 2
  • десили 1
  • десна 2
  • десне 5
  • десни 1
  • десним 1
  • десница 1
  • Десница 1
  • деснице 2
  • десницу 4
  • Десно 2
  • десно 22
  • десног 1
  • десној 3
  • десном 2
  • десну 4
  • деспот 108
  • Деспот 25
  • деспота 58
  • деспоте 8
  • деспотица 1
  • деспотов 22
  • деспотова 13
  • Деспотова 2
  • ДЕСПОТОВА 2
  • деспотове 8
  • деспотови 1
  • деспотовим 6
  • деспотовине 1
  • деспотових 5
  • деспотово 8
  • деспотовог 8
  • деспотовој 3
  • деспотовом 3
  • деспотову 18
  • деспотом 13
  • деспотски 1
  • деспотским 2
  • деспотских 1
  • деспотско 1
  • деспотства 17
  • деспотство 7
  • деспотством 1
  • деспотству 2
  • Деспоту 3
  • деспоту 52
  • дете 8
  • детенце 2
  • детета 2
  • дететом 3
  • детињства 2
  • детињство 1
  • детињством 1
  • деца 1
  • деце 2
  • деци 1
  • дечко 3
  • дивља 1
  • дивљачи 1
  • дивље 3
  • дивљу 1
  • дивски 1
  • дигао 1
  • дигли 1
  • Дигне 1
  • дигне 2
  • дигну 1
  • дигнувши 1
  • дигоше 3
  • диже 22
  • дижи 1
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дизале 1
  • дизао 3
  • дизаше 1
  • дим 4
  • дирну 1
  • дићи 3
  • дихање 1
  • дихаше 1
  • дишући 1
  • длаку 1
  • дна 1
  • дне 1
  • дневи 1
  • дневне 1
  • дно 3
  • дну 2
  • до 104
  • До 7
  • доба 32
  • Добар 1
  • добар 3
  • добаци 1
  • добеже 1
  • доби 4
  • добија 1
  • добијао 1
  • добије 2
  • добила 1
  • добиле 1
  • добили 1
  • добио 6
  • добисмо 1
  • добити 1
  • добићеш 1
  • добих 1
  • добише 1
  • добно 1
  • добра 10
  • Добра 6
  • добре 10
  • Добри 1
  • добри 2
  • добрим 5
  • добрих 2
  • Добричу 1
  • добро 60
  • Добро 7
  • доброг 1
  • добродушна 1
  • добродушно 1
  • добродушног 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • добротвор 1
  • Добротвор 1
  • добротворе 2
  • доброти 1
  • доброчинство 1
  • добру 3
  • доведе 6
  • доведено 1
  • доведох 2
  • доведоше 2
  • Довели 1
  • довело 1
  • довео 2
  • довикну 1
  • доводио 1
  • довољна 3
  • довољно 5
  • довршена 1
  • доврши 3
  • довршивао 1
  • довршити 1
  • догађај 1
  • догађаја 7
  • догађаје 3
  • догађаји 4
  • догађају 1
  • доглавници 2
  • доглед 1
  • догледу 2
  • договарају 1
  • договараху 1
  • договор 3
  • договоре 2
  • договорити 1
  • договору 2
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догони 1
  • догонио 1
  • дограби 5
  • дограбио 1
  • доградише 1
  • дограђивали 1
  • додаде 7
  • додадоше 1
  • додају 1
  • додворила 1
  • додворио 1
  • додирује 1
  • Дође 1
  • дође 49
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођох 3
  • Дођох 3
  • Дођоше 1
  • дођоше 12
  • дођу 1
  • доживео 2
  • доживех 1
  • доживим 1
  • доживљаје 2
  • доживљајима 3
  • дозва 1
  • дозиваше 1
  • дозна 1
  • дознавши 1
  • дознати 1
  • доиста 2
  • Док 2
  • док 26
  • доказа 1
  • доказати 1
  • доказује 1
  • докле 7
  • доколеница 2
  • доколеницама 1
  • доколенице 4
  • доконавају 1
  • доконах 1
  • докучи 1
  • докучује 1
  • долажаше 3
  • Долазак 1
  • долазак 5
  • долазе 1
  • Долази 1
  • долази 9
  • долазим 1
  • Долазио 1
  • долазио 5
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доласком 2
  • доласку 3
  • доле 26
  • долете 1
  • доликоваху 1
  • Долине 1
  • долине 4
  • долину 1
  • дољу 1
  • Дом 1
  • дом 9
  • дома 19
  • домак 1
  • домаћин 1
  • домаћину 1
  • Домаћица 1
  • домаћице 1
  • домаћици 1
  • домаћицом 1
  • домаћој 1
  • домаћу 1
  • домова 3
  • домови 4
  • домовима 4
  • домовине 1
  • домовини 1
  • домовину 1
  • домом 1
  • дому 12
  • донела 1
  • донело 1
  • донео 6
  • донесе 8
  • донесем 1
  • донех 3
  • донеше 1
  • доноси 1
  • Доносим 1
  • доношаху 1
  • доношаше 2
  • доња 1
  • доњег 2
  • доњега 3
  • доњем 4
  • доњи 5
  • доњој 1
  • допадаше 1
  • допадоше 1
  • допасти 1
  • допирала 1
  • допираше 2
  • допире 1
  • допрати 2
  • допратише 1
  • допринело 1
  • Допусти 1
  • допутова 1
  • дорасла 1
  • Досад 1
  • досад 2
  • досада 10
  • досадан 1
  • досадашње 2
  • досадашњу 1
  • досадило 1
  • досеже 3
  • досељавати 1
  • досећати 1
  • доскорашњег 2
  • доспе 2
  • доспевам 1
  • Доста 3
  • доста 48
  • доставио 1
  • достављаше 1
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • достојанствени 1
  • достојанствено 1
  • достојанство 1
  • достојна 2
  • достојне 1
  • достојни 1
  • достојници 1
  • достојницима 1
  • достојно 2
  • достојном 1
  • дотада 1
  • дотакла 1
  • дотаче 2
  • дотицаше 1
  • Дотле 1
  • дотле 14
  • доћи 9
  • дохватајући 1
  • дохватала 1
  • дохваташе 1
  • Дохвати 1
  • дохвати 7
  • дохвативши 1
  • дохватити 1
  • дохватише 1
  • дохотке 1
  • доцкан 1
  • доцне 2
  • Доцне 3
  • доцније 4
  • дочек 1
  • дочека 14
  • дочекају 2
  • дочекало 1
  • дочекани 1
  • дочекао 1
  • дочекати 2
  • дочеках 1
  • дочекаше 3
  • дочекује 1
  • дочекују 1
  • дочепају 1
  • дочитава 1
  • дошавши 1
  • Дошавши 2
  • дошао 11
  • Дошао 4
  • дошаптавања 1
  • дошаптавати 1
  • Дошла 2
  • дошла 8
  • дошле 1
  • дошли 1
  • дошло 4
  • дошљак 1
  • дошљака 1
  • драг 1
  • драга 1
  • драге 1
  • драги 1
  • драгим 1
  • Драгиња 1
  • драгих 1
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драгог 3
  • Драгојлић 2
  • Драгојлића 2
  • Драгојлићеве 1
  • Драгојлићеву 1
  • Драгојлићу 1
  • дражи 3
  • драчких 1
  • дрва 4
  • дрвен 1
  • дрвена 1
  • дрвене 3
  • дрвени 1
  • дрвета 3
  • дрвеће 1
  • дрвећу 1
  • дрвље 2
  • дрвљем 2
  • дрвљу 1
  • дрво 3
  • дрворезима 1
  • Дрвца 1
  • дрвце 1
  • древне 1
  • Дреница 1
  • Дренице 1
  • Дреницу 1
  • дреничких 1
  • дреничком 1
  • Дренопољ 2
  • дренопољске 1
  • дренопољски 1
  • Дренопољски 2
  • дренопољског 4
  • дренопољском 4
  • дренопољску 1
  • Дренопољу 3
  • држа 1
  • држава 1
  • државе 2
  • државина 1
  • државине 3
  • државничка 1
  • држала 1
  • држали 2
  • држано 1
  • држања 1
  • држање 2
  • држањем 2
  • Држао 1
  • држао 8
  • држати 1
  • Држах 1
  • држаху 3
  • држаше 9
  • држе 3
  • држећи 1
  • Држећи 1
  • држи 6
  • држим 1
  • држимо 1
  • дркташе 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • друга 5
  • друге 21
  • други 38
  • Други 8
  • другим 5
  • другима 3
  • других 6
  • друго 14
  • Друго 2
  • ДРУГО 2
  • другова 1
  • друговања 1
  • другови 1
  • другог 17
  • другога 2
  • другој 6
  • другом 12
  • другоме 4
  • другу 13
  • дружбе 1
  • друже 1
  • дружина 1
  • дружини 2
  • дружином 1
  • дружину 1
  • друкчија 1
  • друкчије 11
  • друкчијем 2
  • друкчији 1
  • друштва 3
  • друштво 1
  • друштву 5
  • дрхтала 1
  • дрхташе 2
  • дрхти 2
  • дршком 1
  • Дршћући 1
  • дубине 2
  • дубљој 1
  • дубок 4
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоким 3
  • дубоких 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 12
  • дубровачки 2
  • Дубровачки 2
  • дубровачко 1
  • дубровачког 2
  • дубровачком 1
  • дубровачку 1
  • Дубровник 5
  • Дубровника 2
  • Дубровнику 2
  • Дубровчана 1
  • дувају 1
  • дуг 3
  • Дугачак 1
  • дугачак 8
  • дугачка 2
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачког 1
  • дугачкој 1
  • дугачком 2
  • дугачку 2
  • дуги 2
  • дугим 1
  • Дугих 1
  • Дуго 1
  • дуго 27
  • дугог 2
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дугуљаста 1
  • дугуљасте 1
  • дудовој 1
  • дуж 5
  • дужа 1
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дужем 1
  • дужином 2
  • дужни 1
  • дужност 8
  • дужности 4
  • дужношћу 1
  • Дунав 7
  • Дунава 3
  • Дунавом 1
  • дунавских 1
  • Дунаву 4
  • дух 3
  • духа 1
  • духну 2
  • духова 1
  • духовник 2
  • духом 1
  • душа 17
  • Душа 2
  • душанке 1
  • душе 16
  • Душе 2
  • души 27
  • душмана 1
  • душо 1
  • душу 23
  • ђаво 3
  • ђавола 2
  • ђаволчић 1
  • ђаволчића 1
  • ђаволчићима 1
  • ђак 1
  • ђаче 2
  • ђинђуве 1
  • Ђуниса 1
  • Ђурађ 8
  • Ђурђа 8
  • Ђурђе 2
  • Ђурђев 1
  • Ђурђевић 9
  • Ђурђевића 2
  • Ђурђевићу 1
  • Ђурђеву 1
  • Ђурђем 1
  • Ђурђу 2
  • Е 2
  • е 3
  • Евгенија 1
  • Ево 6
  • ево 7
  • егзарха 1
  • Ене 1
  • Ено 1
  • епетрахиљ 2
  • епетрахиљем 1
  • епетрахиљу 1
  • епископа 1
  • епископи 1
  • епископима 2
  • ердељских 1
  • ето 7
  • Ето 7
  • Ех 1
  • Жагор 1
  • жагор 3
  • Жали 1
  • жалим 2
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосног 1
  • жалости 2
  • жаљаше 1
  • жао 3
  • жарке 1
  • жаром 1
  • жацну 1
  • жбуновима 1
  • жгољавом 1
  • жедан 1
  • Жедан 1
  • жеђ 2
  • жеђу 1
  • жеже 1
  • желе 2
  • железну 1
  • желели 2
  • желео 5
  • желесмо 1
  • желећи 1
  • жели 2
  • желимо 1
  • жеља 4
  • жељама 3
  • жељах 1
  • жељаху 1
  • жељаше 3
  • жеље 5
  • жељи 4
  • жељкања 1
  • жељкујући 1
  • жељно 1
  • жељом 2
  • жељу 2
  • Жена 1
  • жена 7
  • жене 3
  • жени 1
  • женидби 1
  • женска 2
  • женске 1
  • женску 1
  • жену 3
  • жеравица 4
  • жеравици 1
  • жеравицу 2
  • Жив 2
  • жив 9
  • Жива 1
  • жива 5
  • живахан 1
  • живела 3
  • живео 2
  • Живео 6
  • живети 3
  • Живећи 1
  • живех 1
  • Живи 1
  • живи 4
  • живим 3
  • живите 1
  • живих 1
  • живља 1
  • живљаше 4
  • живље 2
  • живљег 1
  • живљи 1
  • живљу 1
  • живо 8
  • живовању 1
  • живог 1
  • живога 2
  • живом 1
  • живот 21
  • живота 25
  • животиње 1
  • животног 1
  • животом 8
  • животу 13
  • живу 1
  • жиг 1
  • жигосана 1
  • жили 1
  • жића 2
  • жица 1
  • жлица 1
  • жлице 1
  • жмарци 1
  • жртва 2
  • жртве 1
  • жртву 1
  • жртвујем 1
  • жудела 1
  • Жудећи 1
  • жудни 1
  • жудно 4
  • жудња 1
  • жудње 3
  • жудњом 1
  • жудњу 1
  • жупе 1
  • жупски 2
  • жупским 1
  • жураше 3
  • журбу 1
  • журе 2
  • журењем 1
  • жури 1
  • журили 1
  • журио 1
  • журити 2
  • журно 2
  • жустро 1
  • жуте 1
  • жутим 2
  • жућкастих 1
  • жућкасто 1
  • жућкасту 1
  • за 378
  • За 40
  • забава 2
  • забавама 1
  • забаве 1
  • забави 1
  • забавио 1
  • Забављан 1
  • забављена 1
  • забаци 1
  • забаченим 1
  • забеле 2
  • заблиста 2
  • заблуде 1
  • заблудели 1
  • заболела 1
  • заборава 1
  • заборави 5
  • заборавио 1
  • заборавите 1
  • заборавише 2
  • заборављаше 2
  • забораву 1
  • забрави 1
  • забрављен 1
  • забрављена 2
  • забрани 1
  • забрањујем 2
  • забрине 1
  • забринем 1
  • забрујаше 1
  • забуна 1
  • забуне 1
  • забуном 1
  • завали 1
  • заваљеном 1
  • заваравала 1
  • завере 1
  • Заверимо 1
  • заверу 1
  • завесама 1
  • Завет 1
  • завет 5
  • завета 1
  • завете 2
  • заветовали 1
  • заветовао 1
  • заветовах 1
  • завештања 1
  • завештање 1
  • завиде 1
  • завичајем 1
  • завлада 2
  • завладаше 1
  • завлаче 1
  • завој 2
  • завоје 1
  • заволе 1
  • заволео 1
  • заволи 2
  • завршавала 1
  • завршетку 1
  • заврши 1
  • завршио 1
  • завученим 1
  • загасито 1
  • загладе 1
  • загледа 2
  • загледала 1
  • загледао 2
  • загонетан 1
  • загонетна 1
  • загорчавала 1
  • загорчати 1
  • загревао 2
  • загреја 1
  • загрејало 1
  • загрејан 1
  • загрејаше 1
  • Загрлату 1
  • загрли 3
  • загрлише 1
  • загрмеше 1
  • загубљеног 1
  • загушено 2
  • задављени 1
  • задаје 1
  • задају 1
  • задане 1
  • задатој 1
  • задаћом 1
  • зади 1
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задовољан 8
  • задовољења 1
  • задовољна 1
  • Задовољна 1
  • задовољни 1
  • задовољства 1
  • задржа 3
  • задржавајући 1
  • задржавала 1
  • задржавао 1
  • задржаваше 2
  • задржала 3
  • задржати 2
  • задржи 1
  • задркта 1
  • задрхта 2
  • задрхтао 1
  • задуго 1
  • задужбина 4
  • задужбине 1
  • задужбини 3
  • задужбину 2
  • зађе 3
  • зажали 1
  • зажалио 1
  • зажалити 1
  • зажарено 2
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажели 1
  • зазебла 1
  • зазире 1
  • зазора 1
  • зазорило 1
  • зазре 1
  • заигра 1
  • заиска 1
  • заиста 1
  • заиште 1
  • заједнички 5
  • заједничког 1
  • заједно 6
  • зајеча 1
  • зајечаше 1
  • заказана 1
  • заказано 1
  • закачи 1
  • заклања 1
  • заклањаху 1
  • закле 4
  • заклео 1
  • Заклео 1
  • заклетве 1
  • заклетвом 1
  • заклех 1
  • Заклех 1
  • заклеше 1
  • заклонитим 1
  • заклонише 1
  • заклоњена 1
  • заклопљена 1
  • закључено 1
  • закључи 1
  • закључити 1
  • закона 1
  • закопано 1
  • закопанога 1
  • закопча 2
  • закрвави 2
  • закуни 1
  • закуца 7
  • закуцати 1
  • залазећи 2
  • залази 3
  • залазио 1
  • заласка 1
  • заливајући 1
  • залогаје 1
  • заложи 1
  • заложили 1
  • Заложите 1
  • Залуд 5
  • залуд 7
  • заљубљена 1
  • заљубљеником 1
  • заљуља 2
  • заљуљан 1
  • замагливати 1
  • замакоше 1
  • замало 1
  • Заман 1
  • заман 2
  • замандаљена 2
  • замараше 1
  • замаче 1
  • заменика 1
  • замењен 1
  • замењујући 1
  • замерао 1
  • замислима 2
  • замислише 1
  • замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљена 2
  • замишљене 1
  • замишљено 2
  • замка 1
  • Замка 1
  • замке 4
  • замоли 2
  • заморене 1
  • заморени 1
  • заморено 1
  • замореност 1
  • замотуљак 1
  • замрзавати 1
  • замрзли 1
  • замрзлој 1
  • замутише 1
  • занате 1
  • занатлије 2
  • Занела 1
  • занео 2
  • Занесен 1
  • занет 4
  • занеше 1
  • заноса 2
  • заносу 1
  • заноћи 1
  • заноћио 1
  • заноћити 1
  • зао 1
  • заобишли 1
  • заокругљен 1
  • заори 1
  • заоштрени 1
  • запад 1
  • запада 2
  • западне 3
  • западни 1
  • западно 1
  • западној 1
  • западном 1
  • западну 1
  • западу 1
  • запази 2
  • запазих 1
  • Запазих 1
  • запаја 1
  • запамтила 1
  • запамтио 1
  • запевши 1
  • запео 1
  • запињући 1
  • записа 1
  • запита 10
  • запитати 1
  • запиташ 1
  • запиткивао 1
  • запиткиваше 1
  • заплака 1
  • Заплање 1
  • заплањском 1
  • Заплању 1
  • заплива 1
  • запљускивати 1
  • запљускују 1
  • запљусне 1
  • Заповедај 1
  • заповедајте 1
  • заповедајући 1
  • заповедао 1
  • заповедати 2
  • заповедаше 2
  • Заповеди 2
  • заповеди 6
  • Заповедише 1
  • заповедник 3
  • заповедника 1
  • заповедником 1
  • заповеднички 3
  • заповест 5
  • заповести 4
  • заповешћу 1
  • запоји 1
  • запојила 1
  • запојио 1
  • запојисмо 1
  • започети 1
  • започиње 1
  • запрегача 2
  • запрегачом 1
  • запрепашћење 1
  • запроси 1
  • зар 9
  • Зар 9
  • заравњени 1
  • заранака 2
  • зарицао 1
  • зароби 1
  • зарони 1
  • заронио 1
  • зарукавље 1
  • зарукављима 1
  • заручнику 1
  • засад 2
  • засада 1
  • засађени 1
  • засађеној 1
  • засветлеше 2
  • засебан 1
  • засебни 1
  • засебних 1
  • засебно 1
  • заседи 1
  • засејасмо 1
  • засек 1
  • засијаће 1
  • засијаше 2
  • засјао 1
  • засјати 2
  • засјаше 1
  • Заслепише 1
  • заслуживао 1
  • заслужити 2
  • заслужих 1
  • заснова 1
  • засноване 1
  • заста 13
  • застаде 2
  • застадоше 2
  • застајала 1
  • застајкивао 1
  • застали 1
  • засталим 1
  • Застане 1
  • застао 2
  • застати 2
  • засташе 3
  • застор 1
  • застором 1
  • застрвен 1
  • застрвеној 1
  • застуди 1
  • заступник 1
  • засужњен 1
  • засути 1
  • затајиваше 1
  • заталаса 1
  • затвара 1
  • затворе 1
  • затвори 2
  • затворивши 1
  • затворио 3
  • затворише 2
  • затеже 1
  • затекао 1
  • затекла 1
  • затекоше 1
  • затећи 1
  • затече 6
  • затечен 1
  • затицао 1
  • Зато 4
  • зато 5
  • затражи 1
  • затребала 2
  • Затресе 1
  • затресе 2
  • затурени 1
  • заузели 1
  • заузет 2
  • заузеше 1
  • заузима 1
  • заузимљивошћу 1
  • заузме 1
  • заустави 10
  • зауставише 3
  • заустављају 1
  • заустављише 1
  • заусти 1
  • зафијуче 1
  • захвале 1
  • захвали 1
  • захвалити 2
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захватају 1
  • захватити 1
  • захваћене 1
  • заход 1
  • захте 3
  • захтев 1
  • захтевала 2
  • захтевати 2
  • захтеваше 1
  • зацари 1
  • зацарио 1
  • зацело 1
  • зацени 1
  • зачеља 1
  • зачеље 1
  • зачељем 1
  • зачељу 2
  • зачу 2
  • зачуди 1
  • зачуђен 3
  • зачуше 1
  • зашао 1
  • зашта 1
  • заштити 1
  • заштитник 2
  • заштитника 1
  • зашто 2
  • Зашто 4
  • зашумори 2
  • збаци 1
  • зби 1
  • збивали 1
  • збивало 1
  • збијају 1
  • збира 2
  • збића 1
  • збише 1
  • зближењу 1
  • због 1
  • збор 4
  • збора 3
  • збораше 1
  • збори 2
  • зборим 4
  • зборио 1
  • зборисања 1
  • зборисање 1
  • зборити 4
  • збориш 2
  • збориште 2
  • зборовима 2
  • збором 1
  • збору 4
  • збрзи 1
  • збрци 1
  • збунена 1
  • збуни 2
  • збуних 1
  • збунише 1
  • збуњен 5
  • збуњена 2
  • збуњеној 1
  • збуњивати 1
  • збуњујеш 1
  • звани 1
  • Звао 1
  • звати 2
  • звезда 1
  • звездане 1
  • звекир 1
  • звер 3
  • звера 3
  • звере 5
  • зверињком 1
  • звизну 2
  • звона 4
  • звонару 1
  • звони 1
  • звоник 3
  • звоника 2
  • звонким 3
  • звоно 3
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуци 1
  • згода 1
  • згодама 1
  • згоде 1
  • згодније 1
  • згодно 2
  • згодном 1
  • зграби 4
  • зграбише 1
  • зграда 2
  • зграде 3
  • згради 1
  • згрне 1
  • зделе 2
  • здели 1
  • здрава 1
  • здравље 2
  • здраво 1
  • Здраво 5
  • зебња 1
  • Зебња 1
  • зелен 1
  • зелена 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зеленилом 1
  • зеленкастих 1
  • зелену 1
  • земаља 2
  • земаљско 1
  • земана 1
  • Земља 1
  • земља 9
  • земљак 1
  • земљаку 1
  • земљама 2
  • земљан 1
  • земљани 1
  • земљаној 1
  • земљаном 1
  • земље 25
  • земљи 14
  • земљин 1
  • земљиште 4
  • земљишту 1
  • земљом 5
  • Земљу 1
  • земљу 23
  • зет 3
  • зета 1
  • зетом 1
  • зетска 3
  • зетске 1
  • зетски 2
  • зетским 1
  • зетско 1
  • зетског 2
  • зетској 2
  • зетском 1
  • зету 4
  • Зету 4
  • зид 8
  • зида 1
  • зидао 1
  • зидинама 1
  • зидова 2
  • Зидове 1
  • зидове 3
  • зидовима 1
  • зидом 3
  • зиду 6
  • зиме 1
  • зимзеленом 1
  • зимом 1
  • зимске 1
  • зимски 1
  • зимскога 1
  • зимус 1
  • зла 1
  • злата 3
  • Злата 57
  • златалим 1
  • златан 6
  • златасте 1
  • златву 1
  • Злате 7
  • Злати 8
  • Златине 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златника 1
  • златнику 1
  • златним 4
  • златних 1
  • златно 1
  • златног 2
  • златну 1
  • Злато 2
  • злато 5
  • златом 2
  • Златом 2
  • златоткана 1
  • Злату 17
  • зле 4
  • Зли 1
  • зли 2
  • злим 1
  • зло 9
  • зловоље 1
  • зловољно 1
  • злој 1
  • злом 1
  • злосрећне 1
  • злотвор 3
  • злотвора 1
  • злотворе 1
  • злотвори 1
  • Злотвору 1
  • змаја 2
  • змија 2
  • змије 1
  • змији 1
  • змију 1
  • зна 32
  • знаде 2
  • знадоше 1
  • знађах 1
  • знађаху 1
  • знађаше 11
  • знај 1
  • знајте 1
  • знају 3
  • Знајући 1
  • знајући 9
  • знак 7
  • знаке 1
  • знала 14
  • Знала 2
  • Знале 1
  • знали 3
  • знало 5
  • знам 39
  • Знам 9
  • знаменити 1
  • знамење 1
  • знан 1
  • знана 1
  • знанаца 1
  • знане 1
  • знања 1
  • знање 2
  • знању 1
  • знао 20
  • Знао 5
  • знатан 1
  • знати 5
  • знатно 3
  • знатног 1
  • знаци 2
  • знацима 1
  • значаја 1
  • значајна 1
  • значи 2
  • Знаш 1
  • знаш 18
  • зноја 1
  • знојем 1
  • Зове 1
  • зове 4
  • зови 1
  • Зовне 1
  • зовну 1
  • зову 1
  • Зојић 2
  • Зојића 4
  • зора 4
  • зоре 1
  • зором 2
  • зору 2
  • зрак 1
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зраку 1
  • зраци 2
  • зрачак 2
  • зрео 1
  • зрна 3
  • зрневље 1
  • зрнима 1
  • зрнца 1
  • зубе 2
  • зуби 1
  • зубима 1
  • И 100
  • и 2501
  • Ибар 1
  • ибарски 2
  • Ибру 1
  • ивицама 2
  • ивици 3
  • игда 3
  • игра 1
  • игру 3
  • игуман 12
  • Игуман 2
  • игумана 2
  • игуманом 3
  • игуману 2
  • Иде 1
  • иде 29
  • идеалним 1
  • Идем 3
  • идем 7
  • Идеш 1
  • идеш 9
  • иди 4
  • Иди 4
  • идол 1
  • идола 1
  • Идосмо 2
  • иду 3
  • идући 5
  • иђаху 4
  • Иђаше 1
  • иђаше 9
  • ИЗ 1
  • из 128
  • Из 9
  • Иза 1
  • иза 8
  • изабрао 1
  • изађе 4
  • изађеш 1
  • изађи 1
  • изађоше 1
  • изазва 2
  • изазвало 1
  • изазива 1
  • изазивајући 1
  • изазивала 1
  • изазову 1
  • избавилац 2
  • избавитељка 2
  • избавити 1
  • избављао 1
  • избаци 1
  • избегао 1
  • избеже 1
  • избећи 1
  • избор 1
  • изброја 1
  • Извади 1
  • извади 2
  • извадила 1
  • извадио 1
  • извадише 1
  • изведе 2
  • изведене 1
  • изведоше 1
  • извежбано 2
  • извезен 1
  • извести 1
  • извидаше 1
  • извијеног 1
  • извисио 1
  • изводе 1
  • изводили 2
  • извојштити 1
  • извор 1
  • извора 3
  • изворима 1
  • извору 1
  • извршења 1
  • изврши 1
  • извршим 1
  • извршити 1
  • Извршујући 1
  • извуче 3
  • извучен 1
  • изгибосмо 1
  • изгибоше 1
  • изгладило 1
  • изглед 2
  • изгледа 8
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледати 1
  • изгледаху 2
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 2
  • изгледима 1
  • изгледом 1
  • изгледу 1
  • изговараше 1
  • изговори 1
  • изгонисмо 1
  • изгребати 1
  • изгреја 4
  • изгуби 12
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубићемо 1
  • изгубљеним 1
  • изда 1
  • издаваху 1
  • издаваше 1
  • издаде 2
  • издадоше 2
  • издаду 1
  • Издаја 1
  • издаја 2
  • издаје 2
  • издајник 1
  • Издајник 2
  • издајника 1
  • Издајника 1
  • издајнике 1
  • издајничко 1
  • издају 4
  • издаље 1
  • изданак 1
  • изданка 1
  • изданку 1
  • издао 1
  • издаће 1
  • издахну 1
  • издахнула 1
  • Издахнуо 1
  • издваја 4
  • издвајала 1
  • издвајати 1
  • издвајаше 3
  • издвојена 1
  • издвоји 3
  • издвојисмо 1
  • издвојих 1
  • издиже 4
  • издижу 1
  • издизали 1
  • издизаше 2
  • издисати 1
  • издисах 1
  • издржавши 1
  • изиђе 23
  • изиђеш 1
  • изиђосмо 1
  • изиђоше 7
  • изићи 10
  • Изишавши 1
  • изишавши 2
  • изишао 3
  • изишла 2
  • изишло 1
  • изиште 1
  • изјави 1
  • изјавише 1
  • изјављујући 1
  • изјездише 1
  • излажаше 2
  • Излаз 1
  • излаз 2
  • излазак 1
  • излазећи 1
  • Излазећи 1
  • излази 4
  • излазило 1
  • излазио 1
  • излазити 3
  • изласку 2
  • излеташе 1
  • излете 1
  • излетеше 1
  • излечи 1
  • излишним 1
  • измакне 1
  • измахне 1
  • измахну 1
  • Између 1
  • између 10
  • Измећу 1
  • измешаним 1
  • измирио 1
  • измирити 1
  • Измолићу 1
  • изнемогла 1
  • изнемогли 1
  • изнемогло 1
  • изнемогне 1
  • изненади 10
  • изненадише 1
  • изненадно 2
  • Изненађен 1
  • изненађен 2
  • изненађење 1
  • изненађује 1
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнесите 1
  • изнети 1
  • изнова 2
  • износим 1
  • изношене 1
  • изнурен 1
  • изнурена 2
  • изнурено 1
  • изнури 1
  • Изнутра 1
  • изнутра 2
  • изобила 1
  • изоста 2
  • изостајаше 1
  • изостане 3
  • изостати 1
  • изради 1
  • израз 1
  • изукрштани 1
  • икад 1
  • икада 3
  • ико 1
  • икога 1
  • икони 2
  • иконом 1
  • икону 3
  • ил 2
  • Илдерима 2
  • Илдеримова 1
  • Илдеримових 1
  • Илдериму 1
  • или 44
  • Или 5
  • им 39
  • има 28
  • Има 7
  • имаде 1
  • имадох 1
  • имађаху 3
  • имађаше 4
  • имају 2
  • Имајући 1
  • имајући 3
  • имала 8
  • имало 2
  • имам 3
  • Имамо 2
  • имамо 3
  • имао 22
  • Имао 3
  • имате 1
  • имати 3
  • имаш 1
  • име 14
  • имена 3
  • имено 1
  • именом 3
  • имену 2
  • иначе 4
  • ино 1
  • иноци 1
  • ињем 1
  • ипак 14
  • Ипак 2
  • ирмоса 1
  • исеку 1
  • исече 1
  • исказ 1
  • искапише 1
  • Искапише 1
  • искићен 1
  • искићене 1
  • искићени 1
  • исковани 1
  • искоче 1
  • искочи 5
  • искра 2
  • искраде 1
  • искрадеш 1
  • искрено 4
  • искреног 1
  • искреној 1
  • искреном 1
  • искрете 1
  • искрцао 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупили 1
  • искупише 2
  • искупљен 1
  • искупљено 1
  • искупљује 1
  • искусан 1
  • искуства 1
  • искушења 2
  • искушењу 1
  • испада 1
  • испадати 1
  • испаде 1
  • испела 1
  • испи 1
  • испије 2
  • испијену 1
  • Испијмо 2
  • исписан 1
  • исписана 1
  • исписане 1
  • исписано 1
  • испити 1
  • Испише 2
  • исплаче 1
  • исплео 1
  • исплетеног 1
  • исплетену 1
  • исплива 1
  • исповедам 1
  • исповеди 2
  • исповедити 1
  • исповедих 3
  • исповест 2
  • исповести 1
  • Исповести 1
  • испод 20
  • испосник 1
  • испосницима 1
  • исправи 4
  • исправити 1
  • исправља 1
  • испрати 2
  • испраћа 2
  • испред 8
  • испредати 1
  • испрекиданим 1
  • испресецаних 1
  • Испречи 1
  • испричала 1
  • испричаних 1
  • испричаног 1
  • испричао 1
  • испуни 3
  • испунило 2
  • испунити 1
  • испуњену 1
  • испуњење 1
  • испустити 1
  • испушта 1
  • испуштаху 1
  • истакао 1
  • истаче 1
  • исте 5
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 4
  • истина 9
  • истине 1
  • истински 3
  • истинско 1
  • истину 11
  • Истину 2
  • истицала 1
  • истиче 2
  • исто 13
  • истог 3
  • истога 1
  • истој 2
  • исток 1
  • истока 2
  • истоку 5
  • Истом 1
  • истом 4
  • источим 1
  • источне 3
  • источни 1
  • источника 1
  • источнике 1
  • источних 4
  • источно 1
  • Источно 1
  • источној 1
  • источном 1
  • истраживање 1
  • истраје 1
  • истрајем 1
  • истрже 1
  • Иступих 1
  • исцелне 1
  • исцрпе 1
  • Ићи 1
  • ићи 14
  • их 74
  • ишао 9
  • ишарана 1
  • ишарани 1
  • ишла 3
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ишта 3
  • ишчезао 1
  • ишчекивати 1
  • ишчекиваше 1
  • ишчуђаваше 1
  • ишчупах 1
  • ја 112
  • Ја 90
  • јабуку 1
  • јава 1
  • јави 8
  • јавише 5
  • јавља 7
  • јављају 1
  • јављајући 2
  • јављам 1
  • јављати 1
  • јављаху 1
  • јављаше 4
  • јагњетине 1
  • јагода 1
  • јагодицама 1
  • јада 1
  • Јадајући 1
  • јаде 1
  • јади 1
  • јадима 2
  • Јадранима 1
  • јак 2
  • Јака 1
  • јака 3
  • јаке 3
  • јаки 1
  • јаким 4
  • јаких 2
  • јако 13
  • јакога 1
  • јаком 3
  • јаку 1
  • Јанка 12
  • Јанко 68
  • Јанков 1
  • Јанкова 2
  • Јанкове 2
  • Јанкови 1
  • Јанковој 1
  • Јанковом 1
  • Јанкову 2
  • Јанком 7
  • Јанку 14
  • јануара 1
  • Јао 1
  • јаребице 1
  • јарости 1
  • јасан 3
  • јасне 2
  • јаснија 1
  • јасније 2
  • јасно 18
  • Јасно 2
  • јасном 1
  • јата 1
  • јату 1
  • јауком 1
  • јахали 1
  • јахање 1
  • јахао 1
  • јахаћи 1
  • јахач 2
  • јахачи 1
  • јача 1
  • јачање 1
  • јаче 18
  • јачи 3
  • јачим 1
  • јачини 1
  • јачином 1
  • јачину 1
  • јачом 2
  • јачу 1
  • јаше 1
  • ЈЕ 1
  • је 1365
  • Је 7
  • јеванђеља 2
  • јеванђеље 5
  • јеванђељу 1
  • Јевгенија 9
  • Јевгеније 4
  • Јевгенију 1
  • Јевросима 2
  • једа 1
  • Један 12
  • један 57
  • ЈЕДАНАЕСТО 1
  • једанпут 4
  • Једва 1
  • једва 9
  • једека 1
  • једина 1
  • једини 2
  • јединица 1
  • јединице 1
  • једино 1
  • јединствен 1
  • јединца 1
  • Једна 1
  • једна 16
  • једнако 1
  • једне 16
  • једни 1
  • Једни 2
  • једним 10
  • једнима 1
  • једно 19
  • Једно 2
  • једновернима 1
  • једног 20
  • Једног 3
  • Једнога 2
  • једнога 7
  • једној 10
  • Једном 3
  • једном 39
  • једну 14
  • једрила 1
  • Јеђупа 1
  • јежђаху 1
  • језа 4
  • Језгро 1
  • јездио 1
  • Јездио 1
  • језерасту 1
  • језерце 1
  • језик 1
  • језика 1
  • јека 1
  • јекну 3
  • јектенија 1
  • јела 4
  • Јела 5
  • јелама 1
  • јеле 2
  • Јеле 2
  • јелек 1
  • Јели 1
  • Јелине 1
  • јелу 1
  • Јелу 1
  • Јер 7
  • јер 86
  • Јеремија 8
  • Јерусалима 1
  • Јесам 1
  • јесен 2
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јест 2
  • Јесте 2
  • јесте 4
  • јести 3
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • Јефемија 1
  • Јефимија 4
  • Јефимије 1
  • Јефимији 1
  • јечање 1
  • јечаше 2
  • јечи 1
  • Јован 2
  • Јовану 1
  • јој 128
  • још 141
  • Још 27
  • јоште 2
  • ју 10
  • југ 2
  • југа 1
  • Јудина 1
  • Јудине 1
  • јужна 1
  • јужне 2
  • јужни 1
  • јужно 3
  • јужног 2
  • јужноисточном 1
  • јужној 4
  • јужном 1
  • Јунак 1
  • јунак 2
  • јунака 5
  • јунаке 1
  • јунаком 1
  • Јунаци 1
  • јунаци 2
  • јунацима 1
  • јуначе 1
  • Јуначе 1
  • Јуначка 1
  • јуначка 3
  • јуначке 2
  • Јуначки 1
  • јуначки 5
  • јуначким 4
  • Јуначко 1
  • јуначкој 1
  • јуначку 2
  • јуначног 1
  • јуначну 1
  • јунаштвима 1
  • јунаштво 2
  • јуре 1
  • јурећи 1
  • јури 1
  • јурио 1
  • Јурио 1
  • јурити 1
  • јуриш 4
  • јуришем 1
  • јурне 1
  • јурну 3
  • јурнуше 2
  • јутарњу 1
  • јутра 3
  • јутрењу 1
  • јутро 1
  • јутрос 4
  • јутрошња 1
  • јутрошњи 1
  • јуче 3
  • к 6
  • ка 22
  • кабаница 3
  • кабанице 1
  • кабаници 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 4
  • кад 266
  • Кад 67
  • када 11
  • кадиве 1
  • кадивена 1
  • кадивеним 1
  • кадивеном 1
  • кадшто 5
  • каже 12
  • кажем 8
  • кажеш 2
  • Кажи 2
  • кажи 4
  • кажњаваше 1
  • кажу 2
  • Кажу 2
  • каза 12
  • Каза 2
  • казала 5
  • казано 1
  • казао 7
  • казати 9
  • казивао 1
  • казивати 1
  • казиваху 3
  • казиваше 7
  • казнама 1
  • казне 1
  • казни 2
  • казну 1
  • казује 3
  • казују 2
  • кајања 1
  • кајао 1
  • Какав 2
  • какав 6
  • каква 4
  • какве 1
  • каквих 3
  • каквог 2
  • какву 1
  • Какву 1
  • како 104
  • Како 9
  • каку 1
  • калајне 1
  • калпак 1
  • калпаком 2
  • калпацима 1
  • калуђер 4
  • калуђера 1
  • калуђерицу 1
  • Кам 1
  • камен 2
  • камена 4
  • камене 3
  • камени 1
  • камените 1
  • каменитом 1
  • камених 1
  • каменог 1
  • каменом 2
  • камену 1
  • камењем 1
  • камењу 1
  • Камо 1
  • кандило 1
  • Кандило 1
  • кандилом 1
  • кануо 1
  • као 128
  • Као 6
  • кап 3
  • капа 1
  • капак 4
  • капелу 1
  • капи 2
  • капљама 2
  • капом 2
  • капу 6
  • каравана 1
  • карика 1
  • кас 1
  • касаше 1
  • кастелан 2
  • Кастелан 2
  • кастељан 1
  • каткад 1
  • кашто 2
  • кварити 1
  • квасе 1
  • кваси 1
  • квасила 1
  • кестењасте 1
  • кида 1
  • кидати 2
  • кидаше 2
  • кидишемо 1
  • ким 1
  • кипећи 1
  • кира 6
  • киру 1
  • китим 1
  • китке 1
  • кичице 1
  • киша 1
  • кише 1
  • клади 1
  • клати 1
  • клеватама 1
  • клеветнике 1
  • клекла 1
  • Клекла 1
  • клекне 1
  • клекну 1
  • клела 2
  • клео 4
  • клета 1
  • клетава 1
  • Клетва 4
  • клетва 7
  • клетвеник 1
  • клетвом 2
  • клече 2
  • клечећи 1
  • клизаше 1
  • кликну 1
  • кликтао 1
  • климну 1
  • клисуре 5
  • Клисури 1
  • клисури 2
  • клисурине 1
  • клисуром 1
  • Клисуру 2
  • клисуру 8
  • клицањем 2
  • клоне 1
  • клони 1
  • клонио 1
  • клону 5
  • клонула 1
  • клонулост 1
  • клопавог 1
  • клопку 1
  • клупама 1
  • клупе 3
  • кључа 1
  • кључала 1
  • кључаница 1
  • кључар 2
  • кључати 1
  • Кнегиња 3
  • кнегиња 9
  • кнегиње 3
  • кнегињи 1
  • кнегињина 1
  • кнегињом 1
  • кнегињу 1
  • Кнеже 1
  • кнеже 2
  • кнежев 1
  • кнежева 4
  • кнежеве 4
  • кнежевег 1
  • Кнежеви 1
  • кнежевим 1
  • кнежевина 1
  • кнежевинско 1
  • кнежевину 1
  • кнежевих 1
  • кнежевог 2
  • кнежевој 2
  • кнежевом 2
  • кнежеву 6
  • кнез 33
  • Кнез 4
  • кнеза 23
  • кнезом 8
  • кнезу 5
  • кнену 1
  • књига 1
  • књиге 4
  • књигом 1
  • књижевног 1
  • књизи 1
  • КЊИЗИ 1
  • Ко 14
  • ко 44
  • коби 1
  • Кобила 3
  • кобиле 1
  • кобили 1
  • кобилу 2
  • Кобна 1
  • кобна 2
  • кобне 1
  • Кобно 1
  • кобном 1
  • кованој 1
  • ковану 1
  • ковач 1
  • ковитлац 1
  • ковчег 2
  • ковџастом 1
  • кога 42
  • когод 1
  • код 33
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожна 3
  • кожне 2
  • кожни 1
  • кожним 2
  • кожну 2
  • кожом 1
  • кожуха 2
  • која 91
  • које 119
  • Који 2
  • који 258
  • којим 17
  • којима 24
  • којих 11
  • којој 38
  • којом 15
  • коју 49
  • кола 6
  • КОЛАРЧЕВА 1
  • коласта 1
  • колебао 1
  • колена 7
  • колено 2
  • колену 1
  • колиба 1
  • колиби 5
  • колибом 1
  • колибу 1
  • колика 2
  • колико 32
  • Колико 4
  • Колубаре 1
  • колубарски 1
  • колубарског 2
  • колубарском 1
  • колут 1
  • колутова 1
  • коље 1
  • кољем 1
  • кољу 2
  • ком 1
  • комад 2
  • комаде 1
  • комадом 1
  • коме 50
  • коморник 1
  • конац 1
  • кондир 1
  • кондиром 1
  • Константин 2
  • Константину 2
  • концу 1
  • Коњ 4
  • коњ 6
  • коња 20
  • коњаник 1
  • коњаника 3
  • коњанике 1
  • коњанику 2
  • коњаници 2
  • коње 11
  • коњем 1
  • коњи 3
  • коњима 2
  • коњица 1
  • коњски 1
  • коњско 1
  • коњу 7
  • коњушник 1
  • коњушнику 1
  • коњушнице 3
  • коњушници 1
  • коњушницом 1
  • коњушницу 1
  • копа 1
  • копају 1
  • копаља 1
  • Копаонику 1
  • копитама 1
  • копите 1
  • копља 2
  • Копљаник 2
  • копљаник 3
  • копљаника 5
  • копљаници 4
  • копљаницима 2
  • копљаничких 1
  • копље 2
  • копљем 1
  • копљу 1
  • копрене 1
  • копче 1
  • копчом 1
  • корабаљ 3
  • корабља 1
  • корабљи 1
  • корабљима 1
  • корабљица 1
  • корак 8
  • корака 4
  • коракну 2
  • кораком 1
  • кораку 2
  • кораци 1
  • корацима 2
  • корачаји 3
  • Корачајући 1
  • корачали 1
  • корачало 1
  • корачао 1
  • корење 1
  • корео 1
  • корист 2
  • Користећи 1
  • корица 1
  • корице 1
  • кору 2
  • коса 3
  • косе 9
  • коси 3
  • Космај 1
  • косо 2
  • Косова 7
  • Косово 11
  • Косовом 1
  • косовска 1
  • косовске 1
  • косовског 4
  • косовском 2
  • косовску 1
  • Косову 10
  • косом 6
  • Костантин 1
  • Костенски 3
  • костима 1
  • косу 4
  • котао 3
  • котла 1
  • котлајке 1
  • котлић 1
  • котлића 1
  • котлићем 2
  • котлићу 1
  • котлу 1
  • коцкама 1
  • коцку 2
  • кочићи 1
  • кошуља 2
  • кошуље 4
  • кошуљи 1
  • кошуљу 2
  • кошчаста 1
  • крај 19
  • краја 15
  • крајева 3
  • крајеве 2
  • крајеви 2
  • крајевима 6
  • крајем 5
  • крајини 1
  • Крајиновић 3
  • Крајиновића 2
  • крајишни 1
  • крајишник 5
  • крајишника 4
  • крајна 1
  • крајну 1
  • крајње 1
  • крајњем 3
  • крајњим 1
  • крају 16
  • краља 1
  • краљевства 1
  • Красан 1
  • красио 1
  • красити 1
  • красна 1
  • красне 1
  • красно 1
  • кратак 2
  • крати 1
  • кратка 2
  • кратки 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • краткога 1
  • кратком 2
  • краћа 1
  • краћаше 1
  • краће 1
  • краћи 2
  • крв 18
  • Крв 2
  • крвав 4
  • крвава 2
  • крваве 5
  • крвави 2
  • крвавим 4
  • крвавих 1
  • крвављења 1
  • Крваво 1
  • крваво 4
  • крвавог 1
  • крвавом 2
  • крваву 3
  • крви 9
  • крвити 1
  • крвиш 1
  • крвљу 4
  • крвника 1
  • крвној 2
  • крвожедног 1
  • крвожедност 1
  • крене 4
  • кренемо 2
  • кренеш 2
  • крену 6
  • кренула 1
  • кренуле 1
  • кренуло 1
  • Кренуо 1
  • кренуо 4
  • Кренусмо 1
  • кренути 6
  • кренуше 3
  • крепке 2
  • кретала 1
  • кретањима 1
  • кретао 4
  • крете 7
  • кретоше 1
  • крив 1
  • крива 1
  • Крива 1
  • кривица 2
  • кривудају 1
  • кривудајући 1
  • кријаше 2
  • кријем 1
  • крију 1
  • крила 7
  • крило 4
  • крилу 2
  • крин 1
  • кричи 1
  • крњи 1
  • кров 3
  • крова 1
  • кровине 1
  • кровину 1
  • кровињари 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 42
  • кроза 3
  • крока 1
  • кротко 1
  • крочи 1
  • крочио 1
  • крочити 1
  • Крст 1
  • крст 9
  • крста 2
  • крстарила 1
  • крстати 1
  • крстатим 1
  • крсташ 1
  • крстио 1
  • крстити 1
  • крстић 1
  • крстова 1
  • крстом 2
  • кртици 1
  • круна 3
  • круном 1
  • круну 2
  • крупан 1
  • Крупна 1
  • крупна 2
  • крупне 3
  • крупнијим 1
  • крупним 12
  • крупних 3
  • крупном 1
  • крутом 1
  • Крушевац 12
  • Крушевца 4
  • Крушевцу 12
  • крчање 1
  • Крчма 1
  • крчмар 2
  • крчмару 1
  • крчме 1
  • крчми 4
  • крчму 1
  • крш 1
  • кршева 1
  • кршеве 1
  • кршеви 1
  • кршевима 2
  • крши 1
  • кршимо 1
  • кршиш 2
  • крштен 1
  • ктитор 2
  • ктиторе 1
  • кћер 3
  • кћери 7
  • кћерју 2
  • кћерчице 1
  • кћерчицу 1
  • Кћи 1
  • кћи 13
  • кубетима 1
  • Куд 1
  • куд 13
  • куда 26
  • кује 1
  • кујунџије 1
  • кукастим 1
  • кула 13
  • кулама 1
  • куле 19
  • кули 6
  • кулом 2
  • кулу 5
  • купа 1
  • купаца 3
  • купе 3
  • купи 1
  • купинових 1
  • купио 1
  • купља 1
  • купље 2
  • купљу 2
  • купом 1
  • купу 2
  • купце 1
  • купцима 1
  • кут 4
  • кута 1
  • куту 3
  • кућа 2
  • кућанство 1
  • куће 2
  • кући 1
  • кућом 1
  • кућу 1
  • кухиње 1
  • куца 3
  • куцати 1
  • куцнимо 1
  • Куцнимо 2
  • куцну 1
  • куцнуо 1
  • Куцнуше 1
  • куцнуше 2
  • куша 1
  • кушајући 2
  • кушамо 1
  • кушати 2
  • л 2
  • лава 1
  • лавора 1
  • лаган 1
  • лагано 21
  • Лагано 3
  • лагумом 1
  • Лазар 11
  • Лазара 15
  • Лазарев 2
  • Лазарева 5
  • Лазареве 4
  • Лазаревић 4
  • Лазаревића 3
  • Лазаревићи 1
  • Лазаревог 2
  • Лазаревој 2
  • Лазаревом 2
  • Лазареву 2
  • Лазарем 1
  • лака 3
  • лаката 1
  • лаке 1
  • лаким 2
  • лаких 1
  • лакне 1
  • лакну 1
  • Лако 1
  • лако 18
  • лакој 1
  • лаком 2
  • лакша 1
  • лакше 5
  • лакши 1
  • ланаца 1
  • лањскога 1
  • Ласици 1
  • лати 1
  • лева 1
  • левак 1
  • леве 6
  • левим 1
  • левица 2
  • левкастом 2
  • лево 19
  • Лево 4
  • левог 2
  • левој 2
  • Левом 1
  • левом 6
  • леву 4
  • легао 1
  • лед 1
  • леђа 4
  • леђима 1
  • лежало 1
  • лежао 2
  • лежишту 1
  • лека 3
  • лекар 2
  • лекареву 1
  • лековита 1
  • лековитим 1
  • леп 4
  • Лепа 2
  • лепа 6
  • лепе 12
  • лепећи 1
  • лепи 2
  • лепим 3
  • Лепо 1
  • лепо 22
  • лепог 2
  • лепога 1
  • лепој 6
  • лепом 3
  • лепоме 1
  • лепота 1
  • Лепота 1
  • лепоте 3
  • лепоти 3
  • лепоту 1
  • лепршала 1
  • лепу 5
  • лепша 1
  • лепше 1
  • лепши 2
  • лепшој 1
  • лепшом 1
  • лесе 1
  • Лесе 1
  • лесу 1
  • лета 7
  • лети 2
  • летње 1
  • летњих 2
  • лето 4
  • лећа 1
  • лечиште 1
  • лешевима 1
  • ли 72
  • лизати 1
  • лију 1
  • лик 10
  • лика 11
  • лику 2
  • лим 1
  • лине 1
  • лину 1
  • лио 1
  • Липовац 15
  • липовачки 5
  • липовачком 1
  • Липовца 4
  • Липовцем 3
  • Липовцу 12
  • липтаније 1
  • лисичином 1
  • лисичину 1
  • лист 2
  • листа 1
  • листак 1
  • листова 1
  • листови 1
  • листом 1
  • литије 1
  • Литургија 1
  • литургију 1
  • лица 12
  • лице 12
  • Лице 2
  • лицу 13
  • лична 1
  • личних 1
  • лишен 1
  • лишити 1
  • лишће 4
  • Лобојевић 70
  • Лобојевића 12
  • Лобојевићеве 1
  • Лобојевићем 4
  • Лобојевићу 8
  • лов 1
  • Лов 1
  • лова 2
  • ловачком 1
  • ловом 2
  • лову 1
  • логора 1
  • логору 1
  • лозе 2
  • лозице 1
  • лом 1
  • ломити 1
  • лугови 1
  • Лудовао 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукави 3
  • лукавост 1
  • лукавства 1
  • луком 1
  • лупати 1
  • лупаше 1
  • лупи 4
  • лупом 1
  • лупу 1
  • лутања 1
  • Лутао 1
  • лутати 1
  • љиљан 1
  • љуба 3
  • љубав 19
  • Љубав 2
  • љубави 9
  • Љубављу 1
  • љубављу 3
  • љубазнији 1
  • љубазност 1
  • љуби 2
  • љубите 1
  • љубити 1
  • љубљах 1
  • љубљаше 1
  • љубом 1
  • љубоморе 1
  • љубомору 1
  • Љубостиње 1
  • Љубостињи 4
  • људе 13
  • људи 28
  • Људи 6
  • људима 6
  • људина 1
  • љуља 1
  • љуљају 1
  • љуљушкали 1
  • Љуте 1
  • љути 1
  • љутине 2
  • љутином 1
  • љутито 2
  • љуто 1
  • Љуто 1
  • љутога 1
  • љутом 1
  • љућим 1
  • љушка 1
  • ма 8
  • магла 2
  • магли 1
  • маглом 1
  • маглу 3
  • мађије 2
  • мађичким 1
  • мазни 1
  • мајка 9
  • мајке 14
  • мајком 3
  • мајку 5
  • мајско 1
  • мајци 1
  • мајчине 1
  • Мајчино 1
  • макао 1
  • Макарије 4
  • Макаријем 1
  • макнеш 1
  • Мала 1
  • мала 7
  • Мале 2
  • мале 7
  • мален 1
  • малене 1
  • маленог 1
  • маленој 2
  • мали 1
  • малим 10
  • малих 1
  • мало 105
  • Мало 4
  • малог 5
  • малој 3
  • малом 5
  • малопрешње 1
  • малу 5
  • мамац 2
  • манастир 9
  • манастира 3
  • манастирски 1
  • манастирских 2
  • манастирско 1
  • манастирској 1
  • манастиру 8
  • мане 1
  • мани 1
  • Манојло 1
  • манторосу 1
  • ману 1
  • мања 2
  • мање 4
  • мањег 1
  • мањих 1
  • мањом 1
  • Мара 10
  • марамом 1
  • мараше 2
  • Маре 1
  • Мари 1
  • мари 2
  • марим 2
  • Марина 109
  • Марине 4
  • Марини 24
  • Маринин 4
  • Маринина 2
  • Маринине 4
  • Маринино 1
  • Марининој 2
  • Маринину 1
  • Марином 7
  • Марину 13
  • марио 1
  • Марка 1
  • Марко 4
  • Маројице 1
  • Мару 2
  • Маруну 1
  • маслинове 1
  • маслинову 2
  • масне 1
  • масном 1
  • масти 4
  • материног 1
  • Маћије 1
  • мах 26
  • маха 5
  • махаше 1
  • Махну 1
  • махну 2
  • махове 3
  • махови 1
  • махом 3
  • маху 1
  • мач 15
  • мача 2
  • маче 4
  • мачева 4
  • мачеве 6
  • мачевима 2
  • мачем 5
  • мачка 1
  • маши 1
  • машише 1
  • маштање 1
  • машући 1
  • ме 74
  • мегдан 1
  • медведа 1
  • медведином 1
  • медвеђом 1
  • међ 1
  • међе 2
  • међи 2
  • међу 31
  • Међу 4
  • међупростор 1
  • међусобне 2
  • међусобној 2
  • мезимица 1
  • мекане 1
  • меке 1
  • меким 1
  • меко 1
  • мекшим 2
  • мене 35
  • Мене 5
  • мени 11
  • Мени 4
  • мено 1
  • мења 1
  • мењати 1
  • мера 1
  • мераше 1
  • мери 2
  • мерити 1
  • меса 2
  • месец 7
  • месеца 5
  • месечеве 2
  • месечине 2
  • месечини 2
  • места 9
  • местима 6
  • местимице 1
  • место 15
  • месту 14
  • металне 1
  • мете 1
  • метеж 1
  • метне 1
  • метнем 1
  • метну 1
  • Мећу 1
  • мећу 2
  • Мехмед 8
  • Мехмеда 3
  • Мехмедов 2
  • Мехмедова 2
  • Мехмедове 1
  • Мехмедови 1
  • Мехмедовим 1
  • Мехмеду 2
  • мешавином 1
  • мешати 1
  • мешаше 1
  • мешовита 1
  • ми 140
  • Ми 19
  • мила 4
  • миле 1
  • мили 1
  • милија 1
  • милије 1
  • милим 2
  • милине 1
  • милином 1
  • милину 1
  • милих 1
  • Милица 6
  • Милице 2
  • Милицом 1
  • Милицу 1
  • Мило 1
  • мило 3
  • милога 1
  • милосрдних 1
  • милост 3
  • милости 3
  • милостиве 1
  • милостивог 1
  • милостиње 1
  • милостињу 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • милошти 1
  • милошћу 2
  • милујем 1
  • Милутин 2
  • Милутина 1
  • Милутинову 1
  • Милутину 1
  • минула 2
  • минуло 1
  • Минуло 1
  • минуше 1
  • мио 5
  • мир 14
  • мира 7
  • мирење 1
  • мири 1
  • Мири 2
  • Мирко 1
  • мирна 2
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирно 13
  • мировати 2
  • миром 1
  • мироса 1
  • миру 2
  • мирује 1
  • Мирчу 1
  • Мисао 1
  • мисао 7
  • мисле 3
  • мислећи 2
  • Мисли 1
  • мисли 28
  • мислила 2
  • мислили 3
  • мислим 3
  • мислима 11
  • мислио 9
  • мислите 1
  • мислити 5
  • мислиш 1
  • мислише 1
  • митрополија 1
  • митрополије 1
  • митрополији 1
  • митрополиских 1
  • митрополит 1
  • митрополита 1
  • Михаила 1
  • Михаило 10
  • Михаилу 2
  • мишица 2
  • мишице 1
  • мишицу 1
  • мишљах 3
  • Мишљах 3
  • мишљаху 3
  • мишљаше 7
  • млад 6
  • млада 5
  • младе 6
  • младеначки 1
  • Млади 1
  • млади 7
  • младим 2
  • Младић 1
  • младић 3
  • младих 5
  • Младо 2
  • младо 7
  • младог 2
  • младога 1
  • младој 2
  • Младом 1
  • младом 2
  • младосне 1
  • младоснога 1
  • младост 2
  • Младост 3
  • младости 3
  • младошћу 2
  • младу 4
  • млађа 1
  • млађег 1
  • млађега 1
  • млађи 4
  • млађим 1
  • млека 1
  • млин 6
  • млина 3
  • Млинар 2
  • млинар 3
  • млинару 1
  • млинове 1
  • млиновима 1
  • млином 1
  • млину 3
  • многа 2
  • многаја 1
  • Многе 1
  • многе 14
  • Многи 1
  • многи 8
  • многим 6
  • многима 1
  • многих 3
  • много 31
  • Много 5
  • многобројна 2
  • многобројни 2
  • многога 1
  • многолетствију 1
  • многом 1
  • Многоме 1
  • мном 10
  • Мог 1
  • мога 6
  • могадне 1
  • могао 24
  • могах 2
  • могаху 7
  • могаше 47
  • могла 12
  • могле 1
  • могли 3
  • могло 10
  • могох 1
  • могу 31
  • могући 1
  • могућно 1
  • Можда 13
  • можда 37
  • може 47
  • можемо 2
  • можеш 2
  • мој 18
  • Мој 7
  • моја 18
  • Моја 4
  • моје 19
  • мојега 1
  • Моји 2
  • моји 4
  • мојим 5
  • мојих 2
  • мојој 6
  • моју 2
  • молбу 1
  • моле 1
  • молепствија 1
  • молепствијем 1
  • молећи 1
  • моли 3
  • молила 2
  • молим 1
  • молио 2
  • молисмо 1
  • молитва 1
  • молитвама 3
  • молитве 5
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молитву 2
  • молити 2
  • молићемо 1
  • мољах 1
  • Мољах 2
  • мољаху 1
  • мољаше 2
  • момак 1
  • момачкој 1
  • моме 8
  • момци 1
  • Момци 1
  • момче 9
  • монахиња 3
  • монахиње 4
  • монахињи 1
  • монахињу 1
  • монашку 1
  • мора 12
  • Морава 1
  • Моравина 1
  • Моравица 5
  • Моравице 4
  • Моравици 3
  • Моравицом 1
  • Моравицу 10
  • моравичину 1
  • моравичка 1
  • моравичке 6
  • моравичким 2
  • моравичких 2
  • моравску 1
  • Мораву 5
  • мораде 3
  • морадоше 1
  • морала 2
  • морали 1
  • Морало 1
  • морало 3
  • морам 6
  • морамо 2
  • морао 17
  • морати 3
  • мораш 3
  • море 9
  • морем 1
  • мори 1
  • морима 1
  • мору 2
  • мост 9
  • моста 7
  • Мостарско 1
  • мостом 2
  • мотрим 1
  • моћан 1
  • моћи 7
  • моћне 1
  • Моћни 1
  • моћни 3
  • моћним 1
  • моћног 2
  • моћнога 1
  • моћној 1
  • моћном 1
  • моћну 1
  • мочари 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мраморну 1
  • мрачно 1
  • мрачног 1
  • мрачном 2
  • мрачности 1
  • мреже 2
  • мрежом 1
  • мрежу 1
  • мржњи 2
  • мржњу 1
  • мрзети 1
  • мрзи 2
  • Мрзим 1
  • мрзнији 1
  • Мрка 1
  • мрке 1
  • мрким 2
  • мрких 1
  • мркла 1
  • мрклој 1
  • мрклу 1
  • мрко 2
  • мрков 1
  • мркова 2
  • мрком 2
  • Мрњавчевића 1
  • мрси 1
  • мрских 1
  • мрско 1
  • мрсна 1
  • мртав 3
  • мртва 1
  • мртвом 1
  • мртву 1
  • мршти 1
  • му 260
  • мудар 2
  • мудра 1
  • мудрија 1
  • мудријих 1
  • мудрим 1
  • мудрости 1
  • муж 3
  • мужа 2
  • муке 4
  • мумлање 1
  • муња 1
  • муњевита 1
  • Муса 40
  • Мусе 8
  • Муси 6
  • Мусина 2
  • Мусине 1
  • Мусини 1
  • Мусиног 1
  • Мусином 2
  • Мусину 2
  • Мусом 4
  • Мусу 15
  • Мусулман 8
  • Мусулмана 9
  • Мусулманом 1
  • Мусулману 7
  • мутан 1
  • мути 3
  • мутнији 1
  • мутним 3
  • мучаше 1
  • мученик 1
  • мученика 3
  • мученице 1
  • мученичка 2
  • мучи 3
  • мучили 1
  • мучим 1
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучнијом 1
  • мушка 1
  • Мушка 1
  • мушке 1
  • мушко 1
  • На 42
  • на 761
  • набавио 1
  • набавићеш 1
  • набаца 1
  • набаци 1
  • наблизо 1
  • набујала 1
  • набујалих 1
  • навала 1
  • навали 1
  • навалице 1
  • навалише 2
  • навалу 1
  • наваљивати 1
  • наваљиваше 1
  • наведен 1
  • навике 1
  • навише 10
  • навлачи 1
  • навлаш 1
  • наводи 2
  • наврну 1
  • наврнути 1
  • навукао 1
  • навуче 6
  • нагађа 1
  • нагађања 1
  • нагађати 5
  • нагађаху 1
  • нагла 1
  • нагласи 2
  • нагласио 1
  • наглашавало 1
  • наглашују 1
  • нагледа 1
  • нагледати 1
  • нагли 3
  • наглим 1
  • нагло 7
  • наглу 1
  • нагна 1
  • нагната 1
  • нагнувши 1
  • нагони 2
  • нагоним 1
  • НАГРАДА 1
  • награду 1
  • награђује 1
  • нагрнуше 1
  • нагу 1
  • Над 1
  • над 22
  • нада 10
  • Надај 1
  • Надају 1
  • надала 1
  • надам 2
  • надама 1
  • надати 2
  • надаше 8
  • надбацивао 1
  • надвишава 1
  • надвишујући 1
  • надвлачити 1
  • надгледа 1
  • наде 8
  • надживех 1
  • надимаху 1
  • надјачао 2
  • надметати 1
  • надмеће 1
  • наднесено 1
  • надом 2
  • надомак 2
  • нађе 25
  • нађем 1
  • нађена 1
  • нађи 1
  • нађосмо 1
  • Нађосмо 1
  • Нађох 1
  • нађох 4
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • наже 5
  • назад 3
  • назва 1
  • названа 2
  • назваћеш 1
  • назваше 1
  • назива 1
  • назове 1
  • наиђе 6
  • наиђоше 1
  • Наиђоше 1
  • наиђу 1
  • Наиђу 1
  • наизменце 1
  • наисповедамо 1
  • наићи 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • наишли 1
  • наишло 1
  • најближа 1
  • најближе 1
  • најближи 1
  • најближих 1
  • најбогатијем 1
  • најбољи 2
  • најбољим 1
  • најбољих 2
  • најверније 1
  • највећа 1
  • највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 2
  • највећој 2
  • највише 6
  • највиши 2
  • најволео 1
  • најгорем 1
  • Најдостојнијему 1
  • најдрагоценијим 1
  • најдража 1
  • наједанпут 1
  • Наједанпут 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 1
  • најљуће 2
  • најмање 2
  • најмилија 1
  • најмилијих 1
  • најмио 2
  • Најмлађа 1
  • најмлађе 1
  • најмлађега 1
  • најмоћнијих 1
  • најновије 1
  • најновијој 1
  • најодлучније 1
  • најпосле 3
  • Најпосле 4
  • најпотребније 1
  • најпреданије 1
  • Најпречи 1
  • најравније 1
  • најрадије 1
  • најранији 1
  • најсветлије 1
  • најсвечанијем 1
  • најсилнија 1
  • најслађе 1
  • најстарија 1
  • најстарије 1
  • најтврђим 1
  • најтежа 1
  • накани 1
  • накит 2
  • накричио 1
  • налагала 1
  • налажаше 1
  • налаже 1
  • налажу 1
  • налазе 1
  • налазећи 1
  • налази 1
  • налазим 1
  • налазио 1
  • налактила 1
  • належући 1
  • налик 1
  • наликују 1
  • налог 1
  • наложе 1
  • нам 35
  • Нама 1
  • нама 7
  • намакнутом 1
  • намењен 2
  • намењена 1
  • Намењена 1
  • намењене 1
  • намењено 2
  • намерама 1
  • намере 1
  • намерна 1
  • намерно 1
  • намеру 1
  • намесника 1
  • намести 4
  • наместо 1
  • намет 1
  • намештају 1
  • намешташе 1
  • намештене 1
  • намештеној 1
  • намирена 1
  • намирницама 1
  • намислио 1
  • намишљајима 1
  • намршти 5
  • наниже 6
  • нанизаним 1
  • наношаше 1
  • напад 1
  • напада 1
  • нападаје 1
  • нападајући 1
  • нападале 1
  • нападао 1
  • нападача 2
  • нападне 1
  • нападни 1
  • нападом 1
  • нападу 1
  • напасник 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напи 1
  • написа 1
  • написаног 1
  • НАПИСАО 1
  • напитка 1
  • наплаћују 1
  • напоље 3
  • напољу 1
  • Напољу 2
  • напомену 1
  • напомињаше 1
  • напоредо 1
  • напослетку 3
  • Напослетку 5
  • направи 1
  • направу 1
  • напред 16
  • напрезању 1
  • напретка 1
  • напротив 1
  • напуни 1
  • напусти 2
  • напустити 1
  • напушта 1
  • наредбу 1
  • нареди 4
  • наредила 1
  • наредио 2
  • наређиваше 1
  • Народ 1
  • народ 5
  • народа 7
  • народног 1
  • Народом 1
  • народом 2
  • народу 1
  • нарочито 1
  • Нас 1
  • нас 32
  • Насамо 1
  • насамо 3
  • населе 1
  • насели 1
  • насељен 1
  • насечених 1
  • насилно 1
  • Наскоро 1
  • наскоро 10
  • наслажи 1
  • наследи 2
  • наследивши 1
  • Наследивши 1
  • наследио 1
  • наследник 1
  • наследника 1
  • наследнице 1
  • наслеђе 1
  • наслеђу 1
  • наслон 1
  • наслона 3
  • наслони 2
  • наслонима 1
  • наслонити 2
  • наслоном 1
  • наслону 1
  • наслоњен 2
  • Наслоњена 1
  • наслужује 1
  • наслутио 2
  • наслућиваху 1
  • насрну 1
  • наста 3
  • настави 6
  • наставимо 1
  • настајао 1
  • настаје 3
  • настају 1
  • настала 2
  • настао 1
  • насташе 1
  • настојник 1
  • наступити 1
  • насупрот 1
  • натоварени 1
  • натопи 2
  • Натраг 1
  • натраг 17
  • Наћи 1
  • наћи 4
  • наука 1
  • науку 1
  • науми 2
  • наумио 2
  • Научен 1
  • научи 1
  • научим 1
  • научио 1
  • научити 1
  • находи 1
  • наче 1
  • начелника 1
  • начина 1
  • Начини 1
  • начинима 1
  • начинио 1
  • начину 1
  • начисто 1
  • начне 1
  • наш 14
  • наша 13
  • нашавши 1
  • нашао 5
  • Наше 2
  • наше 31
  • нашег 11
  • нашега 1
  • нашем 7
  • наши 2
  • нашим 10
  • нашио 1
  • наших 6
  • нашла 1
  • Нашој 1
  • нашој 5
  • нашом 1
  • нашу 4
  • не 502
  • Не 57
  • неба 3
  • небесима 1
  • небеска 1
  • небеском 1
  • небесног 1
  • Небо 3
  • небо 5
  • небом 2
  • небрат 1
  • небратске 1
  • небројени 1
  • небројеним 1
  • небројено 1
  • небу 2
  • невера 1
  • невере 1
  • невери 1
  • неверију 1
  • неверну 1
  • невером 1
  • невесела 1
  • невесте 2
  • невестом 1
  • невешта 1
  • невештим 1
  • невешто 1
  • невештом 1
  • невиђена 1
  • невинима 1
  • невином 1
  • невиност 1
  • невоља 5
  • невољама 1
  • невоље 4
  • невољи 5
  • невољне 2
  • невољни 1
  • невољнији 1
  • невољним 1
  • невољнима 1
  • невољних 1
  • невољно 1
  • Невољом 1
  • невољу 3
  • нег 1
  • нега 1
  • негда 3
  • негдашњег 1
  • негдашњи 2
  • негде 1
  • Него 3
  • него 7
  • неговалаца 1
  • неговане 1
  • негуј 1
  • негује 1
  • неда 1
  • недавне 1
  • недавно 3
  • недалеко 5
  • недаћи 1
  • недеља 3
  • недеље 2
  • недељу 1
  • недиран 1
  • недоба 1
  • недовршеном 1
  • недогледно 1
  • недогледну 1
  • недостижно 1
  • недостојно 1
  • недостојног 1
  • недоумици 3
  • недра 1
  • недрага 1
  • Нежан 1
  • незадовољан 3
  • незадржаване 1
  • незаслужан 1
  • незастрвене 1
  • незван 1
  • незгодама 1
  • незгодно 1
  • незнано 1
  • незнатна 1
  • незнатнога 1
  • незнаш 1
  • неизвесност 2
  • неизвесности 4
  • нејасан 1
  • нејасна 1
  • нејасне 2
  • нејасно 2
  • нејасност 2
  • нејахану 1
  • неједнако 1
  • нек 13
  • Нек 6
  • нека 26
  • Нека 9
  • некад 2
  • Некада 1
  • некада 6
  • некадашња 1
  • некадашње 2
  • некадашњег 1
  • некадашњи 1
  • некакав 3
  • Некаква 1
  • неке 9
  • неки 16
  • неким 2
  • некима 1
  • некле 1
  • Неко 1
  • неко 21
  • неког 8
  • неколика 2
  • неколике 7
  • неколики 2
  • неколиким 4
  • неколиких 1
  • Неколико 1
  • неколико 19
  • неколицини 1
  • неком 3
  • некрст 1
  • неку 1
  • некуд 2
  • некуда 2
  • нем 1
  • Нема 2
  • нема 20
  • немаде 2
  • немам 1
  • немамо 1
  • Немамо 1
  • немаш 1
  • немаше 1
  • неме 1
  • немила 1
  • Немила 1
  • немиле 1
  • немилој 1
  • немилосно 1
  • немилостив 1
  • немилу 1
  • немиран 1
  • немирна 1
  • Немирна 1
  • немирно 1
  • немирну 1
  • немо 1
  • Немој 1
  • немој 5
  • немоћан 2
  • немоћна 2
  • ненадна 1
  • Ненадна 1
  • ненадним 1
  • Ненадним 1
  • ненадних 1
  • ненадно 4
  • необичан 1
  • необична 2
  • необичне 1
  • необични 2
  • необичним 1
  • необично 3
  • необичног 1
  • необичном 2
  • необичну 1
  • неодлучан 4
  • неодређено 1
  • неодређеног 1
  • неопажен 1
  • неопроштен 1
  • непажњом 1
  • непитан 1
  • неплаћен 1
  • непобедно 1
  • непогода 1
  • непогоде 2
  • непознат 2
  • непозната 3
  • непознати 1
  • непознато 1
  • непознатог 2
  • непоколебљиве 1
  • непомично 1
  • непоречна 1
  • непостижна 1
  • непоуздано 1
  • неправда 1
  • неправду 1
  • неправо 1
  • непрекорну 1
  • непрестано 9
  • непријатељ 5
  • непријатеља 4
  • непријатељи 2
  • непријатељске 1
  • непријатељство 1
  • непријатељствује 1
  • непријатељу 1
  • непристојно 1
  • непуно 1
  • неравни 1
  • нерадна 1
  • нерадо 4
  • неразумевајући 1
  • нерањена 1
  • нереду 1
  • нереченог 1
  • неродице 1
  • неруке 1
  • несавладном 1
  • Несаница 1
  • несвесна 1
  • несвесно 1
  • неселица 1
  • неслоге 1
  • несложено 1
  • неспојена 1
  • неспреман 1
  • несрећне 3
  • Несрећнице 1
  • Несрећници 1
  • несрећно 1
  • несрећној 2
  • несрећом 1
  • неста 2
  • нестаде 6
  • нестало 3
  • нестати 1
  • несташне 1
  • нетренимице 1
  • неће 32
  • нећете 2
  • Нећеш 3
  • нећеш 9
  • нећу 10
  • Нећу 3
  • неугоднији 1
  • неугодно 2
  • неуздржљивост 1
  • неуки 1
  • неукротљива 1
  • нехотице 1
  • нечега 1
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечињене 1
  • нечујно 3
  • Нешто 1
  • нешто 28
  • ни 138
  • Ни 5
  • нигда 2
  • Нигде 2
  • нигде 7
  • нижа 1
  • ниже 2
  • нижем 1
  • низ 25
  • низа 2
  • низале 1
  • низати 2
  • низе 1
  • низови 2
  • низом 1
  • није 108
  • Није 11
  • ниједан 1
  • Ниједан 1
  • ниједне 1
  • ниједну 1
  • Никад 2
  • никад 6
  • никада 9
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никако 7
  • никла 2
  • Нико 4
  • нико 9
  • никог 2
  • никога 9
  • Никола 7
  • Николе 6
  • Николину 1
  • Николом 1
  • Николу 1
  • Никон 4
  • Никона 1
  • Никоном 1
  • Никопољ 2
  • Никопоља 1
  • никопољска 1
  • никопољском 1
  • Никопољу 1
  • никуд 1
  • нимало 2
  • нисам 17
  • Нисам 8
  • Ниска 1
  • ниским 4
  • ниских 1
  • ниског 2
  • ниској 1
  • Нису 1
  • нису 6
  • Нити 1
  • нити 25
  • Нихаило 1
  • ничега 4
  • ничији 1
  • ничице 1
  • Ниш 8
  • Ниша 3
  • Нишем 2
  • Нишки 1
  • нишки 3
  • нишког 1
  • нишком 2
  • нишку 1
  • Ништа 1
  • ништа 21
  • ништавне 1
  • ништим 1
  • Нишу 6
  • но 9
  • нов 3
  • нова 10
  • Новак 1
  • Новака 1
  • новац 6
  • новаца 3
  • Нове 1
  • нове 12
  • новембра 2
  • нови 2
  • новим 8
  • новина 1
  • нових 2
  • ново 4
  • Ново 9
  • новобрдска 1
  • новобрдски 6
  • новобрдских 2
  • новобрдског 1
  • новобрдском 1
  • Новог 3
  • новог 6
  • Новога 1
  • новој 2
  • Новом 11
  • новом 5
  • новоме 2
  • нову 5
  • новца 1
  • новце 3
  • новцем 1
  • новчану 1
  • ногавицу 1
  • ногама 7
  • ноге 14
  • ногом 3
  • ногу 3
  • нож 13
  • ножа 1
  • ножари 1
  • ножеве 1
  • ножевима 1
  • ножем 5
  • ножу 2
  • нози 1
  • нојево 1
  • нос 1
  • носа 1
  • носем 1
  • носећи 5
  • носи 4
  • носиле 1
  • носим 2
  • носимо 1
  • Носио 1
  • носио 2
  • носити 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 10
  • ноћас 5
  • ноћашњег 1
  • ноћи 19
  • ноћиште 1
  • ноћних 1
  • ноћној 1
  • ноћу 4
  • ношах 1
  • ношаху 1
  • ношаше 1
  • Нс 1
  • нуди 1
  • њ 19
  • ње 38
  • Њега 1
  • њега 74
  • његов 18
  • Његов 4
  • његова 36
  • Његова 8
  • његове 27
  • Његови 2
  • његови 9
  • његовим 10
  • његових 8
  • Његово 1
  • његово 12
  • његовог 15
  • његовога 1
  • Његовој 1
  • његовој 12
  • његовом 14
  • његовоме 2
  • његову 15
  • Њему 2
  • њему 49
  • њен 10
  • Њен 3
  • њена 22
  • Њена 4
  • њене 15
  • њени 5
  • њеним 5
  • њених 6
  • њено 7
  • њеног 6
  • њенога 1
  • Њеној 1
  • њеној 12
  • њеном 17
  • њену 9
  • њим 48
  • њима 51
  • њиме 14
  • Њих 2
  • њих 48
  • Њихов 1
  • њихов 11
  • њихова 9
  • њихове 18
  • њихови 3
  • њиховим 2
  • њихових 4
  • њихово 3
  • њиховог 3
  • њиховога 1
  • њиховој 1
  • њиховом 4
  • њихову 6
  • Њој 2
  • њој 33
  • њојзи 1
  • њом 16
  • њоме 3
  • Њу 1
  • њу 27
  • о 115
  • О 12
  • Оба 2
  • оба 5
  • обавезе 1
  • обавезу 1
  • обавестити 1
  • обави 1
  • обавијаше 1
  • обављао 1
  • обазираше 1
  • обазриво 1
  • обале 3
  • обали 5
  • обалу 1
  • обарај 1
  • обасипа 1
  • обасјавала 1
  • обасјаваху 1
  • обасјаше 1
  • обасу 1
  • обгрли 1
  • обгрљени 1
  • обдан 1
  • обдари 2
  • обе 15
  • обед 1
  • обеда 1
  • обедовање 1
  • обеду 1
  • обезуми 1
  • обеју 2
  • обеле 1
  • обележеним 1
  • обележје 1
  • обема 3
  • обесвети 1
  • обећа 2
  • обећавала 1
  • обећања 1
  • обећање 1
  • обећању 1
  • обећати 1
  • обећаш 2
  • обешену 1
  • Обиђе 1
  • обиђе 3
  • обилазећи 1
  • обилази 2
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обилатија 1
  • обилатих 1
  • обилато 1
  • обилне 1
  • обиловала 1
  • обистинила 1
  • обитавала 1
  • обитељ 1
  • обитељи 3
  • обићи 1
  • обичају 3
  • обична 2
  • обичне 1
  • обичнији 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • обично 7
  • обичног 1
  • обичну 1
  • објавио 1
  • објављиваше 1
  • објашњаваше 1
  • обла 1
  • облагоразумимо 1
  • облада 1
  • облака 1
  • облаке 3
  • област 2
  • области 1
  • облаци 2
  • облацима 2
  • облачак 1
  • облачити 1
  • облачиш 1
  • облачног 1
  • облашћу 1
  • обли 1
  • оближњим 1
  • облик 1
  • облику 1
  • облину 1
  • облих 1
  • облише 1
  • обмана 1
  • обмањивали 1
  • обнавља 1
  • Обнавља 1
  • обнављању 1
  • обнављаше 3
  • обнажени 1
  • обнови 2
  • обновише 1
  • обновљене 2
  • обноћ 1
  • обода 1
  • ободе 1
  • ободох 1
  • ободоше 1
  • обоје 2
  • обојене 1
  • Обојица 3
  • обојица 6
  • обојицу 2
  • обојке 1
  • оборе 1
  • оборене 1
  • обори 1
  • оборио 1
  • Обрад 10
  • Обрада 4
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадовао 1
  • обрадовах 1
  • обрадоваше 1
  • Обрадову 1
  • Обрадом 1
  • Обраду 1
  • обрадују 1
  • образа 2
  • образе 1
  • образи 1
  • образима 2
  • образованога 1
  • образу 1
  • обрамицу 1
  • обрасла 1
  • обраслој 1
  • обрастао 1
  • обратише 1
  • обрва 1
  • обрве 1
  • обреди 1
  • обриса 2
  • обронка 1
  • обронку 1
  • обрту 1
  • обрука 1
  • обручева 1
  • обручеве 1
  • обручи 1
  • обувене 1
  • Обукавши 1
  • обукао 1
  • обућа 2
  • обући 1
  • обућу 2
  • обучава 1
  • обуче 2
  • обучен 1
  • обучена 1
  • Ова 2
  • ова 8
  • Овај 1
  • овај 15
  • овакав 3
  • оваквих 1
  • Овако 3
  • овако 7
  • оваком 1
  • овалном 1
  • овамо 24
  • овдашњим 1
  • Овде 3
  • овде 46
  • ове 16
  • Ови 2
  • ови 4
  • овим 9
  • ових 9
  • овлажи 2
  • ово 15
  • Ово 3
  • овог 6
  • овога 5
  • Овој 1
  • ОВОЈ 1
  • овој 6
  • оволико 1
  • овом 9
  • овоме 1
  • ову 7
  • огањ 1
  • Огањ 1
  • огласе 2
  • огласи 3
  • огласило 1
  • огласио 1
  • огласише 1
  • огласује 1
  • огледала 1
  • огња 1
  • огњем 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • огњу 1
  • оговори 1
  • оградама 1
  • ограде 1
  • огради 2
  • ограђен 1
  • ограђеним 1
  • ограђеног 1
  • ограђеној 1
  • ограђеном 1
  • огранака 1
  • ограничити 1
  • огранке 1
  • огрезао 1
  • огрезнути 1
  • огрезох 1
  • огрејати 1
  • огреје 1
  • огрнула 1
  • огрнут 1
  • огромне 1
  • огромној 1
  • Од 15
  • од 332
  • ода 1
  • одабраним 1
  • одабраних 1
  • одабранога 1
  • одабраном 1
  • Одавде 1
  • одавде 4
  • одавна 1
  • одавно 9
  • одагна 1
  • одазва 4
  • одазвали 1
  • одазвао 1
  • одазваше 1
  • одазива 1
  • одазивате 1
  • одазивљи 1
  • одаја 1
  • одајама 1
  • одаје 9
  • одаји 9
  • одају 11
  • Одакле 1
  • одакле 8
  • Одатле 1
  • одатле 7
  • одахну 2
  • одбаци 1
  • одбациваше 1
  • одбацити 1
  • одбегне 1
  • одби 2
  • одбија 2
  • одбијен 3
  • одболова 1
  • одбрави 1
  • одбрана 1
  • одбрану 4
  • одваја 1
  • одвајаше 1
  • одведе 5
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвели 1
  • одвести 1
  • одвећ 2
  • одвођаше 1
  • одвоји 2
  • Одвојивши 1
  • одвојим 1
  • одвојити 1
  • одвраћена 1
  • одговарале 1
  • одговарао 1
  • одговараху 1
  • одговараше 2
  • одговора 2
  • одговори 41
  • одговорили 1
  • одговорио 1
  • одговорити 5
  • одговорих 1
  • одговором 2
  • одгони 1
  • одгурну 1
  • Оде 1
  • оде 30
  • одевен 2
  • одевеним 1
  • одевену 1
  • одела 2
  • одело 6
  • оделу 5
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одељењем 1
  • одем 1
  • Одем 1
  • одећа 1
  • одеће 1
  • одећу 1
  • одеш 1
  • одигравала 1
  • одиста 12
  • одистине 1
  • одјекивао 1
  • одјекивати 1
  • одјекне 1
  • одјекну 3
  • Одјеци 1
  • одлажаху 1
  • одлажаше 2
  • одлазак 1
  • Одлази 1
  • одлазила 1
  • одлазио 5
  • одлазити 1
  • одлазно 1
  • одласком 1
  • одласку 1
  • одлежа 1
  • одлика 1
  • одлука 4
  • одлуке 2
  • одлуку 1
  • одлучан 2
  • одлуче 1
  • одлучи 3
  • одлучивати 2
  • одлучило 1
  • одлучисмо 1
  • одлучише 1
  • одлучна 1
  • одлучне 1
  • одлучнији 1
  • одлучнијом 1
  • одлучно 4
  • одлучном 1
  • одлучност 1
  • одлучности 2
  • одлучну 1
  • одмакао 1
  • одмакох 1
  • одмарају 1
  • одмарајући 1
  • Одмарајући 1
  • одмарао 1
  • одмарати 1
  • Одмах 1
  • одмах 42
  • одмаче 2
  • одмеравати 1
  • одмет 1
  • одметања 1
  • одметне 1
  • Одметник 1
  • одметника 2
  • одметником 1
  • одметничке 1
  • одметничку 1
  • одметништво 1
  • одметништву 1
  • одметнуо 1
  • одмицао 1
  • одмицати 1
  • одможе 1
  • одмор 1
  • одмора 4
  • одморе 1
  • одмори 3
  • одморити 2
  • одморку 1
  • одмором 1
  • одмору 2
  • однесите 1
  • однети 1
  • Однећу 1
  • однех 1
  • однеше 2
  • одношаху 1
  • одобри 1
  • одозго 1
  • одоле 1
  • одолео 1
  • Одосмо 1
  • Одох 4
  • одоше 10
  • одреди 1
  • Одредивши 1
  • одредило 1
  • одређенији 1
  • одређенијом 1
  • одређено 1
  • одрекосмо 1
  • одрече 1
  • одрешито 1
  • одржа 2
  • одржавају 2
  • одржали 1
  • одржање 1
  • одржао 4
  • одржати 5
  • одржи 3
  • одсада 1
  • одседоше 1
  • одсекла 1
  • одсео 1
  • Одсечене 1
  • одскочи 1
  • одслужена 1
  • одслужио 1
  • одслужити 1
  • одстојаше 3
  • одступи 1
  • одсудне 1
  • одуживао 1
  • одужим 1
  • одузети 1
  • одузима 1
  • одузме 1
  • одупирући 1
  • одушеви 1
  • одушевљено 2
  • одушевљеног 1
  • одушевљењем 1
  • оживео 1
  • оживљавала 1
  • ожиљку 1
  • озари 2
  • озбиљна 2
  • озбиљније 1
  • озбиљним 1
  • озбиљног 1
  • озго 6
  • оздо 5
  • озеленеше 1
  • озидано 1
  • озиданој 1
  • Озрен 4
  • Озрена 3
  • Озрену 2
  • ојача 1
  • ока 5
  • окамењен 1
  • окана 4
  • окачен 1
  • оквасивши 1
  • окићене 1
  • оклевања 1
  • оклевао 1
  • оклоп 8
  • оклопа 1
  • окна 1
  • окнима 2
  • Око 2
  • око 46
  • оковратник 1
  • околине 1
  • околини 6
  • околину 2
  • околна 1
  • около 8
  • оком 1
  • оконча 3
  • окрајака 1
  • окрајцима 1
  • окрене 1
  • окренута 1
  • окренути 3
  • окренуто 1
  • окрепи 1
  • окретан 1
  • окретао 1
  • окреташе 1
  • окрете 9
  • окретним 1
  • окретох 1
  • окретоше 1
  • Окреће 1
  • окреће 2
  • окрећу 1
  • окром 1
  • округао 1
  • округласте 1
  • округлу 1
  • окружен 1
  • окружена 1
  • окружују 1
  • окруни 2
  • окрутан 1
  • окрутних 1
  • оку 3
  • Окупани 1
  • окупи 2
  • окупивши 1
  • Окупивши 1
  • окупљају 1
  • окупљену 1
  • окупу 1
  • окуша 1
  • окушаше 1
  • олако 2
  • Оливера 42
  • Оливере 1
  • Оливери 5
  • Оливерин 1
  • Оливерина 1
  • Оливериним 1
  • Оливерино 1
  • Оливериној 1
  • Оливером 1
  • Оливеру 4
  • оличена 1
  • оловним 1
  • олтара 1
  • олуја 1
  • омален 1
  • омалило 1
  • омање 2
  • омањим 1
  • омањих 1
  • омео 2
  • омету 2
  • омили 1
  • омота 1
  • омотао 1
  • омрази 2
  • омразу 1
  • омрзну 1
  • он 124
  • Он 58
  • Она 36
  • она 93
  • онај 10
  • Онај 2
  • онака 2
  • онаким 4
  • онако 18
  • Онда 6
  • онда 82
  • онде 4
  • оне 19
  • Оне 2
  • онесвести 1
  • онесвестих 1
  • Они 11
  • они 58
  • оним 4
  • онима 7
  • ониском 1
  • оних 8
  • Оно 3
  • оно 33
  • оног 9
  • Онога 1
  • онога 8
  • оној 3
  • онолико 1
  • оном 4
  • ономад 1
  • ономе 7
  • ону 6
  • Оп 1
  • опазе 1
  • опази 2
  • Опазивши 1
  • опазим 1
  • опазио 1
  • опазише 4
  • опаког 1
  • опаљеном 1
  • опанци 1
  • опаса 2
  • опасана 1
  • опасао 1
  • опасача 1
  • опасачем 1
  • опет 150
  • Опет 5
  • опирати 1
  • опкопа 1
  • опкопе 1
  • опкопом 1
  • оплавком 1
  • оплакале 1
  • оплетена 2
  • опозвао 1
  • опомену 2
  • опоменуо 1
  • опоменуше 1
  • опомињаше 1
  • опомиње 2
  • опоро 1
  • оправда 1
  • оправдати 1
  • оправити 1
  • опране 1
  • опредељивању 1
  • опрези 1
  • опрезни 1
  • Опрезно 1
  • опрезно 2
  • опрезност 2
  • опрема 2
  • опремао 1
  • опреми 1
  • опремио 1
  • опремише 1
  • опремљен 1
  • опремом 3
  • опроба 1
  • Опрости 4
  • опрости 5
  • опростила 1
  • опростио 2
  • опростите 1
  • опростити 2
  • опроштаје 1
  • опсађени 1
  • опседне 1
  • Оптужен 1
  • оптужују 1
  • опустела 1
  • опусти 2
  • опуте 1
  • опутом 1
  • опхрвана 1
  • опшивени 1
  • опшивеном 2
  • опшивену 1
  • опширно 1
  • општи 1
  • општу 1
  • орао 1
  • орканскога 1
  • орлиће 1
  • орловима 1
  • орни 1
  • оросила 1
  • оружани 1
  • оружја 4
  • оружје 3
  • оружјем 1
  • оружју 1
  • оружница 1
  • осам 1
  • осами 4
  • осамљеној 1
  • осамнаест 2
  • ОСАМНАЕСТО 1
  • освајају 1
  • освану 1
  • Осванула 1
  • Освануло 1
  • освануо 1
  • Освануо 1
  • осванух 1
  • освануше 1
  • освежи 1
  • освежила 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветити 1
  • осветле 1
  • осветљаваху 1
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљеног 1
  • освету 1
  • освићу 1
  • освоје 2
  • освојен 1
  • освојеног 1
  • освојеном 1
  • освоји 5
  • освојило 1
  • освојио 1
  • освојити 1
  • освртати 1
  • осврте 3
  • осека 2
  • осеком 1
  • осеку 1
  • Осем 2
  • осем 3
  • осенчи 1
  • осете 1
  • осети 10
  • осетивши 1
  • осетила 1
  • осетио 1
  • осетити 2
  • осетих 1
  • осетише 2
  • осећа 2
  • осећаја 1
  • осећаје 2
  • осећаји 1
  • осећајући 1
  • осећам 1
  • осећања 3
  • осећање 4
  • осећањем 1
  • осећању 2
  • осећао 2
  • осећах 1
  • осећаше 4
  • осеци 2
  • осиле 1
  • осилио 1
  • оскудице 1
  • оскудицу 1
  • ослабела 1
  • ослабити 1
  • ослањаше 1
  • ослободи 4
  • Ослободивши 1
  • ослободим 1
  • ослободио 1
  • ослободити 1
  • ослонца 1
  • ослушну 2
  • Османлије 1
  • османским 1
  • османског 1
  • Османској 1
  • осмејком 1
  • осмеју 1
  • осмели 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • ОСМО 2
  • основа 1
  • особито 5
  • особитој 1
  • особитом 1
  • осоколи 1
  • Осредњег 1
  • осредњег 2
  • осредњим 1
  • осредњих 1
  • осредњу 1
  • Оста 1
  • оста 17
  • остава 3
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 10
  • оставивши 1
  • оставила 1
  • оставио 2
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставих 3
  • оставише 3
  • оставља 4
  • остављај 1
  • остављају 2
  • остављајући 2
  • остављао 1
  • остављати 2
  • остављаху 1
  • остављена 1
  • остављеним 2
  • остављено 1
  • оставу 1
  • Оставши 1
  • остаде 16
  • остадох 2
  • остадоше 7
  • остај 1
  • остајаху 1
  • остајаше 1
  • остаје 2
  • остајем 2
  • остају 1
  • остала 8
  • остале 1
  • Остали 1
  • остали 6
  • осталим 1
  • осталима 1
  • осталих 5
  • Остало 1
  • остало 2
  • осталом 1
  • осталу 1
  • остане 8
  • останем 1
  • останеш 1
  • остану 1
  • остао 9
  • Остатак 1
  • остатак 2
  • остати 9
  • остатком 2
  • остаће 2
  • остацима 1
  • осташе 3
  • острва 2
  • Острвице 1
  • остругом 1
  • осу 2
  • осумњичили 1
  • осушила 1
  • отад 1
  • Отац 1
  • отац 22
  • отаџбине 2
  • отаџбини 1
  • отаџбину 1
  • отвара 2
  • отвараху 1
  • отвора 4
  • отворе 3
  • отворена 5
  • отвореним 1
  • отворено 3
  • отвореношћу 1
  • отвори 12
  • Отворила 1
  • отворим 1
  • отворише 4
  • оте 1
  • отео 1
  • отерају 1
  • отесан 1
  • отети 1
  • Отиди 1
  • отима 2
  • отимала 1
  • отимаше 1
  • отискивали 1
  • отићи 2
  • отицаше 1
  • отиче 1
  • Отишао 1
  • отишао 11
  • отишла 3
  • отишли 2
  • откачи 1
  • откле 1
  • открете 1
  • откри 1
  • открива 1
  • откуд 2
  • Откуда 1
  • откуда 4
  • отме 1
  • отоку 1
  • отопише 1
  • отпадао 1
  • отпадника 1
  • отпор 1
  • отпорну 1
  • отпоче 6
  • отпочео 1
  • отправи 2
  • отпрати 1
  • отпратио 1
  • отпратише 1
  • отпусти 2
  • отпутова 1
  • отпушта 2
  • отргнути 1
  • отресају 1
  • отрже 1
  • отров 3
  • отрова 1
  • отрован 1
  • отровао 1
  • отуд 3
  • Отуда 1
  • отуда 4
  • отупише 1
  • охолим 1
  • охоло 1
  • охолости 1
  • охрабри 2
  • оца 17
  • оцем 2
  • оци 1
  • оцу 3
  • очаја 2
  • очајан 2
  • очајним 1
  • очајно 3
  • очарани 1
  • очас 1
  • очврсну 1
  • оче 1
  • очева 1
  • очеве 1
  • очевидно 1
  • очевим 1
  • очевине 1
  • очево 1
  • очеву 1
  • очекивала 4
  • очекивали 1
  • очекивало 1
  • очекивању 2
  • очекивао 4
  • очекивасмо 1
  • очекивати 1
  • очекиваху 2
  • очекиваше 11
  • очекује 3
  • очекујем 1
  • очекујмо 1
  • очекују 1
  • очекујући 4
  • Очи 1
  • очи 49
  • очију 18
  • очима 15
  • очњи 1
  • ошкринуше 1
  • оштар 2
  • оштра 1
  • оштре 1
  • оштрим 1
  • оштримо 1
  • оштрица 1
  • оштрице 1
  • оштро 4
  • оштром 1
  • Па 28
  • па 286
  • пада 11
  • падајући 3
  • падала 1
  • падале 1
  • падало 1
  • падао 2
  • падати 2
  • падаху 2
  • падаше 6
  • паде 18
  • падне 4
  • падох 1
  • падоше 6
  • пажаше 1
  • пажљиво 13
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњом 2
  • пажњу 3
  • пазару 1
  • пазити 1
  • пазуха 1
  • пак 8
  • паклене 1
  • паклених 1
  • паклу 1
  • пала 6
  • паламара 1
  • палатин 1
  • палатином 1
  • палацање 1
  • пале 1
  • Палеолог 1
  • пали 3
  • палим 1
  • палих 1
  • палицом 1
  • памет 2
  • памети 5
  • пањ 2
  • пањеви 1
  • пању 2
  • пао 5
  • ПАРНА 1
  • паса 4
  • пасом 3
  • пасти 3
  • пастир 1
  • пастирима 1
  • пастирских 1
  • Пасторке 1
  • пастува 1
  • паша 1
  • паштење 2
  • паштењем 1
  • пе 1
  • Пе 1
  • педесет 2
  • педља 1
  • пену 1
  • пенушења 1
  • пео 1
  • пепео 1
  • пера 1
  • пераја 1
  • первазом 1
  • Пергаменат 1
  • пергаменту 2
  • пере 1
  • пернатој 1
  • перо 1
  • пером 1
  • Персијанцима 1
  • песме 1
  • песнице 1
  • пет 5
  • пети 1
  • Пети 1
  • петнаест 1
  • ПЕТНАЕСТО 1
  • петнаестога 1
  • ПЕТО 2
  • петостране 1
  • пећине 1
  • пећини 1
  • пехар 9
  • пехаре 1
  • пехарник 3
  • пехарника 1
  • пехаром 1
  • печена 1
  • печене 1
  • печеном 1
  • пешаку 1
  • пешке 2
  • пију 1
  • пила 1
  • пио 1
  • Пио 1
  • пипајући 1
  • пирне 1
  • писан 1
  • писано 1
  • писање 1
  • писати 1
  • писком 1
  • писма 3
  • писмима 1
  • писмо 9
  • писму 2
  • писну 1
  • Пита 1
  • пита 3
  • питала 1
  • питало 1
  • питања 2
  • питање 1
  • питањем 1
  • питао 2
  • питати 2
  • питах 2
  • питаше 1
  • питоме 1
  • питоми 1
  • питому 1
  • пића 1
  • пише 5
  • плаве 6
  • плавећи 1
  • плавим 3
  • плавих 5
  • плавкасте 1
  • плавкастим 1
  • плаво 1
  • плавог 1
  • плавом 1
  • плавооку 1
  • плакала 1
  • плакаше 2
  • пламен 7
  • пламена 1
  • пламеном 1
  • пламену 1
  • планем 1
  • планине 1
  • Планини 1
  • планинских 2
  • плану 8
  • планути 1
  • плануше 1
  • плате 1
  • плати 2
  • платио 2
  • платисмо 1
  • платити 4
  • платна 8
  • платнена 1
  • платнени 1
  • платнима 2
  • платно 3
  • платну 2
  • Плаћајући 1
  • плаховитој 1
  • плач 1
  • Плаче 1
  • плаче 2
  • плачи 1
  • плачући 2
  • плашаше 2
  • плашила 1
  • плашљиво 1
  • плашљиву 1
  • плашњом 1
  • плашт 4
  • плаштом 2
  • плела 1
  • племена 1
  • Племенита 1
  • племенита 6
  • племените 1
  • Племенити 1
  • племенити 2
  • племенитијег 1
  • племенитог 2
  • племенитој 1
  • племенитом 2
  • племениту 1
  • племиће 1
  • племства 1
  • Племство 1
  • плен 1
  • плести 2
  • плетара 2
  • плетари 1
  • плетаром 1
  • плетеној 1
  • плетикоса 1
  • плету 2
  • плитке 1
  • плитко 1
  • плиткој 1
  • Пловдин 1
  • пловили 1
  • пловио 1
  • плод 1
  • плочама 1
  • плочаст 1
  • плочице 1
  • плочу 2
  • пљескати 1
  • пљескаше 1
  • пљесну 1
  • пљосната 1
  • пљосци 1
  • пљусак 2
  • пљуска 1
  • пљусне 1
  • по 129
  • По 9
  • побегао 1
  • победа 4
  • победе 1
  • победи 2
  • победилац 3
  • победили 1
  • победити 1
  • победих 1
  • победник 1
  • победнику 1
  • победници 1
  • Победници 1
  • победно 1
  • победом 1
  • победу 4
  • побеђен 2
  • побеђену 1
  • побећи 1
  • побожан 1
  • побожићне 1
  • побожне 1
  • побожним 1
  • побожног 1
  • побожности 1
  • побојала 1
  • побојаше 1
  • поболевање 1
  • поболела 1
  • поболео 1
  • побочним 1
  • побуди 1
  • поведе 12
  • поведоше 2
  • поведу 1
  • повезане 1
  • повезе 1
  • повела 1
  • повеликом 1
  • повео 2
  • поверење 1
  • повери 1
  • поверих 1
  • поверљиви 1
  • поверљивом 1
  • повести 2
  • повећем 1
  • повећи 1
  • повећу 2
  • пови 1
  • повијаше 1
  • повије 2
  • повикаше 2
  • повисока 1
  • повисоке 1
  • повисоки 1
  • повисоког 1
  • повиче 1
  • повиша 1
  • повластице 1
  • повлачити 2
  • повод 1
  • повода 1
  • поводљиви 1
  • повољном 1
  • поврати 3
  • повратка 1
  • повратку 4
  • повраћајући 1
  • повраћаше 1
  • повредио 1
  • поврх 1
  • Поврх 1
  • површину 1
  • повуку 1
  • повуче 8
  • повучена 1
  • повучени 1
  • погађа 3
  • погађајући 1
  • погађања 1
  • погађање 1
  • погаче 1
  • погашена 1
  • погибао 3
  • погибаон 1
  • Погибаона 1
  • погибаоне 1
  • погибија 2
  • погибли 3
  • Погибох 1
  • погине 2
  • погини 1
  • погинуо 1
  • погинути 3
  • Погинућемо 1
  • Погинућеш 2
  • поглавара 1
  • поглавито 1
  • ПОГЛАВЉЕ 28
  • поглед 16
  • Погледа 1
  • погледа 28
  • погледавши 1
  • Погледај 1
  • погледаног 1
  • погледати 2
  • погледи 1
  • погледом 7
  • погледу 5
  • погнувши 1
  • погодбама 1
  • погодбе 1
  • погоди 1
  • погодио 1
  • погодити 2
  • погођен 2
  • Погони 1
  • погони 2
  • поготово 1
  • погребена 1
  • погребоше 1
  • погрешио 1
  • погружен 1
  • погружени 1
  • погубим 1
  • погубимо 1
  • погубише 1
  • под 49
  • Под 5
  • пода 2
  • подавити 1
  • Подалеко 1
  • подалеко 4
  • подвеза 1
  • подвијајући 1
  • подвојеност 1
  • подвргао 1
  • подговори 1
  • подграђа 1
  • Подграђе 2
  • подграђе 3
  • подграђем 1
  • подгриза 3
  • подели 1
  • поделисте 1
  • подељен 1
  • подељена 1
  • подземног 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 2
  • подигнут 2
  • подигнута 1
  • подигнуте 1
  • подигнути 1
  • подигнутој 1
  • подиђе 2
  • подиђоше 1
  • подиже 6
  • Подижи 1
  • подижу 1
  • подизала 1
  • подизао 2
  • подилази 1
  • Подићи 1
  • подједнако 2
  • подлакћене 1
  • подлеже 1
  • подлогом 1
  • подметну 1
  • подметнуту 1
  • подмлади 1
  • подне 3
  • подневши 1
  • поднети 1
  • подносисмо 1
  • подобре 1
  • подржавали 1
  • подржи 1
  • подсети 1
  • подсећајући 1
  • подстак 1
  • поду 1
  • подуже 4
  • подужих 1
  • подужом 1
  • Подунавља 1
  • Подунављу 2
  • подупрти 1
  • подухну 1
  • Пође 1
  • пође 28
  • пођем 2
  • пођеш 2
  • пођи 1
  • пођосмо 1
  • Пођох 1
  • пођоше 11
  • пожелео 2
  • пожури 8
  • пожурио 1
  • пожурисмо 1
  • пожурише 1
  • позабави 1
  • позади 4
  • Позва 1
  • позва 14
  • позвала 3
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвани 1
  • позвано 1
  • позвао 1
  • позвати 2
  • Позвах 1
  • поздрав 2
  • поздрава 2
  • поздрави 5
  • поздравивши 1
  • Поздравивши 1
  • поздравио 1
  • поздравише 1
  • поздрављајући 1
  • Поздрављам 1
  • позив 7
  • позива 3
  • позивајући 1
  • позивао 1
  • позиваху 1
  • позиваше 2
  • позлаћене 1
  • позлаћени 1
  • позна 1
  • познавање 2
  • познавао 2
  • познавати 1
  • познаваше 4
  • познаде 8
  • Познадоше 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • познала 1
  • познаник 1
  • познао 1
  • Познао 1
  • познат 1
  • позната 1
  • познате 1
  • познати 3
  • познатим 2
  • познато 2
  • познатог 1
  • познатом 2
  • познату 1
  • позних 1
  • позове 1
  • позовеш 1
  • поиска 1
  • поискаше 1
  • појава 3
  • појави 3
  • појављивали 1
  • појавом 1
  • појаса 1
  • појасом 2
  • појахати 1
  • појача 1
  • појачала 1
  • појачано 1
  • појачу 1
  • поједине 3
  • појединих 3
  • Појезда 1
  • Појезде 1
  • појми 1
  • покадшто 3
  • покаже 2
  • покажем 2
  • показа 11
  • показати 2
  • показиваше 1
  • показујући 3
  • покаја 1
  • Покајани 1
  • покајао 1
  • покајати 1
  • покаје 1
  • покајнички 1
  • покашто 1
  • поквари 1
  • покварити 2
  • покидале 1
  • поклапно 1
  • поклисар 1
  • Поклисар 2
  • поклисара 1
  • поклисаре 1
  • поклон 1
  • поклоне 2
  • Поклони 1
  • поклони 16
  • поклонивши 1
  • поклоним 1
  • поклонима 1
  • поклонио 1
  • поклонити 2
  • поклонише 1
  • поклоном 1
  • поклону 1
  • поклоњену 1
  • поклоњење 1
  • поклоп 1
  • поклопи 1
  • покој 2
  • покојни 3
  • покојник 1
  • покојникове 1
  • покојнима 1
  • покојног 5
  • покојном 1
  • поколебан 1
  • покоран 2
  • покорити 1
  • покориш 1
  • покорност 1
  • покошкаше 1
  • покрај 1
  • покрет 2
  • покрете 1
  • покретима 2
  • покретним 1
  • покретом 1
  • покрету 1
  • покри 1
  • покрива 1
  • покривала 1
  • покривао 2
  • покривач 1
  • покриваше 2
  • покривени 1
  • покривено 1
  • покупи 1
  • покуша 1
  • покушава 1
  • пола 8
  • полагало 1
  • полагано 1
  • полагаху 2
  • полажу 1
  • полазак 2
  • полазе 2
  • полазећи 1
  • Полазећи 1
  • полази 1
  • полазили 1
  • полазило 1
  • полазио 2
  • полазити 1
  • полако 2
  • поласка 1
  • поласком 1
  • полеже 1
  • полете 1
  • полети 1
  • поли 1
  • половина 3
  • половине 3
  • половину 3
  • положај 1
  • положаја 1
  • положена 1
  • положи 1
  • положио 2
  • положише 1
  • полока 1
  • полубудна 1
  • полуге 1
  • полугласно 4
  • полуде 1
  • полукругу 1
  • полукруну 1
  • полусамостално 1
  • полутама 1
  • полутами 1
  • поља 6
  • пољана 1
  • поље 5
  • пољем 2
  • пољу 5
  • пољуби 12
  • пољубим 1
  • пољубише 2
  • пољупцем 1
  • помагао 2
  • помагати 2
  • помагача 2
  • помаже 1
  • помажући 1
  • помало 3
  • помамни 1
  • помамно 1
  • помељара 1
  • помен 1
  • помена 1
  • Помену 1
  • помену 4
  • поменута 1
  • поменуте 1
  • помете 4
  • пометено 1
  • помеша 1
  • помеше 1
  • помисао 1
  • помисли 3
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помицаше 1
  • помишљао 1
  • помогавши 1
  • помогао 1
  • помогне 3
  • помогнем 2
  • помогнеш 1
  • поможе 2
  • помози 1
  • Помози 2
  • помолила 1
  • помолити 1
  • помолише 1
  • помоћ 12
  • помоћи 17
  • помоћници 1
  • помоћу 2
  • помрчина 2
  • помрчини 3
  • понавља 1
  • понављао 1
  • понајпре 2
  • поневши 1
  • понегова 1
  • понекад 2
  • понеких 1
  • понеко 2
  • понео 7
  • понесе 2
  • понесем 1
  • понети 2
  • Понећеш 1
  • понеше 1
  • пониче 1
  • понова 1
  • понови 9
  • поново 12
  • понор 1
  • понос 3
  • поноса 2
  • поносит 1
  • поносити 1
  • поноснијим 1
  • поносом 2
  • поносу 2
  • поноћ 1
  • поноћи 1
  • понуди 1
  • понудише 1
  • понуду 1
  • поодавно 4
  • попе 2
  • пописа 1
  • Пописаће 1
  • поплави 1
  • поплашен 2
  • поплаши 1
  • поплашише 1
  • поплешена 1
  • поплочани 1
  • попне 1
  • попреко 2
  • попусти 1
  • попустила 1
  • попустили 1
  • попустити 1
  • порабаћени 1
  • порабоћен 1
  • порабоћени 1
  • порабоћеној 1
  • поражена 1
  • Поражена 1
  • порази 2
  • поразом 1
  • поразу 1
  • Поред 1
  • поред 36
  • поређа 1
  • поређане 2
  • поређаним 1
  • поремећен 1
  • поремећене 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 5
  • порте 1
  • Порука 1
  • порука 2
  • поруке 3
  • поруку 7
  • поруменела 1
  • поручити 1
  • поручује 2
  • Порушио 1
  • посаветовати 1
  • посаветују 1
  • посада 1
  • посаде 1
  • посаду 1
  • посађене 1
  • посао 9
  • посведочити 1
  • посвећена 2
  • поседаше 1
  • поскакивати 1
  • посла 13
  • посланик 3
  • посланика 1
  • посланике 3
  • Посланици 1
  • посланици 5
  • посланицима 1
  • посланством 1
  • посланству 1
  • послао 2
  • послати 1
  • После 12
  • после 63
  • последица 1
  • последицама 1
  • последице 1
  • последња 3
  • последње 6
  • последњег 1
  • Последњег 1
  • последњем 3
  • последњи 8
  • последњим 2
  • последњих 5
  • послова 2
  • пословања 1
  • пословањем 1
  • послове 3
  • пословима 4
  • послом 4
  • послу 9
  • послуге 1
  • послугу 2
  • послужи 2
  • послужим 1
  • послужио 1
  • послужити 2
  • послушај 1
  • Послушајмо 1
  • послушам 1
  • послушасмо 1
  • посматрајући 1
  • посматраше 2
  • посна 1
  • поспеши 1
  • посраме 1
  • посред 1
  • посредници 1
  • посрнуо 1
  • поста 4
  • постави 1
  • поставише 1
  • постављен 1
  • постављена 1
  • постављену 1
  • поставши 2
  • постаде 5
  • постајаше 1
  • постао 1
  • постеље 1
  • постељи 4
  • постељу 1
  • постигао 3
  • постидна 1
  • постиже 1
  • постоја 1
  • постојано 1
  • постојаности 1
  • постојаху 1
  • постоје 1
  • постоји 1
  • постољем 1
  • пострижник 1
  • Пострижник 1
  • поступак 1
  • поступаше 1
  • поступи 1
  • Поступовић 8
  • Поступовића 3
  • Поступовићем 2
  • Поступовићу 2
  • посуђе 1
  • посут 1
  • посуту 1
  • Потада 1
  • потаји 2
  • потаманити 1
  • потврђивања 1
  • потврђиваху 1
  • потврђује 2
  • потегнете 1
  • потегнути 1
  • потеже 1
  • потече 1
  • потисне 1
  • потиче 1
  • поткопан 1
  • поткопани 1
  • потмула 1
  • потмулим 1
  • поток 2
  • потока 1
  • потоње 1
  • потоњем 1
  • потоњих 2
  • поточић 1
  • поточића 1
  • потпаљен 1
  • потпуна 1
  • потпуно 1
  • потражи 3
  • потражише 1
  • потргнути 1
  • потреба 1
  • потребама 1
  • потреби 1
  • потребна 1
  • потребно 4
  • потреса 1
  • потресао 1
  • потресен 1
  • потресена 2
  • потресени 1
  • потресено 2
  • потрошио 1
  • потрчати 1
  • потрчи 1
  • потхвати 2
  • потчини 1
  • потчињава 1
  • поћерке 1
  • поћи 5
  • поћута 1
  • Поћута 1
  • поуздан 2
  • поуздана 1
  • поуздане 1
  • поуздани 7
  • поузданим 2
  • поузданих 1
  • поуздано 4
  • поузданог 3
  • поузданом 1
  • поуздања 2
  • поуздање 2
  • поумили 1
  • похвалио 1
  • похвалити 1
  • похвално 1
  • похвалу 1
  • похита 12
  • похитају 1
  • похитала 1
  • похитасмо 1
  • похитати 2
  • поход 1
  • похода 6
  • походе 4
  • походи 2
  • походим 1
  • походио 3
  • Походисмо 1
  • походити 1
  • походу 2
  • похођења 1
  • похођење 1
  • почађала 1
  • почасти 1
  • поче 32
  • почела 4
  • почели 1
  • почео 2
  • почесмо 1
  • почетак 1
  • почети 1
  • почетка 3
  • почетку 2
  • почетна 1
  • почетог 1
  • почех 1
  • почеше 15
  • починак 1
  • почињао 1
  • почињаше 1
  • почиње 6
  • почињу 4
  • почињући 1
  • Почињући 1
  • почне 6
  • почну 1
  • пошао 5
  • пошира 2
  • поширока 1
  • пошли 1
  • пошље 2
  • поштеним 1
  • поштено 2
  • пошто 3
  • прав 3
  • права 3
  • правда 1
  • правдања 1
  • правдање 1
  • правди 1
  • правећи 1
  • прави 3
  • правила 1
  • правично 1
  • право 33
  • правога 1
  • правом 1
  • праву 1
  • правцем 1
  • прага 1
  • прагу 3
  • празна 2
  • празне 1
  • празни 1
  • празник 1
  • празника 1
  • празнично 1
  • празноваше 1
  • празну 1
  • празорја 1
  • празорје 1
  • праменом 1
  • прамење 1
  • праскало 1
  • прати 3
  • пратилац 5
  • пратиља 1
  • пратиљом 1
  • пратиоца 3
  • пратиоцем 2
  • пратиоци 3
  • пратиоцу 2
  • пратња 1
  • пратње 1
  • пратњи 1
  • пратњом 7
  • пратњу 1
  • праћаше 1
  • праћен 1
  • праћени 1
  • прах 1
  • прашта 4
  • праштала 1
  • праштам 1
  • прашташе 1
  • прва 9
  • Прве 1
  • прве 5
  • првенство 1
  • први 19
  • Први 5
  • првим 3
  • првима 1
  • првина 1
  • првих 3
  • ПРВО 2
  • Прво 4
  • прво 9
  • првог 4
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 7
  • првоме 1
  • прву 3
  • пре 40
  • пребегне 1
  • пребледеле 1
  • пребола 1
  • преболан 1
  • пребродила 1
  • превагне 1
  • превагнути 1
  • превагу 2
  • превали 1
  • Превалца 3
  • Превалцу 1
  • преваљује 1
  • превара 1
  • преварен 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварити 1
  • превесом 1
  • превесу 1
  • превисока 1
  • превисоке 1
  • Превисоки 1
  • превисоком 1
  • превлачити 1
  • преводника 2
  • преврте 1
  • превртљивог 1
  • превучена 1
  • превучене 1
  • прегажене 1
  • прегазити 1
  • прегибу 1
  • прегледати 1
  • прегледаше 1
  • преговоре 1
  • преграда 1
  • прегрши 1
  • пред 78
  • Пред 8
  • преда 5
  • предаваше 1
  • предаде 4
  • предај 1
  • предају 1
  • предам 1
  • предана 1
  • преданошћу 1
  • предао 1
  • предати 3
  • предаћу 1
  • предахну 1
  • предвиђала 1
  • предива 1
  • предижући 1
  • предлога 1
  • предмета 1
  • предњачити 1
  • предњи 1
  • предрасуде 1
  • предсобља 1
  • представник 1
  • предузе 1
  • предузео 1
  • предусрете 1
  • предусрећу 1
  • пређашње 1
  • пређашњег 2
  • пређашњем 1
  • пређашњи 3
  • Пређе 1
  • пређе 4
  • пређосмо 1
  • пређох 1
  • пређоше 3
  • преживех 1
  • преживиш 1
  • презимена 1
  • прекаљеним 1
  • прекаљеном 1
  • прекидајући 1
  • прекидали 1
  • прекиде 6
  • прекине 1
  • прекинули 1
  • прекинуо 1
  • преклиње 1
  • преко 65
  • Преко 7
  • прекоморске 1
  • прекорачити 1
  • прекори 1
  • прекорно 1
  • прекрете 1
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 4
  • прекрстивши 2
  • прекрстимо 3
  • прекрстио 1
  • прекрхају 1
  • прекрштеним 1
  • прелазећи 1
  • Прелазећи 2
  • Прелазили 1
  • Прелазио 1
  • прелетеше 1
  • прелеће 1
  • прелећу 2
  • прели 1
  • преливала 1
  • преливаше 1
  • прелише 1
  • прелома 1
  • преломити 1
  • према 31
  • премалеће 2
  • премда 1
  • премеравајући 1
  • преминуо 1
  • премирала 1
  • премишљајући 1
  • премишљања 1
  • премишљао 1
  • Премишљао 1
  • премишљати 2
  • премишљах 1
  • пренагли 1
  • пренагљено 1
  • пренесе 1
  • преноћиште 1
  • прену 8
  • пренути 1
  • преобилато 1
  • преодеваху 1
  • преокрет 1
  • препаде 2
  • преписивати 1
  • преплашен 1
  • преплашена 2
  • преплашених 1
  • преплашила 1
  • преплет 1
  • преплетао 1
  • преплете 1
  • преплети 2
  • преплиташе 1
  • препокрије 1
  • преполови 1
  • препрате 1
  • препрека 1
  • препреке 1
  • препун 1
  • препуно 1
  • преров 1
  • прерушен 1
  • прерушио 1
  • пресвете 1
  • Пресвиште 1
  • пресеца 1
  • пресече 1
  • пресечена 1
  • прескакао 1
  • прескакати 1
  • пресретне 1
  • престаде 3
  • престадоше 1
  • престајаше 1
  • престали 1
  • престани 1
  • престати 1
  • престо 3
  • престолом 1
  • престолу 3
  • престоља 4
  • престоље 2
  • престољу 1
  • престоница 2
  • престонице 2
  • престоници 2
  • престоницу 3
  • престравио 3
  • престравише 1
  • престрављена 1
  • пресуду 1
  • претвори 1
  • претећи 1
  • претио 1
  • претити 2
  • претке 1
  • преткосовска 1
  • претргла 1
  • претрну 2
  • претрпела 1
  • претурило 1
  • прећута 2
  • преухитрена 1
  • преухитри 2
  • преухитрила 1
  • преухитрили 1
  • преухитрити 1
  • прехрањују 1
  • прецвета 1
  • пречага 1
  • пречагу 1
  • пречисте 1
  • Пречисте 1
  • пречистимо 1
  • Прешавши 2
  • прешао 4
  • Прешева 5
  • Прешево 6
  • Прешевом 2
  • прешевска 2
  • прешевске 1
  • Прешевски 1
  • прешевски 2
  • прешевско 1
  • прешевског 2
  • прешевском 1
  • Прешеву 4
  • прешла 1
  • прешли 1
  • пржаше 1
  • При 2
  • при 21
  • прибави 1
  • прибери 1
  • приберу 1
  • приби 1
  • прибирању 1
  • прибираше 2
  • приближавало 1
  • приближавање 1
  • Приближивши 1
  • приближујући 1
  • Приближујући 1
  • прибојавати 1
  • прибором 1
  • прибра 7
  • прибравши 1
  • прибрана 1
  • прибране 1
  • прибрано 1
  • прибрању 1
  • прибрати 1
  • приведе 1
  • привезаше 1
  • привремено 1
  • пригуши 1
  • придигао 1
  • придобије 1
  • придође 1
  • придржа 2
  • придржавајући 1
  • придржавана 1
  • придржаваше 1
  • придржати 1
  • Придруже 1
  • придружи 1
  • Придружи 1
  • придружити 1
  • придружише 1
  • Приђе 1
  • приђе 20
  • приђоше 1
  • прижегнуте 1
  • призиваше 1
  • признавањем 1
  • признаје 1
  • признајем 1
  • признала 1
  • признања 1
  • признање 1
  • признао 1
  • признаше 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 5
  • пријатељем 1
  • пријатељи 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељом 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 1
  • пријатељству 1
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 9
  • Пријезда 5
  • Пријезде 2
  • Пријездина 1
  • Пријезду 1
  • пријема 1
  • пријему 1
  • приклони 1
  • приклонили 1
  • прикопча 1
  • прикопчаној 1
  • прикрити 1
  • прикупи 2
  • прикупио 1
  • прикупљати 1
  • прикучи 1
  • прилажаху 1
  • прилажаше 2
  • прилегне 1
  • прилика 7
  • приликама 1
  • прилике 9
  • прилику 3
  • прилици 5
  • прилична 1
  • приличних 1
  • прилично 11
  • приличну 1
  • прилог 2
  • Примајући 1
  • примаше 1
  • пример 1
  • примеру 1
  • прими 10
  • Примивши 1
  • примила 2
  • примио 5
  • примити 2
  • примиш 1
  • примљени 1
  • приморског 1
  • приморскога 1
  • принела 1
  • принело 1
  • принесе 1
  • приносу 1
  • принуди 1
  • принудити 1
  • припада 3
  • припадало 2
  • припадах 1
  • припадаше 1
  • припаливши 1
  • припало 1
  • припева 1
  • припет 1
  • припето 1
  • припетој 1
  • припитомљено 1
  • приповедања 1
  • приповедати 1
  • приповедаш 1
  • приповест 1
  • припојен 1
  • припоји 1
  • приправан 1
  • Приправи 1
  • припремале 1
  • припреме 1
  • припремити 1
  • природа 2
  • природе 1
  • присајединити 1
  • присебне 1
  • присебног 1
  • присебност 1
  • присенка 1
  • присети 1
  • Прискачући 1
  • прискочи 3
  • прислушкиваше 1
  • приспе 2
  • приста 4
  • пристав 1
  • пристава 1
  • пристаде 3
  • пристадоше 1
  • пристајем 1
  • пристаништа 3
  • Пристаниште 1
  • пристаниште 2
  • Пристаништу 1
  • пристаништу 2
  • пристао 1
  • пристати 5
  • приступ 1
  • приступа 1
  • притврђујући 1
  • притеже 2
  • притећи 1
  • притискивала 1
  • притиснуте 1
  • притиште 1
  • притрчаше 1
  • прићи 2
  • прихвати 20
  • прихватила 1
  • прихватим 1
  • прихватиш 1
  • прихватише 1
  • Прича 1
  • прича 2
  • причају 1
  • Причају 1
  • причајући 1
  • Причање 2
  • причати 2
  • причаш 1
  • Причаше 2
  • причаше 5
  • приче 1
  • причека 1
  • причекам 1
  • причини 1
  • причињаваше 1
  • причувати 1
  • пришивене 1
  • Приштини 1
  • пркосно 3
  • прне 1
  • пробавља 1
  • пробајући 1
  • пробати 1
  • пробаше 1
  • проби 1
  • пробија 2
  • пробијати 1
  • пробије 1
  • пробираше 1
  • пробих 1
  • прободе 1
  • пробудих 1
  • проведе 1
  • проведоше 1
  • провели 1
  • провириваше 1
  • проводила 1
  • проводим 1
  • проводио 1
  • провреле 1
  • проговори 18
  • проговорише 1
  • прогонити 1
  • продаваца 1
  • продавницама 1
  • продавнице 2
  • продавци 1
  • продавцима 1
  • продаду 1
  • Продаја 1
  • продају 2
  • продирања 1
  • Продужи 1
  • продужи 9
  • продужише 2
  • прође 18
  • Прође 2
  • прођоше 1
  • Прођоше 4
  • прођу 1
  • прожене 1
  • проженути 1
  • прожетог 1
  • проживе 1
  • проживео 1
  • прозбори 14
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозору 3
  • пројашу 1
  • пројурише 1
  • проклество 2
  • Проклет 3
  • проклета 2
  • проклетства 1
  • проклињући 1
  • прокрада 1
  • пролажаху 1
  • пролаз 2
  • пролаза 1
  • Пролазећи 1
  • пролазећи 2
  • пролази 3
  • пролазила 1
  • пролазило 1
  • пролазима 1
  • пролазио 1
  • пролазом 2
  • пролазу 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • пролећем 1
  • проли 1
  • Проли 1
  • пролива 1
  • проливена 1
  • Проливена 1
  • проливене 1
  • пролили 1
  • пролило 1
  • пролио 1
  • пролити 1
  • пролокала 1
  • промаче 1
  • промена 2
  • промени 2
  • променила 1
  • променише 1
  • промену 1
  • промере 1
  • промисао 1
  • промишљен 1
  • пронесе 2
  • проношаху 1
  • проношење 1
  • пропац 1
  • проплака 1
  • пропне 1
  • пропојао 1
  • пропусти 2
  • пропустише 1
  • пропуштају 1
  • прорицала 1
  • прорицаху 1
  • пророк 1
  • пророчица 1
  • пророчице 1
  • пророчким 1
  • проседом 1
  • просенице 1
  • просечен 1
  • просипаше 1
  • прославе 1
  • прослави 1
  • прославим 1
  • проспавао 1
  • проспе 1
  • Просте 1
  • прости 2
  • простирка 1
  • просто 3
  • просторије 1
  • простр 1
  • пространог 2
  • пространој 1
  • пространом 2
  • пространству 1
  • пространу 2
  • просула 1
  • просуо 1
  • прота 1
  • протеже 3
  • против 23
  • противи 1
  • противила 1
  • противни 1
  • противник 1
  • противника 1
  • противнику 1
  • противној 1
  • протовистијар 6
  • протовистијара 3
  • протовистијарево 1
  • протовистијару 1
  • протовистијерева 1
  • протомајстором 1
  • протумачити 1
  • проћи 6
  • проучио 1
  • Прохора 3
  • процветати 1
  • процени 1
  • процепу 2
  • прочита 4
  • Прочитавши 2
  • прочитала 1
  • прочитао 1
  • прошао 3
  • прошапта 1
  • прошла 1
  • прошле 1
  • Прошле 1
  • прошли 2
  • прошлим 1
  • прошло 2
  • Прошло 2
  • прошлог 1
  • прошлост 1
  • ПРОШЛОСТИ 1
  • прошлости 3
  • прса 2
  • прсију 2
  • прсима 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстење 1
  • прстију 1
  • прстима 1
  • прстом 1
  • пртеним 1
  • пружа 5
  • пружала 1
  • пружале 1
  • пружам 1
  • пружао 3
  • пруже 1
  • пружи 11
  • пружила 1
  • пружим 1
  • пружити 3
  • прута 1
  • прутем 1
  • прутић 2
  • прутића 1
  • прућа 1
  • Пруће 2
  • пудљиви 1
  • пукотина 1
  • пукотине 2
  • пукотину 1
  • Пун 1
  • пун 4
  • пуна 7
  • пуне 4
  • пуни 1
  • пуним 3
  • пуних 3
  • пуно 3
  • пуној 1
  • пуном 3
  • пупољак 1
  • пургарима 1
  • пургарска 1
  • пургарским 1
  • пургарског 1
  • пуст 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • пусти 7
  • пустивши 1
  • Пустивши 1
  • пустила 1
  • пустили 1
  • пустимо 1
  • Пустисмо 1
  • Пустите 1
  • пустити 3
  • Пустих 1
  • Пустише 1
  • пусто 2
  • Пут 4
  • пут 56
  • пута 35
  • путевима 1
  • Путем 1
  • путем 13
  • пути 1
  • путник 6
  • путника 1
  • путникову 1
  • путником 2
  • путници 2
  • путнички 1
  • путничку 2
  • путно 1
  • путовања 2
  • путовање 2
  • путовањем 1
  • путовању 1
  • путовао 3
  • путовати 4
  • путови 1
  • путу 18
  • путује 1
  • путујем 1
  • Путујући 1
  • пуцало 1
  • пуцетима 1
  • пуцима 3
  • пуцкарањем 1
  • пуче 2
  • пуштали 1
  • пушташе 2
  • пуштен 1
  • Пшињског 1
  • работају 1
  • работам 1
  • работнике 1
  • работници 1
  • раван 5
  • равни 5
  • равница 1
  • равницу 3
  • рад 6
  • рада 5
  • раде 2
  • ради 23
  • радије 2
  • РАДИКАЛНА 1
  • радила 1
  • радило 1
  • радим 2
  • радимо 1
  • Радин 1
  • радио 4
  • радити 4
  • Радич 52
  • Радича 11
  • Радичев 1
  • Радичева 1
  • Радичеви 1
  • Радичевим 2
  • Радичево 2
  • Радичевој 2
  • Радичеву 1
  • Радичем 6
  • Радичу 11
  • радници 1
  • радња 1
  • радње 1
  • радњом 1
  • радо 17
  • радоваше 1
  • радознала 2
  • радом 3
  • Радослав 32
  • Радослава 3
  • Радослављев 1
  • Радослављеве 1
  • Радослављевим 1
  • Радослављевих 1
  • Радославом 2
  • Радославу 3
  • радосно 1
  • Радост 1
  • радост 2
  • радости 3
  • раду 3
  • радује 1
  • радујем 3
  • рађаху 1
  • рађаше 2
  • ражалостила 1
  • ражаљенога 1
  • ражљути 1
  • разабирам 1
  • разабра 1
  • разабрати 2
  • разазнаваше 1
  • разазнати 1
  • разасуле 1
  • разбере 2
  • разбереш 1
  • разби 2
  • разбије 1
  • разбијем 1
  • разбирајући 1
  • Разбирајући 1
  • разбирам 1
  • разбирање 1
  • разбирао 1
  • Разбирао 1
  • разбираше 1
  • разбити 2
  • разбише 1
  • разбојишта 2
  • разбојиште 5
  • разбојиштима 1
  • разборитошћу 1
  • разведравају 1
  • развесели 1
  • развеселити 1
  • разви 3
  • развијају 1
  • развије 1
  • развијених 1
  • развио 2
  • развлачећи 1
  • разврсташе 1
  • развуче 2
  • разгледањем 1
  • разгледати 1
  • разгледаше 1
  • разгневи 1
  • разговарају 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговараше 2
  • разговор 6
  • разговора 3
  • разговоре 5
  • разговори 1
  • разговорна 1
  • разговорних 1
  • разговорно 1
  • разговору 8
  • разгони 3
  • разгонивши 1
  • разгонило 1
  • разгоним 1
  • разгонио 1
  • Разгонисмо 1
  • разгореше 1
  • разгреја 1
  • разгрну 1
  • разданак 1
  • раздани 1
  • Разданило 1
  • раздвојен 1
  • Раздели 1
  • раздељене 1
  • Раздраган 1
  • раздраган 2
  • раздражена 2
  • раздражи 2
  • раздражити 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 1
  • разилазити 1
  • разишли 1
  • разлаже 1
  • разлегати 1
  • разлегаше 1
  • разлеже 1
  • разливала 1
  • разливало 1
  • разливао 1
  • разлике 1
  • разликовати 2
  • различита 1
  • различите 2
  • различитим 1
  • разлог 1
  • разлога 1
  • разлоге 1
  • разлогом 1
  • разлозима 1
  • разломити 1
  • размаженоме 1
  • размакнувши 1
  • размакнута 1
  • размакнуте 1
  • размаче 1
  • разметне 1
  • размештени 1
  • размимоишао 1
  • размирице 1
  • размишља 1
  • размишљајући 1
  • размишљати 1
  • размишљаше 1
  • размрсити 1
  • размршаје 1
  • разнесе 4
  • разнеше 1
  • разним 2
  • разноси 1
  • разносио 2
  • разорава 1
  • разорено 1
  • разори 1
  • разочараном 1
  • разочарење 1
  • разредиле 1
  • разређено 1
  • разређену 2
  • разређивати 1
  • разређује 1
  • разрезану 1
  • разрезом 1
  • разриканог 1
  • разрогачи 1
  • разруши 1
  • разрушила 1
  • разумевајући 1
  • разумеде 2
  • разумеју 1
  • Разумеју 1
  • разумем 1
  • разумети 2
  • раја 1
  • рајском 1
  • рају 1
  • рака 1
  • ракије 1
  • ракови 1
  • рамао 1
  • раме 2
  • рамена 4
  • рамену 1
  • рамље 1
  • рамски 1
  • рана 1
  • ране 3
  • ранија 2
  • раније 8
  • ранијег 1
  • ранијега 1
  • ранијем 1
  • ранијих 1
  • рано 10
  • Рано 2
  • раном 3
  • рану 1
  • рањен 2
  • рањена 1
  • Рањена 1
  • рањене 2
  • Рањеник 1
  • рањеника 1
  • рањенику 1
  • рањено 1
  • расани 1
  • расветљаваше 1
  • расејана 1
  • расејано 1
  • расечена 1
  • Расини 1
  • расински 1
  • Расину 1
  • расипала 1
  • расипати 1
  • раскида 1
  • раскидају 1
  • раскиде 1
  • раскинути 2
  • расклони 2
  • расклопише 1
  • расковник 2
  • раскомадаше 1
  • раскопчана 1
  • раскопчану 1
  • раскрснице 1
  • раскрсницу 1
  • раскрстимо 1
  • раскршћа 1
  • раскршће 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • расло 1
  • распаљивати 1
  • распели 1
  • распетијем 1
  • распитиваше 1
  • распитујући 1
  • распознати 1
  • располагао 1
  • расположен 1
  • расположена 2
  • распра 1
  • расправа 1
  • расправи 1
  • расправио 1
  • расправити 1
  • расправља 1
  • расправљати 1
  • распре 1
  • распрећем 1
  • распрострањавају 1
  • распростре 1
  • распучавати 1
  • распуштене 1
  • раст 1
  • Раста 1
  • раста 7
  • растављаху 1
  • растадоше 1
  • растајао 1
  • растанку 2
  • растањује 1
  • Растворивши 1
  • Растић 2
  • Растића 1
  • растова 1
  • растове 1
  • растовог 1
  • растом 2
  • растржу 1
  • растрзати 1
  • расту 1
  • растужио 1
  • растући 1
  • расу 1
  • расула 1
  • расута 2
  • расуте 1
  • расути 1
  • расутим 1
  • расутима 1
  • расутих 1
  • расцвета 1
  • расцветале 1
  • рата 1
  • ратни 1
  • ратник 6
  • ратника 4
  • ратнике 1
  • ратнику 1
  • Ратници 1
  • ратницима 2
  • ратничког 2
  • ратничком 1
  • ратно 1
  • ратовао 1
  • рату 1
  • рачваста 1
  • рачуна 1
  • рачунао 1
  • рачунара 1
  • рачуни 1
  • рачуном 1
  • рашта 3
  • рашчисти 1
  • ребарца 1
  • ребрима 1
  • ред 4
  • реда 6
  • редова 1
  • редове 2
  • редови 5
  • редовима 2
  • редом 2
  • реду 5
  • ређе 2
  • ређи 1
  • режући 1
  • рекавши 1
  • рекао 5
  • реке 4
  • рекла 4
  • рекли 1
  • рекло 2
  • рекосмо 1
  • рекох 12
  • Рекох 6
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реку 1
  • реметило 1
  • реметио 1
  • репоње 1
  • Ресава 2
  • Ресаве 1
  • Ресави 1
  • Ресавом 1
  • ресавски 1
  • ресавских 1
  • ретким 1
  • ретко 1
  • ретком 1
  • рећи 25
  • Реци 1
  • реци 2
  • Реч 1
  • реч 19
  • Рече 1
  • рече 120
  • речем 3
  • речене 1
  • реченицом 1
  • речено 1
  • речеш 1
  • речи 30
  • речима 9
  • речитошћу 1
  • речица 2
  • речице 2
  • речју 2
  • рибама 1
  • Рибари 1
  • рибару 1
  • рибе 1
  • рибом 1
  • риђа 1
  • риђи 1
  • риза 2
  • ризе 1
  • ризницама 1
  • ризнице 1
  • ризници 1
  • ризничар 3
  • ризничара 1
  • ризничарева 1
  • ризу 1
  • рикну 2
  • римске 1
  • ритери 1
  • ритерско 1
  • робе 1
  • робује 1
  • ров 9
  • рова 10
  • Ровинама 2
  • ровови 1
  • ровом 1
  • рову 2
  • рог 3
  • рога 1
  • рогате 1
  • рогозом 1
  • рогозу 1
  • род 2
  • рода 5
  • роди 1
  • родитељ 2
  • родитеља 2
  • родитељу 2
  • родним 1
  • роду 3
  • рођак 1
  • рођака 2
  • рођена 2
  • рођени 1
  • рођену 1
  • РОМАН 1
  • ронити 1
  • ропства 3
  • роса 1
  • росе 1
  • рубац 2
  • рубови 1
  • рубом 1
  • рудника 1
  • Рудника 1
  • ружа 2
  • ружан 1
  • руже 4
  • ружи 1
  • ружице 1
  • ружичаста 1
  • ружичасте 1
  • ружичастих 1
  • ружне 1
  • ружно 2
  • рука 3
  • рукав 2
  • рукаве 1
  • рукави 1
  • рукавима 2
  • рукама 21
  • Руке 2
  • руке 37
  • рукнуше 1
  • руковао 1
  • руковаше 1
  • Руковаше 1
  • руком 38
  • руку 44
  • румен 6
  • румена 4
  • румени 2
  • рупници 2
  • рупницима 1
  • рупничке 1
  • рупнички 1
  • рупничког 2
  • рухо 1
  • руци 17
  • ручак 1
  • ручаоним 1
  • рушевина 1
  • руши 1
  • С 15
  • с 306
  • Са 16
  • са 314
  • сабљу 1
  • Сабор 1
  • сабор 8
  • сабора 3
  • саборисања 7
  • саборисање 2
  • саборисати 1
  • саборна 1
  • саборне 2
  • сабору 5
  • сабран 1
  • сабрати 1
  • сав 4
  • Сава 3
  • Саве 1
  • савез 1
  • савезника 1
  • савезнике 1
  • савезничка 1
  • савезу 2
  • савест 2
  • савета 1
  • саветника 1
  • саветнике 1
  • саветовања 1
  • саветовању 1
  • саветом 1
  • саветује 1
  • саветују 1
  • саветујући 1
  • Сави 2
  • савија 2
  • савијајући 1
  • савијаше 1
  • савијен 1
  • савијеним 1
  • савијутка 1
  • савијутку 1
  • савлада 2
  • савладали 1
  • савладана 1
  • савладао 1
  • савладати 1
  • савлађиваше 1
  • савлађујући 2
  • Савом 1
  • Саву 2
  • сагледати 1
  • сагледаше 1
  • сагоре 1
  • сагорева 1
  • сагорелих 1
  • сагорети 1
  • Сагрешила 1
  • сагреших 1
  • Сад 22
  • сад 64
  • Сада 4
  • сада 80
  • садашњем 1
  • садржину 2
  • сажали 1
  • саже 4
  • сазва 3
  • сазвао 1
  • сазидао 1
  • сазна 2
  • сазнавању 1
  • сазнавати 1
  • Сазнавши 1
  • сазнаде 2
  • сазнала 2
  • сазнања 1
  • сазнањем 1
  • сазнао 2
  • сазнати 3
  • сазнаш 2
  • сазове 1
  • сазрело 1
  • сакован 1
  • сакри 2
  • сакриваше 2
  • сакривено 2
  • сакрије 1
  • сакрих 1
  • сакрише 1
  • сакровишта 1
  • сакровиште 1
  • Сам 2
  • сам 209
  • сама 27
  • саме 10
  • Сами 2
  • сами 4
  • самим 5
  • самлевена 1
  • само 103
  • Само 15
  • самовања 3
  • самовати 1
  • самог 6
  • самога 3
  • самој 2
  • самом 11
  • самостални 1
  • самосталних 1
  • самостанска 1
  • самоћу 1
  • самохвалисање 1
  • самртни 1
  • самртничкој 1
  • саму 3
  • самура 1
  • самуровину 1
  • самуром 3
  • сан 4
  • сана 1
  • саопштење 1
  • саопшти 1
  • Саса 1
  • саслуша 2
  • састављали 1
  • састављаху 1
  • састанака 1
  • састане 2
  • састанку 1
  • састану 1
  • састаше 1
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • саучешћа 1
  • сахну 1
  • сахранити 1
  • сахрањен 1
  • сачека 2
  • сачуван 1
  • сва 7
  • свагда 4
  • свадбовања 1
  • свађе 1
  • свађу 1
  • Свак 1
  • свака 4
  • сваке 2
  • Сваки 4
  • сваки 7
  • сваким 1
  • сваких 2
  • свако 4
  • сваког 6
  • свакога 3
  • свакој 1
  • свакојаке 2
  • сваком 3
  • свакоме 4
  • сваку 6
  • сване 1
  • свану 2
  • свачему 2
  • свашта 1
  • све 151
  • Све 21
  • свег 1
  • свега 22
  • сведок 3
  • сведоком 1
  • сведох 1
  • сведоци 1
  • сведочанством 1
  • сведочаше 1
  • свеједно 1
  • свеколиким 1
  • свела 1
  • Свемогућега 2
  • Свемоћни 1
  • свему 20
  • сверова 1
  • свесрдно 1
  • свет 14
  • Свет 4
  • света 16
  • Свете 1
  • свете 4
  • Свети 1
  • свети 4
  • светиље 1
  • светим 1
  • светиња 1
  • светити 2
  • светих 1
  • светковине 1
  • светковину 1
  • светла 2
  • светле 3
  • светлела 2
  • Светли 1
  • светли 2
  • светлије 1
  • светлији 1
  • Светлим 1
  • светлим 2
  • светлих 2
  • Светло 1
  • светло 2
  • светлог 1
  • светлога 1
  • Светлост 2
  • светлост 3
  • светлости 6
  • светлошћу 5
  • светлуцаве 1
  • светлуцају 1
  • светлуцаху 1
  • светљаху 1
  • светљаше 2
  • светњаку 1
  • светњаци 1
  • Светог 10
  • светога 2
  • Светој 1
  • Светом 1
  • светом 3
  • свету 7
  • свећама 1
  • свећином 1
  • свећицама 1
  • свећу 2
  • свечана 3
  • свечане 2
  • свечано 3
  • свечаном 2
  • свечаност 1
  • свечаности 1
  • свештенство 1
  • сви 18
  • Сви 3
  • свиди 1
  • свијамо 1
  • свијем 1
  • свикла 1
  • свиле 2
  • свилене 1
  • свиленим 2
  • свиленом 1
  • свило 1
  • свим 24
  • свима 12
  • свињског 1
  • свисне 1
  • свита 1
  • свите 1
  • свитом 2
  • свих 17
  • свлада 1
  • сво 1
  • свог 6
  • свога 54
  • свода 1
  • сводови 2
  • сводовима 2
  • свој 27
  • своја 3
  • своје 93
  • својега 2
  • Својим 1
  • својим 66
  • својима 6
  • својина 1
  • својих 18
  • својој 25
  • својом 40
  • своју 39
  • свом 10
  • своме 33
  • сврати 1
  • свратио 1
  • свратише 2
  • свраћа 5
  • свраћаш 1
  • свраћаше 1
  • Сврљиг 4
  • сврљишких 1
  • сврљишког 1
  • сврну 1
  • сврху 2
  • свршавао 1
  • свршеној 1
  • свршеном 3
  • свршетка 1
  • свршетком 1
  • свршетку 6
  • сврши 3
  • Свршивши 1
  • свршили 1
  • свршити 2
  • свршује 2
  • сву 3
  • свуда 14
  • Свуда 2
  • се 1496
  • себе 18
  • себи 21
  • севају 2
  • севаху 1
  • севера 1
  • северне 10
  • северним 1
  • северних 1
  • северно 4
  • северној 6
  • Северозападно 1
  • северозападној 1
  • северу 2
  • севну 1
  • седам 1
  • СЕДАМНАЕСТО 1
  • седе 5
  • Седела 1
  • седела 4
  • седеле 1
  • седели 1
  • седело 1
  • седео 8
  • седети 3
  • Седећи 1
  • седећи 3
  • Седи 2
  • седи 7
  • седина 1
  • седишта 6
  • седиште 2
  • седишту 1
  • СЕДМО 2
  • седне 1
  • седоше 3
  • сеђаху 1
  • сеђаше 2
  • сејо 1
  • секиром 1
  • села 1
  • селима 1
  • сем 1
  • сен 1
  • сени 1
  • сенка 3
  • Сенке 1
  • сенком 2
  • сенци 1
  • сестра 7
  • сестре 4
  • сестри 2
  • сестрића 1
  • сестриће 1
  • сестрићи 1
  • сестро 1
  • Сестро 2
  • сестру 3
  • Сети 1
  • сети 3
  • Сетите 1
  • сећам 1
  • сећања 2
  • сећању 3
  • сећао 1
  • сећати 1
  • Сећаш 1
  • сећаше 3
  • сечи 2
  • сечива 1
  • си 41
  • сива 1
  • сивом 1
  • сиђе 4
  • сиђи 1
  • сиђосмо 1
  • сиђоше 1
  • сијао 1
  • Сила 1
  • сила 6
  • силазак 1
  • силазе 1
  • силазити 1
  • силан 1
  • силаска 1
  • силе 5
  • сили 1
  • Силна 1
  • силне 3
  • силни 4
  • силнији 1
  • силних 1
  • Силно 1
  • силно 9
  • силној 1
  • Силном 1
  • силном 2
  • силом 2
  • силу 11
  • Син 1
  • син 9
  • сина 8
  • Синиша 96
  • Синише 3
  • Синиши 16
  • Синишин 1
  • Синишина 1
  • Синишином 1
  • Синишину 2
  • Синишом 11
  • Синишу 13
  • синова 2
  • синове 1
  • синови 8
  • синовима 1
  • синовца 1
  • сином 3
  • синоћ 2
  • сину 7
  • синуло 1
  • синуше 2
  • синчића 1
  • Сиона 1
  • сира 2
  • сиромах 2
  • сиромахе 1
  • сирота 1
  • Сирота 2
  • сироте 3
  • сиротицу 1
  • Сиротој 1
  • сироту 1
  • сиру 1
  • сити 1
  • ситни 1
  • ситним 2
  • ситном 1
  • сишла 1
  • сјај 5
  • сјаја 3
  • сјајан 1
  • сјајем 5
  • сјајна 1
  • сјајне 2
  • сјајних 1
  • сјајно 3
  • сјајног 1
  • сјају 5
  • сјати 1
  • сјахивање 1
  • Скадарске 1
  • Скадра 2
  • Скадру 2
  • скакаше 1
  • скапље 1
  • скерлетни 1
  • скида 1
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидаху 1
  • скидаше 2
  • скиде 4
  • скине 1
  • скинувши 1
  • скинуле 1
  • скинут 1
  • скитачки 1
  • складношћу 1
  • склања 2
  • склањајући 1
  • склањала 2
  • склањано 1
  • склањања 1
  • склањао 1
  • склањати 1
  • склапа 1
  • Склони 1
  • склони 8
  • склонило 2
  • склонио 3
  • склониште 1
  • склоњени 1
  • склопе 1
  • Склопи 2
  • склопи 4
  • склопила 1
  • склопљене 1
  • склопљеним 1
  • скоби 1
  • скок 1
  • скопчава 1
  • скора 4
  • скорашњи 1
  • скори 1
  • скорије 1
  • скоро 9
  • скорог 1
  • скотрљаше 1
  • скочи 6
  • скочив 1
  • скочити 1
  • скрену 1
  • скреће 1
  • скривала 1
  • скриваће 1
  • скриваше 2
  • скривен 1
  • Скривен 1
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скривеног 1
  • Скривио 1
  • скрије 1
  • скрила 1
  • скрило 1
  • скрити 2
  • скројеним 1
  • скромни 1
  • скромно 1
  • скрсти 3
  • скрстивши 1
  • скрстити 1
  • скрши 1
  • скршио 2
  • скрштених 3
  • скуп 1
  • скупе 2
  • Скупи 1
  • скупи 3
  • скупила 1
  • скупљала 1
  • скупљати 1
  • скупљаше 1
  • скупо 2
  • скупоцена 1
  • скупоценим 2
  • скупоценом 1
  • слаб 2
  • слаба 6
  • слаби 1
  • слабији 1
  • слабију 2
  • слабим 1
  • слабо 6
  • слабој 1
  • слабу 1
  • слабуњав 1
  • Слава 2
  • слава 3
  • славан 2
  • славе 3
  • слави 1
  • славили 1
  • славио 1
  • славља 1
  • славне 1
  • славни 1
  • славно 1
  • славног 1
  • славом 1
  • Славоније 1
  • славонских 1
  • славу 3
  • сладио 1
  • слама 1
  • сламе 2
  • слами 2
  • слао 1
  • сласт 1
  • слати 1
  • слатке 1
  • слатко 1
  • слаху 1
  • следбеника 1
  • следовала 1
  • следовасмо 1
  • следоваше 1
  • следује 1
  • следујући 2
  • слеже 2
  • слете 1
  • слеће 1
  • сливајући 1
  • сливала 1
  • слика 4
  • Слике 1
  • слике 4
  • слику 2
  • слила 1
  • сличан 1
  • сличне 1
  • слише 1
  • слобода 1
  • слободан 3
  • слободио 1
  • слободна 6
  • слободне 3
  • слободни 1
  • слободније 3
  • слободним 1
  • слободно 7
  • слободнога 1
  • Слободном 1
  • слободу 1
  • слова 1
  • слове 1
  • слово 1
  • слога 1
  • слогу 1
  • сложи 1
  • сложно 1
  • сломи 3
  • сломила 1
  • Сломљен 1
  • сломљена 1
  • сломљени 1
  • Слуга 2
  • слуга 6
  • слугама 1
  • слуге 3
  • слугу 3
  • служавником 1
  • служавнику 1
  • служах 1
  • служба 3
  • службе 1
  • службеника 2
  • службенику 1
  • служби 1
  • службу 5
  • служе 1
  • служи 3
  • служила 1
  • служио 3
  • служитеља 1
  • служитељи 1
  • служити 1
  • слузи 1
  • слутећи 1
  • слути 1
  • слутила 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • слутње 1
  • Слутње 1
  • слутњом 2
  • слућаху 1
  • слућаше 1
  • случај 4
  • случајно 1
  • случају 3
  • слуша 2
  • Слушај 2
  • слушај 3
  • слушајући 2
  • Слушајући 2
  • слушала 1
  • слушам 3
  • слушао 3
  • слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаш 1
  • слушаше 6
  • Сматран 1
  • сматрати 1
  • сме 1
  • смеде 1
  • смедоше 1
  • смеја 1
  • смејем 1
  • смеју 1
  • смела 1
  • смелим 1
  • смело 4
  • смелости 1
  • смем 6
  • смемо 2
  • смена 1
  • смени 1
  • смео 2
  • смер 1
  • смера 5
  • смерају 1
  • смерала 2
  • смерам 1
  • смерна 1
  • смерно 3
  • смерног 1
  • смерној 1
  • смеровима 2
  • сместити 1
  • сметали 1
  • сметаше 2
  • смете 1
  • смешећи 1
  • смешила 1
  • смешно 1
  • смештени 1
  • Смил 6
  • Смила 2
  • Смилу 1
  • смилуј 1
  • смирене 1
  • смирено 1
  • смири 2
  • смислио 2
  • смишљаше 1
  • смишљеним 1
  • смишљеност 1
  • смо 18
  • смотри 2
  • смотривши 1
  • смотрила 1
  • смотрили 1
  • смрачи 2
  • смрзнута 1
  • Смрт 1
  • смрт 8
  • смрти 6
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • сна 2
  • снабде 1
  • снага 12
  • снаге 13
  • снагом 4
  • снагу 11
  • снажна 1
  • снажни 1
  • снажно 4
  • снази 1
  • Снег 2
  • снег 6
  • снега 3
  • снегом 2
  • Снежни 1
  • снежним 1
  • снежној 1
  • снежну 2
  • снео 1
  • снива 1
  • снивала 1
  • снивах 1
  • Снивах 1
  • сновала 1
  • сновати 1
  • снове 1
  • сновима 1
  • сну 3
  • со 1
  • собе 3
  • соби 6
  • собом 27
  • собу 5
  • сова 1
  • сок 1
  • сокаљници 1
  • сокаљничких 1
  • Соколац 12
  • соколачке 1
  • Соколачки 1
  • соколачки 11
  • соколачким 1
  • соколачког 5
  • Сокоца 6
  • Сокоцу 6
  • соли 1
  • сом 1
  • соно 1
  • спава 1
  • спаваћој 1
  • спаваћу 1
  • спаде 1
  • спази 5
  • спазити 1
  • спазиш 1
  • спаја 2
  • спајају 1
  • спали 1
  • спас 3
  • спаса 3
  • спасавају 1
  • спасавала 1
  • спасавати 3
  • спасавши 1
  • Спасао 1
  • Спасе 1
  • спасе 6
  • спасену 1
  • Спаситељ 1
  • спасла 4
  • спасли 1
  • спасоносан 1
  • спасох 3
  • спасоше 1
  • спасти 4
  • спасу 1
  • спеши 1
  • списка 1
  • сплавови 1
  • сплела 1
  • сплео 1
  • сплетке 1
  • сплету 1
  • сплеће 1
  • споју 1
  • спокојство 1
  • спокојству 1
  • споља 1
  • Спомен 1
  • спомена 1
  • спомене 2
  • спомињање 1
  • спор 3
  • споразум 1
  • споразумевати 1
  • спорити 1
  • споро 1
  • спорова 1
  • спорове 2
  • спору 1
  • Спрам 1
  • спрам 2
  • спрати 1
  • спреда 1
  • спрема 4
  • Спремај 1
  • Спремајмо 1
  • спремајући 1
  • Спремајући 1
  • спремала 1
  • спремам 1
  • спреман 3
  • спремање 1
  • спремао 3
  • спремасмо 1
  • спремати 3
  • спремаше 3
  • Спреми 1
  • спреми 6
  • спремили 1
  • спремим 2
  • спремио 1
  • спремљене 2
  • спремљених 1
  • спремљено 2
  • спремна 1
  • спремни 2
  • спремно 2
  • спретан 1
  • спријатељи 1
  • спровод 2
  • спровода 1
  • Спусти 1
  • спусти 24
  • спустила 1
  • спустим 1
  • спустише 1
  • спушта 3
  • спуштају 2
  • спуштала 2
  • спуштање 1
  • спуштао 3
  • спуштаху 1
  • спушташе 2
  • спуштен 1
  • спуштена 1
  • срамим 1
  • срамити 1
  • срамиш 1
  • срамне 1
  • срамоту 4
  • Срацимировић 1
  • Срацимировића 1
  • Срацимировићу 1
  • Срацимировог 1
  • срачунавати 1
  • Срби 2
  • Србије 1
  • Србима 2
  • срдачан 1
  • срдачним 1
  • срдачно 1
  • срде 1
  • срдитије 1
  • срдито 1
  • срдитости 1
  • сребрни 1
  • сребрним 2
  • сребрних 1
  • сребрног 1
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • средачком 1
  • среди 1
  • средине 3
  • средини 11
  • средином 6
  • средину 2
  • средиште 1
  • Средњег 1
  • средњи 1
  • сређивао 1
  • срезане 1
  • срезани 1
  • срезаним 1
  • срезивање 1
  • срели 1
  • сретне 1
  • Сретне 1
  • Срећа 1
  • срећа 10
  • срећан 5
  • среће 9
  • срећи 3
  • срећна 2
  • срећне 1
  • срећним 1
  • срећно 5
  • срећног 1
  • срећном 3
  • срећом 1
  • срећу 6
  • сркну 1
  • Сркнувши 1
  • сркутао 1
  • срме 1
  • српаст 1
  • српска 4
  • СРПСКЕ 1
  • српске 10
  • српски 3
  • српским 1
  • српских 4
  • српско 1
  • српског 16
  • српскога 1
  • српској 2
  • српском 7
  • српску 3
  • срушила 1
  • срца 9
  • Срце 1
  • срце 37
  • срцем 1
  • срцима 3
  • срцу 7
  • Срчан 1
  • срџбе 1
  • срџби 3
  • срџбом 2
  • става 1
  • Ставаћа 1
  • стави 9
  • ставивши 1
  • ставих 1
  • стављено 1
  • ставши 1
  • стада 1
  • Стаде 2
  • стаде 39
  • стадо 1
  • стадох 1
  • стадоше 13
  • стаза 1
  • стазама 1
  • Стазама 1
  • стазе 3
  • стази 1
  • стазом 3
  • стазу 1
  • стајала 9
  • стајале 1
  • стајали 4
  • стајало 2
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стајаху 4
  • стајаше 14
  • стаклену 1
  • стакло 2
  • стала 1
  • сталан 1
  • Сталаћ 7
  • Сталаћа 5
  • сталаћки 2
  • Сталаћу 2
  • стали 1
  • стална 1
  • сталним 1
  • стално 2
  • сталност 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 7
  • станем 1
  • станемо 1
  • Стани 1
  • станимо 1
  • станиште 3
  • станишту 2
  • станка 2
  • становање 3
  • становаше 1
  • станове 1
  • станови 2
  • становника 3
  • Становници 1
  • становници 2
  • станује 4
  • станују 1
  • станујући 1
  • стању 1
  • стао 2
  • стапања 1
  • стар 1
  • Стара 3
  • стара 7
  • старајући 1
  • старања 1
  • старац 10
  • Старац 7
  • стараше 1
  • старе 1
  • старешина 1
  • Старешина 1
  • старешину 1
  • стари 20
  • Стари 3
  • старија 1
  • старијег 2
  • старијега 1
  • старији 3
  • старијих 2
  • старијој 1
  • старију 1
  • старих 1
  • старица 1
  • старог 3
  • старога 1
  • Стародревни 1
  • старој 1
  • Старој 1
  • Старом 1
  • старом 4
  • староме 1
  • Старост 1
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 3
  • старци 2
  • старцу 3
  • стас 1
  • стаса 1
  • стасом 1
  • стати 3
  • ствар 4
  • ствари 5
  • стварима 1
  • створена 1
  • створи 3
  • створио 1
  • Створићу 1
  • сте 3
  • Стеван 37
  • Стевана 15
  • Стеваном 3
  • Стевану 2
  • стег 2
  • стегне 1
  • стегну 1
  • стегнута 1
  • стегоноша 1
  • Стеже 1
  • стеже 14
  • стежући 3
  • стекавши 1
  • стекао 1
  • стекла 1
  • стекле 1
  • стекосмо 1
  • стекоше 3
  • стенама 1
  • стене 1
  • стења 2
  • стењу 1
  • степене 1
  • степени 2
  • степенице 7
  • стеснили 1
  • стећи 2
  • стече 2
  • стигао 8
  • Стигла 1
  • стигла 2
  • стигли 1
  • стиглог 1
  • стигне 1
  • стигну 1
  • стигох 1
  • стигоше 8
  • стидљиво 1
  • Стиже 1
  • стиже 15
  • стижу 1
  • стизало 1
  • стизаху 1
  • стићи 2
  • стицала 1
  • стицао 1
  • стицаху 1
  • стичу 1
  • стичући 1
  • стиша 3
  • сто 7
  • стоје 4
  • стоји 8
  • стојим 1
  • стојимо 1
  • стократно 1
  • стола 3
  • столица 2
  • столицама 1
  • Столице 1
  • столице 3
  • столици 3
  • столицом 1
  • столицу 4
  • столичица 1
  • столова 2
  • столоваче 1
  • столове 1
  • столовима 1
  • столу 7
  • стонски 1
  • стопале 3
  • стопе 1
  • стопи 1
  • стопу 3
  • стоструко 1
  • стотине 1
  • стотници 1
  • стоци 1
  • страву 1
  • страдамо 1
  • страдање 1
  • страдати 1
  • стражар 2
  • стражара 4
  • стражаре 1
  • стражареву 1
  • стражари 2
  • стражару 3
  • страже 3
  • стражи 1
  • стражу 1
  • страна 12
  • странама 9
  • стране 78
  • страни 19
  • странопријемница 1
  • странпутицама 1
  • страну 23
  • страсно 4
  • Страх 1
  • страх 4
  • страха 9
  • страховит 1
  • Страховита 1
  • страховита 2
  • страховито 4
  • страховитог 1
  • страхом 2
  • страху 1
  • страхујем 1
  • страшила 1
  • страшилима 1
  • страшиш 1
  • страшљив 1
  • страшна 1
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшнији 1
  • страшних 1
  • страшно 2
  • страшној 2
  • страшном 3
  • страшћу 1
  • стрела 4
  • стрељају 1
  • стрељати 2
  • стрепљаше 1
  • стрепња 1
  • стрепње 1
  • стресе 5
  • стрме 1
  • стрмен 1
  • стрменита 2
  • стрмо 5
  • стрмоглав 1
  • строга 1
  • строгом 1
  • строј 1
  • стрпељиво 1
  • струка 2
  • струмског 1
  • стрча 1
  • стуб 4
  • стуба 7
  • стубова 1
  • стубови 2
  • стубом 1
  • стубу 1
  • Студен 1
  • студен 2
  • студене 1
  • студени 1
  • студеном 1
  • студенце 1
  • студенцу 1
  • студи 4
  • студни 1
  • стужим 1
  • ступањем 1
  • ступи 8
  • ступило 1
  • ступио 1
  • стући 1
  • су 171
  • сув 1
  • сува 1
  • сувих 1
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувом 1
  • сувоњав 1
  • сувремеником 1
  • суд 3
  • сударају 1
  • судба 2
  • судбе 1
  • судбина 6
  • судбине 5
  • судбини 2
  • судбином 1
  • судбину 6
  • судбом 1
  • суди 2
  • судим 2
  • судимо 1
  • судио 1
  • судите 1
  • судих 1
  • суђеника 1
  • сужњим 1
  • суза 1
  • сузама 5
  • сузе 4
  • сузне 1
  • сузу 1
  • сујете 1
  • сујетом 1
  • сукнену 1
  • сукно 2
  • сукном 1
  • сукња 1
  • сукоб 1
  • сукобе 1
  • сукоби 1
  • Сукобили 1
  • сукобимо 1
  • сукобити 1
  • сукобише 2
  • сукобу 3
  • султан 3
  • султана 3
  • султану 3
  • сумња 5
  • сумњама 1
  • сумњати 1
  • сумњаше 1
  • Сумње 2
  • сумње 8
  • сумњиво 1
  • сумњом 1
  • сумњу 5
  • суморан 1
  • суморног 1
  • сумрак 1
  • сумраку 1
  • сумрку 1
  • сунуше 1
  • сунца 5
  • сунце 10
  • Сунце 4
  • сунцу 1
  • сунчан 2
  • сунчани 2
  • сунчаних 1
  • сунчева 1
  • супарници 2
  • супатницима 1
  • супрот 1
  • супротне 1
  • суром 1
  • сусед 5
  • суседа 7
  • суседе 2
  • суседни 1
  • суседом 1
  • суседству 1
  • сусетке 1
  • сусрет 6
  • сустигао 1
  • сустиже 2
  • сустижући 1
  • сустизаху 1
  • сутон 1
  • Сутон 1
  • сутра 12
  • Сутра 4
  • сутрашњег 1
  • сутрашњи 1
  • сушила 1
  • сушту 1
  • схватам 1
  • схвати 1
  • схватити 2
  • схваћена 1
  • та 12
  • Та 4
  • табора 1
  • табору 3
  • таванице 1
  • тавану 1
  • Тада 36
  • тада 57
  • Тај 2
  • тај 23
  • тајанствене 1
  • тајанственост 1
  • тајна 6
  • тајне 6
  • тајни 3
  • тајним 2
  • тајно 6
  • тајног 2
  • тајном 1
  • тајну 4
  • така 1
  • такав 8
  • Таква 1
  • таква 2
  • Такви 1
  • такво 1
  • такву 1
  • таке 1
  • Таке 1
  • таким 1
  • таких 2
  • такмац 1
  • такмаца 2
  • такну 1
  • тако 116
  • Тако 31
  • такову 1
  • таког 1
  • такође 4
  • такој 4
  • таком 1
  • Таком 1
  • таку 3
  • таламбаси 1
  • тама 1
  • Тама 1
  • Таман 1
  • таман 3
  • таме 1
  • тами 2
  • тамне 1
  • тамнице 1
  • тамници 1
  • тамницу 2
  • Тамо 2
  • тамо 29
  • тамом 1
  • тамошњег 1
  • таму 3
  • танка 1
  • Танка 1
  • танким 3
  • танких 1
  • танком 2
  • тања 1
  • тањило 1
  • таста 2
  • тасу 1
  • Тат 1
  • Татара 1
  • Татарима 1
  • татарско 1
  • татарског 4
  • таче 1
  • тачно 2
  • таштом 1
  • Твога 1
  • твога 6
  • Твој 2
  • твој 9
  • твоја 12
  • твоје 7
  • твоји 3
  • твојим 2
  • твојој 3
  • твојом 1
  • твоју 4
  • твоме 4
  • твор 1
  • тврда 2
  • тврде 2
  • тврди 2
  • тврдим 3
  • тврдог 1
  • тврдој 1
  • тврђавама 2
  • тврђаве 1
  • тврђаву 1
  • тврђаху 1
  • тврђења 1
  • Тврђење 1
  • те 121
  • Те 5
  • Тебе 1
  • тебе 29
  • теби 12
  • Теби 4
  • тегобу 1
  • тежак 5
  • Теже 1
  • тежећи 1
  • тежи 1
  • тежили 1
  • тежине 1
  • тежњама 1
  • Тек 12
  • тек 40
  • тековине 1
  • тела 1
  • телесином 1
  • тело 3
  • телом 1
  • Телом 1
  • теменом 1
  • тераше 1
  • тесан 1
  • теснаца 1
  • тесне 1
  • течношћу 1
  • тешаше 1
  • Тешећи 1
  • Тешка 1
  • тешка 5
  • тешке 3
  • тешки 3
  • тешким 5
  • тешких 3
  • тешко 20
  • Тешко 5
  • тешког 1
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешкоћа 1
  • ти 117
  • Ти 39
  • тигром 1
  • тим 61
  • тимараше 1
  • тиме 10
  • Тиме 3
  • Тимок 1
  • Тимочана 1
  • тих 8
  • тихе 1
  • тихим 1
  • тихо 6
  • тица 1
  • тиче 1
  • тишина 4
  • тишине 1
  • тишини 3
  • тишину 1
  • тишти 1
  • ткана 1
  • тканине 1
  • ткива 1
  • тле 1
  • Тмасти 1
  • тмини 1
  • то 195
  • То 68
  • тобом 12
  • товари 1
  • товарних 1
  • тог 4
  • Тога 2
  • тога 40
  • Тодор 2
  • тој 4
  • током 1
  • току 1
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 2
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 39
  • толиком 1
  • том 15
  • Том 2
  • Томе 1
  • томе 44
  • топа 1
  • Топија 2
  • топла 1
  • топлије 1
  • топлим 1
  • топлих 1
  • Топлице 2
  • Топлици 1
  • Топлицом 1
  • Топлицу 1
  • топлички 1
  • топличког 2
  • топличком 1
  • топло 1
  • Топло 1
  • топлога 2
  • топлој 2
  • топлом 2
  • топлота 1
  • топлу 1
  • топова 1
  • топови 1
  • Топови 1
  • топот 3
  • топуз 1
  • торбе 1
  • торбицу 1
  • трава 4
  • трави 1
  • травом 2
  • траву 1
  • траг 4
  • трага 2
  • трагове 1
  • трагом 1
  • тражах 1
  • тражаше 7
  • траже 2
  • тражења 2
  • тражење 1
  • Тражећи 1
  • тражећи 5
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражио 2
  • тражити 3
  • тражиш 1
  • трајало 2
  • трајаше 1
  • траје 2
  • трајније 1
  • трајну 1
  • трају 1
  • трг 10
  • трга 8
  • тргну 1
  • тргнувши 1
  • тргова 2
  • трговац 2
  • трговаца 2
  • трговачким 1
  • трговачких 1
  • трговачког 1
  • трговима 2
  • трговишки 2
  • трговишких 1
  • трговишкој 1
  • трговишком 1
  • Трговишта 5
  • Трговиште 6
  • Трговишту 8
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговцем 1
  • трговци 2
  • тргом 2
  • тргу 11
  • треба 8
  • требали 1
  • требало 4
  • требати 1
  • трен 1
  • трена 1
  • трене 1
  • треницама 1
  • тренице 1
  • трену 1
  • тренут 3
  • Тренутак 1
  • тренутак 7
  • тренутака 7
  • тренутка 4
  • тренутке 1
  • тренутком 1
  • тренутку 14
  • тренутним 1
  • тренутно 1
  • трепти 1
  • тресао 1
  • трести 1
  • треће 2
  • ТРЕЋЕ 2
  • трећег 1
  • Трећи 1
  • трећи 6
  • трећим 1
  • трже 11
  • тржиште 1
  • Тржник 3
  • тржник 7
  • тржника 1
  • тржнику 2
  • тржних 1
  • тржног 1
  • три 26
  • тридесете 1
  • тридесту 1
  • триесте 1
  • тринаест 1
  • тринаестину 1
  • ТРИНАЕСТО 1
  • трипут 1
  • Трипута 1
  • трку 2
  • трла 1
  • трогодну 1
  • трогоче 1
  • Троје 1
  • тројица 2
  • Тројици 1
  • тројицу 2
  • трокраки 1
  • троножних 1
  • тронута 1
  • троши 1
  • трошио 1
  • трп 1
  • трпеза 2
  • трпезарије 1
  • трпезарију 2
  • трпезе 2
  • трпези 1
  • трпезу 1
  • трпела 1
  • трпети 2
  • трсци 1
  • труба 1
  • трубе 3
  • трубом 2
  • труд 1
  • труда 1
  • трудбеницима 1
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • трудно 1
  • труђаше 1
  • трупаца 1
  • Ту 30
  • ту 67
  • тубе 1
  • туби 3
  • Тубим 1
  • тубим 2
  • Тубиш 1
  • туга 3
  • туге 3
  • тугом 3
  • тугу 2
  • туда 11
  • Туда 2
  • туђ 1
  • туђа 2
  • туђе 2
  • туђин 1
  • туђини 1
  • туђинска 1
  • туђој 2
  • тужан 1
  • тужаше 2
  • тужбом 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужна 1
  • тужне 2
  • тужнији 1
  • тужним 1
  • тужно 4
  • тужног 2
  • тужној 1
  • тужну 2
  • тузи 2
  • тукући 1
  • тумачења 1
  • тумачила 2
  • Турака 4
  • Турке 9
  • Турска 1
  • турска 9
  • турске 9
  • турски 1
  • турским 3
  • турских 1
  • турског 4
  • турскога 1
  • турској 1
  • Турској 1
  • Турском 1
  • турском 7
  • турскоме 1
  • турску 3
  • Турци 7
  • Турцима 9
  • Турчин 1
  • Турчина 3
  • тутањ 1
  • тутњава 1
  • тутњавом 1
  • тући 1
  • туче 1
  • тучни 1
  • тучном 1
  • ће 126
  • ћела 1
  • ћелији 1
  • ћелију 1
  • ћемо 12
  • ћесар 41
  • Ћесар 8
  • Ћесара 1
  • ћесара 15
  • ћесаре 3
  • ћесарев 1
  • ћесаровог 1
  • ћесаром 3
  • Ћесарства 1
  • ћесарства 5
  • ћесарство 5
  • ћесару 8
  • ћефалија 12
  • ћефалије 1
  • ћефалијо 1
  • ћефалино 1
  • ћеш 25
  • ћу 44
  • ћутала 1
  • ћутало 1
  • ћутања 2
  • ћутао 1
  • ћутаху 1
  • ћуташе 2
  • ћутећи 2
  • у 1069
  • У 113
  • уби 1
  • убијена 1
  • убију 1
  • убиће 1
  • убих 1
  • убица 1
  • убише 1
  • ублажавао 1
  • ублажити 1
  • убоги 1
  • убогим 1
  • убојна 1
  • убојном 1
  • убрза 1
  • убрзо 1
  • убрус 4
  • убрусом 2
  • уваљано 1
  • уведе 2
  • увезан 1
  • увезано 1
  • увек 16
  • увенчан 1
  • увео 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверења 1
  • уверењу 1
  • увери 2
  • уверити 1
  • увета 1
  • увече 1
  • уви 2
  • Увивши 1
  • увијено 1
  • увире 1
  • уво 1
  • увози 1
  • увојака 1
  • увор 1
  • уврача 1
  • увреда 1
  • Увредише 2
  • увређен 2
  • увређенога 1
  • увући 1
  • увуче 1
  • угађа 2
  • угарска 1
  • Угарска 1
  • угарске 1
  • угарски 2
  • угарским 1
  • угарско 1
  • угарског 4
  • Угарску 1
  • угаси 2
  • углавићу 1
  • углављен 1
  • угледа 4
  • угледао 2
  • угледати 2
  • углу 2
  • угљен 1
  • Угљеша 64
  • Угљеше 9
  • Угљеши 10
  • Угљешина 2
  • Угљешино 3
  • Угљешином 1
  • Угљешић 6
  • Угљешића 2
  • Угљешићу 2
  • Угљешом 5
  • Угљешу 8
  • уговара 1
  • уговарајући 1
  • уговора 1
  • уговору 1
  • угодан 1
  • Угодивши 1
  • угодно 2
  • уграбе 1
  • уграби 3
  • уграбио 1
  • Угре 3
  • Угри 2
  • Угрима 7
  • Угрин 1
  • удави 1
  • удала 1
  • удали 1
  • удара 2
  • Ударајући 1
  • ударајући 2
  • ударање 1
  • ударао 1
  • ударати 4
  • ударац 1
  • удараца 1
  • удараше 2
  • ударе 3
  • ударена 1
  • удари 7
  • ударимо 1
  • ударио 2
  • ударисмо 1
  • ударити 2
  • ударише 2
  • ударом 1
  • ударцу 3
  • удата 1
  • удвајаху 1
  • удвојене 1
  • удвоји 1
  • уделе 1
  • уделила 1
  • уделити 1
  • удесним 1
  • удесно 1
  • удесом 1
  • удесу 1
  • удова 2
  • удове 1
  • удови 1
  • удовици 1
  • удолине 1
  • удруже 1
  • удружене 2
  • удружени 1
  • удруженом 1
  • уђе 25
  • Уђеш 1
  • уђосмо 1
  • уђоше 2
  • ужасним 1
  • уже 2
  • ужету 1
  • ужи 1
  • уживајући 1
  • ужљеби 1
  • Уз 3
  • уз 52
  • уза 10
  • узабра 1
  • узабрао 1
  • узаживиш 1
  • узани 1
  • узаним 3
  • узастопце 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђен 6
  • узбуђена 2
  • узбуђени 1
  • Узбуђеном 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђеношћу 2
  • узбуђењу 1
  • узбуни 2
  • узбунило 1
  • узбунише 1
  • узбунљива 1
  • узбуну 1
  • узбуњеном 1
  • узваља 2
  • узвикну 1
  • узвикнуо 1
  • узвишена 2
  • Узвишени 3
  • узвишени 6
  • узвишенога 3
  • узвишеној 1
  • узвишеном 2
  • узглавља 1
  • узглавље 4
  • уздање 1
  • уздао 1
  • уздати 2
  • уздах 1
  • уздахну 1
  • узде 5
  • уздигнувши 1
  • уздигнут 1
  • уздигнуту 1
  • уздишу 1
  • уздолазе 1
  • уздржати 1
  • уздржи 1
  • уздрхта 2
  • уздрхталим 1
  • уздрхтати 1
  • узду 1
  • узе 16
  • узела 1
  • узео 3
  • узети 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • узиђоше 1
  • узима 1
  • узимљући 1
  • узјахивање 1
  • узме 3
  • узмем 1
  • узмемо 1
  • Узми 5
  • узнемири 2
  • узор 1
  • узрок 1
  • узруја 1
  • узрујан 1
  • узрујано 1
  • узрујаном 1
  • ујак 1
  • ујаку 1
  • ујармљена 1
  • уједанпут 1
  • уједно 1
  • ујездише 1
  • указа 5
  • указати 2
  • указиваху 1
  • указиваше 1
  • указује 1
  • указују 1
  • уклањати 1
  • Уклони 1
  • уклони 4
  • уклонити 1
  • уклонише 1
  • укоравала 1
  • украде 1
  • украса 2
  • украсе 2
  • украси 1
  • укратим 1
  • украшаване 1
  • украшен 2
  • украшеним 1
  • украшеној 1
  • укрсте 1
  • укрсти 1
  • укрстиле 1
  • укрстили 1
  • укрстимо 1
  • укрстио 1
  • укрштају 2
  • укупне 1
  • улаз 2
  • улазак 3
  • улазе 1
  • улазећи 1
  • улази 4
  • улазим 1
  • улазом 1
  • улара 1
  • уласка 1
  • уласку 4
  • улегли 1
  • улете 1
  • улицу 1
  • уложене 1
  • улучи 1
  • уљем 1
  • ум 3
  • ума 4
  • умало 1
  • умаче 1
  • уме 1
  • умела 1
  • умео 1
  • уместо 4
  • умеш 1
  • умешати 1
  • умива 1
  • умије 1
  • умире 1
  • умири 1
  • умирило 1
  • Умирих 1
  • умишљаје 2
  • умолити 1
  • умољен 1
  • умор 2
  • умора 4
  • уморан 1
  • Уморен 1
  • уморена 1
  • уморио 2
  • уморити 1
  • уморна 1
  • уморни 1
  • уморног 1
  • умором 1
  • умору 1
  • Умотан 1
  • умр 3
  • умре 3
  • умрети 3
  • умри 2
  • умрлог 1
  • умртвљена 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • унапред 3
  • унаточ 1
  • унезверено 1
  • унесе 2
  • унижена 1
  • униште 1
  • уништио 1
  • унуке 1
  • унутарњег 1
  • Унутра 1
  • унутра 16
  • унутрашњост 1
  • упале 1
  • уписати 1
  • упита 17
  • упитах 1
  • уплашен 1
  • уплаши 2
  • уплетене 1
  • упола 2
  • Упоредо 2
  • упорно 1
  • употреби 2
  • употребити 1
  • управио 1
  • управити 1
  • управише 2
  • управљајући 1
  • управљања 1
  • управљао 2
  • управљати 1
  • управљаше 2
  • управник 1
  • управо 6
  • управу 5
  • упредене 1
  • упреденом 1
  • упреше 1
  • упрте 1
  • упусти 1
  • Упустити 1
  • упути 12
  • упутио 1
  • упутише 6
  • упућене 1
  • упућују 1
  • упушта 1
  • упуштања 1
  • упуштена 1
  • уреди 1
  • уредио 1
  • урезана 1
  • урну 1
  • усађен 1
  • усамљености 1
  • усамљену 1
  • Усамљену 1
  • усахне 1
  • усвоји 1
  • усвојио 1
  • уседе 2
  • уседне 1
  • уседоше 1
  • Уседоше 1
  • усели 1
  • Усенију 1
  • усечен 1
  • усили 1
  • усиљавајући 1
  • усиљавао 1
  • усиљаваше 1
  • уске 1
  • ускипе 1
  • усклик 1
  • усколеба 1
  • усколебана 1
  • усколебано 1
  • ускомеша 2
  • ускоро 1
  • ускочи 1
  • услиша 1
  • услуга 1
  • услугама 1
  • услуге 1
  • услугом 1
  • услугу 1
  • услужен 1
  • услужила 1
  • услужно 1
  • усна 1
  • уснама 7
  • усне 1
  • усобу 1
  • успе 1
  • успела 1
  • успео 1
  • успети 2
  • успех 2
  • успешно 1
  • успомени 1
  • успорена 1
  • усправи 1
  • усправно 1
  • успремати 1
  • усрдно 1
  • усрдну 1
  • усрећи 2
  • усрећити 1
  • усрећиш 1
  • Уста 1
  • уста 6
  • устаде 10
  • Устаде 4
  • устадоше 2
  • устаје 1
  • устали 1
  • устану 1
  • устао 3
  • устати 1
  • усташе 2
  • устезао 1
  • устима 3
  • Устопце 2
  • устремљеним 1
  • уступаху 1
  • уступи 2
  • уступисмо 1
  • усуди 1
  • усуђиваше 1
  • утаче 1
  • утвари 1
  • утврде 2
  • утврди 5
  • утврдио 1
  • утврдити 1
  • утврдише 2
  • утврдо 2
  • утврђев 1
  • утврђен 2
  • утврђена 1
  • утврђене 1
  • утврђено 1
  • утврђеног 1
  • утврђену 1
  • утврђујући 1
  • утегнута 1
  • утеха 1
  • утече 1
  • утисака 1
  • утиском 1
  • утисцима 1
  • утичући 1
  • утиша 1
  • утоку 1
  • утону 3
  • утонуше 1
  • утопи 2
  • утрвене 1
  • утрнула 1
  • утруђеном 1
  • утрча 1
  • ући 2
  • ућута 3
  • ухвате 2
  • Ухвати 1
  • ухвати 9
  • ухватио 1
  • ухваћена 1
  • ухом 1
  • учене 1
  • учени 2
  • ученик 1
  • учености 2
  • учестани 1
  • учешћа 1
  • учила 1
  • учине 1
  • учини 23
  • учинила 1
  • учинио 8
  • Учинисте 1
  • учинити 14
  • учинићу 1
  • учиних 2
  • Учиних 2
  • учиниш 2
  • Учинише 1
  • учинише 2
  • учињен 1
  • учињено 2
  • учитељ 1
  • ушавши 1
  • ушао 3
  • ушију 1
  • ушима 1
  • ушли 1
  • ушло 1
  • фараон 1
  • фијуком 1
  • философом 1
  • фркну 1
  • Фркну 1
  • Фрушкогорске 1
  • Ха 2
  • ха 4
  • Хај 1
  • хајаше 1
  • Хајде 3
  • Хајдемо 1
  • хајка 1
  • хајке 1
  • халакну 1
  • халакнуше 1
  • хаљина 6
  • хаљине 3
  • хаљини 1
  • хаљину 3
  • Хамза 6
  • Хамзе 2
  • Хамзи 1
  • Хамзом 1
  • Хамзу 1
  • хвала 14
  • Хвала 9
  • хвале 2
  • хвалећи 2
  • хвали 1
  • хвалимо 1
  • хвалио 1
  • хвалиоце 1
  • хвалом 2
  • хвалу 1
  • хваљаше 2
  • хвастати 1
  • хватајући 1
  • хе 3
  • Хе 3
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • хиљада 1
  • хитај 1
  • хитајући 1
  • хитао 1
  • хитар 2
  • хитати 2
  • хиташе 3
  • хитно 2
  • хитона 1
  • хитрим 1
  • хитро 5
  • хладна 4
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладном 2
  • хладноћа 1
  • хладноће 1
  • хлеб 3
  • хлебац 1
  • Хм 4
  • хо 1
  • ходали 1
  • ходи 2
  • ходити 1
  • ходно 1
  • ходом 1
  • хорде 1
  • хотећи 1
  • хоћасмо 1
  • хоћаху 1
  • хоћаше 7
  • Хоће 1
  • хоће 22
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 4
  • хоћете 1
  • Хоћеш 3
  • хоћеш 4
  • хоћу 16
  • Хоћу 7
  • храбријим 1
  • храбрило 1
  • храбрих 1
  • храбром 1
  • храм 4
  • храма 7
  • храмова 1
  • храмови 1
  • храмом 2
  • храму 6
  • храна 1
  • хране 2
  • храни 1
  • хранили 1
  • хранитељ 2
  • хранитеља 1
  • хржући 1
  • Хрзање 1
  • христољубиви 1
  • христољубивога 1
  • хришћанске 1
  • хришћански 1
  • хте 1
  • хтеде 10
  • хтедоше 2
  • хтела 2
  • хтели 2
  • хтело 1
  • Хтео 1
  • хтео 15
  • хтети 1
  • Ху 1
  • хука 1
  • хукну 1
  • Цар 2
  • цар 8
  • цара 18
  • царева 3
  • цареве 1
  • цареву 2
  • царем 3
  • Цариград 2
  • Цариграда 2
  • цариградски 1
  • цариградским 2
  • Цариграду 6
  • Цариник 1
  • цариник 2
  • цариника 1
  • царину 1
  • царица 1
  • царовати 1
  • царства 2
  • царство 1
  • царству 1
  • цару 3
  • цвет 1
  • цветала 2
  • цветало 1
  • цветати 2
  • цветића 1
  • цветној 1
  • цветом 2
  • цвету 1
  • цвеће 2
  • целе 2
  • целива 1
  • целивају 1
  • целина 1
  • целину 1
  • целом 1
  • целу 1
  • цена 2
  • ценим 2
  • цењаху 1
  • цео 2
  • цепати 1
  • Цигани 1
  • Циганин 1
  • цикну 6
  • циља 1
  • црв 3
  • црвене 2
  • црвеним 2
  • црвенкаста 1
  • црвенкастим 1
  • Црепа 1
  • цркава 1
  • Црква 1
  • црква 3
  • цркве 9
  • црквене 1
  • црквени 1
  • црквеном 1
  • цркви 2
  • црквом 1
  • цркву 5
  • црна 3
  • црне 3
  • црни 2
  • црним 3
  • црних 3
  • црнкаста 1
  • црнкастој 1
  • црно 3
  • црном 2
  • црномањасто 1
  • црнпурасто 1
  • црнпурастом 1
  • црнпурка 1
  • црну 1
  • црпе 1
  • црпу 1
  • црте 2
  • чадора 1
  • чадору 1
  • чак 9
  • чамац 2
  • Чамац 2
  • чамаца 1
  • чамца 2
  • чамци 1
  • чамцу 2
  • чаролије 1
  • чаролиским 1
  • Час 1
  • час 21
  • часа 10
  • часак 2
  • часи 1
  • часна 1
  • часне 1
  • часник 1
  • часника 1
  • часници 1
  • часно 5
  • часног 1
  • часном 1
  • часности 1
  • часова 2
  • часове 4
  • часови 1
  • Част 1
  • част 10
  • частан 1
  • части 2
  • частима 1
  • часу 3
  • чаше 2
  • чашу 2
  • чврсто 1
  • чега 1
  • чека 2
  • чекај 2
  • Чекајмо 1
  • чекају 1
  • чекало 1
  • чекао 2
  • чекати 6
  • Чеках 1
  • чекаху 1
  • чекаше 7
  • чела 7
  • челенком 1
  • челик 1
  • челичан 1
  • челична 2
  • челични 1
  • челичног 1
  • челичнога 1
  • Челник 1
  • челник 3
  • челником 2
  • челнику 1
  • челниче 1
  • чело 6
  • челу 5
  • чељаде 1
  • чељусти 2
  • чем 1
  • чему 8
  • черге 1
  • честим 1
  • честит 2
  • честита 3
  • Честити 1
  • честити 3
  • честито 3
  • честитог 1
  • честитошћу 2
  • Често 1
  • често 12
  • чета 2
  • четврта 2
  • четвртаста 1
  • четвртасто 1
  • четвртасту 1
  • четвртина 1
  • ЧЕТВРТО 2
  • чете 4
  • четири 7
  • четицама 1
  • четице 1
  • четовање 1
  • четом 2
  • четрнаест 1
  • ЧЕТРНАЕСТО 1
  • чешће 13
  • чија 1
  • чије 5
  • чијег 1
  • чијем 1
  • чији 2
  • чијој 2
  • чију 2
  • чико 1
  • Чим 5
  • чим 8
  • Чиме 1
  • чин 1
  • чине 2
  • чинећи 1
  • чини 11
  • чинила 3
  • чиниле 1
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 7
  • Чинисмо 1
  • чинисмо 2
  • чинити 12
  • чиних 1
  • чиниш 1
  • чину 1
  • чињах 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 5
  • чињене 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чистије 1
  • чистији 1
  • чистим 1
  • чистини 1
  • чисто 13
  • чистог 1
  • чисту 1
  • читав 2
  • читава 1
  • Читава 1
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читаво 1
  • читала 1
  • читам 1
  • читања 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 2
  • чича 1
  • Чича 1
  • чичица 1
  • чланака 2
  • Човек 1
  • човек 17
  • човека 10
  • човекова 1
  • човеком 2
  • човеку 2
  • човечја 1
  • чорба 1
  • чорбе 1
  • чохе 4
  • Чреп 3
  • Чреповом 1
  • чу 15
  • чува 5
  • Чувај 1
  • чување 2
  • чувара 1
  • чуварком 1
  • чувати 2
  • чуваху 1
  • чуваше 1
  • чувен 3
  • чувени 1
  • чувеним 1
  • чувено 2
  • чувеног 1
  • чувеном 1
  • чувењу 1
  • чувши 1
  • чуда 1
  • Чудан 1
  • чуди 1
  • Чуди 1
  • чудна 1
  • Чудно 2
  • чудно 5
  • чудноват 1
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • чудноватом 1
  • чудном 2
  • чудо 2
  • чудотворца 1
  • чуђење 1
  • чуј 6
  • чујаше 2
  • чује 5
  • чујем 3
  • чујеш 2
  • Чујте 2
  • чују 2
  • чула 4
  • Чуо 2
  • чуо 8
  • чусмо 1
  • чусте 1
  • чути 7
  • чуће 1
  • чух 4
  • чуше 2
  • шака 1
  • шакама 1
  • шаком 1
  • шаку 3
  • шала 2
  • шаље 3
  • шапатом 1
  • шапуташе 1
  • шарама 1
  • шеснаест 1
  • ШЕСНАЕСТО 1
  • шест 1
  • ШЕСТО 2
  • шешира 1
  • шибља 1
  • шије 1
  • шимширом 2
  • шире 1
  • шири 2
  • ширим 1
  • ширине 1
  • широк 6
  • широка 1
  • Широка 1
  • широке 4
  • широким 5
  • широко 2
  • широког 1
  • широм 3
  • школе 1
  • школом 1
  • шкрипа 2
  • шкрипиш 1
  • шкрипцу 1
  • шлема 2
  • шљунком 1
  • шпиље 1
  • Шта 9
  • шта 96
  • штавише 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штедети 1
  • штедри 1
  • штедру 1
  • штета 1
  • штитове 1
  • штитоноша 1
  • штитоноше 1
  • што 301
  • Што 6
  • штогод 6
  • шубарама 1
  • шубаре 1
  • шубари 1
  • шубару 1
  • шума 2
  • шумарак 2
  • шумарка 3
  • шумарку 1
  • шуме 3
  • шуми 5
  • шумовитих 1
  • шумом 1
  • шуму 2
51296 matches
жаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је  
ду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позив 
 високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, с 
нског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас 
аво и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према 
ш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</ 
, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, 
ургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у ок 
> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, изла 
удите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо 
брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да 
 у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учин 
Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде 
заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти г 
се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Ариз 
.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може ла 
ње гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је ж 
а седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ ру 
 дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени 
ше падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је 
у Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</ 
е, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима с 
ечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p> 
м и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано ј 
деле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљ 
х украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.< 
 и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати. 
а дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појед 
Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављ 
 какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су с 
расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје  
до сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дн 
хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S}  
има лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поч 
това је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија 
ри сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу 
чки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, по 
ља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" />  
Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p 
алим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом пор 
Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> < 
је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S}  
елу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дуб 
ви гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа  
ником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кр 
p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланик 
 врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не м 
p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо 
ађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас ра 
тој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби па 
не речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остат 
.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како 
 запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па  
замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се 
pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала  
и.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић 
који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руко 
p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка об 
гњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по 
н се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони 
, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога  
> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара У 
о је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу сту 
 све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад  
 у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, как 
{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху 
толу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздра 
ељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, кр 
пот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану М 
ка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде  
ити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ 
самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златно 
еспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стража 
рпског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну  
губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једр 
 да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер  
ман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да де 
куца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора п 
био.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он 
 Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где 
, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се 
лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке 
тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Мари 
ише живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p> 
 па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозде 
поту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша  
о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет  
аху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његово 
ве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувен 
ејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет  
 <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Ра 
ро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S 
ошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ни 
ћеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не 
госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p> 
литке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спр 
а <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, б 
 оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобо 
не видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" />  
уцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити 
с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="22 
и море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком 
пи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку,  
чини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благос 
они!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе  
склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше крену 
гађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</ 
боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је с 
аче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога  
м Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, 
ином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да о 
м само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеж 
одиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и как 
ред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Г 
ма трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота 
ваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом дове 
има с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим  
падне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која 
оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турски 
ник у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они уз 
н поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> 
а света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдат 
ике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског мес 
 како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој 
е.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобоје 
n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манаст 
так, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију  
Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које л 
 друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — а 
емо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо с 
 такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак 
одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p> 
 собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Вој 
га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да ј 
 — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуш 
ић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је  
 је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их 
<pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли: 
ти их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за се 
е да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S 
х само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном и 
на по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са сто 
н збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаш 
к о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћат 
лазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је зна 
n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је  
/p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да 
Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Ра 
 дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана 
окаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу н 
{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</ 
заревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p 
 расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до д 
ори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је,  
е био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није с 
ко ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се  
гли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху 
шке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} 
 дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њем 
/> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— С 
 други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања 
позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палати 
 несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на зем 
 нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> < 
 <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Власте 
ступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, 
рвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било н 
дивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих к 
а се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то 
пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе пе 
у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржа 
астор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стра 
сину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах 
зиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој  
ни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што о 
!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лаган 
 калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њ 
 придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студ 
јбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровча 
ме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војвод 
јке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су 
вао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспо 
ишта.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и у 
ро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде 
о.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} С 
 бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз бр 
{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна. 
Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом б 
јаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48 
p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и к 
рнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних ог 
очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} 
у.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> 
аскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда тр 
ржавине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мар 
ужанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина ост 
" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липова 
а мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лаз 
; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше  
њ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толи 
спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје ј 
и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја  
е овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда уз 
ачки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отр 
ију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци  
у своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је ц 
а да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} 
 да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се н 
на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље  
ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша 
е се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваш 
примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сад 
е наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се 
ода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је то 
> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци  
пита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорик 
е султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се 
се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у 
престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, пла 
ојевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћу 
.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворниц 
х бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним 
 копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> < 
ба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако  
у које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири  
војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику 
се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене  
 Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни  
и <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сут 
ну Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзин 
ц — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.< 
 сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које с 
лазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима г 
 крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе,  
 добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> 
м је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени 
 намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца и 
ком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госп 
навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али  
 <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио 
p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи ме 
свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по т 
ика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} А 
ке побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалц 
д кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у 
данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у сме 
обро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! 
 новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драг 
 онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да су 
спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи  
оже.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да  
н брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше  
на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода  
сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив 
p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Ка 
та више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крет 
они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких к 
ила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њ 
н као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаств 
високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У  
 пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мач 
 списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ 
ба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разгова 
вуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости 
е које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Лип 
е бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна  
диштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно  
дружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радос 
 витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху  
и би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, сла 
ку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљ 
њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> 
сенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, до 
 показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то 
S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинов 
сјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешк 
о.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</ 
ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте  
ји ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу за 
ати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} 
одаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговори 
ели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговори 
, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па  
 златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште,  
друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана кад 
ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему кр 
на да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога  
у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком. 
ти ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске  
и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После тол 
ошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у 
 старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S 
 се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост,  
лава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Б 
а до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало  
ен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри  
а сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и сваче 
 кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који во 
} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, ис 
>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила с 
а пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи. 
ади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са в 
то са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају сва 
и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p>  
аме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ граб 
ни невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом к 
ве среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" / 
знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пеха 
д мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> 
 око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених 
у по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста  
 пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећ 
труђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедеми 
ио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише  
Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Бе 
ки витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав б 
да па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први  
 Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> 
м како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја р 
зима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> 
зговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пун 
ти у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S 
мљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо 
 <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се  
а њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез,  
послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да ос 
и одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно 
.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у г 
 њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успет 
обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први  
ође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он 
кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што 
 новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој,  
отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и  
 учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру с 
држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Р 
латковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Ниј 
нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљан 
и ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> 
 из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим оста 
ти наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да 
ад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, оном 
 каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те  
!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не 
Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци! 
ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако 
ак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још д 
тргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљ 
ека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оли 
а, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Ради 
ству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много пола 
р ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господар 
ичком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Аз 
или бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе 
мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту 
у који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим н 
 витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам в 
{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли ј 
а јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш  
{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али 
лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казал 
ени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљав 
азваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме пос 
ини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била т 
} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је 
</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— 
 Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара 
ли хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> 
, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— 
н и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, сило 
 је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату 
ија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не з 
теже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми ота 
ан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онак 
!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати се 
ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али с 
измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што 
<p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом 
ажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми 
ро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки к 
 Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{ 
подар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има дв 
и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а 
а што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав де 
едва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор н 
е пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспо 
ога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p> 
— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар г 
—</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!< 
и бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упит 
и, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S 
 је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, ки 
и сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се 
има, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Мл 
тране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?< 
 с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из  
вљајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што до 
речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо с 
езван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га д 
 ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, је 
у.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио,  
 дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро  
д ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и 
стојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и 
ет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета ка 
.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их п 
ва...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, ко 
 негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако  
р сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и од 
а.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с в 
а, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу  
почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час  
а који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и ма 
т и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњ 
е у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изв 
ора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до  
 њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и п 
> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко  
/p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзават 
ћ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’  
јаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи 
осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да 
 та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом кра 
 била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренул 
ма и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала 
 даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на 
ори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју б 
 у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступит 
 не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једно 
е у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио 
>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> < 
е утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му  
ва.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше ост 
г, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од поче 
ђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празнова 
и.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне ч 
от у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и  
деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник с 
ји је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од не 
 Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступо 
је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак 
и договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у мале 
 издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разгова 
ци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поре 
ој дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с и 
 између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кр 
пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ 
Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима прит 
ума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издв 
у је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хи 
по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и  
/p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отвори 
еду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад 
 који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, 
Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} 
ежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом о 
исли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли с 
зиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, 
мац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду од 
то застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубок 
аше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођо 
 дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је  
е месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак 
 својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству срп 
ма скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави иск 
 <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу 
ажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе  
се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у В 
ће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удар 
и град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, 
ead> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку п 
 <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче в 
евић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Ка 
тане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Воза 
од ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно. 
106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образ 
аду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зеле 
 Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} 
крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштан 
ом обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за  
ске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S 
ко њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом о 
 запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађ 
 детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада п 
ар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо  
и и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти свој 
 пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспот 
убављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека т 
пуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Све 
 њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" 
.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима 
 <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили 
е послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели 
е светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже 
м шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме 
ну.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S 
 али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на ко 
ше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца 
пусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим брат 
нима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отро 
ји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу 
>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ у 
"13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пла 
 већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жељ 
ј, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p 
ве; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз 
 једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, ка 
%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Д 
то платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у ку 
рика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе п 
на, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћ 
ине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би 
— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у жи 
 бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке  
же од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p 
 будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S}  
на за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо 
жах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужно 
ше под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p 
о.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p> 
н свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пер 
м стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше до 
а сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту 
овић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окрен 
астелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата 
не се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке о 
понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше кон 
уј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</ 
грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на  
е било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слобод 
<p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мус 
ше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше д 
разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствен 
ад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, так 
и ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је глед 
не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марин 
све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Констант 
и писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо ки 
клоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су до 
и, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, нар 
кад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се ниј 
небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода  
одови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те 
се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје т 
 граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада 
з њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега од 
евао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој  
} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином ј 
ејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало пос 
аестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени. 
а у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лага 
но своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, 
 Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османско 
амо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n=" 
ан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лиц 
{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплет 
чеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљи 
ру видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S}  
 <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевље 
има густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа  
="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прек 
е Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири с 
ријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо с 
ражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би 
ајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута  
здели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" / 
а се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ос 
тишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове госпо 
дгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више н 
ећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен. 
плаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опр 
ајсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род и 
ћ некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно доша 
кодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже 
се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком  
т не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине  
градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског  
е које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се 
љаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњ 
алу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од њ 
 на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стран 
 близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на п 
ји се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро р 
 казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збо 
чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спаст 
ва од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дуб 
пшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="4 
 њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и несп 
 <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним ко 
е поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да окл 
вараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнез 
чице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима! 
 са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право  
своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусин 
будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе  
се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусу 
е, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиск 
ешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и н 
а је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три глав 
} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви с 
 трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског 
 и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу 
сулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земљ 
ане, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце 
<p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломно 
да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен дод 
не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</ 
у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог ман 
абору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То ј 
и се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огре 
чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле о 
{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми  
еве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако  
знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>В 
посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не ч 
више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти с 
се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и вел 
 одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Ма 
!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{ 
ад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и оп 
 крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред 
ној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је п 
по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} А 
 куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} 
 твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако  
анас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, он 
 му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда 
те и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, д 
од града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ  
ластело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али 
пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буд 
{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима 
{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу о 
ше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам дов 
p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ак 
па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p> 
српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбин 
ада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не 
оста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али 
е толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један в 
 опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша  
 <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га  
да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S}  
"97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мо 
ететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана м 
 раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље ид 
ита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка 
м!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> љ 
му се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S 
име?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.< 
 тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из ко 
ш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> 
е чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све в 
е.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај св 
.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, 
 пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, лег 
ти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа  
p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод в 
им местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јан 
је тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на К 
а збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" 
доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што ј 
акуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то б 
Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој приј 
 кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није за 
из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је 
е ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао  
руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим как 
убивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечни 
о помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе  
чне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања њ 
ћеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља 
ти анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твој 
ше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче иск 
и да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете власте 
о он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како  
кати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало 
ат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, кр 
а правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Кру 
што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Ст 
>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да  
уђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече  
није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој  
з зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада ма 
 томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико  
имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А б 
рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У м 
 видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго но 
 који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети порук 
дити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало 
износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разб 
оле.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и те 
> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је н 
p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг поко 
ојска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишиц 
у и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важни 
гла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} П 
ди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш 
протне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њ 
 цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши  
S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О,  
њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину 
обро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који 
своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео д 
акуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ход 
ише, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у 
је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше  
ако ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу 
и је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло. 
од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Ш 
жем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се? 
, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубље 
 и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он за 
о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони 
 се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не 
ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти  
 И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило 
{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да 
ј је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу  
а њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја 
твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Си 
 се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти б 
} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде о 
е:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпура 
баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S}  
и и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици  
ле неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, 
 Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милу 
ичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола м 
раво у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти  
има.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде  
удо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Ис 
сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап от 
ва што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p>  
лих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ нож 
починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их гор 
ше се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све 
 људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трг 
ерне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Во 
вора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту с 
 златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна заврш 
ика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне рас 
{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако. 
p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу  
оста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као сл 
 страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нем 
хове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом 
 напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује неп 
ки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p 
ач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрну 
де да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглав 
омоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши кра 
<p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу — 
се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџ 
рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али  
налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја с 
се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очи 
не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је 
 већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси  
оре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из таб 
ати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ни 
и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочеку 
уга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако десп 
е стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на к 
 Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти,  
p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још ма 
p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не  
згледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво 
т донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за  
не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејаха 
 <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја зн 
е властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само п 
орика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све ка 
е с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се вит 
ета воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души 
О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се нам 
и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу  
} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и 
ељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, 
више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред 
 јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb 
, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму шт 
и?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој м 
анко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" />  
сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив а 
како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих вите 
 узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска в 
а жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим во 
ма и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре 
е знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћ 
е мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије  
т расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дох 
зу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку кој 
у, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво те 
пита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запа 
г рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где  
а из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући 
оли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати. 
 говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће ов 
 никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био  
тала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому 
и ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избавља 
/> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не 
 никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S 
ђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда по 
преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прођ 
<p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?< 
е затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса н 
 искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан бор 
ти%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пл 
ла, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад пр 
а анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопрошт 
аше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p> 
е момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је  
нађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њи 
ласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p 
.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S 
и Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић у 
наде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— 
{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p> 
дећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошап 
амовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту уг 
чање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и д 
изу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека т 
плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то 
ебати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S 
мртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба  
 разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да п 
арини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем  
 и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</ 
орика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} К 
ије ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога 
 <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити  
е у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.< 
е изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са с 
 тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, к 
и га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом 
ког.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најб 
> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлач 
веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још  
Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу 
 с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — но 
p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш  
а је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање  
 ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле свет 
их летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове 
, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици осврт 
ала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднич 
тати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре о 
у каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољ 
 Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се 
нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Са 
p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради зајед 
 Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога  
ђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ 
ана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма кол 
тара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, је 
село.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живо 
 српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то д 
ез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ј 
е у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што 
/p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трго 
.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крај 
а.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад 
оше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег 
погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спус 
а додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Бог 
нко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— 
енцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ р 
уго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самрт 
говори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чис 
е кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим стра 
, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разгов 
скреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са с 
вав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе 
то закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу  
мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, ре 
деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је доб 
 на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим  
астржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном  
на прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукоби 
стив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљан 
 Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајничк 
и јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и  
/> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет 
бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некад 
како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем 
 му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} 
и мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаш 
Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлин 
ула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Б 
 коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје прот 
ох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледа 
чена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунц 
ао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да 
 речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога п 
ног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу 
<p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ет 
о прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше с 
 млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, ов 
ној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и  
Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би прав 
обаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада 
ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се 
е хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу 
аћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде 
е и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— П 
а би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити  
 твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам 
а преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше 
иње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Ст 
за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— 
своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших у 
на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао 
јим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом вла 
о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: м 
 ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња 
идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ  
е са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е 
лање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши  
могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да во 
 свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на  
е много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам в 
 Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тад 
а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама кој 
даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у д 
евољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедош 
и деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Олив 
у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада н 
ући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је ште 
 и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га 
ожда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p 
о да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох 
одина које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође з 
 у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође ви 
аше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече 
алих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Осв 
гло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узв 
ник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозд 
 пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је  
ову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова  
а вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено!  
ледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста т 
 предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али м 
ђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видет 
ао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада оним 
естима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћа 
ила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb  
мене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за  
на — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али 
одигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} 
 дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је 
 са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре доб 
с постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели 
 је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као ст 
морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву  
ог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по сврше 
е у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и  
и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Му 
ажи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору 
 мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђ 
е удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у  
знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен ј 
"155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена вр 
абу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла жи 
 први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његово 
ји час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба хр 
 помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје посте 
вде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз 
ао да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још јед 
дним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а  
} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, бра 
после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{ 
а држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{ 
одара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не за 
ислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија  
 својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и и 
ђоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове ср 
 мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити,  
 Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљено 
С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда. 
тасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила  
ћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи  
 њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне  
абљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспот 
еша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116 
" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косо 
Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао м 
 имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспот 
дњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране  
ио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно до 
>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше 
то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браћ 
ео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним траго 
а однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настав 
ага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" 
им.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници доб 
ти као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Ма 
 Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад и 
у нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све  
ам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не мог 
е може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Сп 
ш уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски  
м; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег 
 страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он беја 
вате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја  
и гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> < 
<pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега  
и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: об 
а непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравички 
чи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био  
ево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава х 
 ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече 
у света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег род 
мрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као  
колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба у 
е док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити он 
волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник 
из ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p> 
г, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по друг 
{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно 
 проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и о 
жник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још какви 
хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и у 
кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се иск 
ц нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за 
о воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не б 
 ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку  
/p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну ка 
на и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном с 
такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злат 
{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао 
ко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа м 
оговорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме з 
а у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме  
 што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погле 
издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он 
Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спа 
на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видо 
о скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управ 
жљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог сл 
да крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину;  
ћу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> 
 Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загр 
икад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се  
 врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се  
мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели пра 
 Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је зн 
но и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p 
гла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— 
умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сет 
ридржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек  
 оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ић 
 ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута по 
 обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је 
љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Да 
ва карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима 
на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и госпо 
 не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним све 
 како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук ос 
обом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како  
ом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; в 
ти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче г 
ојом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Т 
<p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јан 
а сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>—  
 га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Т 
 остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и сл 
е волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар 
 се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближив 
рист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика 
трашиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће о 
и ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Е 
то на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких в 
а јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони  
 они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљд 
ти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дрено 
 месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљус 
што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год  
кох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али 
ико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} 
ао дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раст 
ековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љуба 
ема деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући п 
ђе са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже 
} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу сп 
ници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души њег 
} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше го 
тра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом. 
тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{ 
 Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље 
ук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу  
 памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а  
ше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: 
S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав 
манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тај 
ли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За 
ећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе  
Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши ино 
данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твој 
па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше г 
 је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у з 
оља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и н 
 шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Ма 
азва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих река 
 Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="1 
ше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер т 
де своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био 
дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада  
а да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S 
м Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свог 
аде госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше т 
 вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она по 
меју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па 
етника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни други 
твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Сини 
ли прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи  
 полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу 
изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} 
 уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда  
одара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић з 
 мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху  
p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце 
и као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на 
 хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, 
итка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост  
пличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крет 
брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На 
 што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је би 
, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Нико 
губио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања 
аше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се нам 
 и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним нами 
град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећ 
 за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата 
хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове 
 већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које 
 бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати 
ад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај м 
себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло 
ом у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колик 
их разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је мо 
орана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор с 
а је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос оп 
 деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> < 
, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни т 
 сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter"  
 другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво 
преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Рад 
ишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S 
војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S}  
ођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> < 
бојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик 
показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете  
 град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{ 
е, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш ка 
пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудов 
ава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буд 
а деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— 
ана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвал 
b n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера 
и сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Измеђ 
јима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода,  
ира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене гл 
ода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах сп 
браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да  
ашна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његов 
вих пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда  
овољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је он 
ам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је в 
одио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Л 
 СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА 
анама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на м 
Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не  
S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са с 
, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му с 
запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Т 
товог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора  
у слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко  
ише моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизв 
га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепот 
у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и бра 
оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла н 
.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац уз 
губићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то б 
>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умо 
о у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ ње 
а.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим  
аптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати 
 је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њ 
астиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново проп 
ижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани 
д слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом  
риз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их 
дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне 
ла око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му  
ју посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу  
и овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с о 
еврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну: 
 кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па ј 
лима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прил 
де допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста 
/p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и 
Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође  
бра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме 
 мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијо 
јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату но 
ду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се 
е лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту се 
невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком зе 
"163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много в 
 дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда 
даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је тро 
ну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као к 
е сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном  
ине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, 
евић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнев 
лове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукам 
помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати воло 
се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима 
 и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао 
била је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p>  
ревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p>  
е.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше 
; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз г 
 па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до  
е прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше 
Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у  
е жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко  
раца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— 
с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи  
то воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен  
ој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком с 
и служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауста 
једно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти н 
м у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Ар 
лиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе 
ла.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика го 
гаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока  
и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико трену 
руге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу 
> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахањ 
ла на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{ 
поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити к 
вориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе завол 
 видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било 
ам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слобод 
— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар  
рилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придрж 
на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду да 
S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже  
 коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је 
рилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, че 
ице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од к 
тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијори 
их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах пох 
 доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n= 
.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>В 
јим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измах 
о си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја ов 
те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почн 
/> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у  
p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти прашт 
p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је д 
ма.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових 
атворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренул 
 страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз 
од лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена бра 
А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се 
</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорик 
тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} К 
лио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које 
 Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан но 
>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с лев 
шла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> < 
итујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више 
> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кро 
</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју  
Е</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје  
риз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био н 
и већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледа 
ткуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:< 
то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе во 
лони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обем 
горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се ту 
н који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му 
дала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Виј 
поведнички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усу 
 твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, 
рва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге  
мџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто пон 
мо Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се  
угог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="1 
о ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да 
а јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и 
Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га 
код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти д 
зи.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штед 
бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће  
м.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам 
сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују при 
ни и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на 
возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="chapter" xm 
 Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хран 
ћи волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са  
види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојеви 
сами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и  
>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> ви 
ика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски 
 госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је н 
ило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само ј 
и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш о 
и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка,  
 Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с  
ета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда  
тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина 
е прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сум 
не хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p> 
ћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја 
бом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код с 
аповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја 
Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кро 
горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били 
есту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут кој 
 је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, а 
левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац  
ге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим нов 
о млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се 
а ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих дв 
ду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те весело 
у која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне л 
но дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је  
а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Вета 
чине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се  
е уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он ст 
ус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађо 
ора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад  
его зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду,  
у је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ ви 
це иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита 
 и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар им 
 ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднич 
аш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад сл 
p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз с 
стрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко прогово 
а изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвр 
 Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер ни 
а, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за 
бодни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме 
ан и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожн 
 челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство п 
вега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене пог 
бама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са 
 позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот  
 грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити: 
 син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све уч 
у задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а сп 
 на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онд 
 се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> < 
и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда  
Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у  
ке.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкам 
75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест др 
би мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва ма 
д престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Гос 
ира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта 
а ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који  
>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се  
збуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено пр 
 воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека те 
 у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила де 
Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна 
х и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет 
и буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова 
онким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а  
а одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га на 
ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста 
а био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео  
 али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве 
Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb 
о душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радуј 
.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил 
о, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понека 
да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам 
тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има с 
и само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да ви 
назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна д 
 досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји  
Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу,  
ћа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одак 
које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанско 
 год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S 
авета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћно 
је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: 
о оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу  
је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У само 
који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слу 
ју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац по 
S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су р 
ђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману 
сио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дрен 
а, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на з 
 гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство б 
је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му 
тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама ко 
татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војво 
ла.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S}  
ли против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда к 
редузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја 
ан с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>С 
 на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано  
а, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемни 
ли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми при 
то је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га 
дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу коље 
пском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p 
и осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше 
во.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Л 
 те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник 
свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласо 
дину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га о 
Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима  
12" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, дан 
 битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег  
а зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке  
ег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу м 
љада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са  
 драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Вој 
м што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и  
бе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у мла 
жећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p>  
лао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке нево 
аље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запрос 
ринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно беј 
д војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовис 
 рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, о 
а његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје служ 
е да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики м 
 је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је р 
отовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бу 
ва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад с 
е Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, д 
 као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак 
рике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Т 
 и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у  
пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако ле 
ети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем д 
 девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно 
есела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике  
пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врм 
енадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у В 
рме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на 
 ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p 
ли је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— 
 пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране п 
ране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохв 
рећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прослави 
е лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толик 
ког гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Про 
ће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављ 
ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му 
д.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч да 
орика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну  
са спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође 
осле удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозор 
екад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син  
е је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди 
а онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је  
p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спуст 
паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</ 
 Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а 
 кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав  
 и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити не 
 свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јат 
егов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмул 
адича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукр 
јте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Д 
 /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече 
и страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и 
.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баш 
и јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соко 
ујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних пла 
 посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало паз 
 сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него,  
.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p 
достојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и 
какао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра по 
изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које 
о потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће 
али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој ув 
орби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај с 
бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана пр 
шла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p> 
 њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте бил 
одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А н 
Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао  
е.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се дос 
аде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо 
слом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште бо 
и да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један оте 
рмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио мога 
војка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични ск 
 насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p> 
"230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Л 
нез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „О 
е прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њ 
 данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде  
 обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n 
 љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи 
з сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку  
<p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне ра 
ма! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео ил 
џа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под гра 
ео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који 
а и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те н 
већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дођ 
на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључан 
а на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесар 
и што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки 
/p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прич 
ницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закл 
м, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и пок 
 Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div t 
Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом чест 
 Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а 
ојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду  
 ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је м 
дан од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и са 
т, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— П 
али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кн 
ам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, 
оравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се 
вог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамти 
д опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n=" 
ара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше 
олебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељст 
 сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да 
е од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову 
ног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им  
у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспо 
Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше  
рлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако 
зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p> 
 му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљи 
мараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше  
ече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S 
 доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла тр 
 n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из  
о се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаш 
оји је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој б 
и.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашч 
њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</ 
ку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних ве 
ну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb  
мскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, 
оке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим  
у.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше н 
тле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се с 
Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано 
ко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов 
 над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану с 
домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већино 
два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни 
 свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупн 
туба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане с 
Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану пре 
верне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> < 
ска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на 
ред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S}  
 опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} 
т на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи п 
тником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, 
у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбиј 
ан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројн 
стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А 
ало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца 
ва речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дуна 
ем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је 
 је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне 
 стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо!  
т који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду  
 и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше  
им велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би  
вириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од глас 
ашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и с 
н напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу с 
заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше д 
орбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође по 
е из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде 
адржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од нов 
ти волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испад 
а и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз ве 
!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p>  
ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна  
ећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?< 
 мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада  
човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим бело 
за руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, пада 
 светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се о 
ти од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкива 
ођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а б 
ите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо д 
не речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n 
ош из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних ч 
еме једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоч 
очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз го 
е удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађат 
— првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити 
 косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога 
у не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки ве 
и, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога  
крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позад 
 зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, 
оред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ћ 
леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнем 
е себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку т 
з Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, о 
им путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младосног 
 човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За т 
ласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а ст 
ада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путуј 
ад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту сл 
у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ј 
 управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми д 
е стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54"  
ше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да 
ре против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад  
рга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико год 
споту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте < 
у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна. 
="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин С 
.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његов 
ти моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака 
обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њи 
е стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ро 
свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад  
росу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палиц 
ренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} О 
ше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима о 
арика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} 
укруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p 
 истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Виј 
имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља д 
 то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро од 
да га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} 
алија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнур 
ван, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и 
ио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у  
pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и сп 
е окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам 
ко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилат 
еограду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња с 
ао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу. 
то чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! ода 
че опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин мо 
не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пр 
Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја 
ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађ 
вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, д 
ијатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да на 
а љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји 
и Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То н 
ма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце с 
>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %дос 
близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе,  
потства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли свој 
руго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху ко 
топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим из 
мцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохва 
са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до бл 
лоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ног 
изом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одг 
ђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста ра 
товог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице  
ност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p 
 сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од ос 
д опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печен 
<p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој с 
о обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Посл 
 могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њен 
а и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир 
ице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, с 
уђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али 
ило и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом ко 
то.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пл 
и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не св 
бу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им  
 пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше 
 <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још 
овором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађив 
нке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац кој 
 су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се тур 
о, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не гово 
 Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и в 
ома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњ 
се, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној 
 четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или сво 
 засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p>  
е, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице раз 
 крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске др 
амо очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано бе 
јновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> 
ш у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се ч 
леницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њи 
ари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па к 
самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејах 
 веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Ма 
 рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше р 
 је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да  
сти.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у гра 
бе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара  
спотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну крет 
ребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да друг 
ву доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко,  
ац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше с 
стави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не беј 
ранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами 
лађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих вите 
дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасава 
ог као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина п 
ло све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој сил 
} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао покло 
дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом гр 
ој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi> 
витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године 
 Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игу 
 враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмс 
ше се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његово 
ше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога зам 
у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху  
јој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане сл 
 је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расеј 
ну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тр 
 јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред 
х да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи ру 
лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу 
Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бр 
за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Уг 
 сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> < 
 које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах с 
—</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године  
и пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је  
</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напрет 
угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како во 
!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи 
ека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за вла 
} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавај 
доше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити,  
Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лаз 
господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виногра 
живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у весе 
ског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети с 
ћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме 
ешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све о 
следњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста 
 могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским с 
оје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њен 
сију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп с 
ти, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз  
е Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше д 
крете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Ло 
анинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљиш 
 ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замиш 
ади, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено стан 
ељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је т 
{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али 
чима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на  
 се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара срп 
лијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али к 
и само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p 
олазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мр 
јим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећањ 
апак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада и 
 Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у ду 
ожио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице  
 на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом 
 наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си з 
 и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А 
а?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је 
научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S 
стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло у 
е слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко вр 
га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са  
близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можд 
 је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у о 
ј — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} А 
ио Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их те 
ешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни 
ао ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби о 
изу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста б 
 дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се ди 
м, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанст 
ива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саб 
ега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући 
е право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком,  
на сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али 
и својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом 
 <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Ради 
 га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место 
у владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати  
о затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађ 
град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово 
и:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко 
.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којим 
се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед изда 
тепени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужн 
 и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p 
 <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов,  
одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису 
 сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цв 
ад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благосл 
 да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p 
рина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше  
иткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И  
оше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се 
м ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ј 
занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично сре 
 љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> 
х само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под вој 
н муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше  
познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца 
њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог дес 
ћи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопч 
адноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор  
 другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на  
 — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бол 
у крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на 
ри дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са с 
и у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Ја 
нуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одве 
 и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре некол 
љаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу,  
оћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној  
 не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са све 
 шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспот 
на, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У 
 достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич ј 
гово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај г 
низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређаш 
кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изн 
а и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста  
и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје љу 
д кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од 
крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангор 
ије још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> 
апоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јак 
м деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у к 
Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна  
p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну доли 
молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама  
о се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанк 
стелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече 
радање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више иш 
 да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, 
ки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха. 
грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близ 
ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је с 
 да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шт 
p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властел 
елика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови сл 
високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе свој 
Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђи 
око стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са  
аше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— 
оловима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Рад 
атри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа пр 
ивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита вл 
војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћес 
сматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у 
 је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погле 
еспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и  
е она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину  
амирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и п 
рљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело 
 од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у  
 деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Вре 
ном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђа 
ао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вију 
 небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобо 
а што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху 
м је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владар 
режа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном 
икој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S}  
и се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у ред 
 Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесников 
але за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче  
ић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлич 
S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> < 
ојим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније 
а се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди пла 
оћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким на 
овезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле 
остељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се зава 
 бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улуч 
знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га  
радову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом п 
ојна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу 
о земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже гла 
ласима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијо 
ем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено  
на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а 
ко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном  
да незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео  
лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за 
<head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обн 
 се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ 
где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак бли 
д наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, н 
Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати 
 породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у  
јвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочека 
 се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </di 
морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај 
о.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе  
лина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, д 
4_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе 
>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896< 
а празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S}  
му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја 
похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, 
</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода 
а не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот 
ржала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бр 
у престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици к 
о гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише с 
г деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво  
кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих то 
и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са с 
ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb  
 Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге  
луге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он па 
и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Ја 
ушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затеко 
ad> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чама 
осле прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су  
ху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угр 
ачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељ 
ле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар  
 на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак прек 
 необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе 
ила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сав 
МО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умор 
иколе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред 
 све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} 
појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је ваз 
е њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски до 
желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову п 
ори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо 
.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да ви 
у Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утвр 
вети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, % 
е и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} 
> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет по 
 би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p 
анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду 
е део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, 
 опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" 
 замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим  
pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја к 
 је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је  
љна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни 
 више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранкови 
p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости 
ше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба в 
на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на је 
ичанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њо 
тано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није  
>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки  
нитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с 
ђеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја са 
ена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше 
догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бит 
им желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гле 
хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} 
 На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата  
 и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу 
во слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пођ 
дари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, по 
11" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође на 
 а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из 
ћи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са десп 
да одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим мога 
у.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Д 
јишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је сил 
рљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвој 
астелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили С 
јводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада 
докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Б 
 хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ко 
Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу л 
или, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена  
ма више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>С 
милу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђани 
 Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату у 
} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће  
 му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе пок 
иниша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше,  
арини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледа 
ам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што  
иће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста јо 
е могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српс 
 он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљ 
> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, 
це.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе прот 
говори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се  
о!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго в 
b n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{ 
прегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко 
азда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <p 
 таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара  
првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа 
 Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ро 
и, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n= 
, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти 
 тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршив 
да био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве ст 
а бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје  
и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његов 
, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врх 
екоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлуч 
ди у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника  
} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно п 
је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на друго 
 Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спрема 
астелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p 
и као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Го 
не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у д 
 на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радосла 
е, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један з 
на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>—  
ен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута 
могне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава 
крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, ми 
дослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још виш 
Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом 
дски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му стра 
даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше в 
к се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме пут 
кчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, не 
 твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја  
осима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — те 
д рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници  
раћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу б 
али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко з 
ацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не с 
ру седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати  
ва она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да 
 ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све пла 
она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p> 
ва и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није 
} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подг 
а ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, каз 
Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин 
p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> 
пет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није б 
ли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини 
p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p> 
и.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни  
 било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па  
 Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У  
сар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме 
де?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер о 
у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио м 
пот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А 
, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забр 
.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> 
што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али  
друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Х 
а богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На об 
а нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без то 
ако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ 
 подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће с 
 да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало сне 
 претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим сме 
е:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј  
своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограби 
азговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно 
е оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, в 
 — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогоз 
 друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како ј 
отиви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и став 
и и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника на 
на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у чи 
 им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type= 
зиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођ 
ост и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све св 
S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом нач 
 n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођ 
Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријез 
убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за т 
 светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског десп 
2" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у по 
га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженут 
зненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам по 
а не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева ј 
ижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се 
неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велик 
 прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред 
ила света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо  
р и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кид 
више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и  
head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо  
на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђива 
добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху дост 
о виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа. 
жђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим 
уштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себ 
о.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе н 
срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или р 
</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, к 
е и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријез 
ало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ ј 
 његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отр 
ам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом 
S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косов 
анског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога о 
n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не 
 мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу жив 
дишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <p 
их сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; д 
ти дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душ 
ћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши о 
ру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага  
је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је са 
 друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити је 
дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, с 
ику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обра 
х ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрат 
ало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момц 
одица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, дра 
једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знам 
до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати м 
 осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила г 
сти, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепис 
доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У 
з Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Беог 
аше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево,  
вог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно  
е некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с вој 
о време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хран 
есена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну с 
м.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војво 
иту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још ис 
 његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="ch 
жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била н 
ћа — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду 
е разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго о 
а се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отиш 
 ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана 
ало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливе 
сти и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше  
оношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и в 
асача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом мар 
 <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала теш 
одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p 
ав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом нев 
о архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода  
ши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливер 
аше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривал 
беле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље,  
Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} О 
аћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страд 
било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим  
 стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том  
ћи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му с 
дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p 
евана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример  
видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с 
{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло нео 
 што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред са 
 Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор 
стадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали обл 
о на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем на 
и његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини н 
 За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говор 
тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити  
а Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазит 
n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу 
је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице  
ранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана пр 
на.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим 
 пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!< 
ам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох 
сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре  
ова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, в 
тлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жути 
сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јо 
ог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, дев 
учај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла сп 
 храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаври 
 његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ј 
спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Л 
а зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га 
атре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ари 
 граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Приј 
 кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их 
омољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у 
 борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијори 
ајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узб 
} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са  
ина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, 
вода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смел 
 и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним пр 
нчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже 
еци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и  
 да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, 
 бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{ 
ше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и оч 
четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо а 
 осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бра 
 свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, и 
 са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег д 
овом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачки 
S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и дале 
шамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо 
а Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели п 
н на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово 
 их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам п 
јених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никог 
 и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — би 
јих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — би 
ичаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и оче 
?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да м 
 двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви кој 
м се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је н 
е стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су 
ати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано с 
ош исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим  
ши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са св 
водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао днев 
шко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Теб 
борисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им 
 у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свет 
којство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света  
ори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се н 
дало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> 
војом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љ 
нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се г 
 са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво ра 
 добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{ 
уле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше су 
тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али п 
мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем мо 
ли у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот мл 
у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајк 
а коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким п 
о једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и прис 
рмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој  
Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече,  
 походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у С 
аше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа 
едној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар,  
ед свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњу 
, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чу 
по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испу 
 бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбица 
ead> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију ј 
ше срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да 
ровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био труд 
ше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече 
б с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари  
шта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом  
 кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен. 
{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у ком 
такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед нов 
е некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где с 
 доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која 
обојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто к 
, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много раз 
анас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то гово 
зима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редов 
p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а  
бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог 
 нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p> 
 <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па  
неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турк 
 и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав 
бе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било 
диш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара т 
нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њ 
а и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и он 
вори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S}  
куда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S}  
озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим  
а их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала вел 
 вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза 
јну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у  
сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша < 
г необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка 
њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зе 
м да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмо 
по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад 
ти како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости  
ка рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део  
га.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко  
 није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад 
мње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као веш 
кле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих ста 
ијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове који 
са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увет 
 страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необ 
удно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по 
 писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S}  
дити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао 
{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили  
орао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч д 
А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S}  
рао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на  
ге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа  
ну о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Миха 
алеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика  
.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам о 
>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али оп 
нску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на д 
S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оц 
потом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао  
стину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Ра 
 за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и 
дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са  
т јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења  
 — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима на 
.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило 
првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{ 
 кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, 
ктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за  
, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива  
ични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом 
 као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла ли 
 лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила,  
ичарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин ко 
ук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу рук 
м везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно преруши 
ло да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, вој 
 масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше стар 
лаго.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студ 
мед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p 
 писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан 
лату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умал 
у двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете бога 
 поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара св 
етири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у  
о садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књи 
е, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кр 
> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни п 
рине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ н 
не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садрж 
зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло 
м што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, ка 
ци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дуж 
н је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у о 
смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, власт 
То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом во 
телина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, р 
едује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам у 
ј руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у 
S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, 
наш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти 
да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити 
 И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само би 
а онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би 
у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, 
крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања рас 
ађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити п 
ре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а  
околац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро 
оклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан  
 са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а  
р сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —< 
мо то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски 
мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је поз 
ш бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Соко 
ложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му 
како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S}  
кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господс 
де, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас изн 
леће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше о 
а у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} 
ови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p 
S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и власте 
 дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и  
огоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се кле 
одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да 
млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорско 
 је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са с 
з дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p 
ше бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквар 
па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио ал 
пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било пр 
о, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S}  
му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благостр 
војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после сабо 
ет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, 
отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а 
ревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспото 
тонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стева 
ами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке  
де, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А так 
о су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком кос 
 га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним шт 
е Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах 
и се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само 
ти, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се 
кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, к 
 али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбоји 
а, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло  
 па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Кли 
ука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, гос 
 двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! 
ло срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута  
жи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби вели 
е ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, може 
<p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главо 
на ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око 
а и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајк 
ко да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.< 
<p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада к 
победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ћ 
} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђ 
а само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин  
 нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пуш 
спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слик 
 кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио 
ужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и од 
е кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више м 
ма ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између десп 
ти: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Дан 
сле ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљ 
а искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, к 
безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Зл 
ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p> 
 не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опрос 
тих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред  
ло Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаћ 
 гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дуброва 
а.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће  
српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује  
 мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> 
прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и  
 који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних ку 
 расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Сокол 
оцветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p 
кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам збо 
лико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и на 
>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица  
аћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечер 
ту моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш би 
арини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њен 
 са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p 
есној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстат 
 могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљ 
 прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војво 
 души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац  
мо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом!  
атнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима ос 
о пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговар 
наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у к 
 кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа плем 
и што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Ал 
оћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је  
b n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћу 
ађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и 
те да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем. 
јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда 
ге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> 
ац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</ 
ну.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војс 
онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће мож 
а каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не с 
лика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула. 
Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског к 
омак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У таб 
лшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је д 
огу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватр 
сто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам 
раво, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка 
рукчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним  
бе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румен 
ј ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И 
и.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце  
а то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот  
уде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа,  
 је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се  
то се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две  
нама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих вла 
{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи дого 
а.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помо 
и смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина с 
служила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети г 
ебна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући 
.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али  
д на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персиј 
е бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах  
га даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и  
ак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> < 
, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у пакл 
е просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела,  
ох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је м 
 ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! с 
и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у м 
/> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— 
рујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Рад 
 два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце вр 
бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар 
град.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш 
оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Го 
ом учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он  
лео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати. 
илазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први  
ако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косов 
д да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не 
 је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си 
је још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у 
а не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога де 
 дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марин 
а, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе 
ам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само  
јче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и б 
егиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узруја 
тоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајино 
ржао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Бре 
а неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по поврат 
 којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела 
а подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што беја 
и прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и д 
О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем оп 
 туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне д 
ах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За т 
да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу  
 и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар У 
мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад са 
на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} 
 мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ 
да виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га ш 
у на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бран 
г краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде нико 
света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству  
 Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припал 
ео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни ша 
чио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачко 
зују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али нем 
и све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где 
ка је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријате 
еш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи 
ан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и неч 
е да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подуна 
о да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове  
" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Ст 
о:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке  
пише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојим 
кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, 
одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде 
е мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме  
 пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој ј 
ћи благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој  
а част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S}  
 срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толи 
а само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бол 
 је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клел 
 њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за посл 
на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и тру 
и за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не б 
е је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пра 
у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави б 
лио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибао 
о, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незна 
ешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да иде 
рише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гости 
р ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје пров 
ћу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али  
е горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кне 
љеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет за 
 бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.< 
Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод н 
им приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље 
е а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до са 
е.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p 
ри има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говор 
ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето т 
 од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кне 
лео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не  
а.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властели 
мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам  
S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли м 
!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а ст 
.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморен 
а нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га 
жба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци поб 
и већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{ 
ушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокој 
 од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан к 
ан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је о 
а овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зе 
етло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамн 
 гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и м 
да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном  
и се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p>  
о на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опо 
ирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изне 
Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступ 
 ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, 
сказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише  
е у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Р 
о дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију,  
} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође јез 
е добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p 
 нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње  
да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу в 
а корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приб 
 ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p 
а се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>—  
 бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам 
изу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Пр 
, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога 
а јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђ 
еда га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује  
ини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му мо 
елин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница 
абор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања  
Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml 
ад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине 
че поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска  
еш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шт 
 још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</ 
ила од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула  
 не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу 
т његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у л 
и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и  
ај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин 
да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им пр 
васила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу 
могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник  
лацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у 
 А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичу 
 и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико д 
 и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам 
улман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом  
о би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, с 
лађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време јо 
пита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се 
нише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се  
и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљ 
т у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену прите 
ади читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати с 
био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стран 
а Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, п 
аваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испе 
ту београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи  
тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није г 
и пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз 
сто високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог кра 
испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу  
белом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп 
не.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама у 
 дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и 
ећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе кл 
на два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше  
покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови  
шљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће 
лата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну  
у Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд  
ке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа мило 
ру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем 
оње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада 
јне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику б 
уг мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг  
а поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и си 
ни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врат 
ају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добр 
ком упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада 
анка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чу 
цу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко  
предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом  
те девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о к 
као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство  
, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода р 
ћ, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, 
увати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и 
Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо виш 
ше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а 
.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и о 
у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких  
ешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ћ 
вишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издиза 
се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још 
штво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад ј 
!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше 
 не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се уп 
 у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је ј 
 не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло зн 
е.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео  
раше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође  
у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше п 
олан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јо 
ми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угље 
стом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да  
нда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у ње 
.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под зе 
 Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованск 
о са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести 
ило прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније пом 
о, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху он 
 управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоме 
лага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога ода 
?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липов 
на казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесн 
 својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S}  
ћеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу 
И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст беж 
овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су  
раја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш  
аве!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако глас 
 закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељу 
мена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} Т 
ме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме ти 
да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, ал 
осада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <p 
рави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те  
 с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва и 
а поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно ок 
 и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и 
 и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те  
 наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње,  
руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, п 
 одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја дон 
е нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p> 
и! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се 
 ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине с 
ад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу о 
 се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мучен 
, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турск 
и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше 
има ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угар 
стови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блаже 
те у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао 
S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу 
ети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико 
таде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога н 
, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за  
</p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш мог 
покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да 
м деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради  
рском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет п 
, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер,  
нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, вели 
вишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити 
анастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти 
и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не при 
ликих од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан 
еспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их нећ 
 потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода с 
чки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не 
 нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини бе 
p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом 
ео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити 
дговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да  
 тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевин 
лутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше  
оде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, з 
ерни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек ми 
о је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се к 
 своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла 
.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само  
и се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} 
обојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била  
ки војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и раш 
сти се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш т 
е.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је  
на млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али 
монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са п 
ању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који 
иђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке свој 
дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је,  
ом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе,  
тара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом В 
е отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и  
о разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} 
ш раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из 
 и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу 
"21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> 
премити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђава 
 и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту 
ројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево 
 кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом с 
озвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином дост 
д.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, 
е дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини  
 двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У  
 протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им 
ан, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} В 
на властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> < 
 како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није виш 
ра.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може од 
роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме 
икола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први велик 
родице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони  
размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="1 
е уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рук 
езова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче  
тлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и 
кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купц 
џи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се прид 
>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чека 
мџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се  
S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који д 
на јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима и 
ћи своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека т 
Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот д 
да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66 
вет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> 
ма зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да в 
помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је 
 чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и отк 
лмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог де 
вајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао 
d>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду  
нутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се ш 
најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па он 
.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p 
 је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, п 
степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа 
во вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му тр 
 можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S}  
радски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризн 
ећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се св 
д се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну 
/p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb 
од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у ко 
 — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да т 
творена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво 
спођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово гра 
ноге своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастув 
 брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} 
 је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други 
ве си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> 
вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи р 
а се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p 
уке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Син 
н устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао  
оше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако ис 
а зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово  
е и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, 
> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине  
 Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда реко 
м, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођ 
 куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљ 
м до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожур 
аборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело о 
и пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена 
бнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се 
ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору  
е који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји 
ори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али ниј 
а тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез поста 
де и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша  
о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, т 
чана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А з 
кај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И  
и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> < 
/p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривиц 
> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро 
главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p 
 жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја б 
Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно од 
и, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла  
{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од 
те деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добр 
ру црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима  
иже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, у 
до.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> 
сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у ча 
коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где 
игну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са 
трану препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода с 
 манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођа 
ше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну мли 
јорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред 
гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаг 
оја је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедем 
пашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очим 
и, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка  
срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За ти 
ви Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистр 
 из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb 
S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њ 
ајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо ј 
 грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их ми 
па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоће 
 речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при сто 
 ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p 
виће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирн 
смех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведо 
 онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени 
ру — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружј 
рске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Олив 
 није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од све 
 честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати  
поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небеси 
ужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се  
кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се 
чи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се 
тог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све т 
 новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb  
аву:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-ка 
асти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји 
 међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана сти 
за, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима 
Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Пр 
 може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заус 
и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара 
на коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Наро 
а Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу до 
наест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и  
е и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и њ 
море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на прес 
вници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} В 
иваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушн 
е водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њ 
<p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и ка 
>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одрж 
 руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га 
м, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам 
му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују суд 
ла првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута 
лата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и 
одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш  
 се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би крај 
е напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се  
Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сва 
амени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везив 
ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само по 
 Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећ 
еплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са ти 
вера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Ст 
спотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариг 
маја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич о 
едника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и в 
ора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="6 
и, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају 
 ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо зем 
е снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан  
а приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу снова 
а страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и р 
како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његов 
ко би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да ни 
Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то  
ојску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша оти 
ију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да д 
оно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жи 
што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно ли 
па владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, 
b n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био в 
аше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и  
Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих о 
{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратила 
бодан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овд 
Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један погле 
Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак  
де казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка ба 
дочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам ру 
даде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ар 
 стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче 
ну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек 
јним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у  
пољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са свој 
и више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га  
ник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнав 
ратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих н 
ме друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по сн 
 гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном свет 
 он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете т 
ту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га  
 кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> 
 за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не ос 
 учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спр 
већи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и зала 
ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино 
ше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, н 
 погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му 
{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазил 
тац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака п 
S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанк 
ла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Бог 
ома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p> 
иког спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци 
тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат н 
м водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те ис 
зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ о 
воре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p 
ржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p 
пуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.< 
рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запо 
атопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, 
ше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влах 
S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, доби 
г плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његово 
ака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихв 
е, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на 
/p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S 
очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мо 
а мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{ 
а ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Виј 
ама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква 
 које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али з 
стеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато с 
гачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и 
ожја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук се 
ађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су  
ној цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани с 
ћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Неср 
јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и ко 
ља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар 
ршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави  
а хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник 
обилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Ј 
ган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и на 
а јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благоси 
ори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кад 
 невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити 
а у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити после 
ше тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb 
је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, 
ео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то. 
аш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи а 
уго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливер 
подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! п 
тављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злат 
ознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека 
ју с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита 
љаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га  
стати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - 
добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за пи 
орњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича  
ше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху  
мог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотов 
<p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач,  
да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али  
и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био с 
 скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га в 
стављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој  
га и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на дес 
и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{ 
одне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ће 
! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са сед 
да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врм 
<p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p 
анке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага но 
 Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље 
 сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазит 
ом, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа,  
у која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p>  
и кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе 
се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{ 
.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио с 
 руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче  
раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобоје 
иште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо 
ви друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против с 
ицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког врем 
т како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:< 
е да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли 
невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p 
<p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони 
е, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика те 
 је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда 
и је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи м 
ом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, 
ом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово кр 
крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победила 
ичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са 
с трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачк 
а Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шу 
е код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{ 
емље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу с 
служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} К 
 жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај ис 
оци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набуј 
 <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле по 
о премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији  
 и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медве 
ху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је  
родушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стал 
очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински 
огледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао 
к дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом ко 
ом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да  
дича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе д 
обрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с 
 не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S}  
еле клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два- 
руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада  
 који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или  
ојни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и  
ним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке ра 
њена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној се 
 Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изић 
 са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник 
ча помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на  
д је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баш 
 <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" />  
/p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млина 
пнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бе 
м именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div typ 
обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" 
</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али с 
/p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Доба 
ога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; 
н је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће др 
.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату,  
анског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела 
p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи с 
јима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разби 
 Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама 
 а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их о 
ом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша 
сто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владик 
аблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је  
> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Ц 
у се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, во 
ојој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела  
у Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на  
рног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долаза 
 остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери с 
Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових  
е и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те 
чи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Му 
ћи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница,  
не некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка 
 старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисањ 
је <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држа 
 Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} 
лужио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на де 
и прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо 
Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима су 
знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и ч 
гој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја вољ 
 знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног 
о, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором п 
сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском 
— Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са б 
вамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у  
то се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Ал 
бојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак 
 Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и сам 
рпске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранков 
р бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, пре 
илу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом  
 облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb 
ликаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би трен 
се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристат 
, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за  
обом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јун 
бор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а 
и Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујак 
ста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана с 
ко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже г 
преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град  
/p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнат 
раживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са 
тижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да с 
 <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно  
а прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за С 
а се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена н 
уром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да  
битком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула  
пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати озд 
 ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друг 
 Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо 
 брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинил 
омова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено 
 своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кне 
сташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у о 
ељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буд 
ариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обоји 
 триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста 
ићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци 
тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља  
зната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То  
а Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од  
ак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По с 
вога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p> 
оче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле 
ће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од 
лата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он 
еван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Краса 
е спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S 
ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p 
дсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била  
крштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове с 
руменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако 
е: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухв 
ила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У  
ра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" />  
ебали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да с 
е од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомиња 
 и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Л 
својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</ 
еван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотов 
ен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је ста 
је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђ 
го.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да 
 ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p> 
ику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом порук 
n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек на 
лављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја 
 Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати 
еже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>—  
те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају ико 
 узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића  
онео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази с 
 дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса десп 
своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и оглас 
х ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слу 
 мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Гос 
ле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступови 
ћем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно ч 
и, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и проз 
Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда,  
ном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом град 
ајтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута ма 
ену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из  
пског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно т 
Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиж 
е стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили  
урака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском в 
јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по ме 
193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} А 
митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p 
није служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше 
у пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада 
дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руко 
не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света во 
теваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стре 
сти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да  
начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о тр 
 и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кров 
ова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина о 
ко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али н 
 што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и 
Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јев 
за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Т 
долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше 
кав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, 
та и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путе 
 <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала најве 
новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова уда 
нут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не им 
дио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на м 
 Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево ни 
шао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доб 
ају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није т 
г глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово 
дски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да 
едни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој 
ујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ 
унацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растај 
о са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађа 
вом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S 
ведања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и прко 
, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским  
 навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на 
ју младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не беј 
ројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Н 
 сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само слу 
мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До д 
од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице  
То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, се 
 <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с 
от Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске дес 
е службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа 
ивео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешт 
њег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно по 
озору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не м 
астир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али д 
аљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепр 
погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаро 
стиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи н 
ити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грдели 
у је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао ко 
 са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране ис 
еко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што н 
 за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="chapter" xml 
.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А  
кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удар 
оплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уг 
ве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше де 
</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и сме 
ељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог  
више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са в 
е мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене 
е разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који д 
 се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ва 
е.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су б 
ња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожу 
Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p>  
е деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави вр 
ишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и 
сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div>  
} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је приличн 
 бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме м 
овачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз десп 
е Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Ма 
слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издава 
и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастир 
јче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и з 
.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једн 
Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго 
 —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Ба 
 дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се зад 
вала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове к 
већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стран 
ће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би 
о се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохв 
мог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па 
ви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави с 
тече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше 
сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> 
лази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, не 
добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S}  
чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на какв 
ише изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> < 
а својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за в 
 и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовоља 
p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{ 
 доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хит 
лато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говори 
а свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бо 
ости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је г 
о да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се рад 
овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо 
огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам 
 ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш 
 и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику: 
е Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз т 
вагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! реч 
аповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред  
 оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и кој 
 оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завича 
у.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност прем 
воту дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p 
ати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та  
 готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши 
вши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у т 
Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора  
и ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! 
како не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која нико 
ка у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина 
а да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </di 
а леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изне 
еправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за ча 
х година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у 
 господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледо 
млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његов 
 блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зад 
 проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњах 
косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше  
р му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодав 
е пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја  
и их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p>  
 ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас 
жаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првим 
рада Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али с 
е га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је  
енкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се та 
} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кра 
тране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S 
тра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну  
 господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако 
је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и насл 
вети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поч 
мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> < 
 колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре 
ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи шт 
ић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и 
зо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику 
 корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Раз 
да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар 
 опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па 
е отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад м 
и са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, п 
ада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мал 
је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где  
ан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској з 
 вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његов 
агли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и би 
>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хт 
етништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини с 
 с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати 
Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цве 
 учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина 
ред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} 
на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb 
ом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарс 
} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{ 
им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.< 
>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пре 
а воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе 
о: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и до 
де, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека  
е не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босн 
ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету 
бе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити  
Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!< 
ве мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу  
к и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобн 
и да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не са 
и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>—  
а.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у си 
у ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а с 
реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту ба 
зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лука 
илошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји,  
дито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам  
лим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p 
ив нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада вра 
тским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса о 
атама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ган 
 Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек д 
адовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ 
орске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и виде 
о сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, 
Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе том 
аше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а  
 њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Бого 
— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али ов 
смо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено 
еизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати 
аху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста 
вање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и от 
 његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</ 
т земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још дос 
а а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, в 
лику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика 
им сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело кој 
е узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни  
а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина  
ти, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших м 
p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени,  
н Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут 
ши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадес 
дао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војво 
, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду дав 
м Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник 
ића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од 
 много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се мн 
авар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим посло 
око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за њего 
а гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовист 
бе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше  
ад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расп 
ишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцркв 
 скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном  
оценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb  
</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан пр 
рт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевић 
стину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше б 
titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> 
</p> </div> <div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> 
 се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу 
ити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћу 
прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се 
воре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака  
ик.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, 
ред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетстви 
ословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благо 
г који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад  
о старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне с 
оступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати 
о кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимиров 
ник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град 
ца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода  
 под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>К 
м главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а 
ер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али с 
ти, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p 
собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по сво 
 брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо при 
а му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, 
 и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда  
ићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једн 
нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече ма 
х је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни ра 
S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно  
 топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> < 
ема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си 
ич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом м 
 n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа кол 
оба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, д 
>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге пос 
јорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, ал 
буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је о 
поду Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону 
ече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коњ 
о, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља 
му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу прину 
тов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и 
же и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту по 
вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој  
 помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно збор 
и се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</ 
за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али 
и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му си 
 ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и А 
ци, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко. 
мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, 
мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су 
о је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S}  
ва задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око њего 
еду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска  
евину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али  
и.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у по 
</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито с 
и ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и п 
.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој ј 
агли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Д 
и детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.< 
и већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар —  
{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе,  
 с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С  
"98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би н 
> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте 
ске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њ 
 а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу пом 
да душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и нач 
цу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару п 
је и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко 
илија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Би 
"11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет  
оживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протов 
оје јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> 
 даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срез 
о Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста  
 <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против пред 
ејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и  
и у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао. 
 речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком с 
, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га  
/p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добр 
 они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{ 
А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам 
<p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво нећ 
— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хв 
 је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чека 
спотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и  
али да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и т 
.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, зна 
пот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Д 
сулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом кр 
бавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих 
е ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље 
е.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није з 
олока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Сл 
ежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо 
— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно мла 
и наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи 
а не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд  
е братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крс 
аху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од 
ски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жуп 
ћ, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар У 
>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главар 
синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, усли 
 нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет би 
вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост до 
послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и уг 
оји је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усв 
, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на 
а на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори  
шега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за т 
чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори о 
су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу  
лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога 
р она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо 
ти и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа 
к мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} 
Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем  
ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће б 
 суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити про 
 работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, 
ну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде  
их врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се 
мена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима;  
а ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} 
адије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То ј 
орбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је  
чуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо. 
 по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Мар 
јвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много 
је Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жр 
<p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се 
има огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег гр 
 у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причат 
 саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала в 
и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа? 
вера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да госпо 
4" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко во 
лманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али  
 се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем у 
ти у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер 
са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припето 
јим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно р 
елин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>—  
ела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду,  
 онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што 
е <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу по 
} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке х 
х седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омал 
 старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме жи 
овој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели п 
еколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако 
ће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у свом 
м се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више раз 
гло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи н 
, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућ 
рибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш  
 који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалиј 
> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза 
, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се 
>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравиц 
и.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о  
p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам п 
исте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chapter" xml 
S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забрине 
моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не 
а за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ по 
 Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуд 
 мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам т 
угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу  
јорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећ 
, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Преш 
 биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада 
о, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спуш 
ајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно ал 
ешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с је 
је војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његов 
ад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва,  
ти пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не ос 
ским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{ 
 жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивал 
Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верно 
а мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином 
ац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Ме 
деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њих 
тона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везо 
о што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њем 
то указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћ 
ала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше г 
ала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао  
рпског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвоје 
ао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише  
оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност. 
ољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранк 
ла дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јан 
тнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све чети 
угачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса шир 
На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко ха 
раздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према 
{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћ 
1" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} О 
рубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац разви 
 за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си 
е која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу ко 
 којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако п 
чена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Ма 
ко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста ал 
 њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповед 
Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше 
p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од д 
е снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда ма 
од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и 
м година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први 
ду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па  
у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не про 
е и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира 
који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они 
дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; гд 
> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осва 
оштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој  
е ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западн 
је хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек та 
Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове кој 
епе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{ 
 прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у 
тантину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешт 
тка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше п 
амена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје  
.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да с 
>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен 
воре.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног св 
но за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опр 
 један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у 
ља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој зе 
рци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они дети 
 и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји  
естадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана 
дини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој прип 
 држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост 
искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угље 
ра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог во 
дваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на  
ли она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар 
ом.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовић 
ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази њ 
стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стол 
е је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које 
м.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају 
Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи та 
p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="2 
с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спр 
лу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступ 
 које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана  
спота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са д 
и обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарх 
поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} Н 
г двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град с 
е свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе ст 
 другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављ 
аног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по 
зи, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у 
је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата 
да јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72"  
ead>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Морав 
S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу 
 после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бед 
м грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било  
се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода 
била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспото 
ком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које 
и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино  
 бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> < 
и и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико т 
ао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиг 
денцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, на 
обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада се 
леменитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о  
ежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако 
деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспо 
то онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом 
<p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то ч 
ца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, 
е Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо 
 који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху преска 
Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли  
јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку 
етине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вин 
е кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а та 
p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге ст 
жних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и б 
појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазд 
о и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече они 
вде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала 
 љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубо 
не међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова  
лисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се о 
ође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %ку 
и, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма  
фимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда 
греја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — ј 
 велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са 
свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опе 
ади престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, је 
 на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на г 
иво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови поду 
еко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{ 
 хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац  
азорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао  
> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде  
са и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n= 
ефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа  
тавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одужи 
еспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, пре 
сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи 
и која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе ј 
и свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом с 
 порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се вели 
Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју 
а бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па к 
.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од м 
и, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> < 
на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се  
 скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу 
Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бов 
едан од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони п 
 своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од  
их уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док са 
д, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог кр 
ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и  
 заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала! 
ас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! о 
и%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге  
<p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно дода 
} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брат 
из, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} 
ше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} По 
Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, х 
 лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро з 
за овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом  
одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type="c 
ци, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших влада 
до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} 
т није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S}  
о другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаш 
 на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што та 
и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невес 
трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати 
 деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника  
 укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да  
лавља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмо 
алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, че 
потство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себ 
не северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно  
о кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше 
о лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац доб 
иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише 
ије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом 
</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пр 
везда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буд 
е мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио вла 
Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први вен 
ског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</ 
еђу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „ 
и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исков 
лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико 
, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови  
родом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Гос 
гледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S 
а, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти  
ба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>С 
о Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ак 
станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Ло 
 преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови с 
оме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води 
нстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на  
 вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се с 
 одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук тру 
вота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним гу 
аве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати  
 обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпо 
Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је  
ј тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живел 
хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милош 
и имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година д 
 свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb  
а њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице  
са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласни 
решевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја п 
озовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</ 
пет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Д 
мишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград 
да деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога 
pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас н 
— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му  
S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од б 
hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагле 
 <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене  
на би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опе 
Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем  
S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео имено 
е и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још ист 
га, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницим 
, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше 
ирода била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми 
пријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусу 
властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни 
астир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко ис 
ећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно м 
 али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Ко 
дан од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењах 
у јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здра 
 свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој гл 
г цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих 
ју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели в 
 што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвал 
p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Л 
p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и неве 
а живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго мо 
 се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и к 
о лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>К 
и се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чуја 
 виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{ 
 такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора 
>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни  
вен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше м 
у кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Бла 
ао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобо 
ких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом диз 
Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито  
од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није 
 кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна  
</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша —  
ава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити 
ала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано 
 Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p>  
а читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пусти 
м %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше р 
ински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по гру 
ну злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нест 
и:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и  
његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке  
о, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих  
ованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов 
племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја  
ричање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p 
као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи 
тељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода л 
 дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не  
а врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очек 
ло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред 
уше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буд 
евима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брз 
о и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре про 
ц за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у  
лате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше 
 својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Сини 
ластелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко 
то прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са  
чким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било сп 
аси тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>—  
аким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се ука 
 при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше 
аљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Она 
} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о кр 
га и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се о 
ме месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд  
удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са  
а се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама за 
, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и м 
аље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на г 
упним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштаниц 
 небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даж 
стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дох 
дити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} 
S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Ари 
нца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-си 
 наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривиц 
 ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пр 
ха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе гру 
барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице 
ец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу:  
у му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место 
Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватр 
вом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не зна 
ам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да 
 близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети  
подари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми нагл 
 као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра  
S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа ова 
меду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" / 
јевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му 
опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и  
онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путов 
ојску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у гр 
та, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема п 
 <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу сви 
вде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде б 
ђу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац к 
њ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и  
ебе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевц 
<p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то м 
и видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па  
е се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично напа 
ена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога  
сан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Кр 
 прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина нал 
брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас 
ами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време  
езу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} К 
у кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар 
ало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у раздана 
</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Води 
Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике  
 <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Све 
 Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врм 
мење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, уд 
е спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту  
ма се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода 
ати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала  
 за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.< 
ам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну  
ојим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или 
ђа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо  
да оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Д 
 мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или 
је.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Оста 
ање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком н 
ма којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и  
огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже  
омена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад пост 
рика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степени 
себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана 
 <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p> 
госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку десп 
 одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и  
 Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљан 
цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута ис 
/p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе: 
p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну  
ране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.< 
неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на изв 
ог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знал 
јорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни 
 склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с 
а деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав 
реко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да  
премао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде 
 и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо 
ње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше  
ла чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и З 
о, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала 
ојом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око А 
покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о то 
 Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина М 
арина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, М 
завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а ст 
а војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад 
ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде  
мљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам ни 
p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он 
ком војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после  
снога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вр 
 /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али 
е сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема 
 не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислим 
.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац ос 
ека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што 
и опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трго 
 корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су  
игоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и са 
 опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват,  
 нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n 
е дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге приличн 
у добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад  
а виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и 
тња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела пла 
се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рук 
оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на ос 
еш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарај 
Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да  
ви раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} М 
 се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је 
г Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова  
 буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родит 
Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хо 
 који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја 
мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо 
иваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства срп 
>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само  
у.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Уг 
етњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове зад 
 њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту 
> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> < 
ознаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натра 
Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице 
рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стиг 
сподом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Царигр 
могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом  
то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који доса 
ајравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и  
 том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи  
е за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не 
зиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанк 
 рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p> 
 јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљеност 
спунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престон 
а страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта виш 
овну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника М 
дговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А  
 смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по дру 
 Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило  
естоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манасти 
ању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад  
 n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девој 
ку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза 
S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у  
шта без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је 
сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама  
} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он  
 окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред сам 
ић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико  
не рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и д 
 у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угље 
 навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S 
а са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство. 
<p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојеви 
тима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крва 
ина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколи 
и те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} 
ђ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам 
ати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме 
е на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и у 
еши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић  
т не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с уче 
лагослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје  
 најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Уг 
 последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту пок 
рада води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле 
и вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о 
арих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> 
весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише 
ез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад до 
о дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша в 
/p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска  
великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и В 
оспођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађ 
у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима дес 
ави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиш 
иваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њено 
аслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред влас 
евој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мач 
војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свил 
генија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још 
бро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало д 
 ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог вит 
као да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи 
авине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара  
наци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У  
ста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви у 
<p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и нар 
зим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке 
сар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничк 
ри сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро  
а јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање 
ри се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви беја 
даваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> < 
век досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ до 
ански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би пр 
аје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</ 
и наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане та 
 се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвес 
иде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју 
и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео  
гледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али 
 ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Бог 
ле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с па 
е га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све  
ри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше  
у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па ј 
} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук 
ојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! пр 
 Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустим 
ели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза наш 
 малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи др 
Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и 
нез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама  
 једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја 
љу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује 
рива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко отк 
епог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца  
ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе 
и град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и 
 и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани. 
снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} А 
ћу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка 
ладарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио  
 и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох 
так маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспо 
, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији,  
невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само м 
зини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна х 
отници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и  
 му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ра 
гледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак 
{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевск 
у ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казат 
тву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази мом 
.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, т 
да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и  
е заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у д 
о пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те 
ви него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расп 
и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колуб 
S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљив 
 косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила н 
ове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је 
у земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} 
д ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!< 
се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> 
се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Ко 
о али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а гла 
свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и 
Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било,  
други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија 
дали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћес 
т не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и  
онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код  
бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало  
 предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник по 
ли он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од 
м капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку  
, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се з 
се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони,  
ила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког 
раду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београд 
ад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и 
ањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима свој 
ом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале ка 
 погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода 
х сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше 
ици са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али с 
ли? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслин 
орика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном  
који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бран 
абрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те  
а допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата пла 
 наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} У 
 и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и 
брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут ста 
 грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, х 
е поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у  
умана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и с 
стрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опе 
а јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како ј 
јорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољ 
ећ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, 
у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половин 
 обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати  
и гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тад 
логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена кој 
ушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добр 
м загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Ви 
са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја 
дима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Ј 
 душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одла 
свану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пус 
престано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али о 
поде! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху 
куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост,  
ише, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зоји 
сти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поч 
се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић  
 попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор ов 
 пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступови 
зем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шум 
непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њ 
тане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прош 
} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша 
тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори  
д је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је д 
} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан 
>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта  
ху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећа 
ниша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> 
у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које грани 
 Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две в 
оћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бов 
пирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијори 
 Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати 
по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи  
спот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благовер 
буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S 
 смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи ош 
?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пл 
 крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору,  
ликих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не мач 
> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи. 
а куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана 
/p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео 
>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пу 
ом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше неми 
 хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о кој 
е бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p 
је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор д 
p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само доба 
му не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S 
а се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> < 
ко је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина 
кад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} 
— али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе  
 делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме с 
ваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика  
нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико 
ој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала 
— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радич 
 и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова 
 лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.< 
пна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над су 
утничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>О 
з приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљи 
 Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисл 
S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово б 
звуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са 
ша.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице срећ 
да пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу 
— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања 
е ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре ка 
.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илде 
а судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склања 
х далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобоје 
 милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао р 
деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не сам 
е црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на  
еше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и 
и се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? 
 вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богој 
а је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није  
 источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду  
се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да с 
 Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити 
редаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господ 
марци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у тако 
ом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазареви 
на.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог х 
уда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светл 
им сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за веч 
тоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо па 
 коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</ 
ђено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити кораба 
на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и  
Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг к 
паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час  
ти врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p 
ного добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни гово 
ад главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо ли 
уди се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S 
ко је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје ср 
чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не м 
 ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> 
 концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми г 
 Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао с 
ика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину сво 
свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S}  
м Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна 
м са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седел 
ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Д 
</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који од 
>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S 
 Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и по 
ска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p>  
Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без  
, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има град 
иповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажен 
тро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост 
ско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зи 
е неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест годи 
се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме,  
нај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слаби 
астих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> < 
head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју  
5" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Ли 
му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског  
 и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде 
 прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару с 
 <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот 
 била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видел 
у склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стад 
емилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему н 
тарац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и 
ахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, 
даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпос 
ден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворани 
ну посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним 
ем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, 
 испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њо 
 ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не  
ли ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бе 
а у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се от 
 до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини ш 
 дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p> 
не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> < 
рема Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху  
ваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под ј 
амотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а в 
знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш 
 загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази ка 
а одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> < 
> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово  
и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори 
едњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе 
е јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није  
аци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262 
ђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно  
и.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, пока 
ји већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком  
Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, н 
 их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе 
збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше  
усти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је! 
нда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе 
 платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут  
шао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господа 
 од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби нап 
</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што беј 
S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу п 
тране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} 
а.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрега 
д Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као го 
 је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још  
 плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S}  
девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p 
</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не  
лага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у  
ико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз ј 
та и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или 
о, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут и 
ти, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја 
 код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Ал 
ив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p 
чне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико  
а љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>А 
 себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и н 
 <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге п 
к да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; 
 Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним к 
ежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за 
 његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас 
ица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И вл 
пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе ос 
м је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин сокол 
p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну оструго 
нка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се 
у.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и  
 <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S}  
 с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке 
бија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој  
ве видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p>  
на би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост п 
рада нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p 
јводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема 
, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се ис 
/p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} 
лчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у л 
сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћа 
ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на св 
тра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на в 
ваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ср 
ор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у дв 
а тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој поно 
како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше 
часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ва 
 кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у  
аваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срц 
 знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз  
 <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин с 
тарцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом 
 клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања морави 
дских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липов 
аринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече  
им пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобоје 
обро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође к 
о мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу  
 цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све 
 Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше нови 
Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p 
кав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је кро 
 ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спо 
ше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остаје 
бично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p 
 пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као  
ло у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи пога 
не, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста  
чинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{ 
 си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <d 
довољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше пре 
адаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде 
 неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свог 
p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац,  
 мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схва 
" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и оч 
о је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Ви 
лице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Корис 
 је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен  
>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у г 
махне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ ч 
а после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да и 
а што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаш 
 и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њен 
нице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му о 
граду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босански 
ј се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише,  
 бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем хр 
урну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све 
тарац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, 
риза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и ка 
а, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу бил 
/> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу!  
.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављен 
итезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као т 
28" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} 
 ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забр 
 /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем 
ео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју  
па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ 
астелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му 
у који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташ 
{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Доб 
господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он приј 
и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у г 
е вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— 
 да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас 
 соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога 
, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узани 
кујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватре 
н и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад с 
 нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвра 
е.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти н 
ему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпез 
 господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било 
едавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе н 
и.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више 
х! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху 
ни суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху пр 
 други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ного 
ојим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} 
струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пу 
 и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутр 
их великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се  
Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици 
м кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} 
 наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На  
војим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чуве 
м, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић. 
липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од д 
ла у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била  
чу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p 
 звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Из 
бично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватр 
аћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и он 
, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигн 
/p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и  
> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто 
њу седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на  
даше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао 
p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шу 
а коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велик 
мо с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше 
ности читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око за 
>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао  
дведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>С 
заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у д 
 исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповед 
полије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочни 
убоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на 
вљати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини масл 
 <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, 
се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у год 
но.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога ве 
е и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње,  
о са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред св 
њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од  
и на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S 
та настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилич 
ане.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке виси 
м, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа пра 
есно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговори 
5" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p 
лећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако 
 дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угље 
 такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Ј 
а да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостал 
од куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег гр 
</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина к 
ару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог гр 
 <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка во 
 и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за ко 
римљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјај 
атлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је  
 плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро план 
у се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на мор 
{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве маст 
м и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, реч 
а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздр 
 на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам  
ине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и 
енка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је  
ма наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после  
иниши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гл 
<p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и  
својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истин 
гова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Он 
шли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити тру 
кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се пос 
о одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и  
оспође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само р 
нда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв л 
а, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору 
 тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих по 
абра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и  
адаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="2 
вотом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у 
он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето  
дилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојил 
.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и после 
и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и у 
им братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало пре 
свестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чи 
а онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за  
ли.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја 
ано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и дан 
Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским стра 
дар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост н 
адовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који б 
 ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</ 
 више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким њег 
Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} За 
деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пруж 
Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу По 
ијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књ 
под које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, н 
ва деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже ко 
а — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости 
их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу ме 
те наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Св 
!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа 
рпске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али  
 и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате 
етле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Сини 
бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлег 
де вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ари 
ако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бов 
лико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад 
рете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без сво 
 оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављају 
та може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрмени 
било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно 
је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич  
S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их  
, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматра 
изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p> 
џи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатков 
 врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаш 
 деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињав 
аморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз во 
бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво ја 
ма нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Царигра 
 и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути 
прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети 
телин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и  
в виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође н 
се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју ј 
здао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутов 
е тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поруч 
том, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је 
естит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{ 
S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату оде 
о свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би  
 касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку 
Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме 
, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман пр 
азову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо  
е облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо праме 
е дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје п 
ата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћеса 
ам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у сус 
 било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући,  
пусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни 
 и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника 
творио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломит 
е било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после см 
жало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлого 
" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако нејед 
 и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Б 
адичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њ 
Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је  
поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на 
ет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена тра 
не на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мех 
е, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао  
на Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким ме 
о сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега с 
били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђи 
е чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ об 
ном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један ма 
ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких п 
му не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих ли 
<head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и р 
p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има 
мџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али ј 
и вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеко 
е и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају  
ре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али 
 Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како 
енику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а 
те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према ст 
 који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Б 
д горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба д 
који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад поз 
139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у 
 Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девој 
му нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва 
 рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да  
е и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора бе 
оље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне кр 
и стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим 
подар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других башти 
ања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко 
се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по  
p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војев 
даше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо 
збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па с 
ођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати 
и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнен 
вније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одск 
че Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад г 
лати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div  
да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или  
Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што н 
ође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту. 
деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењ 
сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови не 
азвије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месец 
а тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у д 
ну лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком к 
бројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи  
ај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном!  
збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен за 
сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је с 
з кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} У 
била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Ол 
ји брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и 
сулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући з 
унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{ 
ела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> 
 по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспо 
ке <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црн 
 обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града п 
осподара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима 
рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и ускол 
 боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху. 
ша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим к 
head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде 
<p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљ 
че млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумед 
кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободни 
унце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да т 
 хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој 
.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се 
ни Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— За 
где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лаг 
аш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада. 
дати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> 
пу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефа 
жи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али  
на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко че 
/p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни лис 
ало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, п 
ло које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица 
ни могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S 
nt> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="ch 
nt> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСА 
у. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поште 
зиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Н 
мао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Ран 
куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше  
шевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту  
 се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ј 
ижењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да  
е стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају пор 
е је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стев 
 Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочита 
 града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним јед 
чки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђ 
о Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом г 
но, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, 
рика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Н 
ши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у гр 
рну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби друг 
Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина м 
 зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S}  
 видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> ма 
е у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он д 
ираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра свој 
— готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гони 
вац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</ 
скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p 
а тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се навр 
 девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним п 
и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада 
ој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p 
/p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша г 
и његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов си 
ојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у ман 
ати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа. 
ну, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом  
бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка в 
јевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и 
постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему 
есе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје дома 
од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му 
знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му В 
бројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући  
м храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад  
 <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жерав 
:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијор 
е дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник  
е далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћ 
лост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста н 
 снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, к 
е у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под та 
е под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувш 
 једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављ 
шева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Л 
испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне д 
је закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више са 
 — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио 
ећ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту. 
р се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли 
 је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под 
ојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера  
среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да 
приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђ 
... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S}  
њско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре  
 моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> < 
вим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протови 
елог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %п 
а и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} П 
 толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне п 
на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је  
е ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говоре 
; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог  
пота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Л 
евић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да  
 је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Ми 
оје је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је б 
и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи  
{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Власт 
одића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини  
ама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога к 
војом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити  
говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у 
ања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да  
.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то  
тоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају 
 је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} А 
ешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада т 
што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога де 
нске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и з 
ној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана б 
3" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил  
ађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно с 
а води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов бр 
војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и  
е недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгле 
ња и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и го 
еме да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и 
ити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не м 
орих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</ 
ренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била 
 отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је 
дом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода  
ини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Осман 
лу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још с 
ворило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њ 
о сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} От 
га блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма б 
и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благ 
м наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chap 
ићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је 
к старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, врш 
јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви  
 Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповес 
ојој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово 
е у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без брад 
е Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, по 
 није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је 
ену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда д 
а у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати з 
ука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећат 
опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, по 
е љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико гото 
зар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и с 
у са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Ст 
ојом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>М 
лики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Бо 
кло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком. 
рада иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ће 
ти на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика 
у самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он са 
вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дуга 
 себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати,  
чаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, 
 отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима с 
 растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде муч 
 у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама се 
оме зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне з 
оје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да ма 
изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који 
, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље 
аваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са с 
нава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљ 
а Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и  
ти гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p>  
 или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог приста 
пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског пл 
и велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два вел 
зговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме траж 
 Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога п 
 ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом. 
а би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда  
дско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже измеђ 
е дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на  
 којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповед 
се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да у 
х становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на  
м, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспо 
а мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и 
епоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пр 
деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станиш 
орачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домов 
оким зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној јед 
доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била од 
 <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз  
!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову н 
се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Ра 
ца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те  
г и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло ма 
ст.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододр 
одан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из простран 
 и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је  
јпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци велики 
и ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести с 
же се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гоми 
дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Ариз 
фом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и ср 
суре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата н 
о корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда 
 већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише п 
шавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазар 
черас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} О 
ушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач. 
 свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди кр 
роз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била  
и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стад 
 се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном во 
и дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека м 
 љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда 
ша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом ње 
<p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</ 
отрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново до 
право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу десп 
има болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а 
бом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се и 
егрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који м 
и.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Боле 
паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид 
адоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и 
е а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у вод 
 узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладно 
 бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама,  
сти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо про 
а је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лев 
дарати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола и 
укнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се  
ну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда 
кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те 
изо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе 
 са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је во 
у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а о 
 правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{ 
азаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку мо 
</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко 
вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завл 
 у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика 
ше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозив 
 указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку к 
> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђе 
раја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} 
ије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак  
аде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити че 
 грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота п 
епо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звеки 
е руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари но 
озар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </di 
о се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али  
 градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су о 
овору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном 
из је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице 
гоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје м 
д и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта је 
они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хт 
го, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо 
редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још 
ушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и 
обро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове —  
ки Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, в 
ки Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки  
вски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, вој 
 новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, вој 
 „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мис 
убарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војво 
и кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде кој 
лубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило  
 Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p 
у.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са  
ла помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен  
за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола 
шој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Вр 
хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши 
а, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда ј 
бох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, мла 
вима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у ве 
и, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши  
прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад  
 сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно  
ше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48"  
— јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p 
и лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обр 
а.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, г 
ш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш  
Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупск 
 рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишник 
г Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Бо 
а своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Зла 
ојводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махо 
м поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама  
> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је  
у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге в 
 сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој  
Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња. 
 Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише к 
 да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, а 
 нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већ 
 То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала н 
рт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у 
њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како с 
јвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин  
ађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству. 
ти издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Из 
м разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а 
 деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачеви 
јој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши  
одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у 
тече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом  
ивера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову заст 
двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте 
ци српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, вој 
здање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу св 
 угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда  
} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гн 
ота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки 
а моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени 
ју већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изи 
указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div type="cha 
ар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну гра 
 царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда  
тражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот с 
90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него мо 
 већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу 
е.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је х 
 за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме  
х српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <p 
ском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бра 
> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Б 
6" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко м 
дњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и  
Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали  
ву застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> 
теним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до 
ројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне. 
други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ 
ни обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по сврше 
а остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, ра 
из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још  
.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе  
и њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Тур 
а и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не б 
градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачк 
т раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} 
>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту 
ој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити к 
p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини  
е.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама 
Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише 
 и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојен 
и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за 
 је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где ј 
а срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у оч 
није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> < 
ужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се  
 била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: 
седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много 
лазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако  
S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнав 
аном који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путоват 
 ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чека 
 тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао 
игоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени т 
 <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кра 
ара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, пол 
 за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београ 
испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба у 
војом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана  
е била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сад 
иповцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог р 
99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо 
потове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене си 
замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?< 
мао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очи 
ено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад мана 
ник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново 
<p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић ве 
д њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспот 
непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S 
, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које њег 
 Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мисли 
ја приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешит 
цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и с 
иниша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима 
итургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава 
соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко в 
/p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници 
p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непоз 
о пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта п 
еспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да  
у чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је  
> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман,  
а веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а  
стију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} С 
ом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремат 
и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Мил 
с за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за вр 
т одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али с 
можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше дес 
а се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других в 
елинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који уп 
 насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Вл 
онитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује т 
 се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на  
 нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем  
аредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да 
е толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радиче 
 Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злат 
љава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и  
м који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочек 
се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S}  
рхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </di 
ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу вра 
 двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другим 
рђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ п 
м Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину  
подар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена 
ском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је  
ла богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази  
ом изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарим 
аше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не р 
и лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била на 
трашћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— 
ио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бо 
за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни  
је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода  
ти за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се пр 
 по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин. 
о %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управ 
путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи  
деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне дог 
p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задато 
скопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се ј 
дело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да 
 у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку к 
рже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич 
ровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" />  
естру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за пос 
м, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овам 
тео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и 
коро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле ос 
, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један 
ке ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот  
деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике 
 Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер  
сумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило о 
 и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све  
ти о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горње 
ет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу пла 
ујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђ 
вног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб 
> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринае 
јима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жура 
 <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица 
 <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, 
а онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох  
а чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране  
ћно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{ 
узданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти  
Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног мо 
пљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер 
е, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што 
борисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и  
еша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p>  
 их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек 
и с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђеви 
рити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, 
добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља ук 
 деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, 
ну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада 
ници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у с 
но знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</ 
} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не  
ита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да к 
ас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина 
 тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду з 
олибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче. 
агослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно  
 живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде  
ља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси 
чког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време 
аше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и 
} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша 
радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце свој 
а би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и 
властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после  
 је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично 
е у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јунач 
ача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би 
весте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему 
сиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за 
це.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутин 
 све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се б 
се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опк 
ој војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Су 
и наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвај 
ше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код В 
родирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика н 
"121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара 
ан и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Ст 
ту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостан 
ме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се п 
иш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлач 
>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Ста 
У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра 
У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са г 
да.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима прид 
ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу 
 немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај ту 
 %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу. 
мао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са 
то ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И де 
е и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу,  
изаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак 
не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им дад 
љаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, 
је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископ 
и Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</ 
Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушк 
ким царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох  
ајпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана  
их и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Изда 
одземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске с 
учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према дру 
Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном сво 
> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>П 
о.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављ 
 <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу При 
 напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехме 
ољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима 
ека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико  
бар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Р 
и тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S 
ћи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ ј 
естито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога  
пота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену 
ди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> < 
 засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише р 
ђ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> 
 да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мор 
 млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мус 
а крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се р 
ја царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми син 
и земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори  
тире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и в 
дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе  
затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког д 
 од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима н 
а Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да  
{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липов 
и.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две 
акрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се  
S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот  
 Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече  
хова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њен 
ни на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да м 
ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с вој 
походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповес 
ластелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца  
 овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза  
се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови п 
 да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађа 
ш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у там 
 вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Чо 
 Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— И 
олела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га н 
 а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њихо 
рилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој  
е мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли ви 
а.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и  
p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му  
свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему 
"218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје  
о, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела д 
Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у В 
<p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јан 
а ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p>  
 не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да 
ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Ви 
сам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе  
 Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај узда 
/p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све  
и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу 
е и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет  
енство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад 
ји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" />  
{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена тан 
ићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти н 
орела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</ 
премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове  
 видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико на 
 уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи и 
скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођ 
а, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и љ 
 <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" / 
ође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз суст 
ихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши 
вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном 
ише ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њ 
вао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем п 
ном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прв 
 у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже 
и за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и  
је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени,  
 поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногам 
едва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут теса 
ојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна  
тију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је 
с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напре 
 У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу 
 господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе  
S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно прог 
аигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како 
та душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице 
теван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! пр 
ка куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати: 
осовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p 
те па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и пораб 
вера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска 
ук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љ 
одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и тв 
 Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим  
не турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече 
>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Б 
бичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад 
натог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жа 
у ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гла 
м и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; г 
у славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад с 
адом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у бог 
телу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хте 
туповића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута к 
> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори  
урађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође  
рви млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> 
пита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову г 
аскрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао  
> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се 
душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику не 
ише разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царст 
 госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>—  
његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана 
 мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хо 
е да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захте 
 је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласон 
лави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на 
ледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа 
 можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему 
емљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, 
е на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— С 
а распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом мана 
ада у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и нев 
светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико 
 тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је се 
а, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на  
е и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страх 
мил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе  
ста бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу д 
:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима 
 и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје пре 
 намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У  
службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда о 
ва, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са  
рика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки. 
ког платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p> 
уса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливај 
е, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезн 
улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без 
 од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богор 
у казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и п 
 град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко  
ад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.< 
а само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се про 
ротеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се с 
ише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копља 
стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећ 
 прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са 
готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и о 
:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> < 
 времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади  
анка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете  
аше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи  
 <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је 
Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупо 
ва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архие 
диш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту  
/p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад позна 
ика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види вел 
утку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бра 
> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње с 
је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испо 
 којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до тав 
е угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице  
о се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184 
ма и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да д 
 ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју 
мљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То ј 
 Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда 
ироким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се 
ог моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, п 
унаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових кор 
њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога гр 
ст а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{ 
> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Ж 
ен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не тр 
 се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном  
" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави 
така и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступ 
p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узв 
ара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану М 
 обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" / 
њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су д 
во да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног 
 опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвозден 
ако један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа) 
ошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истинс 
мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дво 
ључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет о 
{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани с 
 тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p 
 гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n 
м наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући д 
 онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога  
уж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која ме 
аш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни г 
за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb 
границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебел 
 бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и н 
е!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кол 
сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ари 
ло на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада 
а њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору 
ло од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох 
тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се 
све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођош 
гаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспото 
момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе  
нце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задов 
наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја 
 који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део ње 
осле мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на 
е ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник з 
 које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треб 
> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оц 
оређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, 
магати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред в 
леко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, а 
ста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пу 
 девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дв 
р ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчу 
еш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја с 
 стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе  
ад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га 
и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div 
м махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сест 
мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се  
ода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша с 
градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно п 
а.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шт 
<p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ват 
 се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на ре 
су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост ниже 
рађем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је оста 
ем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пре 
рити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у ве 
акуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само  
и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена пр 
овој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се  
пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кр 
н желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати с 
ом и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и 
био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни н 
им у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада влад 
а ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговор 
авити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселиј 
</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n= 
 сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>С 
о сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад  
ече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћ 
плашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Јо 
ћи поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} 
није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није ње 
познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Ариз 
а уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио  
У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада  
.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} 
ше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и 
лази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига б 
ицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њим 
не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p 
с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде бе 
Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Н 
аман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, б 
они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на бого 
 такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству  
богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи н 
 града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трс 
ахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња  
 млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега. 
S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха 
е науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћ 
м и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, бој 
био прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по по 
нски господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу друг 
ћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи 
ови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и  
била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова 
и на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво гр 
к близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене 
p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте некол 
о, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспе 
 на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе  
 поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и 
вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор  
амену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а С 
це.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кр 
жити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у њ 
околачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровин 
> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој  
е <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од де 
 сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме 
ћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њом 
{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А м 
ли бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз  
ако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на уда 
цем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао  
едесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш о 
е опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, 
 мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самост 
о не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад по 
одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је с 
> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога да 
је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине  
 блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наи 
е зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар дад 
ство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p>  
ши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на У 
екох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови си 
спот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p>  
p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном 
ушу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаш 
нтин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомај 
 и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ће 
Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене 
тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног вој 
аву спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{ 
ло бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једн 
 когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад в 
ина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и  
о за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Д 
им ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду  
ну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на суд 
 било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колуб 
њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене 
ворило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мис 
најући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он о 
нио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој за 
што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> 
јао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и 
у страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гла 
погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен пр 
море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком п 
е даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да 
слити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла 
ло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{ 
и; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалим 
е могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар 
та на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</ 
га дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудим 
 у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с  
вршину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препрек 
 само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досе 
а кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не з 
рва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града 
аријег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекива 
, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору 
p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни  
о дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за  
олину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно шт 
ново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као нека 
.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у  
веколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и нег 
вишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама 
ремена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано 
 о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живе 
ед јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с в 
олим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан  
рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загон 
_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на с 
 забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утвр 
држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ д 
ном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза  
рошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и 
ке недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баш 
у у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упу 
ао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим пу 
ину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах не 
ео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p> 
се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из мор 
авици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколи 
има закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила 
 у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> 
ај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То ј 
лити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклањ 
 и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} 
ржали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врм 
р никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави гов 
ц иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на 
залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут сп 
шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту 
 очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи ј 
у, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ беј 
— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља прокл 
 своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, 
жник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо  
овиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би мога 
, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и гр 
едеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Мар 
2" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да по 
и ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољниј 
говима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у  
ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог да 
ad> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала 
јих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протов 
је преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан шт 
непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој 
ме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и  
груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који  
.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он 
му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она 
— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спа 
здано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети 
бој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране. 
уше ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:< 
 северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса при 
 предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерј 
.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и  
 —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је  
где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше ни 
 тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној 
иње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да 
ој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа,  
рац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове 
о је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљ 
p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку о 
а склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то  
ЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на вр 
ли она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити 
о, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад ј 
/p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало нам 
 Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни на 
 одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни 
е у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да нећ 
Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драго 
пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом  
м ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш о 
 се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, т 
се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кош 
 лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупн 
т је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине гру 
ч га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар с 
горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве сми 
е и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек не 
ојој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са се 
еме згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пр 
ог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над  
са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под сн 
гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и друго 
а је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га ј 
у пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па он 
и Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> < 
вене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, 
лом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, нек 
</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S}  
коликим жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за станов 
авни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак  
очињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама  
алих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>И 
апита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакам 
одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима с 
доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, у 
украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p 
 поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу остал 
и — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p 
исока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром каб 
 је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5 
аништу по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили во 
зар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други  
 доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућк 
моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо  
тину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења 
де и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом  
едемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град 
ога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувш 
ског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспот 
преке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним ред 
еби под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити пр 
којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно 
бра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна ок 
S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човеков 
свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у 
адивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се л 
ду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла  
има потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други п 
многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу 
ше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери г 
вника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи  
 и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод б 
.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, ко 
, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не беја 
е да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова ј 
обро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> < 
 што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико с 
на оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S 
ни се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу с 
да да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и 
 бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да с 
е.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка 
и: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године вод 
 мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да  
коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину,  
љен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забо 
еног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>П 
је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаниц 
<pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у  
а онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па пои 
уги дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнич 
орак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и п 
, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војск 
уша Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тр 
асину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни 
укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи  
ови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлу 
 Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{ 
/p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пр 
иру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење  
 <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне по 
.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се рад 
ито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетк 
b n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима 
а Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта  
ој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се  
— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио 
</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним прат 
 властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини кој 
ића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом 
це морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започе 
има и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори д 
брним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за коли 
закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S}  
еље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад ј 
ема другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Бо 
као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, 
невно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста п 
ори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество н 
е Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима к 
а болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине ка 
нковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дрен 
ко се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспото 
</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народ 
 укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна ју 
иверу старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи сабо 
лела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стева 
уте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и крет 
м крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове г 
ти се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је б 
тства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пл 
} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува  
/> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подз 
и ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у т 
их господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовск 
е куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и По 
ам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Пост 
спотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир ал 
} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом 
 бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена  
е у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се 
 о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово в 
 собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је пом 
ећ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговор 
зара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно пота 
а пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и  
} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не см 
 толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гр 
лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних чет 
на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{ 
како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на  
оје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки до 
лава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о т 
к.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показују 
pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и двана 
 зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб 
не стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега  
заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али м 
томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и 
 тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам ком 
{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет  
 плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би ш 
ога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовц 
јем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p 
клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у 
у или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој. 
 какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому ск 
хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете 
ће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа ве 
икога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи 
а из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих бр 
тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игум 
нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S}  
ваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му  
нишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина 
 Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о 
д снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живо 
оди ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се  
не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео  
мо то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медве 
 освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p>  
вога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без  
н је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће с 
/p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157"  
ша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши и 
 већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у страж 
иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корис 
 <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота 
путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави,  
е да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави гост 
 знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и  
аше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осме 
решла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио суср 
жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу 
/p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на 
 и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бој 
мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам у 
па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у 
p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надат 
лашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна р 
е <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гат 
му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство свој 
 Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступов 
у који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви ли 
 кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> 
га су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и по 
ш да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти  
ако није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се пон 
ти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је јо 
стелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> < 
и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена. 
бро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се о 
 близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огл 
н одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; 
/> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S}  
/p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> < 
ило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом 
 <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А  
} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапу 
се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својо 
добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> 
иховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам 
ветли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим ми 
левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па  
тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћ 
, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух њего 
е од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша  
брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter" xml:i 
не.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да с 
прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, 
оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колик 
оме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одос 
 и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва 
/p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско од 
и их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и  
то деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја ј 
 бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих  
<p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> 
 једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Го 
 опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се уч 
<p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крај 
еша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити вој 
оба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари 
ак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова л 
а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После ма 
 силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а ср 
иста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га 
 бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова 
ремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p 
 и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани зној 
за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин со 
} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p 
естоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже глав 
их.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, ал 
лаву, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало до 
човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n= 
ац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још гор 
а се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>—  
сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу ш 
жник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрс 
%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спо 
 поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Ради 
а тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зач 
петрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче  
е далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи  
 одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ј 
Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шт 
и његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Ка 
ичкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао 
се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јан 
ође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се но 
би и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе н 
рестоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољс 
е, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га г 
стали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправд 
 а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је к 
 свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громо 
ва па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ст 
обом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су  
 све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је у 
а лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али  
 под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и х 
ло стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још  
деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност 
а:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас г 
тајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише 
је је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Рад 
 га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Дв 
" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране 
 војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспот 
е право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем п 
а гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што  
— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али н 
 његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се з 
ше с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде 
 цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут 
b n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти сво 
 груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и  
им мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и п 
правити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му 
овац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде каз 
цу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник 
них копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p 
вши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклон 
иште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени де 
а једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње с 
 доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156"  
едаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се  
е <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похит 
ар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први  
!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо  
е иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Не 
 не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једн 
е веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва 
Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, прими 
гао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега 
аше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да 
у у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар д 
уначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно г 
</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p> 
жила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње  
ом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Х 
које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, дес 
 небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; на 
 Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавш 
а пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поно 
ојска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се  
, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише жив 
ну на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па т 
ао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађ 
завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Жив 
а коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки о 
е знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко 
бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стрес 
 калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је  
ња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуш 
Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о  
аса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се 
<p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и ос 
<p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно  
а, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у  
Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМП 
не крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази сво 
ним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким док 
 и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима т 
в челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољуб 
јке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата с 
умачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим живото 
че што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи  
адржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разб 
о ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што  
је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева 
е кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти  
> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у 
} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у в 
кутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и н 
та не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} 
! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже 
ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао ш 
ленице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а  
откана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим  
а оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под ко 
озар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио,  
латне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Р 
ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном 
м и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> к 
њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко ког 
аво гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена,  
а оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито 
ластелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике твр 
ст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђо 
 покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је  
притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабо 
ш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Л 
из Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немо 
} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја вел 
водине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли  
де се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и позна 
; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх гос 
оровима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и  
овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве  
ни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепн 
е! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне 
и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом  
сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се т 
ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и т 
одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова м 
тим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђ 
1" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута о 
станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p 
сто прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо осв 
воде, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храм 
јима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо  
ином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим  
римио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наши 
зва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину 
А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао. 
вога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, 
ов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти  
и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и  
одржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла  
зати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p 
уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоно 
аше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале  
 на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, 
ле свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене 
и, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу 
но старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове 
</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p> 
утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска н 
а је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настај 
ти Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски  
аћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, вол 
ост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и 
пет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није  
 ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора 
вде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> < 
.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад  
мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p> 
и ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и  
крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници св 
ојега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велик 
лед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозб 
ј се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n=" 
он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве с 
 степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозо 
слу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Ла 
ћи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Ма 
ки весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је  
осе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{ 
> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која 
ати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела < 
е стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу ид 
 и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље 
м.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој 
ао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> 
 Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са сво 
} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на 
т уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше дво 
па завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш са 
штанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари 
и.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{ 
<p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па н 
ратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} 
34" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј,  
 сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али м 
на понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размириц 
се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид осла 
 стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити 
еписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— 
и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с на 
кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земља 
</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p 
иви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне трој 
са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ће 
а слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за мн 
 на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, сте 
ита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>П 
 помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако пад 
елим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да  
 n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод кој 
а Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би и 
ном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветал 
ној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са 
} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну  
анама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{ 
столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби ст 
круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен 
Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штого 
е је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стран 
им доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности п 
пне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под 
испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанс 
ји од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бр 
 сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је уве 
ећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија. 
ри о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше пре 
а од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко камено 
јку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспот 
вамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају  
а.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само с 
други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за из 
ране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој стану 
ме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те  
Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се н 
 и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} С 
уним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужно 
му се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с кр 
тановника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дан 
А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше  
се, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с ко 
 стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене зем 
ћ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су в 
 последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно  
а пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звони 
м пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остад 
е, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине,  
навом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства де 
а ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога 
 деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун оду 
м веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" />  
а што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из б 
рипада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је го 
> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобоје 
липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да ошт 
>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те б 
з колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се 
утим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је до 
лу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су би 
{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изг 
а наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог  
ља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у  
тељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама пре 
ло мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, поч 
уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За 
ци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобо 
тавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је д 
оликим невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бор 
та новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на ран 
Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Ра 
 се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не  
е пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби к 
бувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а др 
егну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част 
земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навук 
та му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено 
би и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да 
 Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по им 
>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и при 
ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град о 
вље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злат 
> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p 
Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо 
це.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече  
али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову до 
 па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду  
клопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смил 
руги хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно пр 
— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на  
ива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што п 
охита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спав 
реба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај 
ива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема  
риличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже  
 њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше 
, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је  
ad> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против де 
 деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде  
 дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајућ 
у, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <di 
 да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић. 
еко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" />  
вода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у  
јинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Б 
тствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и десп 
сније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да и 
 и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с 
и.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју за 
а, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше  
ах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда кој 
p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div t 
енци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане. 
ех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мус 
 верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе  
ше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом 
ич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњ 
раше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему гр 
пи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље б 
ез икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радуј 
> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину  
а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо 
а! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме  
 га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манас 
есности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада 
право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га  
прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он  
ам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како о 
опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђе 
ом отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветов 
у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један погле 
} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до гла 
вода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо десп 
кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше ј 
head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синов 
 кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске 
Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару  
 Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ 
а.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо не 
и дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Мари 
, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топ 
, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> 
ило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан ст 
гао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људим 
заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="19 
 не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце н 
говори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, п 
, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, 
идаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пу 
ота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — побе 
> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо 
> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и т 
S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек  
на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет 
Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјец 
 на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млина 
ни.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мор 
ани развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је д 
крст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за 
 ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам д 
демом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близ 
 да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С  
аду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угље 
ака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се 
 им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је и 
е свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектениј 
ати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са св 
ргарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и по 
еднако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуд 
>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас  
ести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда у 
>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијор 
авана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског 
вом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи 
вољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> 
данпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намр 
> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су на 
вој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Ву 
о освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Рад 
>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећ 
иста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше десп 
еву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не  
е је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Во 
рада.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној  
главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је  
астао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и зла 
се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде  
био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање 
походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једно 
да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводс 
замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човек 
<pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и 
 је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш 
кориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али неће 
да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли 
бова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оп 
исли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако  
говог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто п 
елин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет гов 
ај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> 
вши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо п 
и је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p 
ко је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Мари 
утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме  
ту је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики к 
ладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежи 
 корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студн 
ете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек 
 види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и 
д њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p>  
ада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да  
 нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да по 
ешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој нев 
орисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{ 
тој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у гр 
 прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{ 
Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а ј 
.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше уг 
и, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја вра 
ну искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ј 
јче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична  
</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом 
одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус  
бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опрос 
Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом 
 при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне 
о видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи са 
p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута 
ове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S}  
властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не в 
, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</ 
подару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p 
т спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, 
ји досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Са 
 благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Н 
 десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Виј 
 Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и а 
 Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета ко 
 да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише м 
у проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој 
 знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дођ 
твори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспо 
челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња 
сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу 
е за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он н 
ца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић. 
ија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова ко 
 Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их ј 
ренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица 
ати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и  
раја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби пр 
 испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — в 
 отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ па 
но казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ни 
м корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван ста 
 пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да  
ним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, р 
ајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова  
 Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није  
о деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.< 
вде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде прем 
од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} С 
е да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јан 
 мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p>  
ин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад 
уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узв 
менита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем 
а Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лек 
— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом 
е.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија,  
 кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов  
ила!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{ 
е имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто п 
а.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ  
т младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о дожив 
реће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти 
и је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му  
висока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла 
 почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу мона 
речи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да с 
 је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам  
ином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не зна 
</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи кор 
тавих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врли 
- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански  
 да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли,  
 сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је верова 
ново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ о 
 излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и 
ога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ра 
страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је б 
јник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер 
жемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о плем 
упљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено  
<head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових д 
 би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разлик 
 пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лага 
ом Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на П 
>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.< 
више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; доб 
мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје 
ој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да с 
е бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необ 
амо челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњ 
 исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој о 
{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја б 
Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која  
ек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> 
ровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја при 
> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако  
 друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв 
ине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика 
заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али  
га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S 
 низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и 
аше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} 
н и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао 
дни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А по 
бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од др 
едном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не  
 сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот. 
</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дуж 
незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта он 
оже поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је к 
 мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора. 
вршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дођ 
 унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, п 
.</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и с 
зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског 
ископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и с 
она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Он 
тренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб  
p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p> 
 њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело  
а тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан  
ода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</ 
ри од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе 
арина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се пле 
 она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да м 
а који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати о 
{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добр 
ова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Њ 
вљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а 
оћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напас 
севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и 
е ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S 
p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасн 
.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{ 
радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио 
ез породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од св 
ада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две год 
> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и с 
оји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем осм 
/p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило тр 
 и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с  
дари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки ре 
о девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху 
угом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и свет 
деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што  
p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугач 
 пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они ма 
у.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљ 
 је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у кос 
тов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очеки 
су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто  
ојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови сре 
ло прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало 
едног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, < 
више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском госп 
радишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху  
 лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} 
дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њим 
 а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобр 
ук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осре 
ик.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша 
>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче  
</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, з 
никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако  
Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и в 
 Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S 
оји на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</ 
 остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и та 
> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми  
, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну 
а дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети тра 
Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки 
азвесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са  
ро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдско 
овима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин 
ом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми 
достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</ 
и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изиш 
д улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кр 
 испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и док 
а густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} 
Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава 
облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасн 
у купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали в 
мљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од 
угога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и с 
има свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте ј 
оме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како ј 
му рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и б 
ки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у п 
 ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу 
{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А 
p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p> 
 и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдраж 
 оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га 
љу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони 
настир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> 
"27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> 
угих крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од  
а пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор дос 
околачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима 
ез браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и ви 
 још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одмор 
а — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржав 
ивајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих ос 
и је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао са 
ку.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </ 
ак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговара 
вео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи  
латином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крен 
гљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологла 
 не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да  
 рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред 
мештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу,  
оглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb 
 бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната 
а.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева 
укама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све  
м и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору сед 
же, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом 
двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао мн 
4" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу н 
ојску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Царигра 
е, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинс 
оз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе с 
Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде в 
и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мен 
дно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не  
огу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и о 
рила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мо 
наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада т 
ли лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што 
Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене н 
ете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа пос 
же, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> 
ће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руко 
 Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз о 
 праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у  
ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар 
о да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко ст 
вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могах 
еван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад ост 
аје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниск 
ољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздр 
 ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је  
 одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која ј 
грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина! 
ном над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и дост 
озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили  
им поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је ту 
 стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и т 
им — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S}  
ладо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она с 
спотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље мн 
 <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак а 
>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Да 
ветом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила с 
е главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Тре 
омадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира че 
смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме 
д зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, п 
а врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прв 
 тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у  
па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза св 
знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће ј 
ољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен бол 
м платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен јо 
трменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским др 
з воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским плат 
аћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Расти 
руг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> < 
вог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по т 
 <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом ч 
ну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p 
с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког госпо 
ећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали  
на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се пам 
p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стр 
манској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неб 
, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — 
гнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{ 
 „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је  
 народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим д 
ру дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Му 
машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори 
 Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ м 
је није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе б 
о је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници 
 сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је  
ски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким з 
поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а пра 
је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и једа 
рке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев,  
је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се 
 и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и ч 
ове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагораз 
} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа  
еспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми,  
свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранкови 
рео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког в 
о непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадн 
Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако м 
е са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу б 
држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од т 
и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима свет 
ама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Мили 
богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Ц 
дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесењ 
боко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више р 
 војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изн 
а крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљ 
поде, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука  
држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Ј 
<p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му че 
било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жуде 
и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="chapter" 
жи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступови 
е код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата сво 
ара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добр 
нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано у 
.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S}  
и Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, т 
у обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет 
вале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђав 
еговог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнав 
и ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господс 
Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лаза 
 у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих вре 
а на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допада 
сла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме 
{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је до 
ђена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво повер 
 са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, 
ни где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чув 
јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било  
Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се во 
твом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива ка 
колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог 
и па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорик 
им послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S 
 и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на кос 
 гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту си 
 љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турци 
ј страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Ву 
S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођ 
немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас нећ 
ити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам  
дићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> б 
 је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две 
ити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговор 
p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S 
н?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостоприје 
шао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико т 
тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи неч 
спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја доку 
ик који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је зас 
ече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав  
у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да  
ним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно  
длучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу 
ведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати си 
сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам  
ње непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за к 
видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у ли 
е смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког м 
уке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о 
само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је и 
е.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше п 
ом господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ов 
 зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену жи 
 диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</ 
јена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се 
их наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела  
твор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам  
елепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где  
 деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не о 
иже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да 
реме другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранко 
 од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била с 
{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале ок 
орили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год с 
тан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија з 
ти снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</ 
а што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве  
колац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Л 
само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро  
е његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за  
а се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> < 
смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља 
рих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је п 
 машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да 
у нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за бр 
а његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становник 
 немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зл 
не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој 
оласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што 
 То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на т 
/p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{ 
 падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је п 
ван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га дов 
 виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да о 
 и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што 
pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара 
ухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их  
сник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похи 
свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела 
ешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњ 
јне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном  
о, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена  
> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе  
ше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи де 
 мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очеки 
ађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вред 
е још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p 
ога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са с 
ог стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљ 
.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бе 
>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Свето 
од свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати. 
ризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи касте 
 тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да 
ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{ 
инин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши 
оде њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим тргов 
 деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> < 
ин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио с 
северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт пр 
ке.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који  
учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не с 
> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За  
а као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А так 
ује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао  
је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала  
сно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ б 
 n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога 
 дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за 
ан срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души 
и Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је 
их нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p 
обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру о 
м бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомиња 
пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и 
> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. 
 победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и п 
ди како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— 
ужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње кли 
ала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад  
зу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке са 
јводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb 
</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S}  
авити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је д 
у твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.< 
џи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те 
ље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само по 
ања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицо 
О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморит 
о не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— П 
одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, м 
ако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} З 
забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Преш 
мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек ис 
pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јан 
ом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и 
адру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је и 
ораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима ком 
ни:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејах 
 објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би пор 
поведајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих 
зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и  
ти и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су је 
у па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} К 
госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе. 
н Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у 
 Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан К 
у сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њ 
лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у  
кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованс 
 да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она с 
 на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољ 
а и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он л 
дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле. 
/p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свим 
ра који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме 
јке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Ј 
тише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се н 
дару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди д 
вић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена к 
 деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот п 
 крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим д 
 да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху  
озната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>—  
млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на 
ониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкч 
тву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све шт 
посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> 
тупи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је стран 
ћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на  
орука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и 
отврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi 
ка се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си чести 
 лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво негован 
ре па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издр 
х!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на  
а чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спуст 
е склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу смест 
ог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколач 
ну и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у пота 
крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде  
ше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучива 
у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе 
 кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али з 
е и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду 
 само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, 
 Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на у 
му који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.< 
е сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њен 
овим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао с 
Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода 
у се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би каш 
ка.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густо 
о ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био  
ц.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше 
 коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало 
 лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд в 
 кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а ј 
де да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг од 
е висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове зап 
ему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се до 
д градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и д 
оба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клису 
г.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским 
 цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p>  
дграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком с 
{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људ 
отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника 
Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити  
ом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била на 
ада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на  
управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим  
а!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој 
а дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> 
икако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог влас 
љен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засе 
ћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге препи 
ти виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све скло 
пот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће  
ва, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верн 
и господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада 
 мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе најв 
о <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су в 
њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Ду 
ну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од А 
та осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и 
 остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима,  
деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, беј 
стић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Десп 
 Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} 
атекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне 
ивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је 
 морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} О 
и војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад  
цима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Ла 
Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врм 
 Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се оку 
радских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полет 
бок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога  
 n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јо 
дравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, 
прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд н 
све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше  
 редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од  
ељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само 
 па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута на 
али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и касте 
 града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз при 
 већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.< 
 слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало 
ј мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време ј 
 главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда 
ка господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стража 
к и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских 
руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадни 
же и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За  
борне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за 
</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу 
савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне ст 
и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>П 
 лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада н 
тва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у м 
лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој млад 
врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређуј 
шња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаш 
астаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила  
очеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} 
ве стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито уско 
</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на  
ници корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских 
стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, прол 
 и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљен 
евића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се 
цем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Стан 
 не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повук 
еђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова тргов 
о и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује он 
опљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешни 
штени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни 
ом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млин 
ите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко б 
ле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изић 
 Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав удара 
живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се  
дмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Ду 
 доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div 
>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи 
о изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице ле 
 господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Б 
је људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи 
 осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, гра 
еспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S 
а Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад тр 
их, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Проду 
о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрс 
агло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини  
им сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и  
отнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дел 
е па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без 
ма, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>С 
b n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко  
ју да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког 
 мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођ 
му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око 
овитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, но 
, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пра 
иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске 
диран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродуш 
 црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели 
да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не  
градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје ал 
рог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а ви 
 на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика стран 
ји тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И о 
ни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Ср 
орњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровн 
аст себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већ 
ти посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави  
 и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим т 
е две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећ 
рина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два 
јвећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја  
паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> пред 
евала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{ 
 других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржа 
ио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Ст 
иде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и со 
е још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с по 
првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке 
еко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвод 
з тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко д 
ина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тро 
Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и 
вајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али  
љем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју стран 
оје не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз  
ко је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вр 
се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топ 
ше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на  
ој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпос 
војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одб 
вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вуч 
ерињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мост 
 седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.< 
ати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S 
авши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш 
те лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с град 
ји уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и 
рњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.< 
 никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише 
у, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’  
ји је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p> 
оше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нес 
 неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружан 
а у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} 
 од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином п 
</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе нек 
веде до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше  
ле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен 
вих корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, 
 волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада  
 Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав  
 и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено 
 за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не мож 
те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су б 
ој страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и 
исам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело п 
је црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на  
о и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и 
 учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе ма 
ри.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабани 
ђе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отре 
а се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од гр 
вши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још  
ој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде  
зи се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се испр 
ја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада с 
в двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним  
штени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим 
а њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што з 
крете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла ко 
 Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле д 
 ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског 
и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у  
 одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња 
м.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе 
њу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна  
ићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чи 
а Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реме 
оготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се вел 
р сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра т 
ва права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} 
по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је  
мовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојишт 
у је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је ње 
ање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео изв 
е зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана доша 
 нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако 
 изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их м 
За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам 
ановници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> 
атима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — 
итом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необично 
 вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога о 
тву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских о 
од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друг 
рквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид з 
тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека н 
тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије о 
ена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за стан 
ејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана с 
ани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Нико 
осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати 
ва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти озд 
 њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема  
у дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка 
 улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохв 
S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ари 
ју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стаја 
оравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је 
, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и П 
очек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопри 
p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који наре 
 Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не  
ојском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријат 
 Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране  
 <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране к 
е после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у п 
ожена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угље 
рви зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и 
овораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ве 
 пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{ 
рама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана ок 
 <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами 
у поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>С 
и, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних теш 
 и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад в 
дговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па 
но вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па 
 <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспо 
осаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се пор 
град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са 
латно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова. 
а на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску ко 
огађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове до 
ме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоко 
нуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере 
 њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> < 
аше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Ма 
ави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам с 
ђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време  
ну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му  
н муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад 
помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у  
ши не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспо 
и ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страхов 
<p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером! 
а нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кне 
ви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу.  
атеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григор 
ругоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком проти 
к победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад м 
је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу гре 
етава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад и 
је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем пра 
агодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу 
земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвав 
ротивнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буд 
а бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љу 
и овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је н 
 је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина нареди 
 калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григориј 
о, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На 
ја.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлаж 
чеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу 
и.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и 
ише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се проп 
засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чи 
да белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегач 
ци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на 
се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто 
 острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи н 
несе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал  
 губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница  
ћкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крај 
ти.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и н 
} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га опт 
> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста ср 
глед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спа 
еговој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце 
 бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убој 
— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе 
 по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог П 
а Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпо 
 богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са св 
лама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако беј 
здане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно 
ито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за ње 
ве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ража 
 — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне м 
ве па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоки 
b n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бов 
стењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу мног 
тове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио 
Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити  
жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенц 
нији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу  
уповић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.< 
 <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша об 
 с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој 
у прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у хра 
врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз 
рке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта гово 
ђе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној 
уби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве оч 
зе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Ра 
рака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благ 
 па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља њ 
оју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и ко 
ин!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаш 
 у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу 
авати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењ 
осу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која 
не и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута 
а махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p 
о посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p 
У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више д 
кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше  
ом преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева  
чију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — 
 <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њ 
ови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени с 
апрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле 
иваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тре 
 краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су  
ед, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" / 
амена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поре 
рвим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна с 
свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим к 
евић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" x 
риса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у 
>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, кл 
што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то?  
ста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српс 
S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих боје 
 више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племен 
ој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза  
 нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво г 
ељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин ост 
а у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и  
пу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу  
%ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, 
 непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада з 
 мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме 
ши Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде,  
би са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p 
ех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа м 
ну, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти н 
 десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже глав 
засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Попи 
 најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Му 
дским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све  
 још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај  
његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толик 
ао заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесн 
атурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика  
повца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и цар 
ог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се 
отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Трену 
.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Прије 
 оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо м 
Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступ 
ваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месе 
ше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а 
ут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десн 
аранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, засту 
сец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца  
, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не 
ед, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код са 
род и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>П 
 они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе ј 
 погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и 
преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, 
рала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашо 
ета воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да ола 
p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одис 
 тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти би 
 прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S 
дник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије ста 
ни синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, у 
 и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља ра 
удна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с ко 
чнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, 
ко у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, 
је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ј 
у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за 
бра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу  
д од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> 
г сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана 
ша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И 
га Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио. 
и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш 
ежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често пок 
S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Ид 
их догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће  
тли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Тво 
 после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржни 
а ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи,  
ше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p>  
о.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очеки 
ко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваљ 
 је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне 
 који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора 
 за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n 
т се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Б 
мо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се  
шимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим  
а Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их н 
Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у ази 
товим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе  
 пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич  
авља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на с 
S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети д 
:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> < 
/p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце  
 О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се  
n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Уг 
јекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="9 
и свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу 
то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опе 
аку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви о 
а ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима  
д хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли на 
н клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све попла 
а.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Л 
 водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би  
 хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хо 
та замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још 
га уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим. 
тране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је  
ство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари о 
је за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо дан 
ика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не забора 
ку.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пођ 
спот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер 
 се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују о 
>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада вид 
е увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи  
аницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <p 
етрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то беја 
 Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад 
ом.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не дад 
 који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рек 
 поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које 
рати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на 
краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новем 
:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако бр 
ер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је мило 
{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, б 
 ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: 
стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да н 
S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинс 
о.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа,  
они главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом  
рском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише 
 <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо  
 позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не 
подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулма 
ашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор,  
.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињ 
је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој доне 
 се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још  
p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када вој 
а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко 
д ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе 
младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком во 
 да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли 
а војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за в 
е је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— 
бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва  
јка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет п 
"8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што в 
ећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазна 
 се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазар 
, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео 
S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, са 
Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати. 
ота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на  
рмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од ск 
јио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и  
p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче ошт 
е једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом з 
озва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћ 
елу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме мог 
 тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти мора 
му на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чин 
шће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам  
у би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо к 
етенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада при 
Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих ма 
м смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{ 
ћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</ 
роз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.< 
аше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче ви 
 што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам  
 му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и с 
="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можд 
бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог уч 
илно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта  
оме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби 
ако јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и  
 твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А  
ово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана дост 
ез оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напосл 
 они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У П 
ће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и 
ћи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на суср 
свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, 
н пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се о 
ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене сино 
"104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко 
ски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Г 
 Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас 
у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:< 
, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намрш 
ним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — св 
pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, ста 
так.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене че 
и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног гос 
деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p> 
> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у н 
ној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи њег 
>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе  
агослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело гов 
есу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспо 
 исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге  
 му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишља 
а се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумња 
обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна 
ојску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.< 
прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод  
олибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путн 
иша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га сп 
вде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије б 
запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди 
 То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То  
азиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе н 
166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за 
ли смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и п 
о.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли д 
у дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као < 
ржао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није  
ше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му  
ари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена 
д у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео  
 гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушн 
, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је  
ђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избав 
 окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа њ 
с сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зац 
ља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним  
 похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше  
о се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не о 
го разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>—  
ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звер 
 у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помен 
мо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио. 
а би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала,  
ог ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста  
ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји 
је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад  
 мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче! 
се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити  
е зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> < 
ог места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим 
лу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у при 
и да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— З 
мо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p>  
 зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац 
уку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја! 
 бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер н 
па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> 
који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговишт 
и кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Лип 
 одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и т 
{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег бра 
а Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p>  
ну Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом 
би уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе соб 
ј збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одл 
коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата 
 Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их 
ри Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с к 
о града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорик 
баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистим 
ћ, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и  
бор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која 
 задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојч 
агојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео и 
спе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Јед 
воје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака 
 Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај б 
игде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну 
 корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам 
{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суд 
.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима св 
крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом. 
сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да ме 
свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, 
екакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Ол 
азваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све би 
делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да 
 Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече М 
иже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам  
богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богм 
а је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала  
 се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански  
ојим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А ст 
и пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да 
<p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда с 
јица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта 
ребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је бил 
/p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! уб 
гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми с 
 одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо 
ичека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и њего 
е гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку  
љена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пођ 
а се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу беј 
ојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не  
им изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S}  
{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка. 
.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком  
ната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове 
ар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још  
усулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} А 
p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту 
%неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобој 
зама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте  
} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може С 
ично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га см 
S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће 
а.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове  
 О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу 
и ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар 
и рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним  
ним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њ 
у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка У 
 се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то  
 кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше  
оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу  
ли не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па 
 му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар 
 ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан 
 један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао са 
ове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и хрис 
то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уреди 
у.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А 
{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што 
е опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову жу 
едведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор заф 
.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{ 
 неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер т 
 која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до бли 
еколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је  
дељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било ка 
луке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше  
ник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно д 
 земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и он 
еспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевг 
ој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похи 
 збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то пи 
падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крај 
{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче г 
 мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} За 
 да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти  
ет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих стра 
се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удов 
нику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у б 
у његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Зла 
де ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њено 
а нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{ 
1" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти 
</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да 
дно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друшт 
ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота. 
еним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме гово 
 повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чи 
ли да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних  
ма <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстој 
а упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су 
е докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војих 
њу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја д 
ала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудн 
ло, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p>  
да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каз 
је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако веш 
х не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не мож 
ана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало по 
{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собо 
ва, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кн 
о у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод г 
ога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у  
 диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ  
е мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он 
ом на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово 
ога војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих кра 
 на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому 
а и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је п 
 Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадо 
има клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> 
звати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ћ 
} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим  
аписа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је  
 Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{ 
ем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" / 
пот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рук 
онио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узв 
ле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу д 
а њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски  
бе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи  
је%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гл 
> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у гру 
увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овака 
спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да п 
у све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадаш 
 баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он о 
пусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони 
и.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш —  
деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раск 
олазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ м 
 ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска,  
 већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача 
а си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> 
о по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вуку 
вље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— П 
а ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чин 
чнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која 
ог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало д 
 похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упу 
дрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важни 
е сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понет 
гледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се 
ли му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу пр 
оклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под гр 
соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је оме 
а руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам  
 И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се с 
 веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа 
им корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се догово 
еза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно к 
, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Мар 
 давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо!  
ло пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу го 
 мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} 
сно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља упра 
 деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се 
абрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну п 
адио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву. 
ђе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много прем 
бодна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Ар 
зом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у 
 најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у ре 
ојну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би м 
них градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила  
ма и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{ 
 жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, 
ас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша  
 ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о 
ево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој 
преман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јан 
вести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући  
првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин 
колики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао 
 на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке  
њем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором ст 
 Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде зб 
т иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о  
дара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бр 
адајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта мо 
 зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџ 
> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана во 
ити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше  
а.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова 
>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох. 
 То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за 
ст српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жу 
, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвал 
ојвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико с 
родужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му ми 
на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Со 
етише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме о 
 што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S 
ина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело ус 
ав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од  
ојем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је п 
ку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих. 
дића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у  
 поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затече 
Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> 
<pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом н 
екиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада вид 
скоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита 
рина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Мар 
их огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у 
{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме п 
е никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Вр 
, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати 
 пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се  
друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p> 
у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу. 
идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мен 
 Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пун 
братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S 
 је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила 
а жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом  
а окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у вели 
рибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра с 
у се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да п 
 за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главар 
 да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет 
до мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могл 
то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете 
у тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово зна 
њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство ко 
.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} 
кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша  
жним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон 
ра после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубро 
ански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из поглед 
пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем  
ру, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомо 
улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Об 
 му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде  
 до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губи 
ајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поузда 
му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом 
длазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакри 
ви су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пр 
лића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала 
да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоћ 
вори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгле 
итељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим ј 
мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, т 
 стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили  
махе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који  
 још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S 
суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове  
рама у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233"  
 једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо пола 
, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и б 
а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то дад 
 се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихов 
Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их оче 
еограду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг беог 
шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом верова 
се бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије 
 тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, 
 неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово  
 казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати ру 
зјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да 
ихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог пле 
пазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који води 
остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда с 
а се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком 
b n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не ст 
е ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да 
" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Р 
и Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала 
узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан да 
е и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспо 
е Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Стал 
на наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз 
спотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земљ 
и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован м 
оћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш 
 му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb  
агна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци п 
> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p>  
 тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад 
 чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и 
мили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Б 
те ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Ве 
а на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни 
 Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја  
p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повл 
 ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уг 
творићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати с 
иш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по д 
 онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и д 
добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора не 
:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> 
јеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па 
 Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе 
се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p> 
гала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих 
опе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу 
сам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мно 
лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме раск 
тне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" />  
је тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с и 
ћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот пос 
о, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци  
 и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више 
 свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које дон 
 његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војво 
би људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ. 
 у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велик 
и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијор 
S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова к 
један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на ми 
вићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јач 
двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p 
а умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори  
у волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што? 
и — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана  
ти поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч 
 дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има 
луга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па  
 и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с  
недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S 
S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куц 
ана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена 
 несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што 
ед тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу ж 
ати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Да 
у са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна 
 својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуш 
ладо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ниш 
га нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{ 
и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стр 
 једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и  
разум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти 
че и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без стар 
нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеве 
азећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> 
<p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче п 
оме никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се 
а, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица св 
и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њ 
 Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стар 
> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ак 
осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омот 
ом слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве дома 
удно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена к 
о се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> < 
 поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом  
аше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буд 
p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом с 
од своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непоз 
зећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда 
навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Азди 
вештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те 
ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Вол 
е и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турск 
 ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да 
; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њи 
а је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети  
е добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи < 
ш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш  
је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече 
ожда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник  
адане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <p 
руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:< 
града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво ј 
сле саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осок 
ба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по сврше 
Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се о 
криваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно  
у томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114"  
.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да 
стави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш по 
то приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед  
ле Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у сам 
Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журн 
ли појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> 
е жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у т 
г путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му бил 
ацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенит 
ј силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше н 
а узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми ст 
натлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника,  
то више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан п 
гано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност  
али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— П 
и живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— П 
да окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зрак 
 било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сад 
и дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Бео 
јатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода ј 
а бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти  
ло.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно и 
ђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се  
хваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У ост 
и савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутр 
бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за та 
ене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> 
са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше  
е занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену 
е стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или  
оби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо г 
екиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану прк 
{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се ра 
ни лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људ 
 се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза  
не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} 
ојим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је  
атара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше  
то.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблуд 
оћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што 
а сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли ал 
нствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања ли 
на затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у в 
 живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла д 
нам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и 
добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер са 
чијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути проти 
S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате 
ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над  
што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може ре 
 доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>—  
ан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко  
а нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе 
равио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се 
 А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрс 
а... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} 
p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, има 
ећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А сла 
у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p 
епознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мер 
лашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац пр 
рубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазар 
Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очев 
ђа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази 
и ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служит 
лу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива  
 ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда 
је мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зуби 
ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о леп 
 Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Мар 
260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не 
аге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они м 
и и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним  
 их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им 
к је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и дол 
 навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале 
 <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турк 
а да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бова 
ом ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће се 
ешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкч 
ом отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља 
досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се в 
од наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког  
уги је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он,  
спођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе  
буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за 
ате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо. 
 <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бре 
 томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади 
p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде вес 
жљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано  
сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхо 
ти и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се  
е удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, 
де и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посла 
и свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој све 
="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође 
ад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом пр 
ка и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? 
аја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му 
 <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше вр 
ни, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше 
лину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрес 
ла до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, ч 
тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{ 
Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бу 
стати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не 
о вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим го 
на рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се 
 спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина 
ј изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да т 
калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав  
 младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разне 
е би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови вели 
њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја  
ом султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на ок 
S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га. 
о у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је  
замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сја 
Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, же 
ћи се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога гра 
Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему  
анула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници  
ама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском  
 %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву,  
р Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну 
b n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p> 
је досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине 
 <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад од 
} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се б 
о Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог св 
бав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саоп 
мена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p 
ћу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада м 
 питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S}  
истећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини  
аник азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће о 
о је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћ 
је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с  
че:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који 
 <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле 
идело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па  
ај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важн 
иведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом  
ке, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разб 
 зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Њ 
ајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа 
ити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Мари 
ојну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин ј 
а.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу 
, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој 
ећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима 
о казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне  
ивала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицо 
о да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу је 
да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, бра 
{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и т 
а нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђур 
ом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд ј 
ори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро 
и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господ 
ева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене 
 његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч.  
 зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену 
ако ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величин 
ажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара пр 
 Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p> 
с опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега  
Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикн 
чини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне  
ити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не зна 
 навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом  
ветој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најл 
 силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чам 
ани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — гор 
 те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом ру 
, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштани 
} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њен 
зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна с 
 за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу све 
 преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет 
жбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем ново 
ирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на  
шевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено ка 
ном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А о 
 под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више ж 
лаго које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћ 
јишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Срби 
овић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнеж 
м се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно з 
езда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће  
лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају о 
 <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали д 
вић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, 
о мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турц 
доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да дожив 
е и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јо 
овићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са д 
које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родите 
им хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти 
нскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже глас 
има.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо  
мо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, д 
S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарско 
од градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и 
тво.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника 
да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: ту 
 мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу  
овац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску прово 
ише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обра 
} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да 
ли и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на изб 
а прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила  
тавише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} 
вагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим м 
јем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише боја 
н се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађа 
, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борб 
ас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од н 
да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p>  
/> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса  
Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је 
 онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећ 
p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота 
рими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p>  
да деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулман 
Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног 
ећање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} 
 одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот не 
ног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што 
на изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све жив 
д деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не  
" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оли 
рекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љ 
ламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем о 
ођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту  
ко да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овд 
p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако  
зломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговор 
стиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на 
чем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља пох 
ти узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} 
тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само  
ког дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно  
/p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p 
 љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда  
еки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас в 
се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ев 
н дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се упла 
ила велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обр 
сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p>  
стивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то де 
лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи. 
емства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих до 
а благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на с 
здрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни с 
 /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе к 
находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан  
 већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Свр 
јевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспот 
се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стев 
дару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p> 
знији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете 
у њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесни 
рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно по 
елин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи  
 овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт к 
вао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Бого 
аву:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада  
ало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима 
А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољн 
аније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо  
крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је  
p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да 
им људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој 
оверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и од 
Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намест 
ојводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" />  
сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А  
ет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу 
 увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица  
ене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n 
ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу. 
оворе. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу 
и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не  
а то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам  
ама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој вој 
их вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост 
Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ар 
 поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох 
лно станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа пос 
 изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у пре 
нављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.< 
ж.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад,  
ла Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које  
ј захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина. 
 опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може дос 
ч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма 
ни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом 
ожја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отв 
а материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не ж 
иша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.< 
има који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ови 
 овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог К 
те мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости 
.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p 
p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Доб 
боко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашег 
 мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било 
 што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на дво 
е и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповед 
 сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сва 
миш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена а 
.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим 
рескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра 
 која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је 
 нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врм 
ам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика 
 посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и д 
Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет 
ог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране дола 
Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово ж 
 Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта  
 он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу др 
 богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бес 
о охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се стр 
пота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Исп 
е.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја  
ишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угље 
 му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и 
аја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{ 
 рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки 
егови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили 
потова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испо 
 све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам 
им зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула  
 путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</ 
и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ  
Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бун 
ња лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, так 
 га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изго 
 онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.< 
ога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља по 
Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове  
њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p 
асовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на на 
n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мрт 
орао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао доч 
а хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до с 
е што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођ 
 али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан  
 мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са царигра 
почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му  
е из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са  
} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у њег 
 као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео 
апроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да  
и пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војск 
 да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} 
 се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да в 
стављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима ј 
>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризнича 
S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а дес 
ва као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу. 
е и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би с 
ину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао 
о чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а вет 
етким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах  
и облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким ка 
љавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наноша 
.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S}  
спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа. 
велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти ка 
ки вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гл 
очита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p 
с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповеда 
тидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Си 
љубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом в 
 видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливер 
ављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.< 
це Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трош 
атити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав 
јштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник,  
ва у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у  
.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се 
живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кн 
родице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди ода 
копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твој 
 тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа 
.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче  
ши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио 
 немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате 
и и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од ц 
витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела 
на, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у мл 
а баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац 
жаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли  
у десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познат 
васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним  
у.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из висо 
ник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође п 
с и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, шт 
је.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео 
Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама њего 
снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — М 
ен-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасач 
в, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које  
ра, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима 
ки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диж 
е чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за да 
 <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне 
а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што станов 
а на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и к 
Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> ја 
рене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети,  
ли, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и р 
га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осили 
 челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грл 
ш дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па 
ди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p 
, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој  
једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између 
и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ће 
на не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се гр 
д господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац  
обојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ће 
нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>П 
да војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и дом 
а се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао 
у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан 
ра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше  
 десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ј 
апитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p> 
и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним мл 
в и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана 
.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао упра 
човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и 
је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бран 
утак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p 
ј кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, по 
никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али м 
рај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним им 
не обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда 
идружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са кр 
ких врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p>  
во и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја  
бар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онд 
S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Поход 
исмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу  
 гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p> 
 од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико 
гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Гр 
 лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде  
ва и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} 
ог и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на ком 
чају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска и 
он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и изди 
бљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама б 
а се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на  
и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али 
ам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо 
 за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левиц 
о виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искуп 
е у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља 
е нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу  
ранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити 
За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има п 
р обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркв 
је часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога п 
ц доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Прв 
ступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао 
.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код он 
ити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града 
лонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом зад 
ше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси у 
т.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе 
 То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на 
о ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} М 
 бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војс 
м многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака ду 
и, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари на 
ијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на  
, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прос 
е благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњ 
е јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њо 
и и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгле 
ца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај,  
натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој са 
м прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће  
блаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој 
и се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сло 
ног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је  
оје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S}  
сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — нек 
дов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласов 
егове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини  
на онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева раз 
ешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се м 
— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама к 
тијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младенач 
.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара  
 коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе 
паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И  
грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободн 
а.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и 
нку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху  
и изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру  
 то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је д 
и не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином уг 
ке одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње  
едник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна 
и...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски 
марајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом пром 
притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с 
е о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да 
а српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са сво 
прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све  
пријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске о 
да му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па в 
риз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{ 
.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу. 
 радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу  
маше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког гос 
а. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде жи 
 са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да г 
ви расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је ка 
морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку  
амо сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непр 
ада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угље 
<p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак го 
 војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>П 
аче, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однеси 
а оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад нас 
јзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо 
у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје 
дговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Мари 
ђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми 
ланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотов 
зочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица уг 
адослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса оп 
за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати  
коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна  
<p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима пок 
ала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— 
аље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје  
p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Ниса 
под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник се 
аму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отиш 
ница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лаза 
и.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада 
ом и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тел 
орно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што  
нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за теб 
овник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протови 
 <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала стр 
.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку в 
оне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97"  
м, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао 
сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се савет 
} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи 
ет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она 
г ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу 
лије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, све 
ји и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само об 
 <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још  
да вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против п 
ева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не м 
та господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта  
у нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што ј 
јах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би  
удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превуче 
потовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим ч 
џбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се,  
p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим р 
лони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га В 
е било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа  
 војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни ка 
потовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова з 
Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тр 
у је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си 
p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с 
нат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања  
ре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесар 
био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После не 
неза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је  
ељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу а 
 данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат рук 
ити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не б 
ужи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо  
ренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и 
 који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{ 
<pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима сти 
олико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и 
траже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве г 
на љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми  
х пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Ја 
 рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен  
моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабор 
е на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама  
е се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и 
ата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове. 
ети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p> 
у.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из обла 
.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрз 
олео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бова 
а за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи 
м како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим 
а самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се о 
живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за ти 
о је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и м 
р би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских б 
ебе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу пок 
емо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе! 
еспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и  
а.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он  
овео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежев 
тима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца? 
м гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</ 
пуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба,  
Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мо 
<p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом п 
:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да с 
ни копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Б 
е слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> 
 Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а и 
лугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p 
 Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога го 
јвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследни 
> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" 
дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је  
смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, а 
да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госп 
гљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити  
верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</ 
слабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и  
И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад ка 
живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> 
м тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш д 
а му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не 
илутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од н 
ставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} 
ша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за в 
акну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крен 
и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице  
тку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња сна 
еограду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања 
е.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен с 
има повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за  
издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим. 
> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb 
је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи 
се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се б 
у и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва во 
Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они ве 
на спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} О 
елике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле с 
> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био под 
ако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове н 
ехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гл 
ти према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.< 
мо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору 
кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, сте 
деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађ 
ан.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце н 
 бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече власт 
 је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се  
 бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди 
деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше  
клањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом,  
азад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је  
але кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површи 
оване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране за 
нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога 
 нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко ка 
 — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима 
им двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, оде 
Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек пот 
а припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од 
ге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрв 
уту човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва  
длучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му  
" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу  
х очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прел 
ње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој окол 
ако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</ 
 пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану 
олачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завла 
и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без де 
="chapter" xml:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје. 
="chapter" xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворан 
="chapter" xml:id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head 
="chapter" xml:id="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head 
="chapter" xml:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</h 
="chapter" xml:id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју стр 
="chapter" xml:id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p> 
="chapter" xml:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP18964_C20"> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.< 
ога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза р 
и.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и у 
е је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође цр 
<p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена у 
епископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> < 
куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужо 
сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанко 
="chapter" xml:id="SRP18964_C12"> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у 
туписмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно 
 /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смир 
огао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злат 
 запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p>  
оје више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском  
ена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се неприја 
и јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узан 
 халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше 
срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова кар 
 тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Ста 
 цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>—  
ме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодев 
ажио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку 
на.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Б 
ејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устр 
че Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости ин 
/p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмл 
S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тума 
 једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри 
ва три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сум 
ила ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су п 
јој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрк 
ст и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер б 
то затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрач 
акључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља у 
"62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од  
ика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави 
> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпо 
 брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био ч 
Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих н 
>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотиц 
мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрес 
p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода кој 
ци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме  
спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, 
о са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са остал 
не међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слоб 
отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и 
 па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</ 
ма над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног  
јни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О 
у да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту власт 
да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и п 
овом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би од 
Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редо 
ше у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечан 
 гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек оср 
ВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа 
рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цр 
деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води 
уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемн 
ликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном  
 држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праће 
идео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њ 
ли ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом 
 сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у 
и врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима  
стојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док  
о.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="11 
 ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и д 
верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Ву 
теван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече д 
 и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што  
у коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак  
повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прек 
дич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичев 
уже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уск 
ра с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотов 
p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све,  
ице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један с 
тадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније вел 
таде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим 
е до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође З 
ластеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом  
и с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздиј 
де сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180 
она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам  
лпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војвод 
 нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лага 
ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела 
ископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи д 
неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Мар 
 То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући в 
 жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у кој 
длучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич б 
и.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису 
мимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад  
ом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то с 
.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено 
абављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ добро 
" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако о 
 се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одо 
вози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније  
таше и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид нас 
</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код 
ан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулам 
е у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен  
ера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душ 
о тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто зас 
пот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреш 
игао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном туг 
сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на перга 
очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, 
роз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупље 
{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се 
е у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране њ 
ићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати 
г протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Ло 
те цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнављ 
199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело с 
 Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напо 
е ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим  
неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута ред 
мнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да с 
 учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ре 
и по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није м 
з од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не б 
н и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи во 
 домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго 
од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упу 
њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њ 
жа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле 
о рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Ол 
а неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синиш 
нак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је 
кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много сво 
лики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео во 
ђе у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда  
товање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и го 
рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и весе 
оји се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у дваде 
 Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом 
 у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго 
почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоз 
им вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких  
мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а  
амом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка ха 
у стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше при 
од великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају. 
ну и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и  
а столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред за 
<p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу м 
стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупо 
где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена  
 виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима. 
регачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало 
 сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ће 
="chapter" xml:id="SRP18964_C19"> <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор. 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На 
леди Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко н 
Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се ст 
ата да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено  
 је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђ 
уше, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не 
а је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о насле 
ити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> < 
" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с М 
 ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко ср 
ену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад о 
мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао  
ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек ка 
више и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их 
погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљеши 
и више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те с 
ј ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобоје 
ошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што 
кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" 
дном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{ 
 спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, вод 
и и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведо 
 <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавиш 
 стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је гот 
идаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут  
беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи  
стави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за 
е бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе има 
само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустит 
је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда доб 
добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>—  
ти, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми  
 заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу 
="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му 
у Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак  
у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног ред 
је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце  
а успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А ј 
а! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проу 
гледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и  
>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто 
е боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убог 
 се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па по 
етог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мир 
м.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у н 
дина у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које стара 
и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас н 
и на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво г 
е то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — к 
мелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке 
, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од не 
спотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S 
рџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој он 
 за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену пло 
а, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> < 
до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Пр 
адских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста 
 коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p> 
ћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S 
>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али  
е и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су  
ивљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се  
илази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се о 
вршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и  
кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико 
ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула 
пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду ур 
е, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братск 
су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико 
/p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S 
јим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је 
добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о  
а смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</ 
пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они 
"74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је  
рну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоће 
у <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на цел 
х сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој жи 
то да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућ 
о је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из град 
о, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише сво 
 и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем и 
је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за ко 
е и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те пр 
ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз ца 
војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, с 
{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али  
цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе г 
искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Сп 
ње за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта ј 
 на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је би 
натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пр 
цом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према 
ead> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу 
 у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друг 
иша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синиш 
/p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и 
деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке  
тране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз вр 
го очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догле 
 с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p>  
м <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Пр 
пућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и тргова 
плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасаче 
еђу те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата  
.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном о 
у урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлиј 
ем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крст 
ерни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са цар 
о ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а је 
="chapter" xml:id="SRP18964_C10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа 
 је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Наро 
било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S 
вала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рад 
ети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два  
м копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк  
 а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуз 
врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојен 
зећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом св 
се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу 
S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвет 
анко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка. 
исоким кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се де 
 својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасл 
ас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од  
клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, п 
! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> 
 извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којо 
ко ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше ј 
p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно во 
ки пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, 
уда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из  
ић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још с 
ва је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија,  
ени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било нис 
 ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S 
ареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз 
, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} 
раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ уз 
роз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али  
ше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше  
их зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата  
о жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљи 
а, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана  
меном, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигну 
сем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва п 
рута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин ос 
 један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба удар 
 Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада ви 
у Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да  
 кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким посл 
 доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лев 
ја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њ 
упном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћ 
цу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Мор 
и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type= 
 усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна. 
ог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манас 
војој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке 
196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекид 
узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући ш 
ва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне с 
 га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој стр 
адржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну  
осана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми  
.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па 
то, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова ра 
ну против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Бр 
p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу к 
рашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радосла 
/p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, 
 страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По 
у све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук  
у спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — д 
а смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљ 
и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n 
ј и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови 
сто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лаган 
којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума 
абору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Ми 
 сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузда 
 по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и п 
{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда ка 
е туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и 
сару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша!  
султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се с 
ремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи то 
усину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И 
p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и 
p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено 
воји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p 
овачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспо 
спота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се де 
коп Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој д 
ом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи цел 
он благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! 
а прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет  
гледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми 
лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарски 
им Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко трид 
p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно 
казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше 
 лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу 
а наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>М 
е речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену 
и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се 
паља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одис 
тра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу 
head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властел 
љеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме з 
p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да пох 
и даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим б 
/p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и и 
 их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну  
ибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим послани 
Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо,  
чан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како с 
 и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду 
оше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb  
м тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је 
ровима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p 
 и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често вод 
 стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилији 
доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Св 
 оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше мн 
ло ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на 
боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат 
 како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а кој 
јевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен с 
ост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</ 
чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав  
.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{ 
 и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Ч 
ут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену н 
осле при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да ј 
Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за 
е се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њ 
их догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју  
ренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и 
ваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојни 
ветог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешк 
та витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је би 
ађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у  
н, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Ра 
 је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="ch 
це, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У 
у и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па  
p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодо 
 неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ва 
им сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинув 
стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши и 
е издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде 
ти.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Зн 
чности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је  
 Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске д 
!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Б 
аника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у ве 
асиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— П 
p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и 
асове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потич 
итог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику 
у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима 
ове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се 
е моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већн 
 се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима с 
/p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>—  
>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни прола 
а овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде  
 и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата  
амо.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Ли 
споту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не 
ру па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пу 
а Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћ 
, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом ко 
Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич  
ено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера 
м и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Л 
а и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек то 
е било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиш 
p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог савето 
х српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи 
>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не  
>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах 
имство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди  
га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се  
 с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од боле 
 ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани 
тво васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и б 
рстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју ма 
коше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а  
 за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гл 
огу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Ста 
амењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога десп 
 грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p> 
у пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста вре 
сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита 
еспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је 
шао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њем 
а крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихват 
је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара д 
нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе 
.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаница 
— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у с 
па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду на 
зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име сн 
/p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о 
 крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше д 
р:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се са 
вати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим 
аку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим р 
стеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јер 
копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах запов 
новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању с 
вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље  
ни:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, не 
о је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се  
ги пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на  
ез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишља 
здајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и под 
са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била  
} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и  
имија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и ученос 
адич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку 
е чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм о 
упцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца  
а у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, мл 
 и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински 
ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати 
урђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никак 
 граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p> 
е тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господс 
ог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском свој 
едлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p 
Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пр 
вета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турск 
земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда стала 
ов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му  
ма.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се  
ата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Пл 
 почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p>  
у чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав ст 
{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као  
ох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у 
во пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се наг 
ариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је го 
 српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотств 
 не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у т 
даше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери 
твом својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику на 
дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и  
дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n= 
је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а д 
све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јунач 
а мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</ 
p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч 
ји не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових дога 
 слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет  
 Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо,  
али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из че 
Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити 
 устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу 
— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехо 
 донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија 
Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је бил 
а свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића,  
прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} 
чем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што ј 
теоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су  
 то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде н 
</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> 
зо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да 
 па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њ 
вао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и  
 са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по угово 
барског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хвата 
 страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут пр 
и с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим  
и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и 
е у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући 
У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S 
аних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом  
 деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и 
ена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и запа 
тво пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова де 
горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано тол 
Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно  
земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра 
г боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још је 
рећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S}  
крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу  
веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S}  
а празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не мога 
 <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити. 
 и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја 
b n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва  
ини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње наз 
/p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаш 
 ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на  
.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће сн 
 у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радосл 
div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <di 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> 
уд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше  
латан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је 
аборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне  
њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до п 
 у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини 
p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и др 
 и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> десп 
ма, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнег 
И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може в 
> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опрем 
спотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" / 
 свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с  
та; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакш 
, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Об 
а Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо 
г платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко в 
сар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвн 
ука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Ла 
свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар 
p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у  
рата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско  
ковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорско 
 тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с ос 
ти, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име мој 
Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дођ 
је трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{ 
ке.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ  
игне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој прит 
х је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцим 
екати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већин 
он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом  
испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи је 
у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме ј 
овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништ 
арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела кој 
воде Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p 
а се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике 
, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храм 
на борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће с 
екаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом п 
ића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао  
м Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па ј 
ву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешк 
 топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспо 
стадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер м 
; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову 
да држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опреми 
 <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последи 
под бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле с 
е заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворан 
 Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане ре 
је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примај 
 а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све т 
нез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на 
сти, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и 
има.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекат 
потових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише,  
ојвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода  
рушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изо 
мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грче 
 да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, 
у, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо 
/p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу прими 
 и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћо 
ћута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> 
а, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у 
о се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим с 
м и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p>  
ољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двор 
стане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот за 
послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд 
209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу д 
 му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, 
подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком предан 
 твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и п 
аборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; мно 
 врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то т 
прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не о 
аше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведо 
ше десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а  
у му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од дес 
ји се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало ле 
савши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове гр 
маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати 
клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област на 
лужбу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а 
<p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одм 
 већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад  
љу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор р 
но и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце  
у, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе пр 
ом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнут 
нав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која с 
ак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вез 
ек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство  
а ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно насле 
ово изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и  
ећ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана,  
на хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некада 
p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканс 
усулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут по 
ђаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држ 
 наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег шт 
у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достој 
 би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да в 
 спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и не 
 деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне н 
ему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обр 
да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова  
не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа с 
биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете  
ласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле  
војим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српск 
м гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Си 
 Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архи 
јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао 
а.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово 
сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне 
, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале 
љену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степен 
хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лека 
и се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још је 
" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав па 
ремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру д 
чком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па г 
 са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склон 
бро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>—  
е заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лик 
 дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, дан 
/p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле 
 као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на м 
 војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</ 
р’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За 
д влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи  
реко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом су 
ши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши јед 
Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се д 
е мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети  
мао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред оп 
је било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду 
е страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У д 
не војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> 
м је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањ 
 трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег г 
ема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад  
</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини с 
д Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Кру 
 се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска уга 
рвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан 
е то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому  
е стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле сти 
снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копи 
се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станк 
љеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и м 
и лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота б 
 је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њ 
Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Л 
адић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем  
их нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак по 
е знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећ 
е са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је  
похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што д 
 достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра 
буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам зн 
аса њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке 
азареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика с 
у две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада 
 и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме  
мче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p>  
оследњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војв 
к како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи 
 Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна неср 
оћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} 
а до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} От 
 ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стран 
а својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{ 
ц ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слут 
 Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека  
 усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S}  
ала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако 
ажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се 
ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слик 
о толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска с 
, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече 
вој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} 
 Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, десп 
Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витеш 
 уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази 
аска у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{ 
друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и к 
плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано вис 
рај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима при 
 и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и н 
{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде 
већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање 
инисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Бо 
е заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи 
ану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчек 
 памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом 
S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, 
чекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјеки 
кве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом мо 
 на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуш 
поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо с 
p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код  
пазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин п 
поље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза 
 откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> < 
оде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кон 
арина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p> 
 деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са 
, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треб 
 на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>О 
још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате 
иви говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише по 
ак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом  
равице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони св 
</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И  
ј мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сум 
т и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за 
ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Бо 
спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку ви 
је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку догр 
ућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа 
p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властели 
а кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У 
воје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благосл 
то стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и 
је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме мож 
имо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним двор 
зу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изу 
 се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушни 
слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у об 
а у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот ј 
 и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару сп 
и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војво 
 кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су 
одграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нит 
пева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми с 
разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S}  
оља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак 
старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго н 
е је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебно 
 би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везу 
рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити са 
ник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у то 
добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га 
оје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислим 
штином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опе 
 соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња з 
зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и сн 
и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку оде 
"131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми ја 
и руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му  
Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док 
ла!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе 
итава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда  
н пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не  
 међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше 
опљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и и 
била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена ле 
сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала пот 
 сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.< 
а припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — а 
ланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да рад 
сно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле  
оштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици лев 
е од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа 
 се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спр 
Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српск 
ки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отров 
обро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њен 
ђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без поро 
нате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше  
> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам У 
штена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не беја 
и отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са 
јој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које 
стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танк 
 место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог  
 кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља пад 
био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом н 
тоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке  
дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" 
уте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све ок 
оку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у 
 прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачар 
 вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и  
и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколи 
вештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га  
леном што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све  
малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши: 
иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужино 
овић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт  
траже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним з 
 деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе 
ђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пуст 
 је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извор 
ом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последи 
а ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од о 
савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један ко 
наге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бе 
" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље п 
а, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обу 
д кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризо 
 трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад иг 
е у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта ст 
 и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут 
 око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте 
алне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела злато 
 дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се ок 
пране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицам 
руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља 
До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се 
клоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и 
ву, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца ч 
ежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебе 
{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике вин 
 не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе 
и се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побо 
око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би 
и за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори 
 судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. н 
али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоз 
да редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им  
иских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кров 
и, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих с 
ави и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад  
че које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Млад 
чаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обе 
стелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то  
властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богат 
је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобој 
они у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора друг 
ван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе гос 
ко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија 
 јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоце 
. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из 
ћ болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно 
то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало зате 
штају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отво 
ли други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за 
ђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.< 
пцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Раст 
лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до  
 је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доста 
 узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружит 
еспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> < 
том путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих 
о ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм 
е у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци  
} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг 
посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — 
употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је 
ата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и  
а Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била 
е заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена  
је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да ј 
љу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из к 
у и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрк 
гађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак граб 
а приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се с 
ло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста,  
следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисл 
е оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он ст 
шао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До  
гову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљ 
грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да  
рмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику к 
 могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њег 
видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с дру 
ар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата 
са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну 
ња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати,  
="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младост 
.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на 
коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запаз 
е низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа зав 
 тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше 
 <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од н 
ласт названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ра 
аш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и ба 
 да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p>  
 својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су  
 нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге суд 
еспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари уд 
а паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, по 
зумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдско 
?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступ 
гатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на с 
тимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост,  
ем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио сво 
ав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за  
на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља св 
 %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S 
у детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од д 
248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклева 
ког војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — п 
о почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је  
м да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је  
 <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која б 
абрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљ 
орати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="1 
бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнеж 
е и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у л 
— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вре 
аже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и нес 
сци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се мо 
ебродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда креп 
Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи во 
тац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов 
м милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распет 
ц радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње 
околачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да с 
е је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и по 
</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском 
ци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају 
е да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да 
из јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми,  
им се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кн 
 Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима препл 
је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p 
дске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</ 
проштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када пов 
<pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље 
ети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они  
То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било д 
али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још 
тским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је 
!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаг 
а у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква ј 
е исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек шт 
, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђен 
полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Ка 
<p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p 
о чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам о 
сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одго 
оба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девој 
му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину 
, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тр 
трена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p 
ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с м 
добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане м 
шљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> < 
умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S}  
цима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n 
мо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила ко 
ини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Н 
 и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пр 
 које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно 
ође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаш 
а да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече ј 
имо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми  
своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовни 
а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса ( 
а душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости  
 радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе  
аја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто гу 
 далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће поход 
на испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Ради 
брног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се сто 
вање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрве 
 велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор к 
“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турск 
а, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову  
из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе  
 напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега 
обро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</ 
ло одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на мах 
дно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! р 
S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући доб 
е да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се н 
име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин  
инити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да 
p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?< 
— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде 
а.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући  
ра и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита  
ше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде б 
мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја са 
тре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако о 
ам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљд 
ста стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да  
>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом рук 
а у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около по 
ед Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и гус 
а поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром,  
S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранкови 
и добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је  
ика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара  
ју је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али 
у у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S 
{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш ср 
м редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клису 
бу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржа 
а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, кл 
те ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна муче 
ећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом  
вараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна 
оврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла за 
овићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и  
аш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још ш 
 се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</ 
> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где  
своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не  
не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене вод 
 деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару 
и; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави каза 
ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бо 
у?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> < 
ра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као шт 
може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лоб 
бро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што с 
јаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетин 
 Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прори 
крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руков 
и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам д 
 каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p 
а остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злат 
{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке 
х.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се од 
 човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати в 
 живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онд 
што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време д 
именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка  
е благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уј 
ојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и пово 
диној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побе 
ој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у зе 
њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p>  
одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" / 
ље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празор 
еван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до к 
хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова  
д њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју р 
бирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу  
стати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје зал 
ареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плав 
 су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички дого 
е и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је д 
<head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје  
а се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и и 
кротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p>  
 деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из ви 
</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако  
 плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре  
ога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогуће 
ош Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тад 
 n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе сре 
 <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одеље 
ј ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он т 
сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослоб 
ут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да  
а, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљ 
чаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је  
а војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ев 
шу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима и 
обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизве 
иховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" />  
 девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло,  
<p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро  
а (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје пре 
верљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу 
p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и  
 Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузел 
оглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог ко 
итећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навал 
 светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас  
рно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље оп 
овора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно за 
/p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па узди 
рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је д 
 хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња убл 
на деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као мо 
—</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет по 
Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div type="chap 
, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у с 
ило мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину,  
} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се 
 судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао от 
и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n= 
е већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао и 
е осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се кр 
{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до 
а војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље без 
ори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се д 
држа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљал 
, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођ 
очаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а к 
ославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још 
есеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других  
едилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство  
ила, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад 
аестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који с 
вић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало погл 
ренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бе 
е деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пр 
 дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки 
 војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спрем 
 је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле 
х да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Ту 
подару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} 
рхиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену как 
њом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано  
 сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да 
и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети. 
доле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће С 
одити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Ву 
споту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га 
ањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало 
у за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп  
ећ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут беј 
де и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из  
 њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараш 
тром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода  
ју, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а 
реба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Ост 
те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изн 
оранин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она нос 
бра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с 
скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се  
 чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела  
p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не оп 
 <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шт 
вда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И 
ете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бо 
ну, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправ 
екрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз 
ика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да го 
 коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они 
ојска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме 
ати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунц 
 мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благовер 
ме рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с  
 томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од  
ад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уз 
гуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било 
ове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима  
г, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највиш 
е до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од 
— никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази вој 
 и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се 
а.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу 
и су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе  
 дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чу 
пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче ср 
и сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонит 
ро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и с 
Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговор 
ко да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио д 
е године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Госпо 
{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота  
не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш прис 
еспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазд 
тва и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месец 
бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мен 
и громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p 
адна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху зам 
наник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећу 
вест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспот 
 помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје 
ислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље н 
3" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које  
и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му т 
S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу 
ку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да ник 
и она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живова 
ван у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним гр 
та опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не  
, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера. 
ше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспото 
тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље О 
тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучават 
олазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само —  
о чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се за 
ти.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се м 
ити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а друг 
уго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено рече 
рст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова мо 
је је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле сл 
 добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па 
е у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савл 
 код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара ов 
рахом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде г 
је бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срц 
оговор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом 
руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се 
ш ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово з 
 у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{ 
 твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти ду 
 пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах  
ве примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше пора 
> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, з 
аше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако  
ошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за теж 
ље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш  
оше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а А 
ри пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп 
итрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловн 
га збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основ 
ко зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све  
дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше д 
учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више  
 општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглав 
ника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и а 
чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да г 
дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може 
 Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу,  
из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после 
Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо 
ластелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у тако 
после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале п 
а је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље ни 
а је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај сво 
 томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је с 
но писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео глас 
ор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не об 
ла се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор кој 
а се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судб 
аде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се и 
то си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, не 
Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо,  
> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са п 
 па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њ 
ину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши ова 
нда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђ 
 седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишен 
ко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већино 
да појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе свој 
од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добри 
} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној  
 другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, г 
е старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за 
а могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећи 
ао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек на 
дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велик 
риносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац п 
 Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамот 
бав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сес 
 Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и  
ме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стој 
у оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{ 
 он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Нов 
.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досад 
е је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слуш 
авље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов ст 
стано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тр 
уде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очек 
 рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" / 
ЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну  
рка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Б 
оме не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада ма 
 прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више и 
авезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада  
д Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не раз 
 да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.< 
томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>—  
руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен гр 
је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога да 
м пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Ра 
е.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелен 
ојима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне  
кићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше испи 
ким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тв 
авкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво  
жним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене об 
о близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од гру 
с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад б 
Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много  
адознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот 
еном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и 
баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— 
едње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па 
ше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Син 
ставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано 
не ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, са 
ници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наш 
сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када на 
.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озре 
з.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена 
сом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих час 
 настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и ш 
>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини 
{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испи 
 била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узн 
а.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угље 
ом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нит 
и се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах за 
 рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руко 
 Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p>  
ки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злат 
 ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p 
оходио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, зн 
нам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта  
м забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер 
е.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала исти 
важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је м 
а тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на ка 
> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од ж 
обом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који м 
е настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко  
мрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не  
о, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди 
е.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша г 
Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љ 
 тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, 
.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи  
сти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те ј 
тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се  
<p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придр 
јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њ 
штају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скр 
ш и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшн 
овуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет изд 
нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид 
 низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, шт 
еколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланик 
ош од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедем 
е металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела  
ик са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак 
 је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала пра 
оји је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сам 
па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јеча 
државаше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од напа 
ас дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нага 
ко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене ч 
кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата 
 горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет 
све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је пре 
 паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима  
о, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около п 
у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У  
ата и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{ 
се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика 
У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинск 
ут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при с 
мџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у по 
корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни доса 
 крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у з 
розору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређе 
га друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја,  
ма ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>—  
јене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домо 
ти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња па 
и по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратни 
домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властел 
повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да  
аја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме д 
 је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше 
ослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</ 
летке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Прича 
ише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само т 
>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу 
 пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манас 
и деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достој 
на Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспот 
 Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати зашт 
 демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када с 
 у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не з 
стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала не 
околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова другов 
 руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако  
ојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Ка 
аше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих 
и се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас 
желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оли 
 се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и пребол 
смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, м 
 сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Уг 
ма свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између д 
 жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва ов 
 <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече  
 скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивено 
о што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да  
обојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој  
Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и 
писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша скла 
прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног в 
иње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше  
да бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху ра 
 спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љу 
е на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi 
цама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да 
са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по кака 
едан на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту 
на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, 
 колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле п 
а рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну,  
 ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају ве 
једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче св 
нев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златни 
> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад 
а била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића о 
 задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем неш 
ом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени  
његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небрат 
воме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само  
 мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим  
 милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је о 
ривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, о 
ујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му ј 
а.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле 
но наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрд 
бра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу 
 <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест,  
о нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Де 
је.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато н 
бећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} 
ђу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајази 
 Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао пи 
мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И  
 њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет к 
/p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то сам 
 је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео 
а Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n= 
 размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше ср 
p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи зао 
есомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њо 
ој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом 
 од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и ве 
ом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да 
а све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Си 
те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има ка 
 сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господ 
 на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама њ 
59" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p 
х узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каж 
сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога д 
шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају. 
е спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А 
 цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мар 
 кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се  
 двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле и 
 посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних власт 
стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле 
вољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источн 
о мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с д 
, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим с 
то спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде  
еспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен  
 и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени десп 
 скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искић 
може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градск 
 право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана 
 Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе 
дом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној ода 
бучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно 
 Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник с 
е то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја 
е отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво уп 
жичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукн 
тадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још ј 
а.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору 
краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га п 
 Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и  
 имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнез 
ма, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубости 
о трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном л 
ића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда 
адра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра М 
и станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} 
 стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тог 
</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, п 
 мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писм 
 га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, у 
д Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погреш 
 навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој 
вом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијор 
е боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам н 
 пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гроб 
 овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву служ 
 леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак с 
е бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{ 
ани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужн 
о досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролаз 
вога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша на 
 сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана 
 гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и пр 
разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али в 
иди над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непозна 
 и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S 
b n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле 
 њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он 
во што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београ 
у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевс 
глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отп 
после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од г 
АЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас  
Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узб 
p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p 
цивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плав 
оси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усн 
и шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— За 
није опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође бл 
 <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња 
 Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брж 
ке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аран 
pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа 
та.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и уче 
ић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад  
у други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљ 
јасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена  
е одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" />  
ко дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Зл 
лав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугач 
>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> < 
<pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који им 
 нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину 
о чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духн 
у шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу т 
трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ниш 
ган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} И 
за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и по 
жљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По зем 
ма потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлос 
p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацим 
племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати  
е мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јав 
ћем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече 
 за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисм 
ом жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју 
атра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, 
 се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А ка 
<p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одго 
у сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час 
орика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160"  
 коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под 
шеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле  
!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се 
 до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца  
м около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред св 
обојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и 
де и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даљ 
иди.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза про 
{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигну 
 видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака пор 
</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врм 
во тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других су 
 помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо л 
Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свр 
ега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао изми 
гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а 
ко виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за 
 одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га до 
о.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи свој 
одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> к 
еговог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, пр 
леда колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао с 
властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па  
е судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је бил 
о уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег т 
уповић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода 
о и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и 
еспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому свом 
 могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које  
ђа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану. 
роклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на си 
ре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! р 
огао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устоп 
 тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Т 
чеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толи 
страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити  
ар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си 
ља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључи 
јну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом 
 победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упушта 
мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар 
гнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеш 
аво и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од о 
Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова 
гљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко То 
еза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свог 
разне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен ул 
равицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув 
сећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за  
десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искуп 
у Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше д 
у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе тво 
али, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> < 
стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у г 
 слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Мари 
у могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода  
ник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пу 
 врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> < 
 те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не о 
три и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђ 
бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му са 
етлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{ 
лари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно од 
Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не з 
у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се вр 
ослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколи 
{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обе 
 и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у в 
слажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S 
у закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n 
нутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну  
/> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина рад 
 помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па ок 
у <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупниц 
негиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној  
> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене  
нућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, м 
p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и т 
оји из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Во 
 и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на  
огатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана 
ајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане сам 
 О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дво 
анин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном 
љу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспот 
даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста ком 
</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се у 
 војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајев 
султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу 
ц</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио 
 и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њ 
S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче ко 
обро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши  
мах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздр 
граду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостој 
једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу 
2" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{ 
 Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак ни 
зе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше з 
анко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован мора 
и да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранко 
ће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не беја 
 Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с  
Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник 
уда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаш 
лаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} 
 Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарај 
па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи 
овачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и  
, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуз 
ово кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угље 
срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше м 
ни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се  
, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и  
је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше опр 
но у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други 
преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје 
изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и 
га деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског на 
је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: 
у деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих  
, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина ј 
 неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта л 
ог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} 
а говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом. 
 и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих пос 
слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Са 
је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209"  
свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић  
, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око 
војих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и  
} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само нек 
а увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше 
и на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела зар 
 црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, 
јка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао јед 
 он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи 
а, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манаст 
а.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар са 
в брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија. 
ула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} 
е и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p 
Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину ње 
ли ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац  
 смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу во 
 подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> 
 да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонит 
 Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} 
кчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, 
м мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} 
рзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка н 
аше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p 
ако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, 
их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама ш 
епоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, н 
че: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} 
 остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најсла 
аше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за не 
ивериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху 
 Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана д 
 девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пр 
дом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пр 
поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју 
 онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом к 
 тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више 
, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под  
 речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се 
падно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој во 
нео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сад 
м челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти  
а заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени  
ах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од  
мећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге  
таше мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души  
 се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо 
ј омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном  
екај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас уско 
ну о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па 
властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохват 
ена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а  
адослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се о 
ава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично  
 од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења  
еликог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик ма 
ве што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше  
крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је ста 
е стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет п 
се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава  
не низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев  
то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више сне 
ху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се сам 
 трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари  
и напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се  
о је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се прели 
} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким  
есец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситн 
 Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу па 
ђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</ 
и да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котл 
вни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно до 
сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро 
 зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи  
ело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у гради 
вића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводи 
 ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књ 
ј сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Беог 
, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно др 
њиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се до 
гови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p 
вдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он 
ђега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љут 
боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима је 
 црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се страна 
 веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у  
орити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челни 
 измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше о 
их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан п 
ским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у 
отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да до 
а ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S}  
твори посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се 
а татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском о 
толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас 
S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да 
/p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> < 
това.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који ј 
ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" 
.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју  
о на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове н 
 бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског бој 
а је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се 
ог Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину своји 
вши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, 
 дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по оби 
алом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С т 
 на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски саб 
Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Тргови 
не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би дес 
p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпо 
ешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленка 
е да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави дру 
подара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу 
титошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} Т 
не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, ве 
вијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а ле 
валити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прв 
линства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашње 
градском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да н 
ши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетск 
 нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Нап 
коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у К 
еном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој 
S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло 
овима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, 
љ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Го 
а рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: севе 
 живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до  
, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" / 
рсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће  
 га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко п 
погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част пр 
а сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне дев 
тна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата мог 
показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ В 
 и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог  
страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину 
г господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а В 
ава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лаз 
ао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде  
е пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и 
а с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове  
де за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властели 
и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио  
 се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај,  
ота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Десп 
век потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S}  
ремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек  
лато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођош 
 и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни  
ревагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу  
 многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињ 
ине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и з 
ешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, д 
аљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на  
јица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остад 
нутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих 
ио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама 
 та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим  
и смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најси 
е стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је  
деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив де 
ерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И  
Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и о 
у судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела бога 
 три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обу 
реко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена л 
 даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благ 
и своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан вла 
е богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика к 
шуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше 
е путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се В 
S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици 
 пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узб 
>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, 
 столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодл 
ик поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљ 
аничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мисли 
откопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред то 
ље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне  
е слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прори 
је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам с 
уму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брд 
 казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије,  
кршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треб 
p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио ј 
.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> 
њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одош 
језде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад 
леда око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не  
а срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здр 
ко му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим пут 
ви:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похва 
 доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се рако 
 те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше стол 
 опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам м 
ане његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабел 
Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим  
ишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у % 
азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господ 
крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе неприја 
 само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Ви 
ужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p> 
нице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају 
х суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>М 
!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће в 
лном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној  
еног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пре 
о желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дв 
иних.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим чети 
ко <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не 
тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} 
родом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца до 
 застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам 
p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у о 
Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим,  
рика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али 
слав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је остави 
ија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у  
потство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S}  
то седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</ 
ГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртно 
лонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити ш 
ин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехме 
ешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало  
еван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром 
е на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само  
аше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у 
вац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држа 
 не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико к 
т врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања 
 Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака 
 али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — ч 
ник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, у 
ти.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо замор 
 живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на велики 
 Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кне 
е, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми с 
тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми с 
 Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорн 
овим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али  
аше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се 
та у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских  
уго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему  
>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце с 
} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, 
, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после он 
изнања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом 
p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз с 
 надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају  
.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске 
 ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљућ 
етљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанст 
н стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и 
е да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још дал 
" xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем  
_C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред ов 
дости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у св 
Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет 
де коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо оде 
а стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже  
 Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко д 
48" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињу 
чно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, зас 
тор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз ред 
озвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао  
му води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и он 
ни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору 
со утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S}  
ако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, ме 
ахом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше  
о главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се дос 
 у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њ 
ом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све над 
ј од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим 
знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Д 
страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} 
 много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да т 
ту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војвод 
е две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{ 
на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тр 
у и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S}  
убљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим 
же велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се так 
 ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игуман 
а и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње 
томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени  
 се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука  
ег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока 
другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотов 
уго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трго 
и Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара,  
потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нам 
постижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да 
провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки в 
инесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спус 
и свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p 
 Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А  
а и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих 
ц са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле  
а кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране  
ели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" />  
е гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засеб 
гра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају до 
p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држ 
аве може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше ка 
врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до д 
вски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех  
 <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам д 
околачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши  
или на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи г 
ређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и в 
 из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде 
 кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у 
и Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са п 
рушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је 
де како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше наг 
се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом н 
Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су  
је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њ 
преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну д 
њах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" / 
умњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се 
ив азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост мо 
 идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене б 
ори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је сву 
 и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>М 
рни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без о 
где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изг 
чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад  
се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћ 
да Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{ 
могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p 
 остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрс 
мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави н 
 плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори  
з је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила 
ући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова  
неза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на 
лата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског ца 
ло је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку дава 
 стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — б 
са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш бр 
шта чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми реч 
} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, 
еко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по вра 
ди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на  
рина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром п 
спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавд 
х, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже р 
поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских в 
ранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоузда 
рво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да ј 
таху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге 
дној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе 
мо може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који ј 
 источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази ис 
аљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се  
олико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а  
дмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама зај 
та на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на ко 
га су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице с 
и врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз ред 
но.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозден 
 —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а  
је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом. 
шка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови  
е радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{ 
аху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име мој 
х радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара дес 
вуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, 
мах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Во 
ким црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из  
а на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник  
.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али стан 
е с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу  
рат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> 
т наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов уч 
е скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, оку 
ек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспот 
ита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и сме 
, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и ми 
едице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне. 
са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са че 
пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан 
а остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{ 
лни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у во 
аше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање 
 Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршењ 
поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године г 
утник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су 
ика, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после по 
осле саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровни 
 Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили час 
т, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желе 
дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан  
је поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу ново 
S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме д 
ах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крва 
 Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог бој 
плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога 
 десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса  
дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а окол 
 прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и  
.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га 
лу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Д 
 се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи вели 
 изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Мо 
ао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен ц 
 јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> п 
 одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и ц 
х зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, 
не а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику 
ки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало 
нских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с гра 
 се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гос 
као од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше 
па и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племс 
браслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пе 
ч маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који п 
им пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и и 
ислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} 
ко.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливе 
и и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом 
 биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, све 
у заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза среди 
а опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и б 
схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијор 
т према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда 
вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну  
ом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други  
 ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тиш 
 јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оли 
..{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Гол 
 n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Ар 
n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у  
али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: поб 
е њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да 
ио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхва 
ало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{ 
Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота но 
{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обил 
 и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејах 
а погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p>  
ћи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаш 
 мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од 
ван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је С 
 Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове во 
поте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли 
ре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Сокол 
тову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово 
онесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати  
 могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја 
<p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим дан 
ђе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ћ 
 и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и т 
ра који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском  
тничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима  
 спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Во 
че изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним  
 обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груд 
а, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа кој 
 одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стран 
рела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су ста 
о почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, зас 
с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо 
 тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде ни 
еша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</ 
баница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о б 
.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре 
ене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што  
шао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, 
до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с 
д год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло р 
ти јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде 
м земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико 
их бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога ш 
 његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад  
S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, 
p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb  
ношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да  
а крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико коли 
е поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто в 
оже рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањ 
о било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповеди 
, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу  
ребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћниц 
лико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> 
ц, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугуј 
 Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде  
а ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом  
} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да  
нав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са с 
иње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне 
јње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна 
а као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па 
а његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљуш 
оље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни с 
ране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је 
ка и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору,  
а у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.< 
и двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти кап 
ве, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида  
покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То 
к зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места  
з даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} 
аска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедем 
у за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с ма 
аб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену о 
онио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и ж 
ли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви о 
кав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ве 
једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле  
лико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од ко 
— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пл 
ли славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одм 
не и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позв 
смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.< 
е новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком О 
 ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пр 
S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе 
 у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и вр 
путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body 
слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и 
оту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврш 
 и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p 
ad>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранкови 
ата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p 
елезну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим п 
> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и 
анкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{ 
ма Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга м 
оје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па 
олазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала  
ио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у 
 почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себ 
сти. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не ч 
ћином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудим 
дно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S 
 Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га  
добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет кол 
она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част 
нез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и слом 
слони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све у 
му се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим 
и новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, ст 
винима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имај 
!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и 
о ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће 
ажећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{ 
ужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, 
а време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреб 
рипада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’  
 код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не с 
 ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које 
 мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стр 
се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратим 
вео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n 
> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило 
је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да  
— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку б 
{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли 
т турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у з 
мовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само 
 тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот  
нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не б 
 Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко 
са на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам 
што поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец  
арије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде 
 забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем заг 
о.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна з 
гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас 
шићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша 
а гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем  
спод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома наш 
Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро 
ар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужно 
и Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови њ 
доше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" 
 видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми  
свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type="ch 
е.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</ 
агословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И 
ла, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде ни 
у деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се 
уди однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом о 
ријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу,  
и моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослоб 
} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке има 
, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да 
ла је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским  
немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p> 
} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јо 
и и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у кови 
 овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову  
трахом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави 
 на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро спле 
итала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срц 
умњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину 
нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p>  
ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш  
:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у п 
 тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, и 
и доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовц 
рце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у влас 
нам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш  
аси које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Бо 
и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S 
, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко па 
ечем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p 
S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је. 
прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} 
 рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{ 
вола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш  
ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и б 
ше не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче  
S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</ 
 војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и у 
у се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те  
у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукоб 
ође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела  
ан водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{ 
била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе 
тле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском сво 
и а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души 
товине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Јез 
као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Д 
дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових де 
нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави 
 њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихо 
е туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да похо 
ога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић наву 
 деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спа 
 Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихо 
ти у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, ц 
губљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синов 
е старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође п 
рође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској. 
 нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на 
ко се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљеш 
 треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир  
ша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тиш 
 последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, 
анко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички,  
жда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Пр 
 вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна 
.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он 
лачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски 
 скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p> 
 <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи оп 
ани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађа 
зе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његов 
ваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљ 
а јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони с 
 важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрд 
а Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан 
г с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: ан 
нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено! 
прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обо 
ча да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао 
е и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о ст 
 издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не св 
своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за ру 
— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је пр 
еш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што 
а видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p>  
рети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита вла 
и!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићим 
 сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p> 
ном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржа 
шљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га 
о рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду  
ужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба 
" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата  
борне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пр 
тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје че 
љено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихов 
љуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а 
S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто п 
тара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с п 
ада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич д 
 входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Б 
 сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњ 
бостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вр 
владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допрати 
коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела 
а од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу. 
 <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хо 
ри и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p> 
 могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите зем 
 тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако за 
ушу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина с 
м прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млад 
чинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} 
Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да 
ана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам  
/p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим 
их дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>—  
деш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак 
 а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље  
 говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и ба 
а своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>—  
лећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше  
на тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав ка 
ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново 
ети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер 
одужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим  
 причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> < 
 знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више ж 
ниша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нис 
ји умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од с 
есели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче  
иште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи ту 
ема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак 
исне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини. 
но испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S}  
смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој м 
ано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче 
 узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему шт 
ти у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не из 
о бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни 
кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваља 
е у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу 
слинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раск 
ским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путни 
де, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер беја 
снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена 
и се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли  
изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђ 
у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p 
S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ће 
кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколи 
 је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали 
тати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске ме 
них порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорит 
ту која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево. 
ри је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и ра 
из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињ 
е.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи  
 повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не преста 
Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да  
 јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? уп 
00" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кн 
ру.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни  
 те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p 
ржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан д 
 <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у  
је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених 
ва.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам 
руге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад ст 
аље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен 
ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху  
м веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богат 
</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— 
Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару 
ко што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша 
има опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијар 
адо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остад 
у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору б 
и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Госп 
покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и 
 је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још ниј 
за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка  
иш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синиш 
ме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који 
ење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће 
ји је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p 
} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина беј 
анко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S}  
Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба  
д постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на суср 
удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Б 
тигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јади 
 честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би жив 
смо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{ 
ду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела 
а не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она ј 
ма жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код св 
иља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пе 
{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и ре 
до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година  
лежила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена  
својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа де 
 ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</ 
сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу  
 усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и в 
 оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p 
 њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу 
ами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан ко 
ка госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту  
војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено глед 
 средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се  
а, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на 
з одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвише 
стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> < 
уку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија. 
ати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла,  
уци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим в 
!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопил 
 отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата ј 
 с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под влад 
 учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додво 
 само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прили 
чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље! 
м могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p>  
 његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти 
на пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што с 
ије у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе 
 ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! ст 
</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родит 
огих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за пред 
мо ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ  
а нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с  
о и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер 
решила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p 
д њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгоља 
 војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљ 
е Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи к 
али, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била  
 сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они  
чи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, 
А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну ка 
 нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међ 
његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи ко 
дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> 
 веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираш 
 је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на бу 
Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна  
у новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, 
 јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, 
ао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом долас 
што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко,  
а пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они по 
ала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражар 
 <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кр 
а била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу со 
 Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљ 
есара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити,  
ек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад 
оба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом си 
поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало 
ојвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен све 
дост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек  
 у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на  
идех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи 
а, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између  
га прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном жи 
е!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да друг 
 нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је 
гони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри  
то таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим ми 
 виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} 
даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице 
е пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушт 
одице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окруж 
сока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора ко 
шавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва  
</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе кр 
уара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних да 
им царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је ц 
еду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишл 
ела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја,  
а будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране  
— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" 
о ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> 
, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{ 
ра делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div t 
а видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше  
лно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси. 
е то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— 
е могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми г 
више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о  
 вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одг 
нути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај ис 
е прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху  
ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда и 
ајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте 
ова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење спор 
 Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољу 
ости и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв и 
p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа 
аје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, раз 
о то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје 
 се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војв 
очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не 
{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду. 
ило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба 
ош много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S}  
брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпо 
ира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али 
 Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратни 
у младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њим 
, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколи 
нан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за 
ду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он нед 
оји мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} К 
аше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он 
 се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било с 
ростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешки 
и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим  
тешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} 
бав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је на 
це огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јав 
 је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друш 
ма спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке 
ању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се с 
зме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.< 
е.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и 
ена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрад 
холости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина 
ужим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голуб 
олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу 
ј жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али 
и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију  
ни и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и 
 Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео  
око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требал 
> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим го 
а, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Гово 
б накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају  
мињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора к 
јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно пла 
могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој изди 
дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут о 
 даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често св 
, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за 
на, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојев 
 се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја  
ако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна про 
унце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{ 
, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном при 
аде јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину ко 
лике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако  
м!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и  
кну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{ 
уци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која  
ама стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку,  
ра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали нер 
бано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за 
 ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох  
а <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Вр 
е па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.< 
ором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим 
хватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, 
ашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још 
к победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео  
м, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! д 
вљише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече  
S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S}  
чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је  
урђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, п 
заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девоја 
граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често  
лечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој 
оме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је 
истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, слича 
ка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — 
ори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда м 
своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ 
 плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколеба 
икога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самох 
а, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за н 
ни брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким  
ен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бов 
вански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода  
рговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S}  
јаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше  
Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође  
 путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање пој 
е.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, з 
Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти ид 
равно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Ка 
рало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим в 
ачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца д 
сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају С 
 Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и зам 
 Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће с 
Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p 
ам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и 
и од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} 
га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Та 
а узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места  
а кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Ал 
 вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву 
лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине 
дигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом 
етеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало ра 
е излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство  
зима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребе 
зиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац до 
на, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза б 
Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руц 
наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не мога 
оћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе  
 у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он  
и их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови. 
 за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати  
крије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагл 
и га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, 
већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвој 
 одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у св 
ва судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич  
лужио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онд 
ји спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна  
ђи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало з 
м таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те с 
далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" />  
пор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речен 
и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код 
 о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвише 
и покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се 
езно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Ви 
ојој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног сусе 
ћеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, 
припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто  
 да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с 
но продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он 
што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној во 
у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи 
и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога  
е за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напад 
е пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пех 
— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим 
! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пеха 
 гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко 
 није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако пр 
 сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене ни 
 побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу  
и изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коњ 
писка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ с 
слове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оста 
а игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају 
писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кида 
раду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у 
девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је  
 благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распрост 
кав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро 
лно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце  
нову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако н 
ојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада п 
штавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непо 
е та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу њего 
наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> 
 Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом п 
хођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућен 
ас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ  
 не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене не 
Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског ц 
.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер пост 
воју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме  
ком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја 
ода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> < 
и и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се час 
ко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији  
Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу. 
уца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> 
 крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу ш 
вићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца поже 
 такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</ 
е.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огре 
аше.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и 
оме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности 
млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства уга 
сенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имај 
Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! 
ор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим  
 Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} 
<p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} 
нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој ос 
та се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко з 
 има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Конст 
гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасно 
p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по је 
готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чет 
н је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је 
молила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p 
 наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обал 
ијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубин 
з.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се н 
Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи ш 
црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој к 
, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ра 
 једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољс 
бору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах на 
вога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога бла 
ав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет из 
ике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлу 
шка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пу 
ако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S}  
м трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам 
 тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не ве 
ешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши гов 
е баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју  
<p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копља 
а прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки  
њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећ 
епо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим  
а Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јан 
.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу 
а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p>  
и које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, тв 
а могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту в 
гљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе ж 
стави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше  
 његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној 
х најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, до 
и побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате 
 се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те с 
витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба  
е.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спу 
 се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и пред 
 мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да  
пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала сп 
оћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније цр 
.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Н 
ознаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачек 
еком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред кој 
о тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се 
ђа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мил 
 стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> < 
 јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које и 
а северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасил 
спота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан,  
ам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше п 
а доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику кл 
 се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна  
 које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p>  
е бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у б 
прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехар 
е можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а  
а војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Син 
прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погл 
ине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и нево 
 се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопа 
ало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови вер 
 који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само 
 уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Ка 
иколу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би 
 а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n 
ој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорач 
ху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</ 
се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони,  
сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца к 
љену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с  
 ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе мн 
одсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, каз 
ар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров  
Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све ј 
рајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n= 
 главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашт 
оје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и праш 
ко пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мно 
 праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S 
покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <p 
крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихва 
 па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијор 
е</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Д 
<p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно  
 колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које г 
ти <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и 
ш држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару 
оје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар зауста 
аше као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, приб 
ше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и  
о само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренута 
 крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, ка 
 изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спок 
и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружа 
Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима ско 
а.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.< 
 икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад го 
имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу,  
и указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства св 
овору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави д 
и у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ћ 
 Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, пр 
љени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најрав 
 на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без  
копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца с 
 па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и  
ојска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подгра 
о лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши  
 мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У  
ћи мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените б 
е саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша 
е би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу 
 бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угље 
р Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радосла 
туба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они од 
а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе у 
иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола нас 
ојвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један п 
једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>—  
аца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свек 
ину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</ 
а коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господ 
ту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, 
ад.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ 
т, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи некол 
рчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше 
ипадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %сту 
војим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде  
тка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи 
ром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила л 
{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да п 
/p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџ 
е кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хрж 
е оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, 
и дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега  
 мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на 
поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помаг 
 <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен 
 знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— О 
к пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се по 
рази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомил 
вни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу ком 
 којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један  
ододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни 
е се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врб 
ејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја ост 
иповцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу 
повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе ок 
е могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога још 
кивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру  
 руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред  
а; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град беогр 
 — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао о 
а је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да ј 
 знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужн 
них држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше ум 
о је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине в 
шаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромн 
 час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквен 
грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и  
{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пус 
задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, 
вода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући  
ом било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је кој 
Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху 
помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} 
 <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти 
и %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто 
дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико преча 
 врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао 
дити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом  
 из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шуба 
ици разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и 
 старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" 
вољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тража 
или на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да ј 
ела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаш 
ини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са  
ије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спа 
 шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка  
бале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар 
се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</ 
 падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити 
е ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржа 
угог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На 
 он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и оп 
{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Мус 
јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поуз 
p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић  
давна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за 
на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљ 
 што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак  
ану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлуч 
по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спо 
кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оли 
</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се жив 
ања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и < 
</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опш 
огодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све де 
доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пу 
ш горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског 
ки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио  
х на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се 
бину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако д 
ко буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам 
море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против аз 
рати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} М 
ду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше изд 
 на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али 
ким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је с 
јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војво 
лих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p> 
љем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим уз 
S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на коп 
и своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, во 
најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григор 
рпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав 
 Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се 
бен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниск 
 такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је м 
ан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S}  
евић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило  
сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лак 
 гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, 
шева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по  
, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према право 
вде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згр 
 животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље: 
Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је њег 
 онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожел 
овор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се 
зненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> 
едеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p> 
дизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете нави 
е.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени ч 
кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не мо 
 уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратил 
ик.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право  
ише сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у св 
ман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспо 
оуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи  
укобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још  
, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лаза 
војима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбоји 
га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору  
зак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града 
жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њено 
Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех сам 
у звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспото 
жаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна 
ахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим риз 
ри:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S}  
а спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање  
пу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а ок 
бу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљ 
 она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзат 
ма са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разас 
ата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се з 
задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена 
ких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори 
 оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се так 
<p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљус 
 војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу мн 
и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> 
 часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу  
ом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна 
а од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то  
 више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је д 
а сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном  
 сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његови 
јном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад  
служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци  
квеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од ок 
 спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз све 
ди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћеса 
и ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једн 
еша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотст 
занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које  
дишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарн 
ри који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина  
 па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пр 
же Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот  
ме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из  
 <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се с 
ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нис 
ше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе н 
 може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> < 
 <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара 
у косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку са 
</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p 
, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је  
ајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било  
сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S 
ву с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — 
 град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он са 
ајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио 
{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бе 
 и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који нећ 
ине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову  
ишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била 
кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пех 
 се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ ки 
тарешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се нај 
 наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није 
инуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опа 
ра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи 
 једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прош 
аспетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највиш 
p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу кој 
е па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак ст 
амо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим  
азнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се на 
га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору јед 
ан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} О 
 о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворан 
{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да с 
ишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се с 
преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> 
ори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи 
<p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Че 
ори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>С 
 ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби с 
усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини 
p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да 
овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже нат 
ога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног п 
ин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тог 
и Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкива 
м чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски  
 са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве 
едом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова 
ота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у к 
 даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док о 
а, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдски 
ови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше  
ву.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са  
уги сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом  
ијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазарев 
ују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове на 
им, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну 
тним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог з 
лично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је п 
олажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбор 
есна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и  
} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника ук 
анку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда в 
на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиеп 
ова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тад 
ка њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је прв 
е буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не м 
иштво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао  
бро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где  
 што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> < 
 питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа. 
Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио 
же, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука пос 
и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, 
е мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се  
ин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често 
ајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} А 
ше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Ву 
пот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведо 
ји се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из 
инина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — 
сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори и 
<pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће д 
нуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено 
 жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забав 
о стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, 
гарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства  
трча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао д 
 <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лако 
кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо би 
ано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучниј 
шћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у 
рвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" />  
де са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина  
де краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње с 
шим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} См 
ко је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191"  
отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која ч 
уних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S}  
p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и веро 
шетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба н 
 даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две сил 
ље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како не 
са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуко 
тало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада  
љенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи,  
дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гро 
или.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p 
</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку —  
 света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару 
 јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала,  
де, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по  
> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је 
а света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али јед 
 управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути је 
рвог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и 
есе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима  
у те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о мн 
ем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Ју 
устави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с 
о ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са север 
ражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p> 
%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер  
<p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и 
 Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела је 
рх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лаган 
та на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гл 
е који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву пред 
њу снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша 
 раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином п 
увоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од уво 
ок остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стиг 
војка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одго 
вори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p 
алеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе 
ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењ 
 бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом  
 преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу про 
на Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође 
 дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта ј 
ровати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на ње 
ејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и и 
е њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда сил 
м полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова 
ња.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила 
е још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти 
 опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</ 
да остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земљ 
језда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:< 
ољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса  
јим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак 
дич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обг 
ане: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба М 
кави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их п 
еве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву  
>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али  
стиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час над 
кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах з 
 с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, ми 
ову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског 
, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и 
а стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли он 
 и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до 
једнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{ 
јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти в 
џи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крв 
зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се за 
и корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се 
стаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која 
тац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{ 
>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служб 
и њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S 
пезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војво 
ме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране о 
речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га 
а је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотст 
 ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што са 
адам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послов 
и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десно 
и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Морави 
јаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи  
 у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не 
нила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не оду 
седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди 
пред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му н 
а иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђ 
6" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта л 
поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, ду 
 утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко вод 
лио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савез 
 га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S}  
и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испре 
>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијори 
оше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полаган 
> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лиш 
> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне 
а прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <p 
на Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају 
ња.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена 
орке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом ок 
 једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад 
сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган  
ослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, и 
звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети А 
сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен  
а дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и скла 
а и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон 
/p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који  
 то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утеч 
оворих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако  
 кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа 
да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је ис 
лавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном 
па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себ 
е како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у неред 
ко је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бован 
а ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече 
невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p>  
, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да 
е не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с 
држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли 
Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни  
ет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више  
ом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја на 
" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велик 
погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита 
лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на дв 
еде, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове дог 
, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па  
а северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пе 
Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пруж 
добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутр 
е прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У д 
јрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч в 
/p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је нас 
ала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Н 
своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам 
n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи 
е на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегл 
 приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше д 
 — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву в 
шима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове,  
 војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубост 
спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, от 
ен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сј 
га китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се 
зима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је 
 Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда  
путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помага 
 је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео. 
{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао  
 од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам 
нио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне 
жање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дрен 
амо учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Ко 
 онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у про 
рхиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јева 
дан од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи нас 
ву док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била з 
!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затв 
ужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев 
у, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли 
 прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са  
екујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић 
га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p 
ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да 
а која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатков 
у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бит 
обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно с 
ре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се 
олац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од ње 
 и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива не 
ле кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за  
Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се ма 
е мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало по 
тпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спр 
ратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Уг 
војко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не 
Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене двора 
удотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти 
па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго проб 
 источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стран 
еко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с овак 
ју ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други 
им стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосн 
г протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали неб 
у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источн 
доше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом план 
возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда 
ветлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме го 
ота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки о 
че:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Ве 
еку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију 
и.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, < 
 шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат 
та.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ с 
адржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Кос 
%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тај 
/p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а 
, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ће 
не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштро 
јахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви и 
ав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обра 
онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у он 
в стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="chapter 
да праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> < 
, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљуски 
као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које беја 
рену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на 
 из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пасти 
p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их ј 
144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане ста 
хова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом ор 
тар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ве 
га ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино ка 
а кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах с 
раја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је  
еспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико 
поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p 
 стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу ко 
 спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње с 
м Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана 
изнајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Ма 
м омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду д 
о за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре,  
из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао св 
а, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али 
е био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило 
ку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале  
а бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— По 
његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом вој 
" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико ли 
па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и 
ором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја  
остила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим 
г је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> < 
је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захв 
ега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи 
ње могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично  
у ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ 
{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и отку 
авих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне пр 
и пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.< 
те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим са 
неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста 
зобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро 
аке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером 
дема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе кој 
ка градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши 
фимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе с 
сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од 
анском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас рабо 
оме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и окр 
ише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је на 
 владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи  
те муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из гра 
она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје п 
 души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града 
имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим  
 Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвал 
p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и  
чи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим  
м лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али 
ом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb 
ни даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољу 
ена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рач 
ћи се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! п 
и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени  
ко зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а с 
јводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су  
да он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова бој 
а мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима би 
{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима  
војом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" />  
се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а 
о града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточн 
граде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у 
ад, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљ 
/p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.< 
био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с ј 
ји је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ро 
за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском  
а, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на  
ода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и  
зу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут  
а и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да ра 
ушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који сп 
ђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић  
но чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је с 
азнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вог 
куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на ово 
да кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања  
обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да 
ане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза 
} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанп 
та доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Ст 
кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се ч 
} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало  
ише удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</ 
.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговор 
сом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да  
љиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се  
плешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је  
ла на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>В 
 разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јас 
стинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде ку 
ина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у др 
га сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме б 
еше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престад 
и говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд мак 
жи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима п 
hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако  
 баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Ра 
и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником  
дарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам ца 
 одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што  
 чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је 
на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и 
 наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и  
и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше  
> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ 
ли — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје љу 
лије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраг 
м намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених пос 
а и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се 
теван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S}  
 С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева. 
е даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском с 
пријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не  
пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека,  
бачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до  
о уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се од 
 још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њ 
/> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу про 
иш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не з 
премна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, р 
ка новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаш 
валише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, лични 
— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима  
плању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко  
:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу 
е знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескака 
 шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на па 
весте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове к 
по освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши з 
ика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да с 
римивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, С 
<pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за 
е.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере  
ед њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом кој 
 право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> 
њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на св 
мици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S 
м, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуч 
крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и н 
 својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у р 
које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре де 
стано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређен 
ој међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала ш 
.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко  
з груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, 
вим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S}  
о на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ вет 
ваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Јо 
ака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапиш 
амо гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми ро 
>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бро 
м морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је н 
смо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањ 
 прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она  
дговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p>  
 имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани  
у се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исп 
џе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>—  
ви звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, 
 мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да з 
бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита  
 пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде  
p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не веру 
да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али н 
 је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да  
 хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању 
оток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Ал 
премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке д 
а знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се по 
у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећа 
 после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи 
 свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му вели 
 па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге  
те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и 
 крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртен 
н је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p 
 нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месец 
ог властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када с 
у своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић  
{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко к 
источном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемни 
Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> < 
 се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који м 
вицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним 
на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косо 
 му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена,  
а на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од  
<p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз од 
је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо  
ди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао д 
И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање к 
<p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S}  
{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онд 
ануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је теш 
ече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавић 
добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и усед 
еверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост под 
има и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Б 
е пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким 
а на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет 
 мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Т 
} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријат 
о на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим тргов 
суре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три ред 
 <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта т 
се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну пр 
 страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше рас 
и руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо зас 
а, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза 
кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода к 
јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без ма 
еоград...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више  
 и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњ 
 се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још 
рата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и нео 
 досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да ка 
ко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко за 
<p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца. 
равицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаш 
това војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад ј 
оодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Он 
 угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер 
умње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да ст 
натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој бо 
.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи су 
дишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, о 
м је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао запо 
ич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав,  
деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио 
спотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав ниј 
S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опир 
малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познава 
је она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p 
 до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима 
ном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале теш 
жао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су ст 
p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном г 
ке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење сне 
нски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и у 
> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро п 
издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранк 
 што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је 
 вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само т 
 њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је  
ћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокр 
о брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога си 
као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни 
им лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>О 
кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене 
о чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S}  
град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођ 
им продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не 
ешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њено 
ре!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео 
у у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред ц 
арина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку 
ога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари све 
Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Доша 
а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве  
еже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор вл 
ште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у  
 му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиш 
 војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>О 
 и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилик 
оследњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и 
есмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оста 
ељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша  
 <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда  
а друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострања 
ко дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њ 
 је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше  
 је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске љ 
аше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да  
ич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се 
не учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни м 
дарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ  
и онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бованс 
оћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао 
 да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав ск 
нутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу ви 
} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га кру 
мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка бр 
воје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и к 
 живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе го 
 соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за нек 
ици, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме 
пази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојев 
 да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не 
т и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину как 
слов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говори 
а, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете наза 
авни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у пр 
еугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се в 
 страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упи 
 плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом зат 
рође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена 
ивот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на ла 
ђоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb  
, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Ј 
е поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Ј 
 лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавд 
врила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђељ 
А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на 
 коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тра 
 те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му  
S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се 
аше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим вали 
о је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њ 
 Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пеха 
рена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му  
саре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој сусе 
ући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се  
егод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n 
3" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече  
бро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар 
знесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно 
ва госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи  
се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору р 
> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у и 
властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђу 
ђе врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па  
 душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство  
 њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути  
 поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још  
мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву 
једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишо 
 са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S}  
да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће  
 нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S 
 отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била 
и.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на к 
лично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђељ 
одлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка десп 
м и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и на 
ина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Си 
 <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{ 
а и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће  
бмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече М 
та? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p 
е већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани 
жару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац уда 
био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор< 
еш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не к 
ру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на ра 
 бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатиј 
аста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" / 
а мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне  
и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи 
 ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само 
ри Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} 
н путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне пр 
што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав дели 
д великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} К 
раву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p 
и и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже,  
" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржа 
 мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци погл 
са.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочит 
же што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у оса 
о половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> к 
 у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и  
вићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и  
својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрне 
неких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац 
е деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле так 
 се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са  
овом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p>  
е руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту 
а увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао свом 
</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради 
нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болниц 
ест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске зем 
очасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекив 
ану и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што сл 
киде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпе 
S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам би 
тање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја  
о мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни  
е марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном госпо 
а зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у 
ти говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говор 
еспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху свак 
ано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двој 
емо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да  
 племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чућ 
у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља 
а је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> < 
 млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се он 
брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а  
војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је 
ом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливе 
својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не за 
 колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и пл 
ичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има  
пу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову у 
 Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рек 
а, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, 
чким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за т 
 поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се с 
и је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, јед 
га доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша м 
тне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окре 
у.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо  
ред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га тво 
де са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, з 
зар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дв 
 Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га сво 
ругој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде  
ини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори 
/p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади п 
еник умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па  
она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па 
<p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи:  
о ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо 
ко не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збу 
вода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспо 
еној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — 
не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не  
београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било  
 Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотс 
од утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуц 
тави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средин 
адоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса 
 ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ па 
судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то г 
 ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне  
и деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете  
 и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти  
 сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p>  
а врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Ви 
рави лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по волов 
рину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпур 
 — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се 
рњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део и 
чаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмо 
 како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се д 
роз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу с 
тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот ј 
олази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме  
ше у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствиј 
ознаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам 
имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, мана 
нства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује под 
ликих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њи 
ика, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И  
у који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У  
рско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка з 
сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби дола 
у нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац прод 
{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још ј 
д са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог  
це, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу 
о се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се 
лужба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша с 
а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колиб 
p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S}  
Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим г 
.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем  
де с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко 
 n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>М 
 опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разо 
тово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одак 
Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање 
телин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен п 
 диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом рук 
дан скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесн 
 па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продуж 
 доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртв 
/hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровов 
 трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа. 
 врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране 
вољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда 
 дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зи 
 то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с је 
 водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла б 
ама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жли 
уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јареб 
ећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињс 
 не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви 
епа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном  
 то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија 
ешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p 
е.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано из 
ки збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини! 
лу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Рад 
оклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче пос 
ад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште н 
" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну пр 
есет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Вој 
анас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још 
.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Он 
тком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице куп 
ојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на 
упинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршен 
одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, ка 
 међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се,  
нови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог  
хтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекош 
 у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те во 
ска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топи 
и.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Ј 
— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупоља 
ове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земљ 
гу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у  
земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то 
аду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па  
p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— В 
коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој  
и томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мис 
тојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која  
га блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима сво 
.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му 
 доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p 
огаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p 
аше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из ма 
/p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и тр 
ски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у  
, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се 
 с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на ј 
аримо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда на 
вио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливер 
е земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац. 
реме дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и 
м жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко цен 
полита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратно 
ка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и дес 
к и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освој 
јводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом 
ер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћн 
те, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пр 
{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово сабориса 
га Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са м 
тевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добр 
равише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале  
ра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војв 
анама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни 
е а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> 
мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а н 
ецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувен 
е душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који 
ко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} 
лова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак 
 је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла ри 
p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини 
 Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стокр 
реја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, свет 
е дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролази 
} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два го 
ом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не по 
 Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити  
а врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од гр 
Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се дец 
чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сук 
ад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не ост 
ад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујет 
и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:< 
 и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на к 
 топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро поми 
 невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су  
 корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се 
<p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћес 
S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади 
 подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућно 
 грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинит 
 је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких  
а силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије 
гљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих с 
есет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p 
 n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављај 
 Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> < 
ом куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко  
е он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часо 
ого.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше са 
зати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање пр 
већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег зати 
лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{ 
на?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S 
молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби г 
елики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја  
сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени десп 
пети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с 
е сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању и 
 тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовск 
теван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, ка 
ског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.< 
а тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и у 
е је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те љ 
очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дођ 
о из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново 
ови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу соб 
> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хв 
ада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да  
.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, 
ве војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом  
ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мар 
ту Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну  
здрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан сврше 
илице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доб 
тво Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за  
е је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са дос 
 његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од ту 
ору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен 
доше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војво 
ну Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="2 
одара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздрави 
} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> 
мници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војво 
сар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се  
редио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше м 
ине после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару  
нез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда  
ње.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају  
за Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно 
 липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S}  
одавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Сраци 
ше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу во 
дога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као шт 
мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне  
.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који се 
ој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе м 
шнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и А 
м осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред 
т коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S}  
о ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дел 
огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града  
пет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био десп 
ла стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог 
е о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да ј 
емена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, так 
ј одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима  
оји је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на 
едно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти 
толичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниск 
 <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред 
р се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на 
и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изгле 
је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које и 
вучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој с 
му Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше  
вим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво осл 
оста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавш 
иш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме н 
јући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад 
и град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме с 
н лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколач 
матрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца 
ратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог  
ољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" / 
е око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус 
>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као д 
> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и 
дени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у 
ебало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више до 
еко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за ж 
есара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет ода 
p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци з 
ху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажаре 
ачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу ни 
> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког д 
е нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати над 
се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Олив 
ша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно ка 
и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну 
апоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па он 
поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> < 
у.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци ве 
овобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, жи 
е планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе о 
у.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све ч 
p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, мили 
о јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са с 
ко је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала изда 
и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу 
убав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није забо 
резност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли  
а Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ће 
хвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе  
је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ ра 
, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од сам 
е са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са  
ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би в 
е и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једног 
рније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То беј 
— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће 
<p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и 
— ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с м 
в живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о 
војом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> < 
— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</ 
њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољ 
ена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија из 
 врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам ст 
и!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О 
ако да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад 
 разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата  
а Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад ј 
<p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Зла 
е веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p> 
.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које  
орчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Саг 
т није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну де 
{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придр 
 са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљ 
же.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</ 
бена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пун 
мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даљ 
руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ари 
лико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да ј 
</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући друг 
да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заст 
е у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата 
позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође 
 Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S 
ма, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и  
орити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава...  
кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће 
уд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све 
отао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које власте 
с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пр 
езано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је с 
ом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових вр 
 самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом  
 он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке  
ору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и  
 <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање  
 који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опр 
лавили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагла 
ла за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она  
а свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић пл 
е дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Он 
 мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше  
ар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.< 
 боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она  
</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ок 
 сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је 
ка.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближава 
Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p 
>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови р 
вега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> к 
ошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обруч 
зброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он  
несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало пре 
нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим пл 
>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу. 
ити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и 
је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, иша 
на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх све 
на, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од п 
ега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је до 
том преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливер 
од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од ње 
ића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унут 
 њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер 
начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га н 
р, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце  
лех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава! 
а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан  
 му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="26 
Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа 
ком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чел 
и до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући при 
 десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича  
 доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене ко 
, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше  
 град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p 
м.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ дост 
 оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="chapter" xm 
ше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ј 
је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="2 
је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онд 
јући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се С 
какаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %п 
еко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар позн 
ење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Кру 
па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим бл 
убарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши дана 
 султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67 
опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му  
амо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увре 
то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p 
 и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу п 
и:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски испове 
таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједн 
ађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчи 
 једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или пр 
бући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли го 
не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, сле 
аде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се  
шко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p 
што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске. 
јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Н 
 променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњани 
т за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то ј 
чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну 
S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је  
о?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хт 
енка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сен 
 дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="23 
становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Ара 
 сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и к 
 али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у 
и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окр 
p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео 
ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и пох 
ју.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се мож 
слањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим ко 
е, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко з 
злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али ј 
" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангор 
да хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то 
лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неко 
створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умр 
ијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатко 
у турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекл 
па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта м 
у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле поте 
 млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је по 
и што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p 
е позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром све 
го.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако д 
ново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно 
 тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хва 
оњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само  
а, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседн 
ије био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом свој 
ци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загле 
 које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше д 
ажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.< 
личног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава по 
сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скораш 
на остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступов 
.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари  
p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p 
:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси л 
собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не д 
али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218"  
 до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и  
 могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти 
има с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника,  
 му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме  
рукчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкч 
зати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то дево 
и и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на 
ваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао 
 <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који 
p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>—  
 али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — н 
се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и  
ду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити т 
а уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских ча 
ажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно ч 
вен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода ј 
мио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклева 
 Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Кр 
е ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења 
о отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће по 
оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине,  
е Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала 
ију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком  
 одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници,  
а одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић уста 
пи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим д 
ође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се 
и нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около  
е, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ак 
 који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле 
а опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити 
и ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да 
аздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекива 
ђе ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одве 
чувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко сво 
 живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и с 
ере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше о 
 потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а 
>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа 
у из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.< 
 руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло 
у те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако под 
</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ће 
 се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше с 
оњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види к 
аху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је бил 
столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекр 
овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главн 
ста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја  
његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Д 
а се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар с 
ала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знал 
p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да  
много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се но 
<p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио  
би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! ја 
ћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше с 
 кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанк 
ата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим,  
нављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба ко 
им Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бе 
је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледано 
 очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи 
и остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S 
то је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити  
о, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно  
овог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, д 
 %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можд 
ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он ј 
а све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с  
p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежев 
собне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише  
који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима,  
е ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само с 
 Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околин 
роучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве 
о и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако з 
 којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је хр 
 ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други жи 
али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с она 
е бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, 
но; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, т 
ела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијори 
ина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{ 
оду, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како  
је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S}  
олим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где ж 
румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке з 
p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> 
</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— П 
ан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>Пос 
већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>—  
Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи ов 
рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању 
ож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S}  
што било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме  
сијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се 
.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— 
оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо 
руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијори 
и сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се  
кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене,  
p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> 
гме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од  
е, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> 
ниша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је ов 
 си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се приб 
/p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни  
</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај 
<p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каж 
шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p 
звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, ре 
ло.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам бил 
 теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходо 
од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ј 
ече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викн 
тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да  
ћеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p>  
таш он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је  
 тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптава 
а овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је сл 
твари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао  
ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими 
 су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао 
p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и с 
а.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p 
гове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова 
 што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору де 
исли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прел 
а Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Сини 
еван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и  
ра ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради  
омачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не беја 
ти, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S}  
 да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земљ 
јводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с ко 
скоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао са 
> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града,  
оредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, 
 јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића,  
ких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да 
ника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта;  
а уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом срп 
 трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при по 
е не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним в 
S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико 
 возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако м 
 И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражар 
ад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних в 
 ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У  
 по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер т 
ој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја вер 
 ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити сво 
ајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стр 
на <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p 
ом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће крен 
мо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке д 
 вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турч 
вода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору севе 
 онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао 
ећ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо мом 
ском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захвата 
рцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Уст 
са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p 
у, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па  
оји се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Мак 
ио — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и  
е Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{ 
ине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела з 
 соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стај 
ити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војво 
шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљ 
оту деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ  
 и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стран 
позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n=" 
 немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути  
 Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли  
Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини 
век јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи нек 
хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се сл 
в.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последњ 
понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сес 
 Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш св 
{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам к 
јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јан 
па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не оп 
и доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам с 
знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бит 
 <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, 
p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хо 
/p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Вр 
рове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима 
 и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћес 
х за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла и 
 он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па поглед 
 кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађош 
ма војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>—  
сује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле 
лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додад 
рата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што с 
нам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, 
pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободн 
 руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутин 
, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си чести 
ај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим ре 
а.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово 
њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и  
воде и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се ос 
рими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докл 
 по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобој 
ћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Ли 
ја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра 
ке међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће д 
от их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на з 
</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Лип 
ижњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли  
ћем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за дес 
точне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаш 
се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врат 
дбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цар 
 али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њен 
а оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина ко 
.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се к 
S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху 
и покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваш 
у од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише с 
лике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога ро 
ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је  
о доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ  
рзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим в 
 у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, ост 
не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој  
а исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све  
цом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак по 
ести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно 
јорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Ви 
рика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме 
на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од  
стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хо 
у:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и прого 
збуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</ 
поведати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129 
Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра вели 
а, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу  
ута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и живото 
ада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један с 
оведаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбо 
ота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у ве 
> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће 
ио чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војв 
нова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од т 
овори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем  
<pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Б 
е у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милиц 
нут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи нек 
д грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад доша 
жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе с 
друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више скла 
е доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека кој 
 па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где ј 
забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се  
оју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што 
 њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога 
им он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог чо 
>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочита 
 крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођа 
де да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта  
окрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бр 
 n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а к 
це окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише  
 горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубро 
само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором  
 прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра 
 Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она ли 
има.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде 
ничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан  
 су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да 
м оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на  
рџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише сино 
</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколик 
/p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова гд 
ор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијори 
ти.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче 
p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријезд 
</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји  
о је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> < 
Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајал 
S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, о 
 n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало посл 
ог коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} 
прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и о 
ечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог. 
ј испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљн 
ар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са 
гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи 
азбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па по 
 питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као 
рочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али 
припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %с 
/p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— 
ризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо п 
не а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамљ 
освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском про 
ликим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему  
аља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле у 
нега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они с 
гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга  
руди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не л 
нувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо 
а његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост отк 
ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом глав 
шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што 
ке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио прип 
ва деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њег 
у Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима  
воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не 
 И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? оп 
ље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али ст 
 очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море 
Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изи 
нагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако 
за Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом 
у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја не 
ма.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И т 
 У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, л 
уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обара 
е код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града 
ести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p>  
мрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођ 
нежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Нијед 
/p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи 
{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{ 
ико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па 
 <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод 
ерсијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{ 
па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи на 
ојим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Ј 
то игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не  
а опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била гус 
тељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>—  
 својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да ид 
 овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случај 
није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на 
ежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, ал 
оноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али с 
ву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али 
Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног н 
е весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о с 
 да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душ 
ора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код 
шта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="8 
, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише к 
чи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим с 
а доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што 
у протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски став 
Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не о 
љеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на  
ше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше са 
 се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у од 
о се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је  
а Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици 
уриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повл 
радо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу мо 
на; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је о 
да, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте 
 свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Д 
{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен 
мно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погиб 
 <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p> 
е може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним град 
вници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На пр 
а си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот на 
истак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и дес 
век.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показу 
ни живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја ј 
тле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са 
се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по сврш 
о који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу. 
дост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и же 
 па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слаб 
} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништ 
јаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада доз 
им балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку 
прави и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Ка 
рошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше г 
о то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То де 
га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати  
анка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је  
купани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градско 
дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да  
 закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то 
м и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S}  
ћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а  
елин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде  
</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, об 
рху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово з 
} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пр 
ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на свој 
и, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног бл 
речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем тв 
ти кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није  
о!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је т 
т.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребег 
еко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнеси 
подару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" />  
е из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то  
едном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један  
ана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша 
а твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада  
мр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се 
 позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са д 
ешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тад 
ш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи  
ође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никол 
.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет у 
и су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други 
p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратио 
верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То  
нога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и њего 
ће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне 
 је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почиња 
и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство  
<p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И 
рно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час 
же.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{ 
онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и д 
ћ кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеш 
> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радос 
њу с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране сте 
>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>П 
препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силн 
{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{ 
 игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету о 
о дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се мо 
важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Ник 
ења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило 
д тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога род 
после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S}  
дара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дуб 
гомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане по 
 погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали  
.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Бо 
 долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овом 
за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне н 
p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке  
овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сов 
ти а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет  
је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, а 
 приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац 
о у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са стран 
е у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S 
ме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Уг 
и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот б 
анима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, беј 
тим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарс 
 су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше п 
ец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ни 
ош му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта  
ој молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к 
а руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим к 
ведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одо 
нет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Њ 
 Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је о 
орански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погл 
ако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима. 
 чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах  
 Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слобод 
; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благ 
ога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за  
зруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекос 
ољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се веч 
 врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лак 
е госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... ник 
и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотв 
 То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађ 
ава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p 
јан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ј 
има и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча  
од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на ко 
иликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри  
рбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То  
боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и  
удба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом  
p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам 
 дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша 
би својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички не 
 је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике 
уштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе 
 Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л 
 не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присен 
S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срам 
>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и воз 
и, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, 
днети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколи 
рног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би с 
и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према д 
вануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове! 
у коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Ве 
, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати сво 
 пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и до 
 игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеш 
ивота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над дру 
 је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи  
илости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо 
е, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ ул 
 јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше. 
о за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смир 
се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, д 
љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар с 
ова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасм 
од свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је о 
лаву Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пош 
мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права за 
еветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих ва 
у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господаре 
а је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледа 
зну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ пови 
ила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густ 
којни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођ 
абрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар  
 његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час  
у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кр 
<p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и С 
S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погру 
ојвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо де 
="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за лово 
Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Де 
а кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев зем 
нила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом св 
 Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врат 
борити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад  
</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно 
ио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, 
 дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{ 
је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} 
ом Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — ман 
амо и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S 
нару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове бого 
ери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети  
по бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијори 
и као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јад 
Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p 
у стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p 
 и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвал 
 похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S 
оћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде  
телин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p 
 стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога 
 чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{ 
па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора г 
!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, 
 чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по ко 
<p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад 
ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцн 
ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега зако 
 зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи довед 
ео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман 
рачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не мож 
"47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастир 
} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> 
есрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу 
амршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца изв 
и:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} К 
њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, он 
одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно,  
јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да 
 хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> < 
стину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S 
киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо нали 
 добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове  
тац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад 
ник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S 
ати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створ 
S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега ва 
д улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p> 
његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који 
ро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, д 
 да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално ост 
ло позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило  
он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топ 
оград очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници десп 
<p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу н 
јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуд 
па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али морад 
ка купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено  
јој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој пог 
ска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у ова 
век добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови друго 
ића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко ја 
н.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег  
n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} 
ан.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима свој 
це и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p> 
датле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се 
смо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано не 
<hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крај 
о саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а п 
елину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати нек 
ола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао  
ном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — прво 
 сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задај 
ад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S}  
пот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p>  
е да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а 
з заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, 
 <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на са 
ли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и 
уди добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог 
оља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу,  
алеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи поч 
м.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га  
ик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му  
стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још јед 
> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране сн 
 да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да пр 
 шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљив 
и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са 
едно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је 
:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један  
војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових  
д остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико 
здана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком к 
ио у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем 
 махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђош 
, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу. 
авити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гла 
и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до 
е, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S}  
анко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада десп 
риза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а  
аску, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је па 
азованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом њег 
лима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у В 
аше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било  
верну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојеви 
а смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Марини 
појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p 
 Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза под 
вот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друк 
носа у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох ко 
з опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ћ 
бо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, о 
и помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пе 
а подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јерем 
ница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну  
грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно 
на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно 
 алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене  
ири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да мир 
то мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнут 
де избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ни 
и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то чове 
дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму  
p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испре 
ика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па  
окушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се 
 <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта  
 и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола нај 
/> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова поја 
 пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> 
нежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је 
е језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз 
живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним  
и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} А 
 Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и с 
те које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненад 
е Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном с 
 становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога д 
ичице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалнос 
е и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно  
издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који н 
 Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од  
градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58 
ветлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лак 
ше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не пад 
у, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупничк 
 наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске 
ан доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећ 
казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу 
 Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је 
лико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми по 
Т-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђе 
се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац 
та, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти мо 
 је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове кул 
оро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребол 
спота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима  
ићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност пр 
ође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с њег 
кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јач 
аше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и 
лом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече 
анога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са 
жи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која  
в живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти  
о је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му,  
де са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову леп 
.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који  
агојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клет 
нога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљ 
се са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана  
ивну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је н 
</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Преш 
и се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђ 
да у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трг 
ладост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то уве 
м?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Б 
м, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о то 
} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом ме 
 да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не дава 
међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде ка 
гли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и 
јева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету  
 је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут 
омче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Мл 
 и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у св 
 очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах бл 
ченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, 
говоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свак 
ри одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој во 
час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу п 
навати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство с 
ћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заш 
ри мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти само 
 и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме  
е испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бе 
ило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе  
> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам  
а те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња ко 
точне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања 
итељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Б 
 се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се,  
е смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше 
дела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње а 
ала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, исп 
 не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S 
и као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда б 
ађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало п 
северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране  
 више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити 
сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и пов 
 пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с де 
к — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са 
е којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз при 
 одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук 
ругој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја в 
то знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужн 
 немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} 
</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и  
одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> 
и!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће с 
<p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S}  
унчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с о 
 у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и 
да да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој 
о што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед 
ти то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени беја 
ачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У то 
 Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из  
обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати 
е у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које гра 
је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање 
јаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па н 
{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се д 
љног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је У 
ада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа цр 
а.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале  
о у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејас 
тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> < 
часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као шт 
у своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага н 
игнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вече 
 господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне д 
p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало приб 
н смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић ј 
вори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутр 
еза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца 
оље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су  
тао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом 
} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са 
и их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама 
{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави. 
ушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њег 
склопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="c 
а тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S}  
једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај сам 
 се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране 
, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> < 
чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше 
и гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те з 
 заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се  
 прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега гра 
нутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу  
рањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што  
чаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бав 
, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осек 
рика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Мари 
ископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и мол 
златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви 
ране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше п 
она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље  
<p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада 
нђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише на 
е тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије 
тац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава ј 
оји се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што с 
асјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смр 
лико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{ 
и.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с к 
 а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше гу 
а прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{ 
ка и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с кој 
рни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слуз 
вине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Ци 
 /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Вл 
намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, з 
тијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем  
т био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи на 
 госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто  
вљајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуз 
у Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада 
н му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазарев 
 пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије 
о је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан  
че у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло ле 
сподњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божј 
и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове сл 
ања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сн 
едно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турк 
ао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не  
 стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S 
е и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене н 
и је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, и 
ом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи 
 турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са 
аде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете 
 богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му ј 
 грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде у 
 кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n= 
и је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина н 
о саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм  
сне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у да 
ћ и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај  
опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим п 
је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце т 
 народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку мило 
еспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који 
десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорик 
 како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} 
> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— 
.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих па 
рати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим и 
 чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Уг 
 нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру. 
зама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслуж 
 Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Миха 
а.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега нар 
слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло  
оду.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи,  
 одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сак 
бри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да по 
Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у  
зданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па  
Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни  
S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до 
гови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара  
ицу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Б 
 лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по 
лод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Ни 
 полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече: 
својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо с 
ас весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После сабори 
 му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена з 
ају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич ба 
ре! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде 
 и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и  
а на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду  
ве!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па гд 
оту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло уст 
 српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се 
ије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са д 
ограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али  
 с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну 
S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чи 
 радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који десп 
анђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стој 
 доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасн 
>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.< 
се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сио 
Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Преше 
 и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом р 
којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и раз 
верне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили  
>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист кој 
ета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у 
бе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни о 
 на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb 
а деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лев 
ин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пр 
а деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану з 
и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни мило 
борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премера 
а о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађ 
арина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактил 
</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне  
S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом  
отрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бе 
обна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпо 
е страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега 
е ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке в 
а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, д 
 Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Ц 
рину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име п 
с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> < 
ара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благос 
 одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било  
ам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Зл 
зиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостој 
 спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад  
да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност  
уса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да 
е на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се прек 
<p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div ty 
стине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијори 
/p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене  
 Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нем 
> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упи 
олико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се ње 
готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу к 
а њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камени 
.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожед 
Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и се 
ши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Мар 
знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да ви 
 да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред 
била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пу 
 измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих н 
за Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, је 
едра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваш 
га се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с а 
 мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. % 
.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја са 
лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом 
хиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> 
оре у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз  
 јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пр 
празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Зна 
ина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Б 
од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна  
ом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се приб 
дати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, 
ах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи 
</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао ру 
ренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз  
где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у 
реве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо пед 
 ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговар 
не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прост 
 трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али  
<p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге свој 
 ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војво 
ојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, призна 
део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисто 
 мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, 
, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони 
на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспо 
> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="chapter" x 
вога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику. 
ош бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је  
ска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја  
рских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> < 
где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n=" 
 деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху св 
> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим у 
ђу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био  
ћи се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва  
властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Мо 
свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо,  
 крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у  
 отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака 
ењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не  
није поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу но 
ије престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђ 
а, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</ 
<p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стар 
нали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота  
ра Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитва 
ин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их 
е, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брц 
м животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} 
} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај ма 
душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за њег 
уса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n=" 
 силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже 
 одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био  
аке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити у 
а који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дун 
 Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о до 
о да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије х 
{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу 
ло је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе др 
нићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од ве 
 n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин 
ма.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом за 
{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће 
о понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребниј 
то опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до с 
.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{ 
а онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспо 
битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одр 
 позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу  
 у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће 
} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоцени 
још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Б 
 ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови ис 
амне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p 
ала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од б 
до прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника с 
походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао ске 
 Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter 
на и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град  
т у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у 
аше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо 
?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те у 
е чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше 
нском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху 
већицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеш 
е јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али 
ове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у 
лити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдск 
 у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} 
двајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном прев 
отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изг 
ужитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим 
и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше 
куда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима пр 
ског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном в 
.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиж 
ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски ц 
врљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопо 
тву, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шк 
се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза. 
исли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стева 
нике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског  
p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и  
кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени у 
и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано н 
ерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тр 
а две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им пре 
јаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се 
> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, 
 из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разаз 
днога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их 
а.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребр 
 n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и д 
речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, п 
еш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где 
 овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>В 
ић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече: 
е као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на приста 
{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је х 
нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p> 
сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за 
p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удр 
еликаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали дос 
 И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим маче 
ремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а  
сте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види десп 
к Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар ди 
 Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке кој 
и си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби 
 злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака ни 
ојом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угље 
> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов изла 
у већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S 
аст и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу  
скога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше  
ати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изв 
 њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје 
еколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p>  
нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, 
 својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> 
у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бо 
ваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више 
тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити  
бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад б 
едио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштино 
ом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле 
деме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата 
вог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали н 
егове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао  
м и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода г 
говори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> 
 у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Зем 
осова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом к 
одан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да и 
а питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као млад 
осао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књ 
ој али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обич 
је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одев 
{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била п 
 са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало  
иниша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Син 
ад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славил 
ешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи 
, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема  
еопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох о 
игром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила 
 спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{ 
ни бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изг 
дног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуро 
ибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.< 
саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у  
е слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиром 
да ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је 
своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да  
са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој  
а поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у ко 
сто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојк 
ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим тре 
ли на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена 
инограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али с 
ремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Ради 
 преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{ 
емишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у 
ниша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже 
, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, 
> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмин 
рг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних  
</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их 
 мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најп 
23" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој вел 
ше се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, суст 
узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> < 
.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си м 
погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онд 
још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гне 
у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Госп 
рајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу доч 
једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, д 
 а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24 
оња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p 
 тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмо 
 дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не беј 
етник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се,  
ам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.< 
 бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и  
 друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео 
 као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је 
деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту 
 свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, 
/> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше и 
то хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита 
 Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доб 
4" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> < 
ромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све кој 
ени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти к 
засуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се в 
е?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд иде 
%причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и 
раве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Ни 
огу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина  
поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева 
одар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну дво 
>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму кој 
{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће  
 вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Де 
 на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на вел 
ечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постид 
S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договар 
 спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори,  
ово Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и  
ам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама дан 
, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type= 
, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивиц 
и: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о к 
шевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару  
изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке св 
ахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, в 
/p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој 
ила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, 
а његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом в 
ешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња  
 лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога к 
оред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с 
ких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и 
 собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вра 
алним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У  
 да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, 
 уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим па 
ало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама 
36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задр 
 неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се 
} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и ску 
рице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин  
, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што 
ка Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које 
стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све так 
 још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и 
јдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим д 
е обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати с 
<p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњен 
показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе 
 руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p 
оговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду 
же моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> 
 мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама б 
Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напр 
ја ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, 
5" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда  
 Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног 
="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем  
ћ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разг 
 прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се  
бли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Миха 
засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла по 
ребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвали 
гони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и д 
 брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља,  
и.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p>  
рагиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахи 
е крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непри 
з куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведош 
а својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зр 
{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они  
траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јач 
, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају  
природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шу 
овора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n= 
епшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо  
дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div>  
везе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187 
пи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. — 
ог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} А 
вљена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p>  
икаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p 
%стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одај 
ише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиеписк 
 каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да так 
 походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом  
често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду 
к Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће 
 Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње  
ених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиб 
је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз  
ија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко П 
</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву 
е — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудн 
езно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До пон 
.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по 
грнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— 
има.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само 
 у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? у 
ти на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим 
едном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а ј 
 шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња ње 
>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</ 
 се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плах 
 унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде н 
створивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на  
а, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умири 
проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и 
ни још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити. 
очић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива  
олије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш  
хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху з 
ашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p 
 и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и пок 
убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и с 
ава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица  
таде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} А 
жи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је  
 и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су с 
говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника ва 
урђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазареви 
се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад по 
 своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у  
 куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу к 
се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о 
е суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихов 
 Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала бил 
о земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А 
идео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве 
могнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу 
Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива  
ом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са св 
Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших  
и и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је нека 
о врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још јед 
е удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена преву 
здахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S}  
ини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за н 
ница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости 
тарајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да 
вађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пут 
ини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и пон 
<p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо в 
 желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку  
 разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачев 
} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек  
ти и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и 
Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.< 
{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге  
еспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим 
 да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима с 
година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко,  
ест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови М 
 узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни ред 
ива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко 
 својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S 
секла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском. 
аше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског не 
то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш  
еће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то п 
вала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и  
 Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену д 
који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с  
{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином п 
ла чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живел 
кох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара 
око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан 
азвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла  
гоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је проша 
ед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У им 
инула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{ 
/p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а  
 храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233 
купио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса свој 
е прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скр 
<p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="3 
ао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаш 
Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежево 
, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Постриж 
 митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оло 
 животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот дру 
у грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспо 
 то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче сп 
 је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n= 
 Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљс 
лагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с  
ј обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина 
Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитв 
је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буд 
е од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други  
нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се  
стадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста  
у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p> 
 видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S 
тном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расут 
атна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју 
је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не 
 анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором 
длази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лоб 
ђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи 
евојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда  
еле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, 
љати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра тв 
уж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо по 
ина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, а 
хтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату 
зрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у гра 
а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплете 
Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“... 
талаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву 
 Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га 
е склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мр 
 је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич 
ма за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумра 
ељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата  
а ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>—  
и јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи  
зи овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда син 
сте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе  
то ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског. 
зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску  
 За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, 
овачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала све 
бити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска 
!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа 
спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци десп 
амо доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на  
, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој га 
и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређиват 
ма шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти 
<p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и  
спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере к 
..{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад об 
, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље нос 
! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за ру 
ђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем! 
м!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они 
о му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Ја 
ад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липо 
 гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином д 
еспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је 
га и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а з 
ачки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Је 
 човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио,  
војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска 
еки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, 
 Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Р 
а ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу  
адом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја 
, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, мана 
обрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скр 
ти срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у ис 
повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престо 
ином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступов 
{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а 
 кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично  
 Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души ода 
аси писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким су 
нео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ват 
 се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда с 
адјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о зм 
је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи 
подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је д 
а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више с 
збуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио 
су, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и 
 усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од свак 
тао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Н 
<p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле 
ј да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противни 
и Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавниц 
ху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака о 
Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Р 
одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац 
 преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена 
од даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама бл 
 доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у ж 
е је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од 
ли на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му 
га.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у њег 
а рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и уск 
авом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових  
пас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе,  
, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то д 
олиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она од 
и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и св 
ењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој ду 
нови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p 
ј хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила 
да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њих 
 Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па  
иште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских вена 
окоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако 
по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђур 
 слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијори 
ели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на пр 
чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око зарана 
град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова гр 
<p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта  
у да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пр 
 и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стр 
х дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе 
одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је т 
авају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног н 
говом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Виј 
на под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог деб 
рани, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен  
таде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим син 
</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаре 
и, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и 
.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, за 
p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком  
head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро п 
S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и т 
о се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, 
 дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> < 
е у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста кр 
је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у 
рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била  
а и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI 
кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја  
 јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели во 
и Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их о 
у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше није 
ан посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим  
се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић  
озвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>А 
 ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим  
не на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто 
S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо  
 да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар пове 
 који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе с 
д наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада 
 Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг бе 
ла је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је 
 сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од свој 
е опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} 
странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла с 
 Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехм 
ше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где 
 стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p>  
ти уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљ 
шта јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путова 
ак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата  
 десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се пр 
отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њи 
знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Ал 
.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</ 
ор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и рад 
S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div 
ранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног д 
иђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p> 
унца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојеви 
а.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p> 
иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и п 
познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још ј 
тоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде дост 
ма огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" 
и пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те в 
ути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обу 
м обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред  
 радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То 
им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Б 
S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш с 
 бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и  
ачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{ 
љама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби. 
 ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у  
.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам св 
се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцркви 
рајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крај 
 племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, ист 
сао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са  
то где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада 
ет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него  
и се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана де 
нкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини 
дичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуд 
сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши 
а.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p 
 ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шт 
ивоту, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на кров 
је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко зауст 
 тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчин 
 запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> < 
инин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова  
јаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче и 
 одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти ду 
доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати  
ћ не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света  
ња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу к 
оња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редо 
еза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо под 
великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и про 
мџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S 
ратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се 
у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га к 
анака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Беогр 
 он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати. 
 војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су нерод 
а знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да  
ња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Сок 
процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! < 
, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам з 
ом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Б 
твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми  
соког деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара. 
{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тоб 
о шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веро 
и.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да 
штином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да 
 њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што с 
.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде св 
несе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Ази 
 заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад 
својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно сауч 
ожари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, сте 
 стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</ 
та није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада  
о је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедат 
се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и гл 
и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефими 
била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар 
ли горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопре 
леда девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се з 
е.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја т 
ва Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Марини 
ика.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним корак 
/p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младос 
около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час 
<p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не 
ерен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем шт 
и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опе 
 време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој 
еспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све 
и његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео  
 Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и те 
гом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу д 
 и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љу 
агода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од 
видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама 
а не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, 
још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле  
ибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих 
а не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене в 
а шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Ол 
де је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за 
ју.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама кој 
о је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај нав 
о је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а  
 n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у кр 
а волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати нале 
p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је  
ести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијори 
ђу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседств 
о у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду 
а половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламар 
у жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њ 
пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угље 
е људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Х 
 догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{ 
 славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и наг 
нала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је он 
те, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонив 
<pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика ц 
рну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох а 
таше у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепств 
p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуб 
ластелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је т 
а властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и бог 
 гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узја 
но небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаже 
погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечу 
својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље 
ита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова в 
 бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо 
ња прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мал 
е сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Ј 
јне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање 
 отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коњ 
је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мен 
и ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких 
де у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од го 
 што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни мли 
Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.< 
и.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од 
ко се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе 
ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стр 
и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспот 
 <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а  
ећ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем трену 
јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="24 
 баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p>  
ли су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с 
ћ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког оча 
b n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаме 
плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред 
3" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и ре 
 су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} 
о?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја  
ше снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озре 
 ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете влас 
ече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Г 
ју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору с 
о спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку  
у где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема дес 
д свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна 
ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога го 
остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да 
Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb 
та на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, 
<p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе  
во, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— По 
а слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу њег 
вим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, 
иду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици  
гуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до раме 
и прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи 
да за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и сред 
о ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох 
анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио ро 
а госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати 
и још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!< 
на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све п 
 с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, поглед 
ерном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом гр 
знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платн 
 посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опр 
ј краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га 
> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</ 
већем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно 
ону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким 
ча која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} Н 
навља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пр 
вим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му пов 
 судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле 
а препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих,  
н му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да 
у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је м 
ати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспо 
ику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Та 
нпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагоди 
за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> 
ша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после  
и беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> 
омоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> < 
има што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доноша 
репреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним р 
у је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; о 
ге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у  
ако он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; как 
, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко 
могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погле 
 светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице 
 ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас посто 
еш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу  
еша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео 
S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула и 
ед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађе 
 чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране виде 
агор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба,  
к се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно шт 
ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини 
 свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је  
први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лаза 
стира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно,  
анковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога ро 
а.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога 
еча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чам 
о Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} 
војим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој П 
борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> 
војим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на 
а Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишља 
љда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза под 
рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по  
ти о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с нев 
ила густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{ 
вати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу 
 нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S}  
коро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдс 
и.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Д 
ва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себ 
ољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p> 
 руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса прогово 
лима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже 
p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а  
губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он 
д издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</ 
аше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи к 
 <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна  
тарог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а  
ни неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ов 
ан се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме 
њати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} 
 се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану. 
но казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати  
борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу са 
ада се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узе 
.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти  
p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају. 
колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</ 
одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поз 
заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да н 
ни скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једн 
њим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени д 
 десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одгово 
Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све 
таде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је  
вака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ј 
p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у груди 
р а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено 
 су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва дес 
беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку  
ом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речи 
p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост 
.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном с 
" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, ви 
гарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се н 
ојвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој 
се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнез 
.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђ 
Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S}  
љаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње вер 
 изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри  
 тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим живо 
а!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> < 
бина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких ср 
рудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни 
зарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игума 
е је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Бе 
у, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру  
нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко  
м.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ т 
и.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побег 
пот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог н 
вему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем н 
ар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зн 
знемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кр 
 <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смел 
н рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урн 
> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против наш 
 се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осет 
о раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујањ 
без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским пл 
ома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и  
а које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд  
{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробај 
о дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано п 
и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан доса 
 позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао. 
{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у њ 
Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан 
јвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и покло 
оклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши 
е затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, кој 
седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богд 
S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по у 
де одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благос 
чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто ма 
кама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али к 
макао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведоча 
уково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Уг 
л’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре,  
ате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало пос 
пођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај 
афијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх сав 
орове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих прево 
 пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиш 
ливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом 
загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом све 
опољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави 
 све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула 
пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p>  
/p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мор 
е знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену в 
аде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, х 
p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Син 
д се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој про 
ишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован 
 у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали пој 
се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намисли 
кше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стража 
загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља 
 одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се до 
 сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле 
{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећу 
зиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску. 
а свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био ка 
осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p> 
чну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па  
х.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене  
огубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча 
зостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите  
 ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери сле 
} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време 
 и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним шт 
гаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пут 
одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S 
 <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се  
а се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед из 
 опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} 
ати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан в 
 невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће 
.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода  
Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им  
 њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог п 
о таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уз 
други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати т 
го је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди ч 
лично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему ј 
ни да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуно 
 кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште 
оравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све н 
 Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе ода 
е и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се ј 
ржања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом ви 
 гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли 
 уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу 
икла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче 
х јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој н 
 тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У њ 
тог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави њего 
{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, 
тин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.< 
које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота 
аше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p>  
са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му ве 
ати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ко 
сли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спа 
 оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и 
ом догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин тру 
ушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном кра 
опријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке 
 не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му п 
рад, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог  
рестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређ 
ј, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S}  
мџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за 
вићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево ре 
у или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак раз 
а, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера  
колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и  
пљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепом 
дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли так 
 И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за ова 
и.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на зем 
 дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од трин 
сти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје ка 
 овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду  
 се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће 
амо кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места нас 
ни улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на 
иру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола 
се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више  
, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад пр 
о на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој  
ојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже г 
и и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили  
брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота,  
новима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше 
леко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича нава 
вора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо ко 
е живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и бога 
де и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову. 
са од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Т 
одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S}  
жати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо зам 
гих суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p 
дуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велик 
та носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако ис 
и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S 
китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.< 
е заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива при 
рвих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје  
е, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радосла 
чевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p> 
 летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати веч 
нишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку 
зненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се по 
рш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="c 
тане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу в 
ин и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспот 
је непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада 
де даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често  
испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а 
<p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе д 
, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх  
ко се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на дру 
војој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше са 
ељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се 
а не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђенос 
p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.< 
се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњи 
и и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војск 
зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће ј 
 час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се з 
нски војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и р 
жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они г 
та би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим  
тљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго  
 али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањ 
 крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војск 
тво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену 
ајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жиг 
њем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сум 
гом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у  
, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих 
и земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крв 
абоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким  
 градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и ла 
 да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.< 
није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> < 
расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила 
 својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне. 
им близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видет 
ио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчм 
— да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они  
.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са зава 
 уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој ха 
и у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком,  
Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једно 
ом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало м 
и корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем кр 
>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Ли 
биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођ 
цу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и 
ли да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода и 
не душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким од 
редњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и ма 
ут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шт 
м свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазв 
о је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лоб 
оља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марин 
ука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко ср 
рупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преро 
е четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и 
ушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војск 
> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства н 
е дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Госпо 
е проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са д 
је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучи 
 оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајућ 
тока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће  
ем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази  
рачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме ј 
деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе поб 
 што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>—  
да доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаш 
дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском с 
Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренут 
у, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и с 
<p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре ул 
а још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на  
учити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога 
е у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али п 
е слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то каже 
ок сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле ј 
ма се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и 
о је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђ 
пет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Ал 
одићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писа 
шао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са  
м и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан 
 опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — ниј 
колац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десета 
ковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре 
Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!< 
 свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан д 
" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из послед 
сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари 
је добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га 
аца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за 
ох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми,  
жи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ ле 
 три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала ме 
 осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама 
над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вик 
лим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гра 
и студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и је 
еће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лев 
у моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика 
титник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније п 
к са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> 
се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом  
> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више 
ема правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у К 
 мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој о 
упаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од полови 
рним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом с 
ше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби  
ротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему ј 
у имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пра 
p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњ 
ријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судби 
 а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те  
пска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стевано 
поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свр 
о стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лу 
ишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајал 
су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је 
за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најс 
 <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без  
стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и прек 
 педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зде 
Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на л 
кву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац пр 
.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи  
мо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће 
еспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше заво 
 опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који во 
личког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење  
гледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани 
Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радич 
милати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди д 
штење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше о 
} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стаз 
шки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свег 
а остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда 
есе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S 
ева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> 
а горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се о 
.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасн 
дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега град 
зличитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и стра 
до остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико м 
ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</ 
 бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са ус 
p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у том 
оњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из К 
уши.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох  
леној цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани 
ша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> 
едно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гл 
ко мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај м 
ад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Ту 
ути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га ви 
лних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косов 
еном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде сво 
брастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и з 
а.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p> 
ваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широк 
 недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе 
које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот  
а мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави 
>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> 
ило потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима п 
 да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Так 
оцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се пр 
ару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим 
овићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> 
а Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p>  
е и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је бил 
арници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недале 
и се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на ку 
а и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним  
де да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, 
и за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше послан 
%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с  
торосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се пал 
ло надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком 
деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав  
 Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и ст 
а, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из рук 
е године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме 
њу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако веш 
 су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће  
едачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— 
навши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала јо 
н јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо 
рила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p 
гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и п 
таџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се 
 богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Бе 
ита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, бола 
, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при улас 
 пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџ 
ова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бованс 
жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стева 
својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту 
ском и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у б 
.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозн 
и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу  
е око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у 
о што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође  
ва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже  
р.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмо 
буњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби 
о у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима 
 у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта 
спратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до друго 
овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано п 
, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку  
спотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са 
ло зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му бра 
а појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово ва 
 доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом  
даву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коњ 
е, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном град 
вна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и 
а пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива  
покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <p 
 <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још и 
и одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за 
 Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишља 
/p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> 
ше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би  
м! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних ут 
их утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>М 
м се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу де 
те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са о 
у укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковић 
т рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игум 
дајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађа 
 крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео ч 
ика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанк 
адиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био  
ложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов обо 
 имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад ш 
 граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на глав 
р а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи 
тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији  
ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, прол 
вих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи беја 
ругу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <p 
вански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се  
а; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирс 
ла и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више  
оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину чо 
 и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних ср 
егова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остат 
разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислим 
моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога гос 
вима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи  
ођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p>  
ишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бе 
 да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни 
ац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци проду 
> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спу 
крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бог 
град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да  
 од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жго 
ма њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о том 
гљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога рат 
ше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p> 
 је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — 
шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радо 
да жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва  
војој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеш 
ађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У 
а настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S 
и Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страс 
арев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тад 
ни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаш 
ав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је да 
p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они 
крет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у  
им пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са св 
у у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одр 
ху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек б 
о се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Вој 
 гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23 
војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у  
— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове к 
 Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обо 
руга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још би 
.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он 
валном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужно 
ијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>П 
ху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица у 
рви сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се 
ржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је ск 
ји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на вели 
ој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> 
воме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерн 
ек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од 
оста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је  
де.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће  
према нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти  
е преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То  
аше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и заг 
талаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за 
 ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.< 
ском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постад 
сара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако  
е ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Госпо 
са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у 
р се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука о 
усом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов 
е је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор 
ик њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо ум 
 му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз  
S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p> 
м, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нит 
трани склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси  
 <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која 
а својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног о 
ознати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је  
 ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Виде 
 тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врат 
тно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом ха 
ама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписан 
каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подиг 
носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва 
 прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин  
<p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар  
године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S 
могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> < 
о.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хита 
и лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косов 
ји светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двори 
цу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судб 
еограда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво 
и једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Оног 
 врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састан 
и часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не и 
 другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под кот 
 му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопље 
е да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{ 
аз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаш 
с, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S}  
— „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене 
рају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Дру 
годама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и  
>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испун 
м опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одм 
зео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и  
сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} У 
ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен ал 
S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја вел 
а Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пу 
ина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече 
крити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о 
лом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико бесе 
<p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како д 
воје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све вид 
то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто н 
га суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Ј 
би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем  
зу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту ста 
ј наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по п 
 напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p 
му Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Кра 
<pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не  
м крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изн 
 а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било прегра 
ком и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после сабориса 
.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлу 
шњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за 
т заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица 
?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, с 
мам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину зна 
љу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — ка 
и понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет 
икада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми 
арам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Бил 
срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али ј 
а поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици пом 
 већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и дана 
бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.< 
и Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново  
асило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње. 
ове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја с 
самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом,  
ако је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда 
изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али 
има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је т 
е деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота 
ас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало,  
их како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је јо 
ајвише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић 
ма једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју стол 
 без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p>  
изаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} 
 Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо н 
 Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје  
урађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати  
авих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте брад 
ога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамост 
аде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има  
спот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио,  
доше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лес 
зруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора власт 
аст превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено п 
 <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало п 
ко извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне ко 
им калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје в 
су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што  
} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком 
 светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила 
м свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао о 
 прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут,  
вим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати ди 
очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где ст 
{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати 
нама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их мора 
 Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика 
е на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Је 
о у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад 
аном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су  
њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих  
 до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се д 
ђања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа граби 
м одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Ариз 
воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику к 
отства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>Посл 
ри.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са  
ја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо 
 туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет реч 
 одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже 
ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па с 
у кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неко 
 не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда  
ратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шт 
м свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У 
ико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и  
многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од свет 
S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски г 
ила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет у 
ше блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога 
цу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворн 
p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скор 
 сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу 
но надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крај 
ем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азис 
о на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог пог 
 је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих 
нише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и 
ише снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поузда 
десет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само ти 
 Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам  
воје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано 
непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Му 
отову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у го 
се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише 
убица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати л 
који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким  
 моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, п 
сти!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се сп 
 говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, 
.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> 
својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до рани 
ј није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његово 
ти, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле 
дређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови ж 
е!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти ов 
е прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај. 
знано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и д 
маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p 
 да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је 
 је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, а 
изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар У 
ишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни ду 
 могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима ви 
оздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао 
 путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је  
е се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{ 
е шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и  
вобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p 
ране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у обли 
оким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су приш 
нује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Њег 
дан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода  
тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш он 
још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.< 
да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не м 
у.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p> 
 њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му  
ђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала 
е слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су 
живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дво 
ејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу град 
ога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања  
ече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се  
закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет на 
дала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са св 
е казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који  
рног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек 
г.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу 
 падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама 
ом сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и после 
а, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уго 
/p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку  
> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био з 
убови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам од 
 ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичиц 
шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ј 
његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неб 
, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред кол 
.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} А 
све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе 
вну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ 
иже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који т 
крсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода  
43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, 
љна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, о 
ко више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те 
ања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</ 
> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Мој 
м је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p 
 тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштен 
ави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склања 
 Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све при 
Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату  
новат, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страш 
ју старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту т 
јаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већо 
ознаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али пре 
рт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и 
обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div>  
донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесни 
 обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе и 
ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди мој 
ом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део  
{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо да 
 у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса б 
ћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радиј 
> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лоб 
а нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах о 
у.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота 
ског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други  
ом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и  
 на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико ко 
о у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања до 
котину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда у 
 <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Мари 
е у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа 
Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад  
д јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене он 
ланути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај  
> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и 
/p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не ч 
p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише ла 
а.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну 
да, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и к 
ћу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад ве 
/p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n=" 
е приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност  
 на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, по 
ђаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на са 
чког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигн 
</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спу 
<p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су о 
бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не оста 
{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све  
но што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дрено 
е, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници  
азговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, д 
 Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:< 
 ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане та 
анском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се пре 
сар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече 
 у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу  
да треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се ми 
едан корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div>  
 он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је 
ад.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, ко 
е и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњи 
ом ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по же 
е збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред  
је стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочит 
но што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска 
 послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, каж 
чајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби 
у и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с друг 
ак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам ј 
рстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружј 
> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливер 
 пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему х 
 извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред п 
тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један к 
оји се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе  
ишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је леж 
пот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука приста 
 и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на п 
пуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро м 
 стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S 
а узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан  
цу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p> 
 садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегн 
оре и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући дес 
ог неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш 
ика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се власте 
>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, 
ајпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше оч 
 је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Ст 
} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb  
S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и 
 ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Ариз 
<pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p> 
аду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека 
ти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе 
сели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Нов 
рина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ар 
 косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанс 
рој мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до 
деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради зе 
раховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече: 
 <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радос 
Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} 
ренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим. 
страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у  
 Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мех 
 се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово мест 
 Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први вел 
 на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њ 
пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је,  
ара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од б 
свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном вод 
ојвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнез 
ато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као стариј 
воздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S}  
том.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило 
{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем кор 
, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— 
свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами  
 своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и поса 
</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим 
оги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом 
витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради ј 
 још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још н 
ни и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува 
лу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника 
а раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ра 
а, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршив 
о сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ  
 се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојев 
д, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, ил 
радских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа 
е ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S 
 старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободн 
оведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на ч 
ње стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руц 
и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из град 
на оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Кру 
p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше д 
сулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог  
убњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране 
ман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толи 
је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да п 
Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="27 
не великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на 
лучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зн 
двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема  
аву и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по за 
дари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очеку 
м народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турс 
</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целив 
Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>—  
о их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бит 
екујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадр 
ата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа  
 властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не  
о мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p 
е боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{ 
 мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p>  
 је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а 
 у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотово 
да?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова  
ликој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву  
n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И о 
волико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од  
уса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао  
згреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, св 
ћи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу каза 
осеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p> 
поценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном  
ај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у  
у.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас ка 
цу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одр 
нови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} 
у и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, а 
а мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена,  
соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о  
Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и дан 
су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодам 
свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али не 
е на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад  
ш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислит 
p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањ 
овиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p>  
на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани кру 
е главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је 
 Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не 
аван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце 
нце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв про 
аше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачар 
породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склон 
обом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома  
/p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код гос 
ком.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у 
 њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до п 
о зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> 
дског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеш 
ија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше  
млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му 
 Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу 
е прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S 
и своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја зн 
ме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски ко 
иве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити 
и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања р 
 је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика 
гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} О 
си узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и за 
ну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, 
 тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој,  
 они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пусти 
 за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста  
з је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку до 
 шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и зауста 
мо срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито ј 
вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада 
S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоцен 
 и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па он 
а.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу оп 
ча на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па 
 од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.< 
!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу 
других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих о 
ута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник  
та плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пр 
де како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправит 
свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах  
ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако 
ала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на в 
S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p>  
града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем. 
 <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад  
у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела. 
инар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! по 
 имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред  
женога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како 
Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га 
дбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац оди 
е зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога 
та.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада реко 
а и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован 
омоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћ 
ржањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то пита 
S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— 
а ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гост 
дове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње 
ца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да раб 
е чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Прич 
 се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од < 
ашеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постав 
ојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али 
ку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} М 
у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p 
</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе  
ушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна  
емена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара р 
ви Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра зал 
уком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља 
поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и од 
за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек 
оворили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари 
а ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша  
 стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да 
ом, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у хр 
а и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одма 
p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затеч 
 реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изи 
</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— 
ку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бра 
динама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих в 
ајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град. 
 ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} 
ил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си чес 
осад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконав 
ст.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме зл 
љи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ов 
боритошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме  
ранству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је у 
а крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Ст 
е на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник 
а потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и м 
 у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погач 
<p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" />  
 Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога 
 најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу 
S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бован 
не.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да доч 
ју и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па г 
па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се  
ан и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара с 
есним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бра 
се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестад 
— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину  
а моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да са 
отив нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада в 
па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <p 
вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме на 
ач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива  
иђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећ 
диже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Госпо 
че да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Ал 
без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада  
знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбр 
 <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по пов 
 њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на де 
ити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју  
 остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас 
ра.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао уп 
пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариз 
дич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт св 
лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле  
ојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док 
ило скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>—  
ве.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи 
оје му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја в 
клони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора др 
 зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и 
у пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до виноград 
 донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.< 
 и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Ре 
чини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у с 
 је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chap 
испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудиц 
мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си зна 
ош све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв 
се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позва 
 Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је 
 што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па д 
ј, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и пото 
јах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не с 
 су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у х 
градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде 
рођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве  
анастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим ј 
сока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озб 
 нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци 
инио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме 
справи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп 
таваћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се з 
авању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бе 
еза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећа 
 нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо. 
p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p>  
добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове срп 
 велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велик 
ао да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце  
раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе г 
м од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или  
сар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</ 
ђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с ме 
одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из хр 
 ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бр 
>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и р 
адном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављ 
клањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека т 
 свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спо 
 ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p 
— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S 
љаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Бео 
 светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубок 
да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је 
о.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса 
ојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} 
!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од 
/p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p 
ћа.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па  
мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S}  
и топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад,  
адич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снаг 
S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јо 
ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се  
оме на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се  
може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да 
ad>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Све 
у и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику з 
рхиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини с 
руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда 
мнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од 
ново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених г 
S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором  
жда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} 
ену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а са 
д и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се  
ова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часно 
адским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војс 
о да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се 
на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колик 
ош два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p> 
ете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклес 
добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, п 
ћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамск 
ори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се св 
раћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војв 
ак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему 
пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе т 
ада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опе 
а.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу. 
из зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди свод 
рга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборави 
крете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи 
!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би б 
</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна би 
арини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот  
и и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са беде 
 Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати 
ремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се 
</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чор 
p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу,  
о поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с 
апиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања св 
се с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макариј 
 одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благосло 
адоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама,  
а и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, ве 
 Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој д 
утрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију г 
рема деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном дес 
благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговара 
ји расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе  
ци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они 
ла почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауст 
50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологла 
.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе усе 
нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>О 
е трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће с 
е на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се ту 
 Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често м 
говори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана. 
е принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га  
према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тог 
обро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb  
ром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосн 
ца којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p>  
ожда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љуб 
а разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?< 
ина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и ко 
о изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нис 
би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живо 
неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у сво 
м одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљун 
астелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивш 
дај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз  
ући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухит 
овима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с  
који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав 
ано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут изл 
="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се св 
.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло 
на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бед 
отовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрве 
е му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог је 
pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући пу 
ле кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго пра 
 на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже,  
е упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако  
, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да  
ина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говори 
риз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да 
а!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p> 
ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— В 
е поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам. 
Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па 
атериног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жеља 
 и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се м 
мо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Сл 
 А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем 
иста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо госп 
ој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да остане 
 Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвод 
 Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш и 
га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Дан 
вима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам  
стале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш 
ем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми 
</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро. 
рада около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађо 
крсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде ни 
да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена тра 
— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш о 
у рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хле 
.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапр 
нем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румен 
— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти ник 
му, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право на 
уду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера  
д спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се 
што гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш  
ујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S 
го да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Ни 
 њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> 
е и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити 
Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај  
ознаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Мо 
>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, ц 
ознају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из д 
к мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бор 
већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на 
њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да 
 и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новоб 
ји рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> < 
 бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгре 
ића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прел 
pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S}  
з Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p 
и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>П 
ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p> 
нин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он  
ртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривуд 
киваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почет 
они далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с јед 
акле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стиг 
Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="20 
 чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи 
егов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Ја 
анко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице 
ки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би ос 
 нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куд 
иступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је чес 
ридође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи  
 и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо об 
3" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламе 
брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе 
да, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је с 
b n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о брегов 
е стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова ш 
 зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави  
} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарст 
 зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба% 
астанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагд 
 он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи и 
ћ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плат 
своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса приск 
и да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остат 
ало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је ле 
 То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем од 
леда милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку 
у и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у ул 
јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остал 
S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек виш 
спот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n= 
е убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега пл 
{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђур 
 тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног краји 
и ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Ло 
 Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под 
аму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти,  
у и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиље 
рчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог  
е страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не тр 
господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S 
а остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују зн 
у деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом 
 се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, свој 
збираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је тако 
е на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Вре 
вода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад 
аспрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже к 
Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам 
 сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Л 
 кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда —  
гла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој т 
ајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с  
иповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и п 
и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама  
 град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш 
орабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водам 
 поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста 
рави.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада 
екиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама 
Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук  
у Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова д 
Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разл 
ју хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кра 
pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Зла 
о дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде д 
е.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ 
} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је  
нима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сах 
а, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част име 
е равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану 
<p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће б 
<p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Н 
} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће ст 
м рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим. 
ко врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше 
 после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га  
е проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.< 
има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило. 
 ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Пр 
ког двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властел 
ном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће 
 богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући  
 су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p> 
 ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ари 
 источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на 
у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које н 
промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег бра 
једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде у 
е имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у стр 
аше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања 
Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а  
да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у то 
у очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих ус 
ако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам 
д на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славони 
ло %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да н 
ge"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гаврило 
<p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред п 
е подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војск 
лав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али 
о видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји о 
ечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо ње 
ног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне 
но изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспот 
сци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свако 
повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се крен 
а је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> < 
дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где 
а дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то 
ја о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! пре 
ту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних вл 
, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у 
је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угље 
крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од бр 
Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топл 
 „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Ал 
горског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар  
и воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у све 
p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести В 
<p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марин 
гора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући брод 
ћа.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је пох 
 ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напосле 
 је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнеж 
гађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— 
е нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чи 
е помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу п 
аветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Ј 
 што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударц 
 спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и наме 
азива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, 
ва чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву  
ма, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за 
аким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлега 
је у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање. 
 удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут вел 
учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око 
хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се т 
у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода 
сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>висо 
босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с 
зговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени  
ешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на уже 
лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и д 
аше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необич 
, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за ст 
и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто 
 кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Вла 
е у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло;  
бицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира  
 и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за пој 
јати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} 
га му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се 
храбри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страши 
е уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се приб 
ако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи з 
</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било 
ада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама. 
 и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у  
олико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с м 
ји јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љуб 
.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него ср 
ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао  
 овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих 
: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, боје 
>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе...  
е за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке к 
ао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часн 
м волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек го 
ани склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на 
слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а 
м поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире  
а јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p> 
доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</ 
> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} И 
 Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, и 
 се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе с 
 граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у 
Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечин 
против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па 
тим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кне 
хвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче  
ни Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, 
 низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене  
х и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на  
у ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунић 
ле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чаш 
и је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на  
а је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше св 
награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше дру 
дишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи 
ногобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што 
устише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо 
 било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="16 
о све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само он 
нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не  
моли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори  
че.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и 
ред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је 
оге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с  
уте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи  
епо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути бр 
к, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је 
а и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње так 
на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтеват 
ен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Са 
лике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је п 
зник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је од 
 ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можд 
стелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић оп 
ма!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њи 
већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у ази 
и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врм 
ина.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно доприне 
ше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом  
оји на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше  
азиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед круп 
о чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови  
у и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо дру 
г.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотов 
 кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља р 
е ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаш 
итијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојц 
ранама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла сил 
ако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долаз 
дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и 
сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, кој 
ајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем  
е свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и 
е да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан 
х и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко об 
ше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одма 
их великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучни 
 мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и кре 
угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега  
детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, и 
могне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам нево 
е огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није пр 
еш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а 
ојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну вета 
трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према с 
p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n=" 
 лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче з 
 њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топ 
епрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и  
све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, 
и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе. 
моћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небо 
 јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом  
а који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p>  
пот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мра 
 настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби би 
есао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Л 
и отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа д 
 тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— 
камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима 
а стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад би 
д господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S}  
куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском тру 
а брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову. 
 и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невољ 
ична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац  
која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљ 
звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а гл 
биљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине 
ине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио  
>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта св 
нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дреноп 
бе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу 
црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе,  
лим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! гром 
смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих 
е!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>—  
тане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспо 
 смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Је 
оме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погл 
могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде не 
простити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се 
 казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ прич 
 њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет с 
е нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{ 
аја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>—  
 опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, л 
 прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио  
ори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем ка 
ом нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђе 
од дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку 
ра.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се  
добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекиват 
не свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли  
p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter"  
/head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као ки 
 Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле д 
 неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла о 
тено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чек 
рдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула,  
 цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бед 
ценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном та 
 <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и сус 
д подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама ја 
ше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окре 
којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да  
у тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с х 
ожја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели  
а црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па ре 
збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ар 
је ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде 
} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох ј 
вати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу не 
ких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до 
.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше  
 па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко 
 балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнији 
атника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унут 
ојој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става С 
 властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на нек 
рв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња,  
н час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, б 
апта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n=" 
, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га 
слав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса  
утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му ве 
и да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на  
ен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници свој 
цем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке 
 низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од с 
, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем по 
та да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу он 
у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике 
е свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити уст 
лотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ  
ном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још 
у.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S}  
ка остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко ок 
слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су б 
жавине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб свој 
дославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епет 
 дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у дру 
се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</ 
д ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од  
 забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара 
 стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети  
ћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града  
слила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је в 
о Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба ог 
и, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше 
лучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа си 
бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и трж 
неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе 
 преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град  
дмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али  
ле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се  
на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} 
 те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсн 
и обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ниш 
о кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места наста 
диста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу  
 па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако 
се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вр 
 се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу  
ретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скри 
дбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, п 
уго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред д 
на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван н 
мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступ 
} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, прем 
Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и пре 
је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p>  
еном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако ску 
своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на грани 
ји је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, у 
 %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престони 
мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим пос 
екад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њено 
 и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже п 
<p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке 
клоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед  
рана слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из 
S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спушта 
пуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за о 
ратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Сини 
ше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један стара 
з му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој 
, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаништ 
четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} П 
 пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} И 
 моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима 
ховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа  
 властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим иша 
едан врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови  
за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка 
тра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter"  
 саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе  
113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замисли 
 Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по уши 
још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на ко 
али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задр 
 га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који  
и је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и сели 
и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад  
е бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S}  
а! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Злато 
ви.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизал 
њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског 
у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврш 
 <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно о 
г, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи д 
е већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непо 
ариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору је 
онуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге ст 
 седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше  
.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот 
 учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неп 
што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од  
хом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешак 
у војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе 
споту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма 
руги пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђ 
ћи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту 
це.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се б 
у се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене 
јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</ 
рика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја зна 
акама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико трену 
о отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена 
бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, глед 
е — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијори 
н ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустав 
 Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом д 
тов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било ј 
ладу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи 
ако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{ 
д је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпо 
шнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по 
на хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p>  
 завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав  
pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и 
ни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па об 
и је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата 
толу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</ 
ловања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележ 
аде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца су 
борисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за 
 и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и пре 
{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ беж 
је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господ 
ајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвуј 
испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену 
е до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе б 
чно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевген 
шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше  
 да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која 
не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше н 
 на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда 
на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици кос 
дини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> < 
 дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак нова 
о принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што 
а пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбо 
 кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима 
тњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> < 
{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властели 
гарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српск 
} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше д 
енија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју 
а.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде  
таста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а  
тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео  
витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда о 
овиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми по 
очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</ 
њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Посту 
аву над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долаз 
а са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спу 
глед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богомате 
 молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њ 
 се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можд 
са војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до с 
и Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза к 
орише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, 
тре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави,  
 вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S}  
} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по ст 
е звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p> 
е Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику 
ањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том  
зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ов 
слим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он  
бе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено дол 
тиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода  
во али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p>  
 му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господ 
к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш неприја 
 старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаж 
 Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој в 
.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крат 
јатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јунач 
ољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут њего 
воту којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту ку 
близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, 
у — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за В 
p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> 
аде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело. 
што за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рође 
ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А  
та.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихо 
аве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети 
 готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој пр 
, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш н 
а гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очек 
са намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца 
адшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А по 
ове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много 
избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби... 
у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда о 
187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све  
, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колен 
 и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и  
бро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу 
 стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, 
одавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни разви 
Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Ра 
 Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић. 
и у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле 
аш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; д 
тишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњ 
умњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с 
одно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је леп 
седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз ра 
ваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а  
вили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливај 
хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана једа 
војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напу 
ојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зо 
тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим 
 другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву 
ом, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише за 
<p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар  
ме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{ 
p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војск 
м пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон бл 
љи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је р 
промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постиг 
јаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Др 
а из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стр 
крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледа 
Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите с 
S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону с 
едао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и обл 
 низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојеви 
пирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда мож 
ише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго 
домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока  
сташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад 
ом и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било 
 према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише  
мни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те  
 волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n 
Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начист 
.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степен 
 града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући сво 
едом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{ 
 они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском во 
вор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не  
.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студен 
ког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском 
Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мо 
ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</ 
тупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фиј 
 што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше по 
 Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских  
оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нес 
сти према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часни 
у осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се с 
твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од  
ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћ 
 би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и 
ило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме 
гобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у живо 
и:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ак 
Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране шт 
ј руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из о 
ајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што доди 
68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; 
>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариград 
p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоце 
не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: 
 Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда 
а највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} 
ди у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх др 
.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стад 
воју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид наро 
речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вин 
еко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеш 
воре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и 
а, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, < 
 дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крет 
и нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се 
Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу 
 се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.< 
ело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су  
линове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да пре 
ри да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчи 
орим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему 
с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би  
>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас да 
 За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кож 
едан аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Ра 
гати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву је 
и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прис 
о своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у р 
ричају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада зв 
воја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — 
 заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{ 
на рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих трој 
е се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да пре 
Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о  
му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Кру 
ти.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p 
мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једа 
правник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S}  
о.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе сво 
p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се д 
клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се ви 
ме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу  
 она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала 
дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах  
пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пре 
Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не беја 
ку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим те 
преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо з 
ила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задуж 
ев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господар 
оде Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Др 
о мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то 
ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме  
ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даљ 
!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо 
т предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И п 
ла Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити н 
</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстим 
Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојев 
толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којо 
м, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурн 
и спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не  
 и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим  
е куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{ 
} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетен 
 о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расп 
ајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живље 
 Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Н 
се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се 
> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српско 
ижујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самог 
се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго  
ом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина ј 
гљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — н 
а пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар час 
е.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века к 
м.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Круш 
да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по пример 
 до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је би 
 деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон 
 га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње де 
реко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о с 
p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већ 
из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чре 
е живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те 
ва да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше 
дговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са  
} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих 
 за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ 
ског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хв 
ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше 
ишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома 
ањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p>  
о бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са 
видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име 
и гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одма 
дославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозде 
оред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран 
 са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно 
 са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбор 
Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад г 
танује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавци 
S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се  
о обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Ра 
јбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскид 
потов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од м 
телина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата з 
>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче 
/p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковиће 
ли ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земљ 
у својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала  
одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мно 
а манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Т 
аше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи М 
 уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав насто 
 оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори ш 
ни своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан  
штио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стар 
не али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста 
 <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв 
 предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је поне 
оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је пр 
нак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па 
шој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко беја 
но у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је  
није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p>  
ш мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зим 
у љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу сев 
је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> 
е се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду в 
сле толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор  
раја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу  
еби сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину р 
p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника. 
нута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки 
аву његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око про 
вора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p 
ром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори своји 
 доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али ст 
{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>—  
да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n= 
к и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајах 
не душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама  
ј крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада  
о је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p 
 баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и н 
рађе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком згра 
{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па  
илно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже В 
ристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се о 
} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтед 
ада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се 
е бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами  
ере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућ 
 са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то оде 
 кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се  
ила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Б 
е Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да ве 
 и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе 
243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друг 
, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се с 
оту моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у г 
уку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p 
 брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом  
а како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо 
а низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесн 
а не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нес 
 деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</ 
е.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвож 
е ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љ 
 у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворниц 
дња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да 
Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуни 
ти и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку ску 
.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти,  
кудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених род 
ео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе п 
риз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} 
 руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их вла 
 Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, ал 
.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаш 
не мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p 
алити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може ду 
је би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет м 
хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и  
и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— 
 и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p 
ику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат 
на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступо 
е где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n 
а с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом г 
ек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и м 
е било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе 
ни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>—  
ића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече 
енац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадал 
 на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту ко 
не.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.< 
лично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врм 
не.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез  
ера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад 
ужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не  
и тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам м 
есар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час ка 
о се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам с 
 моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна 
 шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбу 
споту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазе 
ам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јан 
>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра  
баченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута к 
дич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом зако 
љина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У  
сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту ш 
а је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, ко 
ед дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка  
четку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на пог 
 плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батов 
S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се диза 
ђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лев 
н воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад  
да.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав 
 службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почи 
танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплете 
аја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване  
ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надба 
е што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} С 
о али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p> 
ице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је зво 
ми под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пу 
 Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радоз 
ер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем запад 
} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и 
 руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у 
је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је  
а, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на  
рзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти 
ут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу д 
S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.< 
/> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона  
роношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а 
и да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Ра 
о одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на  
Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора вла 
ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше ж 
атног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад он 
е падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му пом 
 се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини. 
улмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што с 
напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шум 
глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се сла 
мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— 
 вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на  
же увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити 
и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је 
еној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов  
d> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соко 
p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораш 
кодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велик 
нилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Мус 
ња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се 
их налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога ш 
>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао д 
 се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њ 
 срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој да 
 да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав  
своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти је 
асно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је  
 убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине ран 
к.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу  
— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S 
авете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов ср 
ти и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу  
Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мус 
 мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће  
кну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелин 
а истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} В 
ње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средино 
рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у про 
ичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твој 
к.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: за 
иниша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичи 
им!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што  
.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с  
о проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасм 
ај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш л 
дости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S 
, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша,  
<p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си  
ба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се 
етровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање 
 Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на % 
ead>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сла 
рећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је ве 
 њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унут 
Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав ј 
уке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p 
ити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онд 
е сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>—  
нске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више стр 
 пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још 
рмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ пре 
пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж ј 
у пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући 
 знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање,  
ређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе В 
а срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало 
 ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде  
</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин б 
х ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли ј 
је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Пре 
 /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обал 
марку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад 
на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погле 
бе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у 
а широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су 
, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахи 
 пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још поз 
 појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда в 
ђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била ду 
х проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика  
ругом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер  
> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет с 
 кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{ 
у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши 
а тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспото 
и редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало 
диста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у пов 
ожје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да с 
 саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет бео 
е, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Си 
ом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина  
пског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све доне 
о пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне  
вају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком пос 
 што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S}  
ругог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пр 
т на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у кој 
} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој перн 
арају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена в 
а оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размрша 
сторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На сред 
, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Покл 
едила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као  
Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за пок 
веди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на нож 
Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је скло 
ако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни по 
тета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што  
лободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним ш 
{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован! 
ојих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучеш 
унчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало да 
и њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и п 
ога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град  
прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на  
стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспо 
и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог вр 
шења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом 
ада обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун в 
> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војво 
 његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху  
 Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће 
ити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају о 
 прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час 
о је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео 
ом тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га 
ај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку но 
/p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, п 
јвећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу дове 
подара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и пок 
сподару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се п 
га да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи  
и у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада вид 
 да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у  
} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по л 
ину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посве 
, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом. 
слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв 
ође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли 
ного сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да н 
а ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је  
меном паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p>  
ше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и о 
опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и от 
хита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му  
државајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче п 
рице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да 
} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света 
ти Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и  
ежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да  
 по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље  
вљајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним п 
ви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети с 
ло дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Се 
ављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пуко 
 <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>—  
а се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S 
ише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} 
рошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>—  
сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и сво 
 шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у  
о од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не ј 
ма! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за 
Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдерим 
у с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А с 
оше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет  
]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаш 
аво је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на 
S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине 
ати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу  
 што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијо 
гу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вук 
јне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене — 
 камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше и 
довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, у 
не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог  
ма кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред лет 
а, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густ 
из.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У вес 
"244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа М 
аву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда  
омрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе  
тем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на уд 
рата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</ 
2" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, зво 
е с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони 
дан ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је  
е граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чи 
завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо  
купи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао ка 
ори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="c 
та на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <p 
ња испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оску 
безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледају 
ојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе 
</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогод 
дан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светл 
тадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако 
шкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не  
 воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се ст 
 чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не стра 
од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обу 
ом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и 
 пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>—  
и на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша чест 
м, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре  
е ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привре 
Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те  
њи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотл 
на.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— 
јко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не б 
ни виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још 
 /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде 
агрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он 
ло после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на позд 
е то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђ 
ом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима 
 овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту. 
 гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рек 
утој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у гор 
скоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који 
му где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p> 
азио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властел 
не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу. 
су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура  
пцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављ 
ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним  
и пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је лев 
ама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен ко 
 се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штито 
сађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p> 
 више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све  
 онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за т 
S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту  
је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не  
</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даљ 
ет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у ма 
весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га 
Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, кој 
чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благосл 
.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не 
устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје. 
отакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— 
.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, н 
тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! ре 
како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узб 
 отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb  
 Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда к 
е Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе,  
ли Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија с 
мо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Ви 
 онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Та 
 Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у п 
но али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер  
ћи му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како 
/p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано ј 
ами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га  
а који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?< 
викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављ 
жљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марин 
 Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш 
 што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко 
јци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам мн 
уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихов 
леменити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе  
ити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога? 
>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Б 
е проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ј 
се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи 
ји се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу г 
ет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и д 
овом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} 
е постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</ 
 бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни 
д тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах,  
шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити 
и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према  
е возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долаз 
то му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ва 
снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми  
мо не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ос 
и пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељ 
жах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко  
сле било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где с 
у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође 
у нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{ 
али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно 
екох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђе 
>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у  
 не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у  
ојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца п 
>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које о 
мерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем ње 
 „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хра 
државају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кр 
ину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему пор 
дном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац  
Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична за 
 Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена 
} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још д 
уру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати с 
о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непого 
то бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја 
ећ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најм 
кадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови  
ја је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам б 
аде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима спораз 
и, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било ва 
ско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје 
 одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које с 
 може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа г 
едаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом и 
ова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> 
ећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај  
реле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она  
а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једн 
е могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не беј 
ка онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Со 
и:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише,  
ну победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклони 
 говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа до 
 <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Ниса 
, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те во 
 Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али 
вољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Д 
зноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно ост 
 воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећ 
кри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S}  
пет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариград 
о прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p 
?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио  
шила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким глас 
— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару  
 тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може испра 
пак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{ 
о трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини н 
 засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како 
ина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толи 
 занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је би 
 се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај у 
ком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле  
дају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S}  
 већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге д 
— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно 
о.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си,  
чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије по 
ш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећ 
 <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађ 
бе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стран 
 туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</ 
ругу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило сам 
вера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин  
 у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз 
за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину 
и!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе ст 
о.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се  
 ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се но 
овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узел 
— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како 
 позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и  
ле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у д 
како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја рас 
е у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату,  
</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, ал 
не тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар  
удеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти 
 смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје тор 
 /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људ 
 душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу про 
ађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S}  
> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за 
оравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да 
ње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички врати 
а крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу  
ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коњ 
Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништав 
изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот беј 
м.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарско 
о ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S 
ују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се 
а бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за —  
ју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја 
ба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом св 
војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој  
ј одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запи 
рити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад но 
p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно д 
.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, б 
 Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани! 
и снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жр 
 бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика 
 смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале  
екаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} 
/p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, ј 
ц га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад ј 
 мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути  
 то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше 
} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу з 
тадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да ј 
, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p 
м себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари,  
ора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој ота 
јан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби н 
сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ за 
их вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се 
ло.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала 
 све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв о 
ђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{ 
ео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има 
с, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече 
<p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Ја 
е окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема в 
ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говора 
етли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути мо 
 заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела  
сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се 
p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој м 
 ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите 
из.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, 
ину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да са 
 <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али 
 собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам  
 ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако  
сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S}  
ре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ј 
носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровина 
 пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја 
— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и с 
— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од  
уши носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Бо 
а очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љ 
огао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио 
ј ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажа 
 вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни 
{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.< 
мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и  
 посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пру 
ац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је д 
јке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> < 
су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели ов 
ео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и По 
га злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китк 
ЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим живо 
о пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове 
манет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете 
 се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и доса 
тано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као неш 
аде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва с 
p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланац 
е да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не  
ротив деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p 
молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоум 
о воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и о 
Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опр 
 не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса до 
ету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре  
Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следу 
и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар  
је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата г 
 два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>—  
 вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ћ 
чистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, 
 <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом  
/p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је 
е у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучно 
ој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одмет 
у“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство 
током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунас 
скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стева 
 говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земља 
ама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} О 
о шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће дол 
ли се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим  
рикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљ 
лату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, 
и и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и 
среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и  
ам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више  
Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озр 
је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Св 
и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А 
и извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и 
идео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војева 
ован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{ 
е одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша  
ре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђур 
 одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војс 
ово.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испо 
 којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отвор 
p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, ст 
м који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич ма 
еко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на л 
еке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измеша 
тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему 
 пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града г 
Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе  
вши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показу 
ранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров о 
носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљ 
p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата 
/p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цр 
н жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марин 
 веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки 
би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одгово 
 растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукот 
 рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покрето 
 страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, вел 
ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и 
осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и о 
охвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам  
застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада 
 пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју прија 
е у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше 
и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била  
мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ д 
ове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним  
ако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром 
и и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослобо 
ман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, 
ечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазив 
/p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! од 
 сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина 
деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам с 
ч, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свог 
ваћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зат 
војој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, д 
ојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро оп 
ј узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S}  
е Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове. 
рга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети  
бује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</ 
а Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у ово 
урђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим ра 
<p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управ 
 <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам и 
огађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не зн 
 сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу т 
ком у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком крен 
као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога др 
нимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити д 
а осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али 
>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има 
арина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена с 
маче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>С 
им и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој ка 
ратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Син 
 вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div type="chapter" xm 
азлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p>  
се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу  
вему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти и 
 куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше  
p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобој 
раћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n 
n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узд 
 пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац  
о сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Ле 
м говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, је 
<head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе 
а коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаш 
p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опрост 
рема њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У он 
ез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда  
их дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада оп 
ога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Про 
 живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим 
нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гон 
ога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одл 
о!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих  
На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удруж 
<p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излаза 
већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S}  
и.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења извод 
ега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љ 
олико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p 
оходе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ће 
ојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих р 
а?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова вел 
нком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше  
ја, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, стал 
елом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То  
ед Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе бли 
 Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S 
 <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде ник 
очекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подиг 
овољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S}  
у је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким,  
— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушев 
и?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и  
аху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо  
одна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећ 
, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спре 
 Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било т 
разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— М 
у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори 
њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом б 
ари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и п 
би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша 
којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ ис 
би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита 
отврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —< 
у дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз. 
b n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осе 
јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али  
ло смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и и 
а га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим са 
 на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише  
лико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Ло 
 пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу  
пце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће др 
ти стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која 
ови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми 
и она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке 
и долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да 
раћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у соб 
 па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи  
 Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Ал 
 мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни пог 
аше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се и 
ну једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и бр 
 залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подв 
шљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га ја 
њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у 
ву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узв 
Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влат 
а теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.< 
амо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгр 
ад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша  
 нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао С 
бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разго 
рата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p> 
ченом у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима 
/p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони 
та тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он с 
и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен  
нидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположе 
!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија за 
тања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржин 
астелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвен 
велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало  
елин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не 
дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађ 
вде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својо 
апред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она са 
м којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у  
 <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не т 
коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога с 
започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше  
ле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше  
алним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> < 
.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше  
даху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у кот 
 Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме ми 
 и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све сврши 
>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:< 
води насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи при 
<p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> 
и облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У 
шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из рук 
и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко 
ве поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима н 
 гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у вра 
 А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни 
ан поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а влади 
 стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладно 
и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води 
у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из ког 
е од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита  
врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у јед 
 Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћ 
аше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње 
у живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену 
варају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрп 
 било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с 
ољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова н 
пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина 
 стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чама 
га је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо  
самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгл 
 се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође 
и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} С 
иближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p> 
а, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се ус 
"176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} М 
 деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бра 
и светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајн 
и ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који  
можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитост 
згонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко запо 
 нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет 
х бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвав 
 престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехме 
и Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиш 
ј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила а 
ћим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљив 
а и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи  
мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљ 
осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу  
ка и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају  
 и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опе 
јом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да  
S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним 
дар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две  
у посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се  
у! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! 
вих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’  
војој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?< 
а Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весе 
о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнеж 
Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да  
а олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли  
, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! п 
д видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, с 
рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— 
 —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцв 
 тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S}  
аћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним  
 али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S}  
о овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш 
акоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да с 
слепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни сто 
еговог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненад 
ог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама  
 свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвој 
сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена де 
а погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли с 
р има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код 
у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свег 
S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему  
 била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минул 
 с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње сед 
тада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благосл 
тско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S 
о у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у дв 
е опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се о 
а да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сн 
задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојаза 
чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у ку 
 Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.< 
 манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.< 
клони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич у 
кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео 
ху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брз 
} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мач 
еша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила  
 одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део  
> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А 
а правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње њег 
е је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспот 
оказа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S}  
међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се 
ћ је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с  
исичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног  
ђање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе,  
т у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома. 
на у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше 
ко је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. 
 оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе 
одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару У 
p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак 
војим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за пр 
Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} 
 на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да 
 опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отиш 
оће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли насло 
уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p 
о па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окре 
за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас  
ахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше  
ји би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! 
 морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још ист 
де госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војво 
а тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на  
аше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћ 
арство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове  
 помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голг 
дног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе пла 
 је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајућ 
смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и поче 
разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А г 
она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да  
тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p 
 купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је 
јлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из К 
 Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам иша 
сом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се с 
ка.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове  
 Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{ 
p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Рад 
раду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угље 
 ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сес 
 своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољ 
отов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгени 
ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног м 
окле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне  
же високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ дос 
, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласо 
p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудим 
к мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав и 
исаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом 
олачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео б 
о.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} 
у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљ 
има стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и 
ики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кн 
а.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранк 
а, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанс 
S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жи 
ела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом  
ћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен н 
ковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са 
дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете ос 
а Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <p 
иже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зел 
; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао,  
ијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, з 
и брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битк 
.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном з 
по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но 
и одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче у 
а собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ар 
а ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћеф 
о одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност мој 
, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p 
анет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену пр 
лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи д 
затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у весе 
<p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, 
јући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама  
адашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војс 
наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђав 
, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} 
и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са  
а душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сум 
гљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је 
="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А 
ећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини как 
а они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један 
Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је в 
 Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! о 
 с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађах 
ој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепш 
е ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злат 
>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да г 
а да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим  
и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор  
рекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила све 
ити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.< 
 га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Ма 
и управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p> 
деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана к 
ави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се п 
ић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.< 
н се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пут 
иђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи 
венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом зн 
S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћ 
ио пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доб 
е за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отиш 
/> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље! 
 их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и М 
ду поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>С 
смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поузд 
 да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњ 
То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —< 
у оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша  
у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни о 
нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и д 
оди — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра пр 
жећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је н 
такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста о 
ша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и 
 ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, 
о освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени 
аво путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n=" 
љиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још  
 за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на вој 
слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи т 
че ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се  
и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би инач 
а се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена пр 
 кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и 
S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског,  
 само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одв 
а му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и 
 коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадо 
осе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко рас 
вици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је  
Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задуж 
дизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S 
<p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези,  
стелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређа 
 И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то т 
а издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{ 
весом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином 
Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у гра 
>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле  
редини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње з 
ође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ н 
а а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се р 
неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је х 
ане квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Мор 
га.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског град 
" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата ј 
рних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје  
 сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе 
ео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одм 
ен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погл 
се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А  
 добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p 
ната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатији 
ајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског 
отресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужн 
— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, дан 
црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне на 
> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турск 
етом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена во 
, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко 
јазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још 
цити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %сокола 
> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће 
 моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић 
ојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим разма 
га за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, пос 
гледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није пости 
{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељств 
Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати мило 
доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују 
ише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type= 
ити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако х 
ао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Д 
таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и  
ош једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</ 
пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи. 
то га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— 
{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем в 
 на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињ 
 је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву 
је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанк 
{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала. 
боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу  
знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом ис 
оја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горк 
 силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецв 
крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се п 
у Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да 
n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спа 
ата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у  
бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, вид 
рити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и све 
 којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласн 
ве речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути 
 волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом наме 
и, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и с 
г.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста п 
рашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово  
у у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика св 
његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњено 
далеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по  
 Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини  
наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима. 
А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не оста 
јим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко 
 девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“< 
уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком  
> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на ко 
Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгени 
ако се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је  
ом и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисер 
рка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер о 
p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво  
му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је бил 
јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, 
што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>—  
ати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку суди 
 на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S 
да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротвор 
 буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и  
 од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама 
 почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво  
та срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са  
олубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у р 
е зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да 
а украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за тол 
ед, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата  
угом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марин 
и Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливер 
леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћ 
штања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Про 
мета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну к 
враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаш 
а казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167 
врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а 
евића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Б 
то Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда сво 
иње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Ј 
орак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја  
/p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице гора 
 <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок  
! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и 
о, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за ср 
и једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказ 
 %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа 
као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством 
имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише  
вгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима п 
ајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друг 
војим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младос 
на, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</ 
ној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259"  
и лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ћ 
пота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут о 
не на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђ 
а за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{ 
 је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну т 
сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађуј 
ити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрв 
последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, она 
елику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али н 
 остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као  
са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Ко 
ре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде  
је груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души  
и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше 
ној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је ран 
иде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гл 
ову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и  
арина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у вр 
јио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А в 
 град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зари 
и свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више  
 пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n= 
ужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и  
азио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> < 
е и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала 
а и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим к 
>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље  
ку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже  
 поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам  
стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и при 
ли, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефал 
а мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Ол 
те Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не б 
а, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа,  
обро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе д 
ајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туг 
тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>С 
вори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исп 
итости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доноша 
о и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад  
а на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом  
— да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, каж 
91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> < 
бом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, т 
 манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика 
це одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добр 
оје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво оч 
говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јав 
ј доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања  
181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара. 
оследњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине 
еспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилост 
S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и н 
.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше  
ископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет десп 
са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе са 
S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није н 
уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се с 
један од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, ов 
 вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и  
спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо све 
е против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино 
 ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник 
ветити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад 
м у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић с 
p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекину 
жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S 
, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам 
њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли как 
говори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али с 
 му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А  
 опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом  
у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и  
високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је  
ном Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војвод 
м од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, гот 
можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство св 
рхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане влас 
 пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на м 
ђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му с 
>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи. 
ке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао г 
амислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим 
ину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при 
који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и ра 
оји желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путнич 
 не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он  
 тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="22 
 чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто 
 свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот 
ркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се  
ј Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима  
е спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи 
у за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у све 
јатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза кој 
љу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се  
вић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Рад 
у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај испли 
а већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n= 
ји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и 
првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика вошта 
 наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, к 
у %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован 
е блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове 
ује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих  
а њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва пре 
 војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду 
 код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше зв 
Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран н 
елом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, 
на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb  
ушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну  
нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стад 
{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разг 
ја продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном  
је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао  
тати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот 
мо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је неста 
 далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила 
буђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> < 
ника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се 
м.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанс 
милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом  
ави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војво 
тре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је 
овати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после 
твар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао 
.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише влас 
чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта 
едном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимир 
ог дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног 
 Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима свом 
p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак бл 
о знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат. 
илином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и пре 
и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворниц 
ола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће  
рвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у 
ко свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у С 
d> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Вр 
ити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доско 
ха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је зна 
прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о то 
 очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника к 
ло жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у  
толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ари 
 бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу 
љи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p>  
прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у п 
у:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати 
а свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и  
, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад 
 свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог  
 Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заус 
де, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на  
ју Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотов 
Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан д 
— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он ч 
/p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала  
ањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запре 
ке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} М 
 падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!< 
едва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преп 
челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом ко 
ривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп  
да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби  
трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе 
 и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је в 
о с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших ма 
олази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заус 
авали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело 
а Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Насл 
по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори: 
ад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стран 
пенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{ 
есео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стај 
очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} С 
b n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се  
а својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p> 
ослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом  
дрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје:  
} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Г 
а својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје сус 
 волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда г 
риз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика заг 
 и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер с 
е клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени 
анђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда на 
едео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војво 
</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку во 
их обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе 
S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, м 
опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руко 
.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да  
београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио д 
шњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду 
љама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу д 
је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајал 
ици нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да 
 кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега с 
 твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње 
иња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Ви 
еза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба  
непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам  
баоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле прип 
, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава 
..{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p> 
о деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само 
 а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али слав 
уј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, је 
уши а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупнич 
} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши  
урђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати госпо 
мо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремени 
и да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду с 
 се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.< 
ди и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала п 
углу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мос 
— она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од стр 
 његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви  
дивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оли 
ош се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да 
ста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала 
куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутни 
зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило  
грађивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је 
бољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мир 
тре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си прими 
сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се  
 хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца  
о с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чиња 
кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драг 
Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером  
 стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> 
исам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек 
пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи на 
ке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непо 
иниша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлаза 
похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се  
зиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} 
епо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душ 
вио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим г 
е донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој  
исио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме 
ају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвод 
 таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим 
 Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се ув 
а деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти  
 пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је 
убави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p>  
из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.< 
ле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} 
на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбој 
ара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кне 
аживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и је 
 У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{ 
иша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво 
чео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година  
клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врат 
ажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије н 
еност природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.< 
м пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се м 
 да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у  
тлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада б 
снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идос 
пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерање 
ко Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи 
и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодба 
 и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском 
још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до кр 
ук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Ло 
>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и  
иште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што  
Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми 
не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а 
у не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То  
а брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута 
з сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да 
 својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је ок 
ене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <p 
ира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуб 
е.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе  
?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца  
Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу 
рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој вид 
ени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда 
а и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али 
гу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају 
 у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па  
виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је под 
које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике д 
p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољу 
средници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и за 
је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n 
стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те с 
d> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је он 
ad> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапр 
у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" / 
расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се ј 
S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни сти 
ја јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S 
и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај ко 
аху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла 
</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војв 
ли хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не беј 
в од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Ар 
 пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дуд 
ћу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена на 
врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен  
лави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом. 
о деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се 
дски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и своји 
дини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор. 
Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањиц 
 шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао г 
ланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог ца 
се — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот саз 
 свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага преко 
околи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угар 
примство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз 
љаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући 
ујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не н 
да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о 
Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познат 
лог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао  
рагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу < 
својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помр 
живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливер 
 јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана  
>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, зано 
з њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор ј 
де.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, б 
молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопо 
ину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} З 
помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двор 
</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту срп 
сок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смил 
пила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом 
е обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око в 
рајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опа 
 да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, с 
лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати он 
д.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи тол 
 у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра ј 
стеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и б 
ејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана њег 
изничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин 
 своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму  
лико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па о 
атекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца 
м Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу  
 чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S}  
>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишен 
— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године 
ба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тад 
 био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас  
ојуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зе 
о одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала р 
 сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кне 
пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb  
зва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао 
а изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких д 
обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу д 
, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса 
.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Ка 
.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив чов 
гме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, но 
крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим  
ље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није б 
које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се с 
 бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и че 
нео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњ 
слити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисл 
{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи 
а.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с 
.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не  
остави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја са 
тазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се  
трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу вез 
вору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и ч 
 сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ће 
ого устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више  
а, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му 
неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} 
ке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била 
ни гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста трену 
 оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне  
и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створе 
женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот  
и на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бе 
сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> 
же и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спрема 
оје му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је н 
олио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пу 
х.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоно 
о Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук остави 
тарост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав ниј 
 ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их  
о рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на сто 
о и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и т 
рговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирниц 
 својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико би 
пот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Та 
други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толик 
ши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Му 
а.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже  
 Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вр 
љ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке а 
ље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов жи 
же око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, оби 
>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марин 
ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесни 
 са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и  
изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!< 
 је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, 
неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али  
S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али 
 граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде 
 да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти бес 
 јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби ј 
 оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја зн 
му сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пр 
 признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим со 
</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре три 
ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме му 
а кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавил 
{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог син 
 могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} 
ђај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти увер 
иниша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј  
зио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити с 
а коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p>  
ни осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно ра 
"85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињ 
ви.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек с 
ође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабо 
му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и 
помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и  
ни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћк 
м ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто 
м ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугам 
натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{ 
га.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S 
 и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз г 
ах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху  
анас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени р 
ило спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе  
е сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њен 
некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на 
ио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S 
, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p 
 како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је! 
позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Је 
жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим о 
 Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било  
ладалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта 
идаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде 
ћи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да  
и на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p 
ветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, доб 
да оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радосла 
пним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прер 
да мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату 
 држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да  
 мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p 
ута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном  
е доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и с 
 поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при  
на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи  
едног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Виј 
тално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашњ 
тране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна с 
а коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад из 
сне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> 
када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или јед 
другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Б 
 да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за  
 за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за  
 чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегну 
>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојо 
својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе  
вера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још  
е полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премира 
Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала о 
 се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у 
а.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се ш 
 ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и  
ске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаш 
ицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњ 
ли она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>К 
тила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хр 
инела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика 
е у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављују 
то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново 
 нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим б 
 храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну рук 
енице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, поја 
но намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>А 
 њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с 
 Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то м 
ио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послу 
алац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, по 
пот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она 
е верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица 
ено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола 
бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покри 
 дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земљ 
удима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на  
у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Син 
а бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша 
 насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред  
тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу 
ворим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{ 
иближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до са 
гано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погле 
су још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са полас 
знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо,  
ега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим ко 
рало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној гран 
а се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обил 
као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака  
> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који ј 
аве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше с 
 уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је ст 
и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да ос 
бише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зл 
ежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на дру 
не.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега н 
Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклон 
е Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар 
ој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p> 
е благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} С 
 — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— 
то?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш 
још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она б 
гачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више к 
мену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао. 
Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону стра 
ше, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не 
о ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпу 
ући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројуриш 
 јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је оп 
.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али  
} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близ 
творено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n= 
лин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских гос 
споту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало 
 или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој окол 
пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге  
ао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} 
ина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овд 
вером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n 
ом те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу 
та.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове к 
е, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо 
места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој при 
акле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копр 
 прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посл 
 редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се препл 
и, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у сп 
и скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор  
и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и 
Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању. 
и тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лаза 
рату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Б 
лесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате  
шавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се с 
овићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за  
лост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом 
 путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{ 
двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с к 
не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p> 
 мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у 
вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са М 
алија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који 
аших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у 
ови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад 
S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S 
временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад пре 
n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Ст 
</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247"  
орици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу 
творена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га 
 је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио с 
вио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме 
мо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо ду 
с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охо 
ко се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на за 
амишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни тр 
еродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p 
 и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војск 
>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овам 
ти.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка 
 n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час до 
а и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Виј 
ки двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао 
ма није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</ 
и часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста  
ва мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весел 
самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марин 
р Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку  
p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто 
н и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече: 
и је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепо 
 могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубо 
.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до  
, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему 
 седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо роп 
т Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опе 
одлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим краје 
ек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног кл 
 деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које ст 
Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, госпо 
{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они с 
чињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки  
из сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоц 
 и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је б 
м дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и 
к са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим 
ез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Гор 
најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Ду 
p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима кора 
ану ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немо 
аше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њим 
отову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би 
рас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики  
рју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћ 
а куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше 
љеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар  
воме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа век 
, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао 
на Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја чи 
ше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније ј 
уци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше н 
е са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао. 
неза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са М 
ђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стев 
 изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у пос 
а где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим 
 је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон р 
 витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили. 
им ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живо 
верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се пор 
и старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје 
з нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и х 
опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се 
се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становн 
ике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у  
ани својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необично 
 у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспо 
> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опр 
ет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанк 
да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он  
ругом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе роб 
самљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се 
 очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Ку 
ући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође бр 
</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дан 
д Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли пос 
ву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S}  
 од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим  
 леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилиц 
да опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави в 
у за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>—  
чић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја  
дно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} 
сподар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове 
анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и  
ије ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе 
} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар  
у баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољ 
 би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа 
аву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред наш 
вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по зн 
нази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али н 
 ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда б 
 браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да ст 
S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно 
p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је 
т занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша мога 
} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи  
естима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко У 
и га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо 
стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његов 
реме још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче  
кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав  
 он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе 
бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних по 
видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Прост 
длучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; как 
{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит. 
 гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи о 
воде јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто  
нце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли 
 нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земљ 
оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад н 
на — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно г 
ло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ 
еше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег мног 
> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори 
ше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да 
г коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од сме 
Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и п 
 шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одла 
нала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој  
ишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим с 
и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен 
И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао д 
 и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав с 
 али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, груну 
повест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понов 
се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крва 
> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је 
естита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе  
и Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате у 
аноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S}  
једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинств 
 Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p>  
лише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p> 
ех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, з 
 не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни  
 и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала ал 
у Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собо 
анство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна мла 
еднице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд  
ва и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тр 
нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују ш 
 и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то 
ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем 
аше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право 
назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже пр 
и.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и 
 Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њи 
, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић,  
рши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласн 
е према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У 
 незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свог 
оји својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину 
ћ све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозим 
иша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, п 
гату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете б 
 а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако од 
сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам 
 уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље  
андар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк р 
> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше н 
ли то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе ур 
своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој 
етку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бу 
а ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Уг 
S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко  
; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од  
нко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је 
атника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је 
 Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивал 
те ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеро 
— Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету ва 
се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а 
јвише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вече 
 кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташ 
говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалећ 
о на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну,  
грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близ 
 преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и 
плије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— 
ва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У ру 
војке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти  
и свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце ж 
</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сре 
 одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеск 
беницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са  
} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот 
ве поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chap 
 али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и 
оре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гран 
и се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта 
столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која б 
о с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских тр 
уку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оно 
л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро гла 
ви косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а ве 
орио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи њего 
ћи га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми ле 
лужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у прилик 
Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> < 
ле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка мал 
а и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара 
а четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза 
де у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде м 
оља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је пон 
туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за  
ије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по т 
е на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваки 
руго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и п 
p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њ 
ећ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му реч 
а која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> < 
е и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао  
о што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и м 
узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не  
 рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад м 
ам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом 
ада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Так 
{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остал 
асташе још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђу 
у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пеха 
! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз у 
витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз не 
да знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни отку 
оже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда ч 
p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да  
ђа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То  
и се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко 
оје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим  
 пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и т 
овим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Кл 
не прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу доша 
вету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S 
им дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> 
 Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али прим 
дшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и  
жном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен 
 пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из к 
 да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> 
зиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што 
</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајн 
је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{ 
едан поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај 
а.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је х 
 услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, 
ежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупа 
очела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које 
у у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држ 
 све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} 
а копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата  
а узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што  
вају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погуби 
е ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда други 
 Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био ве 
} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ак 
масмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у ово 
Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је 
ином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом  
Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} 
иши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно д 
:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге  
ивудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново су 
 <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каз 
ијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко 
бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског 
ла је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> < 
једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S}  
} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како  
и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: с 
гову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранков 
је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврд 
на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Св 
котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и прева 
 ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу прес 
они у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобо 
и!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног  
остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p 
е.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у  
p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ 
стина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, исти 
овишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично нас 
ану мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у  
вести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку 
ме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, 
млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{ 
ме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто са 
 прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му 
 не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> < 
— проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на 
да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хте 
 ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ј 
 што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро позн 
 и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, ре 
а тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је 
пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и у 
Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строго 
е мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми  
 своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и в 
градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Ли 
то видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге 
и прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му 
ој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> < 
ити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија ту 
 обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба 
до.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло  
 <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином 
боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена 
; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада вра 
нцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред с 
p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну 
рча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик 
пет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и в 
 нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учин 
тељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту ја 
Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим  
о је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао? 
 увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да збори 
Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем. 
разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном увере 
ед зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, ре 
{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радос 
уо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рек 
исао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун 
{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стра 
 икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више они 
е Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Гор 
} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не беја 
Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мисл 
 поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, ве 
поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се ос 
ла настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми с 
повца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под  
ринудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде 
ви кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде пос 
ужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, 
} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати он 
ја.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господњ 
и неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на т 
е лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњац 
о стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с  
 спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш 
мо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, сла 
 земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам 
наци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом кој 
азом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, 
кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао пос 
 безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p>  
збирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb 
 је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и де 
вног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и 
ив крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да  
и деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту  
борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје  
н и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог вој 
клет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови 
ђаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.< 
ојим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кн 
гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ зад 
водски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз  
 би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништ 
а гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а 
, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— 
као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред 
ко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и 
ило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице  
емилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је,  
ко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S}  
могнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код 
 n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанск 
ило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жа 
поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата 
ти крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође  
S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подига 
аравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном 
е Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p>  
наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p 
иби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је  
.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју ј 
олико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег р 
pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу 
јевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим син 
да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао ста 
 је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог пр 
ојводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде скло 
Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добиј 
реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискач 
ослати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеш 
Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Преше 
ре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед  
} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му же 
 своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и п 
 увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим уна 
хода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S}  
Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потре 
е остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали  
 био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем 
бодно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{ 
ореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али  
Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, пу 
 деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарс 
леда.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по 
да Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са  
ш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је уш 
ак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде шт 
а Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде 
 Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p 
ода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомен 
шта више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он с 
идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p 
 да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти  
да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и пр 
 одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклиса 
ух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан 
p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у 
а, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на д 
ретке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу 
ња по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не и 
ју.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештино 
> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је 
ору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о жен 
>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушн 
.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му з 
уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се п 
 и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене прот 
 и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од к 
бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грб 
и рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Уг 
г покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освет 
лини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марин 
ала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војв 
о после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да  
шљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за  
ене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена ни 
ивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту жи 
је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га с 
, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко? 
 рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господ 
оса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари М 
/p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} 
 и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Бог 
дара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, 
еликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су пос 
ницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше н 
, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дош 
А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону  
 и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демиров 
арина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кан 
вим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али  
им смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, вл 
{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и го 
еног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се мо 
тава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад  
S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом 
</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чиј 
че и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и са 
 је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p 
ихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затвор 
 гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обуча 
јући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним посл 
дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећ 
 доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући 
и за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремен 
е, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су  
после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав 
ојој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотл 
ругу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узан 
 град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p> 
вор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му в 
е <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Мо 
е Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбран 
ао дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни пи 
х бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста  
за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридест 
отов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари д 
ве јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скоро 
аним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са св 
рају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи  
у одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Ради 
 ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Вр 
 склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетк 
 и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по ред 
ише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ 
> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у цр 
 застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше 
јало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али  
и пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Ла 
олу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговор 
 је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкаст 
</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевге 
 и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, т 
о је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у с 
м његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <div typ 
 у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, 
годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у св 
ња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и б 
ори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — зло 
а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p> 
р деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапут 
ећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> т 
и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака в 
јаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и з 
д зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа ве 
ицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и л 
ођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S 
ити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{ 
ио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је  
ку капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштан 
била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а дру 
родужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз  
друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живах 
или тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрх 
е двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама  
ла најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродуш 
ше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко  
еди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онд 
асклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да цел 
 први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98"  
Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пу 
е, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type=" 
, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора од 
зећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима гор 
p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Ја 
послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели т 
и гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике  
ојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је она 
ледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих кора 
мао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и  
то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га испове 
 у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је  
.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се мо 
сто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукам 
гађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А  
b n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p> 
 последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих оч 
 а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен  
 једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се з 
це највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим ме 
војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у ле 
 црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То  
е то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p 
целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убру 
нишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад 
о учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики 
ва, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од теб 
} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} 
онео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p 
 има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да т 
У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе 
извесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, њег 
 <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за у 
ом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукав 
ас ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше  
 на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гом 
 али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате мога 
ме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, 
лу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јел 
 тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна  
ен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћ 
 устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или 
 па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну  
ли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њих 
г нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма 
ђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њен 
Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобр 
 обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог  
вави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети 
бре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа мож 
рукчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах ука 
азређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час уж 
лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са с 
хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење  
лажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p 
ник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава 
.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву  
удбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више 
="chapter" xml:id="SRP18964_C11"> <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</he 
што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као  
pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијен 
, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је В 
да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто  
вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву на 
Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? уп 
а иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог рас 
 уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином поста 
о с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да власт 
говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже  
гу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше 
ка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада  
урну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добр 
рина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуни 
 и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и 
веде.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Он 
а докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко! 
пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушни 
ољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца  
у кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у  
ов који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стр 
S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језераст 
 па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежев 
 а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади  
 згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка ра 
 кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошу 
ему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који б 
м лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па 
 јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно де 
теже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Дес 
анковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудњ 
ко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстариј 
војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и  
је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и  
ов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилиц 
{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њен 
 је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> < 
> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у  
радским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд 
еликог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и г 
и, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита З 
рши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и по 
а а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање:  
е невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на 
о готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале 
га.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се  
видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се  
а бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала  
рет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p 
ир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Кр 
боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турск 
 улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два  
е Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рук 
 стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, 
 онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па  
 <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу у 
што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би б 
.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бед 
че одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тв 
има је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи про 
њи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна ц 
згледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десе 
да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га ди 
 они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одм 
са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> < 
 у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p> 
 се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не  
ило преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, м 
исмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару  
а да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— До 
 али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p>  
а и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више 
Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање 
аше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван  
Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи з 
 алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго  
да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Т 
рика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине д 
 јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми  
 душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу м 
е видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се п 
p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да по 
знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда  
к.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S}  
 се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на друго 
ико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које 
ници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича 
 верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам з 
егово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада ве 
очека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Ска 
а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благ 
ли не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе  
ар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед проти 
гох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n 
А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу на 
х молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ће 
људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше не 
оће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше  
Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах у 
трана, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином ни 
и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом исто 
рде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе  
ше сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња 
p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се  
о из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу В 
ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи п 
ету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из ру 
тане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до  
а вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их п 
ривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом  
Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак ме 
ца.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше  
а неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад  
ра турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим гл 
искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред 
се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљиш 
уно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо  
</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у  
протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави  
ана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи 
гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјај 
раго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дом 
да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се оди 
 Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} 
, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} 
 су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе  
ремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гл 
таде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лоб 
ајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад  
 почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на  
им крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом п 
и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног н 
одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше 
ра у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој  
руге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} 
д неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n 
да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина с 
уми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и  
 гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан ча 
пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао м 
не изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобоје 
т, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука 
 стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да б 
ећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у  
ј тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удо 
господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу к 
низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа чи 
ветлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на 
еној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше 
 о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и О 
позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на сво 
на смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту. 
гао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} За 
бног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задов 
и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта 
<p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убр 
 о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невеш 
Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеван 
 „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. 
 дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека  
е паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву,  
их осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.< 
колац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобоје 
и заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и 
ги коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ари 
шао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</ 
ав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде,  
 са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса 
е српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца пот 
сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше,  
е се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролаз 
етоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше г 
анко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала 
се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учи 
од па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и ту 
осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и  
не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се кл 
вцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p>  
ају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад т 
 којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади 
утак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником 
к се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су  
на је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо  
носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижни 
леда.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и н 
ад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих  
, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичн 
у те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају до 
едан старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно посту 
службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и  
ним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и уне 
у се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду ил 
 кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мисли 
тимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шир 
ину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама з 
онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p>  
нда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце  
17" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после уда 
р, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косов 
ко пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S 
ете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевиће 
вен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до  
ло наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи  
сти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p>  
гове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја б 
.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се 
 и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! 
и звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста 
те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који 
 слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појач 
ада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и прича 
 прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна 
ра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онд 
де су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе с 
г господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — 
умње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изглед 
тије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" 
рату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем 
ћицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше. 
јвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сен 
"214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и с 
есту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже  
нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ п 
се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши пом 
о доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb  
еме да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не  
ину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и п 
урђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској  
е без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од брат 
ав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продај 
 си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али 
<p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властели 
аху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њи 
мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих 
ала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да  
ограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаки 
е Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p> 
аста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb  
 очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора д 
товати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала  
ти да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго т 
би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост,  
резност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће св 
ву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство У 
у, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, 
ена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу  
тао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Виј 
ној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми 
али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</ 
е но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више 
дана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собо 
 се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} 
е Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге 
ма омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, н 
в њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чини 
 куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете 
и.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не  
ш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљ 
алило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, 
лука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> 
ах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво  
 био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших об 
 тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао но 
као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, о 
Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S 
га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио 
> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војво 
ла.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом 
стелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и ра 
p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта  
тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} 
ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутк 
лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаш 
а, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара 
 Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Си 
аде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим беде 
 је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз с 
е била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које  
есара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећ 
 за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осве 
м Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада  
води Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p 
ђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда 
 непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у стран 
ад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" / 
е не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на поврат 
х јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах ш 
оту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео  
у нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони  
кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што п 
волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде 
послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја 
и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Њего 
ободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је п 
би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти ч 
Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бо 
ада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p 
идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они 
пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?< 
ављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти до 
ви ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога си 
дан младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оц 
о, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и 
ури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми свој 
се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, у 
у се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити у 
 му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушају 
 <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга го 
 заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је  
а путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим дом 
 издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота ко 
ова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена  
.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну  
Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке  
и.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морат 
генија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Гос 
 који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше  
а нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се ду 
ја се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни све 
низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пр 
 говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љуб 
ко блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у трену 
спот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p 
ном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе н 
да необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно уст 
ана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онд 
 суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте 
амога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзн 
јвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљ 
 и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p>  
 и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити  
</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Поз 
е.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја 
ове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и 
ој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S 
..</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном с 
е.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> < 
 добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш  
 Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пус 
ар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} 
госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад 
ш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да  
е.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни и 
аче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Ал 
видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осв 
 часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцним 
</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових < 
е доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дун 
си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука  
p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!< 
 пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војво 
> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га десп 
и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манаст 
 и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</ 
и гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата 
</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угље 
ојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом св 
ху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише суза 
 својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Др 
иг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојним 
 се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасн 
ко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови  
 пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Пр 
ред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из о 
ког Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који  
ћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у з 
на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским гос 
осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, 
тово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.< 
Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} О 
само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја т 
ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој 
мка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Мари 
јом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се 
да.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у  
 чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у се 
ђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о кој 
 као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за се 
е синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које  
поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да 
приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед пад 
зе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде 
оте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обел 
 Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту кој 
ан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, 
вши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девој 
 ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узви 
 људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} М 
ој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да наса 
о кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распре 
 љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе  
 се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Н 
утова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се 
била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је ут 
осиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела 
амо Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити 
.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше 
и госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или  
лу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на к 
ћи клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на С 
и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође с 
је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорик 
и из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у ру 
све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" / 
p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си ј 
> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи  
а о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје мл 
 Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се  
.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика  
слободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних  
а посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у с 
 све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке С 
је је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, пре 
{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиља 
и о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је  
и ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и 
Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лоб 
ејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утвр 
с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румен 
ом својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> че 
сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана дес 
са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану 
ти почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова. 
уди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p> 
а црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пусти 
 онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их  
једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о  
{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли ка 
хваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере до 
 расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрч 
, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одго 
е.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти п 
заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако ј 
> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита В 
ојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти 
 ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе но 
о дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што ј 
 Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе  
ашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Ј 
.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика  
<p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p 
во, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> < 
ед ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њи 
 и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву пр 
а би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомо 
ина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога 
тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојн 
Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам к 
а не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како о 
на Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном 
 да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому исп 
јорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћ 
све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље  
вљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите  
госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, 
n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p 
Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи 
х?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хо 
збавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што  
на бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га  
оје постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена са 
о дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече 
 да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба З 
 у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p>  
дити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се  
 и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и 
е завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији ч 
 прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <p 
о да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њи 
нко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</ 
нђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја ми 
 у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог 
 како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да 
>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на 
мршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратио 
<p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p>  
спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нов 
ло најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом мест 
о принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијо 
 није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјав 
у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они 
на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум п 
p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{ 
део, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде  
ка је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мај 
и овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, ј 
а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије з 
ло и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште п 
ла у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и 
убили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста ј 
ским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли ве 
обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и сред 
а великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени круп 
не ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учини 
а тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако  
стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспо 
да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад  
у небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како  
ође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим покло 
само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим 
— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мн 
Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужн 
S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног од 
деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му ста 
о што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не д 
је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на  
 главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци с 
ебе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама с 
оређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а с 
м и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге згр 
на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређа 
 невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чиње 
ића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина не 
икакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак во 
агони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест 
 стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу на 
ко тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће до 
потова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара 
ни завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благосло 
своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар 
латног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на 
и бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе п 
који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и маши 
о Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи дес 
падни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгле 
помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљив 
туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p> 
ше слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окру 
у; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестан 
сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи 
у изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговиш 
ошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски 
док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и п 
јаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.< 
ле великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар 
ну одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна 
е на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И  
ци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје 
тез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам см 
во скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по сто 
од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али д 
иле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда 
се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавит 
"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дах 
џи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у 
ојске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца 
вама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљ 
агу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамење 
 прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефали 
а посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше  
сару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет 
ар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно  
ше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, ст 
не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти н 
 сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву кр 
 богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Т 
 да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледа 
ту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави 
ше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његово 
ојој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био з 
ким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога 
рено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="24 
али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору 
корог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лаг 
огибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког 
то пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за С 
 година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно доп 
јерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнеж 
пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све т 
асом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој  
 <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше с 
ћа.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Нена 
повића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, 
 пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и 
 хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад  
 господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често  
градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју 
тишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одис 
па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одг 
астом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше в 
мо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{ 
то прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином  
пет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" / 
еспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспо 
е оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш  
 брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначн 
вгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео 
х на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаш 
у деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубљ 
и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, 
p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пр 
во донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповед 
бали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се 
ево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди д 
"191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чув 
гоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима мога 
 окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише на 
{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне 
а долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p>  
икама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри су 
коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верн 
 раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грч 
у, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следо 
ву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, 
ти Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас,  
и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кро 
p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: зл 
Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу  
убави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљишт 
је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих други 
ога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Бо 
S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане љ 
а излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p 
гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грм 
га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије  
лова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="1 
адом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога 
одигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северн 
ти Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука 
а и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би на 
доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгуби 
га је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>К 
?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену ку 
није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао 
мо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се ни 
ој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима 
амо мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити. 
 неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који с 
 проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристад 
ало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад  
решли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отво 
ри Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам  
ах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} 
абрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу к 
иепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намес 
Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да 
 твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин  
емљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме  
љу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше д 
 Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чује 
о Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знају 
томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се М 
 Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара  
ћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да з 
поро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се мла 
оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — 
медови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме  
тих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око у 
да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за % 
осле му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе дес 
 ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда 
своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода  
таше бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу  
 без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало в 
 ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од 
head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше о 
бротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо 
рзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забел 
не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатко 
на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши  
дмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на по 
, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велик 
а цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким власт 
јатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше  
о ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S}  
онити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку про 
е.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу под 
заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је јед 
и је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</ 
да наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> 
колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али  
ико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ј 
а толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто више 
а <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Вр 
обојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим  
а ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и 
спотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе побед 
верно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љу 
 једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод 
дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ  
м тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злат 
вршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од ве 
југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од вел 
поту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу  
 уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановић 
оравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па  
осподар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крви 
е и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да  
ога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим 
да.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној  
.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који 
е ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Вр 
 у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари  
трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу твр 
 поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град 
 поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде вој 
се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спрем 
осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p> 
гом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше пле 
ковати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он  
, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша до 
олитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој  
 за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша. 
служно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сва 
овести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му и 
 будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то врем 
он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат з 
руги посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеш 
рити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и  
</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе б 
у и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрост 
ћа пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само 
у.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и поднос 
ет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скида 
на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци  
 дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећ 
можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлуч 
и недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Вид 
и боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега  
т да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњ 
се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада вид 
ажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источни 
 мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и  
вао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно д 
је је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не 
лагословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па и 
ао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и дог 
ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али  
из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечног 
 још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S 
етар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечев 
 замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса 
.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох  
ји је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепиш 
ти.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после ср 
евић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опе 
} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корењ 
изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће  
јаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала ј 
пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки  
е знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет п 
{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не  
 одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе  
у, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у 
траховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља 
едемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се ца 
о стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљ 
S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> < 
ну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред ње 
дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и  
а ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се јед 
и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре ба 
ловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха п 
сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Св 
271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све с 
гу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају 
ана о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој 
инину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да 
вега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо 
оји је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада 
 није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Ви 
ке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истинс 
сту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмо 
ну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи н 
ејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину  
S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— У 
</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из те 
требити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је му 
одице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путничк 
којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна  
р и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођо 
нутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе 
н на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле  
p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p 
ле свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни  
ом платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бе 
а нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на 
 бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> 
им жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и 
бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако 
 сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више  
 до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>—  
одржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби в 
ше десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџ 
е из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница. 
ав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и 
зметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type= 
теше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у стра 
д познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не з 
се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће од 
е онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у 
таза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле пр 
силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бе 
>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још некол 
 на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада  
 и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која 
S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора пр 
а ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову б 
Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана 
 свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} 
 се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне 
шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на прв 
ти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на  
нурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпа 
p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо 
 кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, 
е спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и  
било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бег 
Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и 
е дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се вра 
.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколи 
д врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И м 
редбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Б 
ла је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне с 
ог лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продав 
кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и  
аветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих оста 
их.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише де 
 и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва 
 људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови инач 
о на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу 
ла.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник  
адранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира. 
ман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p> 
а јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право  
 јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и про 
зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крва 
вина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим 
S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање,  
е помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вече 
, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро б 
тицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао с 
двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрим 
ни.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, 
 у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова 
а запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши п 
м што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то  
метено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад 
у и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заб 
е крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати 
 њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они гра 
иста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да ње 
чију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обоји 
<p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових  
и.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а сне 
погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко,  
обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен д 
нити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравич 
рска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом  
Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаш 
 сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој 
јаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био р 
 — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред к 
{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недир 
 у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љуб 
али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут 
с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место 
Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p> 
лично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Б 
.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду 
.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који бол 
тор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је  
</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p> 
де вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p 
ори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба з 
тве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се же 
о које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, 
вога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да угов 
сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам,  
има првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога к 
се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу о 
</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Пре 
 срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој в 
 и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb  
е га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{ 
иља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благо 
настирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах вра 
натно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сук 
амо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се зама 
аде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао  
 којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенк 
о Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала  
синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод гр 
оже јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обази 
S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кн 
 Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S}  
гљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мус 
ћи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на во 
а гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим  
 да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и  
ј радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у 
 у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте 
еш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земљ 
неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти прес 
 ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје  
се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме 
ри и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и  
 и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стад 
есетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Д 
ава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо  
, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало упл 
потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— 
ком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ  
ушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p 
мора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од на 
фалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и о 
е, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пу 
p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>—  
 под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позивах 
<p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазе 
/p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако 
дослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављев 
а лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче  
 речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак 
мутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се,  
и.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ д 
о.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он о 
а пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден  
ло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, 
само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи 
зио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала 
био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није сти 
ђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој ма 
 зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу  
/> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац. 
д тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он 
 више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете  
штем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно ру 
 ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захт 
 да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на 
таре пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S}  
, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се 
и крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са вит 
е воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабља 
, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише де 
е стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први мл 
чини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру ста 
з подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатк 
аза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јо 
итеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам вра 
Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је н 
егде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чи 
етити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да н 
ц се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одми 
" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости сво 
трани јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:< 
једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бир 
 српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S}  
ао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремају 
који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља  
аваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни сл 
" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобо 
црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена 
пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муње 
оје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиш 
о узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</ 
<p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си т 
х одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208"  
ен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће д 
на га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ари 
цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је как 
иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно 
} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близин 
о премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, а 
анком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врм 
 престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она 
раше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је 
 а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе  
з се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} 
тој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са со 
ј брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло 
љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p>  
зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како  
 %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама свој 
исли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако ран 
зи нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p> 
идружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страхови 
ски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си  
се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кро 
p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви упра 
аборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих в 
ренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили д 
.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко ј 
питкиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало п 
рно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Ј 
че да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и ка 
" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у 
м путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, п 
учан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевим 
ови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође 
гу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угри 
капље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод  
у му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне  
евић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свак 
али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности с 
 јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} 
те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут  
утра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="6 
д ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам њ 
астира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама чо 
се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хва 
и дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови. 
 се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p>  
ше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљ 
пљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте  
 бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{ 
ним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде да 
<p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који с 
p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том 
.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче з 
ма које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што к 
ђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђо 
гда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше. 
ота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над други 
ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врс 
ад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који  
е и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и пре 
{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те  
Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Бр 
тњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта  
.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{ 
ући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S 
говишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p> 
дашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је  
 да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам 
орика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она  
 на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом пре 
жу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се в 
у њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против д 
а слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живо 
стоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <p 
нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору кој 
српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" />  
управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходит 
гог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво раз 
 на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ  
епенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле про 
 станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толи 
p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{ 
е смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{ 
сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе 
 угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих  
 се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он оп 
 се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе д 
у опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогн 
, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поре 
 мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и п 
м виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху дост 
е и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је п 
сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом др 
вао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође  
 растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степен 
ви већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке поги 
 сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где 
у, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му м 
ђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише  
сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на усн 
анити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које 
p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш? 
у дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи  
ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да 
еш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је н 
 чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу 
о и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше 
 њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшили 
ко светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доноси 
S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све  
монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем 
 борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не беј 
ош једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срац 
има покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице 
обро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја би 
бичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи  
да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо 
сара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима  
p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један кора 
поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Т 
е што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој б 
> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је 
ти.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео к 
> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у  
у, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и 
ио на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само 
дан часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко  
p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му  
ара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дво 
гљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p 
могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у про 
ску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна пол 
 Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше х 
 Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио 
 и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне 
Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала  
ни бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Ми 
на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n 
 и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не дов 
мо дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи 
„Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те т 
 је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} 
 паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се ма 
толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му 
коро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница. 
ћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најр 
е Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно 
ремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад  
ог слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И  
оле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт  
/head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из град 
 двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зов 
н сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с лев 
ш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и пола 
у и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем  
аменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо д 
 добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели 
 два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а 
иља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрв 
е молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном суза 
војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, пла 
да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни,  
ах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опро 
о и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих  
ј шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик ко 
страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је 
 покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за 
ући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала  
а деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе  
 одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада  
 већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметни 
душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју ма 
а и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле дру 
азвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмор 
оравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} 
а у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, 
Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од 
ло познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града с 
лужитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали  
окоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом сви 
о с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разг 
па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твој 
 стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, н 
И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка 
ког.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим си 
 <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеш 
аваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и њег 
 не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> 
Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће ј 
 у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу са 
.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, п 
 прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов  
рговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Тргов 
и једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеж 
има, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова 
е превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је 
 наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="19 
страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слобода 
 каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону с 
 јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костан 
начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не по 
аху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Стар 
<p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и оче 
{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И пр 
знати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше 
ац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казив 
, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а  
ири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} А 
екада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправ 
 тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, д 
 ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S}  
не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам т 
ојми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети к 
Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи 
високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодит 
то? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад ви 
мо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не к 
горија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима  
<p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>—  
{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоће 
ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспот 
 „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче 
ридржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p 
и волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац.. 
а, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу  
 —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послу 
, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје 
 <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Зна 
уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> < 
ањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека тра 
 за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задрж 
од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она з 
горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспот 
ају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</ 
анама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који  
рне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу п 
{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чуднова 
кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвор 
ед њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца 
ранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио  
је у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се 
ече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она по 
паваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да 
госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати,  
у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржа 
ешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља ал 
 тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје ви 
аса већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одис 
раду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да  
је!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и з 
зио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био  
примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души 
 није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за 
одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан оном 
шту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насеље 
 бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb  
е хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике м 
је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он  
гребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али ј 
о је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи  
а часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити при 
 дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гоми 
 аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, 
Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Г 
ознаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева б 
тао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се м 
области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе,  
лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеј 
</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова  
 и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p>  
 ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после наст 
у треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се ср 
 узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али  
румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које с 
иде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд 
војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био трж 
у подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" / 
и.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се 
е онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу 
ата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба м 
 бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје р 
рећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p 
е још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни 
та кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџби 
цу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат 
лу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотв 
 се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, т 
тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је 
ио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомињ 
рави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угр 
 и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њи 
ге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма ж 
пусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита. 
а које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једн 
ј и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њег 
нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који гос 
 они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у  
ом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобиј 
живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{ 
 се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb 
хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте о 
, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен. 
е стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за 
 јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом кој 
 душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила 
{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада греш 
 део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим 
еговом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „ 
 И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање  
ма и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Н 
рену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и го 
она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати ј 
е и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска  
зговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гла 
се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше с 
поти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда  
ш неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши 
“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем 
ћега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бај 
им што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано б 
стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у своји 
 и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу 
м помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његов 
далеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грм 
 да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледај 
о ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и  
ругој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат 
лико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Т 
доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком прав 
{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћеса 
 престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи 
ре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Ол 
, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ће 
дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта 
да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој х 
} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху к 
а, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Млад 
ојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и в 
но сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала за 
ли је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против 
а Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Зла 
у пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша 
разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје  
он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до ду 
ицима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не мог 
 часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Све 
 код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се  
 Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео наси 
>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштв 
и почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег 
 сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мучени 
 казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нов 
олете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад  
а својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињ 
и.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто 
м, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше 
 који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам ма 
 и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издва 
његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, м 
<p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету 
 се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очим 
 дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у гра 
 шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који 
ету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био ср 
и и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслуж 
овораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне др 
огледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, 
о траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени о 
ногобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице пр 
> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за саве 
ав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења 
ко се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поуз 
јара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем по 
ако је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С 
ичаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева 
рође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у  
слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и  
а сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али 
 и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за  
авља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војв 
т рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, 
 па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке  
> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку ка 
т да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадо 
.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.< 
е му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја вољ 
 да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на п 
дему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабу 
 n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере ј 
пак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко пр 
ом јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношењ 
ако је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p> 
же се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо,  
о!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p 
овишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у ми 
вори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана,  
мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му су 
136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никл 
га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим!  
 и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, 
 своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оно 
 надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихови 
 из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и теш 
ше честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затвор 
идела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој о 
а ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смеје 
 загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом нап 
јући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше др 
 живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду о 
 ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витез 
а да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио 
моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспо 
.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?< 
..</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и ка 
но, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, 
лонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у дру 
мед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према  
нда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да и 
ражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Зл 
ан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу  
ко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић ра 
стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва  
ика кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће свет 
м морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{ 
кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их кле 
мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију 
јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од  
.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер 
во неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се н 
} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, шт 
слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах 
На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу  
оја га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином ко 
"73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљи 
приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који  
ини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и пр 
м се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био 
а тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе 
 кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> < 
јку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и по 
а наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене т 
колико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну  
оја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред в 
тране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена  
прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање 
 <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље г 
х кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо  
 буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремн 
ацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Ма 
ојводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> 
 нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао н 
ло сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном мало 
, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стр 
алцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше сн 
ла.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завр 
речисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица  
ким зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врат 
че стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p> 
 преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да  
ца жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што  
ошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да  
ивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, 
и траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало дес 
 надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у ње 
 вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано по 
е војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранкови 
еменитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубров 
бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она троји 
S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајућ 
а.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бе 
 донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синиш 
је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њено 
изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већ 
је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрос 
авима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана 
ика досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад  
ма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прил 
 и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их ј 
Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и сваче 
 ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног  
еко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топ 
и рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу ду 
ио свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи  
ра код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сва 
 се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружино 
гађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на  
 мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се  
p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се  
— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о т 
тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се 
твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна. 
нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се уз 
љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> < 
ојим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар царигр 
му своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, с 
 уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, 
, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи бл 
 се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о 
о, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат  
ве, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са г 
о и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако плане 
з љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збу 
 направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по в 
гова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био 
ше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткиј 
/> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде 
руги наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кр 
веком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше к 
, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака срп 
стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </ 
е пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лаг 
 му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше  
, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше  
! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p> 
нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао  
причаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљи 
— у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњен 
ијатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбира 
већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац до 
 отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко  
обедник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет 
лањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или 
ивери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала,  
ар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако ода 
остенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором 
 су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови  
више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата 
а виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом п 
а тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према се 
 Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Вр 
станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима  
рњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се дол 
зуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине  
ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако 
ожда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало д 
 с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на б 
д лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за  
рика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће в 
где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи,  
ја озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше  
адо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом. 
авладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</ 
а при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој 
нутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз ск 
 је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је о 
pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело  
 близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бој 
ше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на само 
вољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Л 
<p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на  
рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="22 
Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим х 
ити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка 
S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила мес 
г бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може б 
и краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И јо 
</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуш 
<p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниш 
румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита изла 
 да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворе 
аги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који  
ина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео  
е облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био не 
} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага изда 
ој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећ 
е мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако  
 бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" / 
прострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од ког 
 Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим дан 
а, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук 
де у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвод 
 тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Об 
.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану 
ду и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада М 
е добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му след 
ју ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стр 
са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на м 
198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је 
пе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војво 
ватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочас 
еђу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полага 
 до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаш 
о буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар б 
го остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилик 
е, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове похо 
 њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара д 
 било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше своји 
вишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и д 
осмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Ма 
 знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{ 
ва спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} 
ње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност 
арке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој 
т бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као  
г и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радос 
њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст ока 
 и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћ 
тећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град  
м то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и р 
ју у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи зап 
вљаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик у 
у купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаш 
} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и  
 то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављ 
оле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> 
еног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад  
пази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим  
де никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је  
ожда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} О 
споте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тоб 
заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чу 
 с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих п 
и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она  
 време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на  
ћима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична  
S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чик 
али.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>С 
преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеник 
уци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ј 
ри Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо но 
и продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер  
тегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратн 
 низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане да 
г пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, 
Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду 
е се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и 
мо после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу пром 
и.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и у 
пита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ри 
аше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после 
огатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали 
вао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> < 
су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" / 
чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврт 
 која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи  
ање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истица 
да црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојч 
<p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа  
} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њи 
га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај поса 
тали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p>  
ти хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправ 
хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са 
срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} С 
то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађ 
дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће би 
 десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отић 
 тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="197" /> <di 
журио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради 
рена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином 
кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одист 
у Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раст 
p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га ни 
а све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p> 
орка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S}  
расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет  
лично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока прек 
же кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао с 
тресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гла 
у свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспот 
лаве и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све,  
же, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома  
 око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p> 
град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне о 
> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S 
ледње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако  
, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Б 
ећ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="23 
ст, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше 
 за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва 
Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине оп 
 се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити 
S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће 
</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{ 
рнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крв 
ору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет 
је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> 
е такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих р 
тске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p 
ли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кне 
ead>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта н 
<head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на усн 
> <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилаж 
о је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S}  
бих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбој 
и господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо сп 
летва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која 
p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрд 
у.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Н 
орику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута реч 
већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њ 
о врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коњ 
 ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми 
и на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви  
> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину 
 која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а 
на виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на 
на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване де 
а левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време  
е још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> 
је стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у  
Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Оту 
ног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем н 
моћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, ни 
е нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{ 
коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у једа 
 <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" / 
у и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен 
лату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећ 
 из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сад 
 њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био 
ћи мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браћ 
даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упут 
 пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> < 
 сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још  
а челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже 
 га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за  
уштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи  
 Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња  
и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти 
 срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је  
 немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p>  
на се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више н 
!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем ов 
 да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помоли 
е њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина  
оред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину  
 крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липов 
ево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{ 
 <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник 
а велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране  
хивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бе 
ој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљ 
тку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратим 
ијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрн 
 јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког го 
.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје  
ше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властел 
т се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мус 
ра смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ,  
ора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине 
ук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошл 
ољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим  
теља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали вели 
страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија  
ић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синови 
а се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја  
ојинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече 
 и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљаји 
подара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> < 
 разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богат 
вљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном  
чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад с 
лас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника д 
еограда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског муч 
?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене к 
ране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевг 
м да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Т 
е и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој 
 година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цвета 
 још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p>  
 и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још дод 
к.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо дев 
у за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич п 
ох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море  
мљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и не 
нао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу 
аше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода 
зак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крај 
вог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан деч 
ерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душ 
ја не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола  
 не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградск 
 позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког влас 
ла крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се 
а <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега бл 
еза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанст 
достојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљ 
а, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доб 
га много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило к 
у <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници 
о сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то  
јега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћн 
аљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога 
ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се 
 сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и от 
о чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша н 
ца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше  
S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на у 
 браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња,  
ворити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле годин 
{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога к 
е, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n=" 
<p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту  
{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех з 
о али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му с 
же и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Рас 
Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господар 
 <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја  
им озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима пр 
углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати 
и.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајази 
вом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве 
скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> 
х.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у пл 
 кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики коп 
Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S 
 кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежев 
бној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јан 
ти, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, п 
и муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеос 
 њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и 
огађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали та 
нуло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S 
<p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био зај 
ни. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих  
је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак 
 али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је к 
спе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тад 
амо корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођа 
јима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајази 
и и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да  
 Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с  
рна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Т 
 Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказат 
ејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао 
 <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласови 
лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, млади 
 тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у св 
} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S 
, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јед 
ој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору обр 
е кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико. 
дна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли. 
ве господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Мар 
ић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у к 
 Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одма 
Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог прот 
 Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало да 
се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти 
 веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, запо 
озва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Бо 
проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дре 
на за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Кл 
ље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са св 
тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше мно 
е.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>У 
дашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу 
дном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском 
} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радич 
ске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде 
 очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда  
ед и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицање 
н бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке ко 
саре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с д 
е оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p> 
еког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не  
подара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега краји 
ад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавај 
 О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом доне 
здање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше раз 
Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта 
гог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове д 
гу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих нау 
, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и 
стајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци 
и, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком госп 
у читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па у 
н Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p 
АРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕС 
 извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио 
>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на др 
ђу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се н 
ула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради  
з тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те  
 ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробат 
ења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један 
у је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то ш 
бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то  
Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам у 
ив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="21 
з горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе вол 
же, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле 
илици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко  
коро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n=" 
 би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а 
е њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудник 
ити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он  
т друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта др 
оњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ве 
де.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових  
е очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, м 
оказати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то д 
ва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не  
пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспото 
рвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро пр 
у од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли  
и ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без 
 и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења 
 што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесар 
па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их 
ежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{ 
м стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{ 
е још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p>  
који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах 
ди, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као ма 
чине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој 
бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчиј 
 ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улаз 
емамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се 
 по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој при 
вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јав 
нику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p 
 ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, 
 танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца оч 
Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам 
волчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево,  
 једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору. 
би се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазарев 
 господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува н 
и: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам 
ликим стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким исп 
ише и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевић 
м није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о т 
ац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазд 
.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господ 
, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је  
да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити тво 
ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ни 
трашно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу понос 
 окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одрж 
а је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљеск 
олеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини  
риз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диж 
не у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у 
Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у гр 
ли.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбо 
а и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна ка 
ја је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји 
C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз 
ан дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p> 
јаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намеш 
рској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дет 
.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се ск 
 забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без г 
 штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судб 
ах савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Стр 
 бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спуст 
 они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у зем 
 лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубро 
рини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ 
ште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада прип 
аштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е  
жеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаш 
припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног  
 дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са  
 И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада св 
{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне  
ости својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> ли 
ћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, 
раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати  
то бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p> 
У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштени 
 Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан б 
S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле с 
 и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> < 
а и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на 
ебала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, ужив 
во је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе 
>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у р 
ом помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио пл 
а то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови р 
и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p 
т утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="25 
%збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не б 
<p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијо 
е са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, мо 
о му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и пл 
а.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору дес 
</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекуј 
 то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац 
 и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је  
атима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок 
жаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у  
етири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у кој 
а видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово побол 
 подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулма 
споту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем 
} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазд 
ску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лаза 
један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе др 
 разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја т 
на ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да  
а изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора< 
 стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из  
с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војво 
ђе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским,  
 одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С  
 Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборен 
 нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у 
/p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајинови 
{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана. 
уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S 
<p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, а 
ом а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља,  
о пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у 
марка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше  
астирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник  
 прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше 
 така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом ч 
краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на поз 
војих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба,  
 <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш с 
 се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах 
в, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њем 
сово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би с 
 похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одма 
мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</ 
ас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> < 
о поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као шт 
е.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учини 
споту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави  
пча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда о 
едне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ух 
> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби 
као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет пред 
преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстим 
м, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упред 
да која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по среди 
ојој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{ 
с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод њ 
ним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвозд 
роспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> 
ста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика 
м крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало 
ео одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице пр 
 а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге,  
опавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и 
замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челич 
да виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који  
— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{ 
седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужб 
ететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> < 
 Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз н 
ниша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и  
кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову  
 држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се  
ављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти  
ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако бу 
ло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресав 
вница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивал 
но, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином  
</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опр 
иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одл 
а властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага  
ог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима дру 
а.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни 
јаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> 
</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p 
ко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као  
му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи с 
ија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи,  
на а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја 
арина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и су 
уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благос 
м превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како ви 
а свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад 
ш је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и  
d> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, д 
 на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без су 
из прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била  
же и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му с 
 обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима 
вела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи 
е стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала  
ј је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где  
ити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се 
до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског 
на се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, ује 
ањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим 
n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Зл 
зговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју с 
, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске 
ође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе 
у а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и 
о Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p>  
даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а т 
 благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је  
рат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не 
за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом св 
бали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{ 
упцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога и 
војој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</ 
 ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа 
ој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њен 
 и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховит 
 издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p 
ролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први  
сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p 
и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још бог 
 причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици н 
 Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и 
вљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на  
а до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место  
ила потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би 
 наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша ј 
јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Зла 
изини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у  
ти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ сп 
а лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре  
>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљан 
ху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће 
нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у  
 Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силно 
> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето 
.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова ж 
о Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девој 
о му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјај 
 очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимо 
мљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеш 
реће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав ист 
ио боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју 
pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту  
04" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у  
х дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет му 
ком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Же 
споту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца  
ну Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> < 
 спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>—  
S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата  
глим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на гл 
а па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се гу 
ч, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јас 
њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Ви 
овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми 
 па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском де 
> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнез 
у у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад  
а.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге ст 
уцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима своји 
лога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај  
ам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И 
 не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и 
 лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза беја 
ка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају п 
у је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагла 
рибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки вер 
јима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на  
и не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага т 
ок се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Сини 
 садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом 
е поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што 
, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубо 
S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Ве 
гова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спр 
} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинит 
о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно нед 
> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриг 
чека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> < 
 и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је 
олико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са сви 
лази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вр 
оје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављен 
ином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је с 
и водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још 
 То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године пос 
че од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће  
ћ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} 
е бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S}  
итати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо  
одграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога 
реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18"  
и две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p 
, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена кос 
оњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им ре 
дара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке св 
, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на трг 
 одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице 
ило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаш 
ећ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће 
от.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до дру 
ли су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично ст 
међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с ис 
дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p>  
ед кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла с 
"112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> < 
четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За дес 
рибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив 
 сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиш 
ула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сак 
а што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стр 
 око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p> 
иниша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладн 
а изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика 
ихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад 
ринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолост 
и се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и ви 
 погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле 
е она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила к 
леко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p 
теним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене уп 
абрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао присту 
и дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> 
е све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти десп 
а, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици 
себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али 
али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонил 
 колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата с 
ојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и са 
оде усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус  
 на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза р 
та.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, пост 
као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати  
асним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку 
и писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувр 
а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, о 
="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим 
јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку  
јаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољни 
ешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех з 
ан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасни 
доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на посте 
>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p 
ти и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у  
ој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је би 
 Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и гр 
Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико в 
 n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега об 
 војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је 
уло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују  
 не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме 
е колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре 
 ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе. 
 позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако м 
и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретни 
шћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваљ 
бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа о 
едати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак  
тене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке ј 
 није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму 
 да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S 
ачи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу о 
слободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестр 
е се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована сам 
н и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем зво 
 <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину зна 
етло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди к 
е одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се бли 
је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или  
 црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се пре 
амо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо он 
иг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да  
инама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнеже 
ан трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао 
аху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96 
оког се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упут 
Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љ 
ите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир  
ом! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише  
ељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби 
ла и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Д 
сне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што  
ст, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли  
риградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и  
и Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испра 
ше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и ле 
а средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче г 
к као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требал 
када!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се ста 
> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на  
ом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде на 
{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одр 
се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде 
лањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути 
светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже б 
и посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од нов 
ко младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једно 
 често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога  
мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n=" 
о међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога д 
а је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p 
 да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи  
жда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји  
/p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода 
 донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспо 
} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за 
 дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага  
а прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађе 
 би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и 
 оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p 
 стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после моља 
но осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против 
одић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни з 
гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му 
е јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позив 
те од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се 
и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и 
 за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе. 
ше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек ј 
 насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ 
ећ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће с 
нда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" 
кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре 
 се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо  
оји прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж 
са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде  
ојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене с 
а се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу  
 <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при 
аву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу 
Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после  
о, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се при 
у остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одмори 
коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> < 
 очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотств 
љаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад 
н кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства ср 
ђег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољск 
 дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, п 
острижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, п 
анко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са свој 
о умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и о 
ене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за 
 најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном мантор 
Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић 
другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то 
ше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ри 
о те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по 
а око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав з 
 и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то  
 месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњ 
јој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи О 
е дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветрови 
рно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимо 
отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који 
p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, 
а.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда 
трани његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на з 
ћ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Д 
ованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопа 
такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу в 
ах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Б 
учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, та 
џи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно 
ун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских беде 
 око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели до 
му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман 
онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог не 
рим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити 
ши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p 
ејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речи 
е Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила  
раву с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и исп 
а Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено н 
да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су нас 
ровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, з 
к се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник 
да девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необич 
лов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> 
е могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до зе 
урцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град  
нови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девој 
, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским плат 
него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити др 
ије сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она поку 
и је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и л 
 пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не к 
половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара. 
ка душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја  
ом.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се 
и се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зи 
рока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града 
нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспот 
елике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе  
омова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто  
в брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ен 
S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају  
 из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи б 
даји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</ 
 рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача са 
.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се но 
огобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику  
 тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а  
 тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <p 
а прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А  
к преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташ 
ражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству десп 
 при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из 
д на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју  
ема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} 
рга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх ње 
он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се кап 
ас се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који в 
а трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право гос 
Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспот 
ош оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина прекл 
милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког г 
S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом 
> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило  
е скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао  
p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још  
еди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова;  
ку да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p 
ли својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њ 
арским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим 
 прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног глас 
амим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних без 
чени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће м 
 су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине с 
д крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</ 
 n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње 
лави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p 
 у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призива 
дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихов 
 је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.< 
p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита См 
да се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше 
 <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг. 
ице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако мла 
 Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити  
знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде каза 
 се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Ка 
ученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче 
којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и п 
ада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише  
 залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећ 
дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила њег 
рлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Уну 
 корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде  
је постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесност 
ком бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дан 
ена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је гос 
 у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо  
 наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов 
воздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Раствори 
 по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху  
S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде  
енуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понуд 
идале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} 
 потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турак 
жност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илде 
чи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани вел 
збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И 
ином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад  
ина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је 
уже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за т 
та лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори 
ђено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама кој 
од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде  
д њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа пр 
нко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Не 
осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Т 
 неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну 
ожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, вла 
— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пу 
 ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из С 
оку Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и 
, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, 
.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанко 
за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на  
 Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева 
p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>уз 
> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две г 
но доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну,  
пископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливер 
То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што д 
, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдост 
Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљеши 
 на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господа 
е се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div 
еме муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе З 
p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јуж 
а ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се вра 
оњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној св 
е лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отим 
ену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благ 
ругих тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг с 
; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити 
али великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче  
зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се 
> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну др 
 обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости  
овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине изд 
 му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе. 
ку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне  
тати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек 
о да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе 
га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поно 
 и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет п 
ог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије 
 ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред го 
хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, по 
 стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко по 
урена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгениј 
 Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, 
>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико вл 
грађеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба 
аљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клису 
ли савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а д 
, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићим 
{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим 
зви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер о 
 погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до п 
ј небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко 
ирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов би 
њавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубин 
.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био влас 
а прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не мо 
иле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сва 
лико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхват 
и према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на 
не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пр 
ограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.< 
ата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стиза 
м, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима 
воју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођен 
 се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново 
 и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S}  
али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на кл 
 судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S 
ди на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам  
 и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Над 
реп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало п 
 <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала 
упна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стр 
аке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се и 
орију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јеф 
орбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману  
злазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и п 
кастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошу 
близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница беј 
праван да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје до 
ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" />  
огама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте 
ен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био п 
е многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост гр 
е засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела  
ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и  
пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> в 
еличнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да 
ијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута  
p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч. 
 поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше зб 
ог деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} Н 
света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем д 
авише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> < 
ко опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста п 
од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледа 
иђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахран 
} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, м 
очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и но 
, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митр 
 дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворо 
онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струк 
зао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</ 
а места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, 
 земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале соб 
повцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике 
бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с об 
је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима. 
 одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима  
 онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се зас 
еда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То поме 
топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То б 
је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>До 
p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају п 
а је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови 
 плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса сти 
у један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог н 
твртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</ 
6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег  
 речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са % 
 собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала  
зех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу дес 
 доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно 
е лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p 
о плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у ти 
{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња ха 
ше како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред в 
аше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине 
ку.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S}  
ад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му ру 
ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то 
ети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Се 
а велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља 
д сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и 
не продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име десп 
ма, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посма 
му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу влас 
јом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажа 
ба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{ 
е гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љуб 
е? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изи 
Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дуб 
же у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њи 
> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, после 
ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{ 
 доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— В 
одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно ве 
ојој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се о 
госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се нала 
 порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да  
ти месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства,  
 n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу п 
ачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обрасл 
ље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златн 
могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедови 
и да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаш 
о, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је 
о савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задр 
свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Син 
или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војво 
је се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше броје 
{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту 
ово Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} 
 Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе и 
јводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Б 
јорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна 
 попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из  
изнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати  
м путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" />  
е властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради сво 
</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па он 
} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Њего 
ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом  
а рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране метал 
вијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громоглас 
та прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косо 
ођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде 
06" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кне 
х ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она вели 
је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била  
адовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављај 
а изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испр 
ода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћеса 
авицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста 
ead> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве  
и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго 
почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по к 
ђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић  
ека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Он 
ржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Пр 
гла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p> 
ом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у  
рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: пра 
трашној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је зн 
 свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла ви 
ико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далек 
 бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рук 
че боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан по 
ела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опе 
ња.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне  
ића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једно 
иде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p> 
тит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно реч 
вера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазаре 
да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш в 
да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нем 
Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p>  
обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваш 
на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прат 
оново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завучени 
жећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранак 
на похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула 
/p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са бачено 
} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро з 
ом расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div ty 
 на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по  
и а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волов 
м на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало р 
 се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек кој 
> </div> <div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </ 
ирим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је бил 
аспаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са 
клет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше р 
рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, сам 
 и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" 
их јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју  
медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп сврша 
а кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изнош 
 Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и нед 
туповић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно др 
 пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за  
 збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> 
снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под 
.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину  
евима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под крше 
ао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, м 
b n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одба 
здвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се прес 
ле песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном р 
ејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У 
ано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он ниј 
распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише неприј 
оду да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да 
оје дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, п 
тлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p 
а у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако п 
е је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала 
де, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође 
 Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће 
> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми п 
ворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и по 
ено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S}  
можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и неш 
овима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различ 
ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице 
ши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ  
 дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је 
 обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стад 
мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату на 
нда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам мно 
 њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће п 
е четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности зб 
>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо вез 
 Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Краји 
поро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посл 
воје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојишт 
ор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племен 
стоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу п 
оже.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S}  
ма јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путн 
з доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, наниза 
их задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањ 
е опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала 
 остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома а 
д цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибл 
а бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</ 
и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти  
ту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата споме 
ано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Ск 
: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голу 
ша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живе 
ниша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов во 
и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и десп 
убровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци,  
аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка на 
брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да буд 
ише којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S 
мљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми 
 да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислиш 
љда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га че 
 стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онд 
а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало 
у и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежб 
чано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране с 
гоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у м 
варају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!< 
оји је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, н 
у нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сј 
>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год по 
 непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони,  
сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута ср 
им треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такма 
па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет  
монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучност 
"60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на 
.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакл 
дни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одм 
е.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је 
егиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остаци 
г извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по 
, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је  
м црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност 
Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без ман 
сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани в 
32" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају з 
ња за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет с 
 истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост. 
 је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђе 
ед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} 
е под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да  
ве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p>  
истаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико п 
 позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, сп 
аква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; г 
чима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнка 
<p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се 
 буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S}  
ма своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар з 
а зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већањ 
н ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једно 
од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрош 
 тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој бр 
ници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> < 
о грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из г 
жара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извиси 
 ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала. 
ушу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид 
дише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспот 
 одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</ 
 и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младос 
ебо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженств 
ана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и ра 
 са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким 
право мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није  
у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чу 
ве прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета  
ље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а в 
ђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвод 
 тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним п 
д народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као 
ри да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш  
вршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела 
оју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој 
{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритер 
н свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жр 
 искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеж 
 он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојев 
евић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га ни 
з брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из 
мах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар,  
ану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у 
ју да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилиц 
обојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Влас 
во уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и по 
м се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копља 
, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами  
даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби своји 
отов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дуж 
во, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спрема 
бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска леп 
 изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се 
 коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S 
т журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Г 
из се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону  
етлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на 
</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <d 
и, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот  
кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са 
 упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше  
да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</ 
евског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет по 
иже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише прав 
вањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па с 
отвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму 
ридигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ан 
арина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако зна 
ово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпус 
на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево сави 
ране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} А 
 узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p>  
.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а  
ости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p 
е их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па  
.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене к 
ног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на ма 
ако то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— З 
оље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно  
рати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који  
м помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба но 
 у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву 
, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо  
 чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обд 
леко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу 
му!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S}  
у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и пос 
иђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове 
та наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ 
амо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђ 
 у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше  
против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше  
 могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао по 
 светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да 
витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>П 
дужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном  
рану наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно 
ћ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама  
је. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним 
аћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко паме 
а као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{ 
пне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стр 
мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно с 
 момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тад 
обе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с врати 
Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи 
ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао 
е ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и 
па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога  
S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваи 
о гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта ран 
ора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свеч 
ужбеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађ 
ејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе 
се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S}  
 штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градс 
ге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваш 
тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му пр 
 пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те  
опљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p> 
 скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспот 
лин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе 
енагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик  
 <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p> 
 заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком свој 
е док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њег 
е, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и пок 
 виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је дал 
в.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Р 
ој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак та 
едом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како 
учајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму о 
S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре де 
за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се  
 одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутк 
ном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављен 
етски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалиш 
а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Вр 
и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу. 
и се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за 
д грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може л 
Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос 
<p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при пог 
 с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пун 
емима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на к 
ала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вију 
 морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити вла 
и корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље примо 
</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачи 
ма Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме 
 властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика ка 
зишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она  
д на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поу 
ван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapte 
што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му 
и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три  
она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и за 
души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопље 
шао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевс 
е брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгу 
а тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема кој 
>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се 
атељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспо 
ји су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано 
о земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и ти 
дноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане  
 доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степе 
е и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n= 
, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариз 
изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање 
смо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му  
а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату,  
/p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спа 
степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али  
ј син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Ни 
 а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци 
ад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној стр 
96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту и 
 и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љуба 
ојој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у  
У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред прес 
ји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за  
 дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" />  
неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на П 
арено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе св 
%лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке азди 
атног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</ 
које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Ши 
црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожн 
 на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно пол 
тку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и 
погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, д 
{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином сво 
 <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} По 
и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из т 
 Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситно 
 у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p> 
ма рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна,  
та одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно св 
јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе 
идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, кој 
 су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора 
у чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. — 
и је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар 
о познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени с 
у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према дес 
после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо сво 
ко је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи упра 
можни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо  
ву. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризниц 
 кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А 
у руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице 
 кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њег 
најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлиц 
атка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе н 
њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова м 
јводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милу 
<head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде исп 
тељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, 
оји скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску к 
} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше  
 се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> 
ата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстит 
није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се расп 
жаве кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспото 
егињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачин 
подари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине 
градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша 
помену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске 
не кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу свом 
т на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и В 
идов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић 
Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, боји 
урском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засуж 
 узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета  
т се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, приста 
ри, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p>  
дских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{ 
у границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.< 
трани.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара  
 Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и њег 
а, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратни 
редњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запре 
а а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прил 
ко гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немир 
оја ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очиј 
држину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевн 
за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом при 
говог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник  
аких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на 
 Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће 
е главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше л 
верној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем  
а украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра п 
.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n=" 
 n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих пр 
ати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %и 
 рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац,  
к па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који ве 
ави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужиш 
двоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми 
и прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и по 
е расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а и 
{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам вр 
вена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од др 
ра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{ 
украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на  
мо тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.< 
и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух јо 
били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ ко 
уге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овог 
е даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене 
рика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до 
лена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с  
осеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је ко 
да оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врп 
рију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте 
S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува гру 
о исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петост 
ика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос п 
д пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом 
ше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је би 
јима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи. 
м светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није  
у реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S 
ала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да  
доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове с 
 се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких во 
ијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> < 
не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајн 
их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дох 
ли се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ пито 
к воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо иск 
оре и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лут 
мза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству 
дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи кој 
ма за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, о 
што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, 
о прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи се 
аног градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце 
у бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва ре 
ту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине  
у гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас. 
не.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава до 
p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угље 
у и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</ 
 зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете 
 у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог  
 путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S 
ишта рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, ч 
аје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаш 
довала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли н 
а.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S 
оту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутин 
добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитр 
лу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нер 
и деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог  
им даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност,  
} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред 
ликим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним  
разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито шир 
арком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави да 
а без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То  
тине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци  
их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше д 
та нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо  
 некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту в 
добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савл 
узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а 
у као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође  
крије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S}  
чне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за  
стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p>  
јводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистија 
гова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и 
за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода  
стијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, 
 пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао т 
 и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако прев 
даше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад 
ако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на границ 
о <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспо 
тана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ д 
а маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадо 
а Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове ма 
 би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повес 
 ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у 
ту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо п 
ава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и п 
е Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре. 
е са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава 
оњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ро 
посницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражар 
ОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној стран 
њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> < 
чиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац има 
у на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита: 
 у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слаб 
базност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о ње 
 ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротиц 
рске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему 
н и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство до 
 широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шум 
обна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p>  
рене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац сам 
 њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у  
ута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама 
г Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно д 
е за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини он 
...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорик 
била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда 
поља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега  
а њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгл 
рат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој! 
 руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред среб 
еп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S}  
десете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не к 
е судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску во 
аљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџиј 
прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и 
он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов 
 наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не 
рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њ 
ни лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна 
врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево  
 деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташ 
дговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добр 
 Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата до 
 се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко 
ске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих у 
човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу,  
бела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава 
а свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуг 
 На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљи 
мџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај < 
би дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса. 
<p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа р 
 се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што 
шка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град 
 <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %св 
их састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити нес 
ојинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем 
 као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> < 
 чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадил 
е се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S 
 пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза 
 како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага бе 
се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој сре 
амо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по  
је.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек 
, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала 
ог од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S 
 су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али  
 осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један друго 
на нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало  
шу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља 
 године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друшт 
.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опе 
д копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренут 
 и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом б 
Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас 
"37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{ 
b n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава 
тезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради јед 
Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока 
с на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угље 
аше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска с 
и а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата п 
има, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине  
ратно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајник 
у Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Све 
 <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом 
вале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само  
Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коњ 
о види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким пи 
 <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из  
а свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу сво 
 неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по  
ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима 
ићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} 
н грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром,  
е и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n= 
 зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути 
ољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божј 
 имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p> 
престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну  
 гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са  
, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрав 
 на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, 
ад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена  
ко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна  
смо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бис 
уша ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао  
рза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам 
амењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише 
спод хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у аз 
овићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу  
ње!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе. 
p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшн 
осовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Ра 
ета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле с 
нувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се  
ојводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких го 
братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником  
а завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Круше 
екадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Јо 
ом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без своје 
вари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S 
S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.< 
до лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срц 
и.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато ш 
а.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прела 
Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — ни 
еми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које  
оји се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Би 
товао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војво 
ко узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сад 
ри једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их 
 време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљеши 
Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога,  
је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то 
 заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролаз 
 <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом ра 
рим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и оста 
ли је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослоб 
ила му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћес 
ћности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лов 
="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да ј 
устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Дево 
ску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљен 
 лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S}  
састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише т 
стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то д 
а спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже жур 
ита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и 
/p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет 
анковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на 
раби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ва 
нагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало виш 
вај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Вој 
м плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремај 
 из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргн 
зрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнег 
жено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов обори 
ише десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника  
ору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким др 
но деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци дес 
деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допу 
ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а 
 коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви ко 
руги пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада б 
ти стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с п 
да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко 
 са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше  
, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256 
237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само 
ом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уме 
 што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску 
Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је  
војим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом 
бодније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећ 
е да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> 
малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њ 
 као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних ш 
ти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуц 
отова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху  
 а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одел 
, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одм 
т-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тр 
сетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви  
туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери  
 одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Ј 
егових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налаз 
ље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и боле 
} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соко 
це кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје к 
је је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по с 
јом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног 
на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она  
је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} 
у стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке до 
а самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се к 
ана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње сед 
 сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На  
висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> 
аним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млина 
начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се по 
и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је,  
ике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, 
 за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склон 
з Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка  
он духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз  
меју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S}  
 се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенуш 
ру помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречи 
е.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, 
зара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у 
 граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађ 
.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="2 
ано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради ра 
 не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне ра 
здан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је п 
о је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и  
омете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је б 
а.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с  
да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт 
тресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и  
ге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто зат 
д се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу с 
рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополи 
едини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а  
ним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У ње 
ма запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S 
у који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танк 
p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина 
 путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше 
 поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у кој 
жати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису 
 не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те провед 
здравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише  
ерижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупрост 
 ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотови 
у, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао 
 унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стигл 
о од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више то 
 свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{ 
ио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њ 
тена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци  
па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетс 
уђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада нала 
 Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>За 
лаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче 
 неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да про 
p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? глед 
дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше о 
у Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној с 
задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље  
 архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мр 
рмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он с 
те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу ти 
ране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на с 
само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо св 
 кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли је 
ђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p 
ам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопо 
и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" />  
 се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стран 
> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! реч 
еванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, 
в показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела 
ав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један  
жним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно 
уб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, љу 
} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да  
ивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмул 
одна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрни 
д свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син 
оно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири мо 
равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта 
тири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с де 
по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Ист 
крашен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је мла 
је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>—  
е:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе г 
скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних у 
и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала поги 
а, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио 
 дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је 
ви од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом,  
врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је  
зе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изос 
педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим  
 одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх о 
 низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се крун 
огу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећ 
груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме  
Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти др 
међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва 
 <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>С 
S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кр 
и се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост п 
е чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и д 
мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, 
и дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p 
они дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд 
ану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S}  
, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко  
а је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку  
>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одго 
авник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — вој 
луд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем  
ријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Сини 
бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, о 
љевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево  
љавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу  
исури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S 
је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога с 
и баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем 
 преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац 
ћи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градишт 
Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а к 
брим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Си 
зита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што  
признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом 
ано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвод 
женога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добр 
их противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Ол 
рад на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница 
 и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне сп 
 кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме  
е дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>З 
 ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од  
ужју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове во 
 <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше 
иваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез В 
ак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што дес 
бнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супр 
 не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за десп 
морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очек 
ојвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" />  
ез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук  
 нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата  
е борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са  
г у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указ 
 <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је к 
бари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлај 
а они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</ 
воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с кл 
ја па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за ти 
је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и н 
ише наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непознат 
тро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше у 
ришта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране  
ека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубок 
 јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злат 
авни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и  
влаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Мор 
.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и о 
ише где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соко 
p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од 
о захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми с 
ени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на 
>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А  
пасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији 
вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манасти 
И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше 
ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе  
овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим год 
 виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скор 
уба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пуст 
ледња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb  
ле последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи% 
е стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.< 
 видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и зна 
благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недр 
иша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвод 
е одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати,  
p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S 
 <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и  
дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скори 
не, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну пов 
 Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађ 
ладика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је де 
 што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од  
зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину З 
е државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб  
иња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе  
битавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим к 
Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> 
} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је би 
ана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица 
 тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, десп 
неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о 
 када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> 
их непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахи 
 да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје 
 дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратим 
 добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајиш 
68" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p>  
ице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни  
да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> 
е ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на  
p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оц 
у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, з 
олац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух  
је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи го 
че.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб..  
 Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу  
 на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада 
.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд  
, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо  
ишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са с 
њима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш 
ше право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <p 
е пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци 
о заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих  
ла је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак н 
ад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли 
е нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не  
дох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли  
радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Жив 
 њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трл 
ријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник д 
дослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспо 
ошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> 
наш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n=" 
ен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у своји 
 бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у  
а или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет уви 
говора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да  
десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг  
лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су  
ји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb  
 сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Бео 
</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и но 
вицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут 
пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђ 
за како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n=" 
за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и с 
крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десн 
их су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три с 
S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод кој 
 пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик гра 
 коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављ 
S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстал 
му изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђ 
су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у и 
јњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попр 
} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хте 
ијезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" 
ш даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме с 
има могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> < 
мом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој упо 
 некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорик 
иђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и в 
 неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p>  
з врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза 
 дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p>  
муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као зв 
гледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> 
/p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину год 
p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утв 
 њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али зна 
ела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасја 
а новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју 
 у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша с 
утник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз дол 
да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Вис 
себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у 
 нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за ко 
и душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред куло 
лазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коњ 
ј се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене порем 
о у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Ја 
ховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</ 
Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али  
еко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњ 
 голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, иду 
Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што  
рстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се 
забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име  
е по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, п 
ажена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} На 
је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— 
ана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позв 
ропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране  
</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао. 
 свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто ув 
кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склања 
е на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна поса 
пље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је мо 
а! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Не 
ик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку пре 
тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем  
тасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом беле 
 повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове 
е, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А јо 
бљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с и 
јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p> 
који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина трж 
њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и р 
е сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекива 
једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> < 
рмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? п 
се а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупски 
 у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики  
— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијор 
он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далек 
 имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још н 
те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крај 
акав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна сл 
/head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној  
ефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се  
оје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из 
ету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји о 
јно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх 
латна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему би 
тво пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга  
аза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич с 
а, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њ 
ј власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави о 
је се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p> 
врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше че 
 издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно г 
ишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота  
{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са с 
<p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот 
а девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље  
и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Теш 
нех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</ 
т превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено при 
ај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све. 
о и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да  
 ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога  
 се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n=" 
ње.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Ка 
 су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље  
 која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде 
градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и ку 
{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Оп 
анко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осе 
 сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похи 
идеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стад 
а завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвоз 
арина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Ве 
ват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљи 
и па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с в 
>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опрост 
ма кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори  
а га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с 
оји прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист  
 <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било 
ом упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, д 
али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окрећ 
о и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу ода 
грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже вис 
 позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била 
чи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у не 
бегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за 
ји сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше  
, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="ch 
д су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из  
спотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање за 
Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хв 
као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за с 
има.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p 
.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а  
купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозде 
у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у т 
> <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао ка 
е је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била о 
ви одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p> 
есну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њи 
руге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у 
ао засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њ 
спотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ћ 
а јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Пре 
 доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше  
ет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хте 
ада кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се 
. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери 
ани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и  
се Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће 
о сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А он 
ше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца с 
и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше 
ила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких 
кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру  
За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша  
на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог с 
воје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусул 
е погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера осм 
 признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац В 
, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може 
е и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, 
дступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук д 
емој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} О 
на књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p 
ан прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди  
а је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два  
 граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу о 
 мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној ота 
гова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све 
/p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде  
<p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе  
 у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванае 
p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог  
ан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исп 
Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи 
 је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шк 
нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја ње 
је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар  
 негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћ 
древни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница ср 
свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој ми 
ли оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ  
елином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб де 
своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после б 
поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше св 
н ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам м 
има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде,  
ти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах п 
 честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери  
но и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара 
је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је 
оге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима пр 
 Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазд 
а румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испре 
> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покр 
" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има ј 
 овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их зан 
све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину  
али мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме  
, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стева 
есар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" 
 ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар 
е да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним вој 
рже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини неви 
хвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озар 
крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаш 
ише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским 
ћи да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се  
 на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним к 
ику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав п 
" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се с 
ечи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Вели 
е.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја 
ао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с вла 
мањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је би 
чи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде  
 Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза  
ни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо зе 
соко подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је н 
ље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" / 
у разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем кој 
ше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би 
ет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</ 
туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена за 
то са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јак 
зе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187"  
желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледал 
</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она  
у снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не д 
из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кр 
ди, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унут 
 могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Заст 
 бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бо 
уљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде 
 одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, 
ио глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе 
} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стаја 
снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну 
 раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко пр 
обија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску р 
 на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, до 
лазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало уде 
 прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно р 
S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу  
а Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десни 
че са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко  
е више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у заче 
главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јуж 
е на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати к 
варени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву 
свећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издва 
 могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевген 
мње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око ње 
 n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала пл 
к у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђ 
змеђу тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз 
, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим руб 
 коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом ис 
а се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Коп 
аној каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо  
гледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљ 
стим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која  
ом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Власт 
чаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође  
{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву  
им се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим п 
p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још  
ке које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах са 
равичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада 
около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо,  
се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су о 
ен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав  
.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке 
па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци 
 искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цик 
котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше  
седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причај 
е и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти  
 земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да под 
размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше висок 
етено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати б 
аста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и п 
им пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљив 
адич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и сте 
укну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лаган 
ини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се и 
ци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у ова 
ејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балк 
с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — ка 
 опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игум 
е усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које каз 
га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет  
воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се  
та па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен нек 
аше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S 
итоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p 
и њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када м 
p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челни 
спотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом 
ти у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за  
молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, бе 
 пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Круш 
S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан 
аху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас м 
, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и с 
то је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма к 
суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати 
пског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу м 
ачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџ 
дбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер  
{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече  
де се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим ка 
е, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачар 
то дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов да 
ео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p>  
есом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој  
 је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени  
звеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које з 
 младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја зна 
ти трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља с 
во и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и кра 
ејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text>  
орасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска си 
 узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек к 
је груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p 
 Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи др 
<p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> < 
о, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и м 
оји су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла с 
тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дун 
 кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по 
ветлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња пл 
чке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за  
ава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слуш 
ио момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа. 
 су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{ 
 кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти  
н у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> 
Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за то 
м <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био  
тресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз уста 
0" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S 
роцепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и о 
ти.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је з 
ни раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика 
е кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све  
е.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p 
а водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе 
/p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваље 
p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да с 
{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина ч 
 стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводско 
а одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским 
Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хле 
који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави 
 бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше п 
ет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од на 
ишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладно 
 <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и поглед 
код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и 
војим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто насло 
 стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила 
е у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и  
ана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S}  
настирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стакл 
 и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обил 
{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисич 
године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме п 
г и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајно 
 право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз мора 
у је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада  
би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладн 
ј не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик 
удбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле,  
ме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу м 
Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и ш 
равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина став 
 пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, 
нству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угл 
на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Бе 
ј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до у 
ко лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се 
ст хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео 
и игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p>  
ући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?< 
а%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада  
ма једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско 
м јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође по 
!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих 
риближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се крен 
ршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња к 
је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то зна 
 До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобо 
ности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспо 
аше глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратн 
.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у н 
еном Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко  
ава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез  
>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, 
а ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ р 
Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићев 
коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка 
снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше  
у оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и 
ма.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снив 
ађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом су 
 дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше че 
 загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртни 
 Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не м 
то хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ  
веном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој  
гови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског 
тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатељ 
У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док  
на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, 
и опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, ниј 
и је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји љу 
ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад мож 
рна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} 
 источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити  
ама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуч 
ини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив  
, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S}  
 богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, 
p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! о 
и испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује 
ој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек вид 
 су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различ 
љу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако 
ви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и 
м оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све  
 идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Ни 
штина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник 
захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Д 
 већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз  
ака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и д 
весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на 
 јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те  
ој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> 
ском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је! 
лако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад 
ама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Дв 
/p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета 
и ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И т 
међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} О 
је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Г 
— с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду л 
.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги р 
Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главо 
и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану 
е се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у  
ми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звер 
дно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да  
 мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обила 
ња.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље  
ни се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наш 
мично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе ба 
p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада п 
оме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде  
 коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесел 
ахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе 
 мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крвав 
и залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну  
и ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори 
ерни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваљ 
 или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда 
 А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Н 
о Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли до 
 један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун  
 даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради ниј 
 идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер 
це које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како с 
аве али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на 
нда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђују 
Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот ве 
 мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господ 
моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>—  
у, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у 
не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате р 
S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мен 
овну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p 
 тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; 
ко се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p>  
 горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S 
мо пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p 
 се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше  
ми уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме с 
оса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колут 
р стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они прод 
м двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са 
асана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве 
раде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстај 
глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S 
 бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="2 
ше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала  
слима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети њего 
сле тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А  
а зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место 
плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте б 
"35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, 
ванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабр 
лахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са сви 
дослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа  
 у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне о 
Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене ж 
ку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за  
е разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се 
а девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очи 
ој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>О 
 те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се 
и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских б 
 таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и поче 
ви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} 
добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то 
 и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> < 
дну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter"  
 и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим град 
у излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи вој 
спот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њи 
ти шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави 
јска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотов 
ало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јунач 
 <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И  
ињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Свето 
дућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан врати 
ђе недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{ 
ку.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и 
ad>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека гл 
} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту з 
ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не 
 у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази л 
ору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорик 
 То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо 
е тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поуздано 
 је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила с 
 крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према  
 би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало д 
ад многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима  
ом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учин 
S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зим 
ми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на с 
е некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужб 
чекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла 
вљење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p 
ом успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Му 
 идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или 
ој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи  
спотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у по 
естало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клису 
рваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу  
 поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа  
у приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липов 
врљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и 
ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога  
ну из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на  
ченим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут пад 
ру развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украс 
еде.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији 
дана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> < 
отова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на 
А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, 
 а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се п 
е главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</ 
пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смен 
наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар ц 
д одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазе 
акојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} 
вни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак 
 молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеос 
почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по око 
ка чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих кру 
с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој до 
 кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу 
Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценији 
Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте 
и се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала  
о да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи 
реми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се 
бом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа  
лнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди и 
а груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи 
— злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја н 
опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну за 
зу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше т 
е кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима тр 
 другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и м 
па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим  
</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади. 
м изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осе 
а виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у  
има без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико 
ичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему  
 не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом  
бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест 
 имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и 
јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде 
S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није 
а у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јак 
 срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају  
аше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у хр 
осом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са деб 
акође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што с 
, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач 
> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побо 
ан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Мар 
едан војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвој 
е гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша  
 стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на  
траха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n= 
ти, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} 
роз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да  
ђе језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, на 
једанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашу 
; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који 
олико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов 
која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостоприм 
мајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољ 
у је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихо 
д не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је 
енути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара 
 је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро распра 
" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво с 
тио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И каза 
сположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми 
 ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како  
поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се л 
дич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Ради 
м са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А стано 
рви пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу. 
 једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага по 
уче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му ниј 
.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мал 
аровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до 
Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" />  
луге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог  
о грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месе 
 Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно  
е на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:< 
 <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет 
а хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад н 
еноме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљ 
> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види к 
/p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журит 
 заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног благ 
 свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи р 
 се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустиг 
це.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин ни 
рељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, 
се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана десп 
оћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb 
ити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога с 
и белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспо 
У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо 
ругој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом. 
мо обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама,  
јевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{ 
 био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бованск 
жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу 
, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња  
а од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинс 
о се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру ос 
овишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Вр 
 којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким р 
и левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која  
пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, 
да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци 
b n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још  
лу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ов 
<p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бит 
ахтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после 
/p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</ 
и глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад 
 <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и  
 рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Пог 
оцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове 
ава! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, 
есе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши  
нке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљиват 
ва помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин М 
ек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И та 
сковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о св 
 се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и он 
те умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, н 
е, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> < 
 сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Беог 
ићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њим 
бав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи ди 
мзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па  
 својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не з 
па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Му 
зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> < 
о још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше ла 
твом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњ 
 често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић,  
е, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту исти 
је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непр 
ају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— 
 у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојеви 
о на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста х 
ако му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Д 
хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Оти 
еселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се с 
и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> З 
 одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али как 
е преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну  
и доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачун 
и, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се  
да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— 
дућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега н 
ри за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као  
а соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па  
абом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начини 
n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата  
анко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и п 
ожда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с о 
вали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке ве 
шао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <p 
а мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније  
духну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости  
у турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} Т 
скићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који 
е и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленил 
ћи на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком 
пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у 
су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а 
и такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваљ 
г седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други  
е се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="15 
ем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против н 
а доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} 
овића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Ла 
воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њих 
оцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако н 
влачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до пас 
, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о 
 опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> 
p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пом 
ан корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <p 
лину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђ 
нуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошк 
есама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Си 
 и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изг 
склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрск 
рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чу 
а, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим 
Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно 
ше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се д 
дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Н 
А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком св 
а у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну к 
шки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али 
 ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш 
} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане ж 
и, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога. 
ожда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по п 
оћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева 
.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледал 
дна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све с 
 нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и 
 разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пре 
{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оли 
сан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих 
а је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она н 
азлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљенос 
 она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина 
у сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не р 
 Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Си 
и ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиш 
би круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чи 
 <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића пл 
 успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба го 
него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам  
 вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души  
у али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерч 
утем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога до 
азаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погин 
сле оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак 
љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није пи 
 мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S}  
p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема грани 
а му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом. 
 се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак ме 
о сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске 
ва.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, има 
огаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је 
 у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Виј 
вуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хл 
услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен  
али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, дост 
чекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љуба 
хвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа  
у из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћ 
анку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишт 
ишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придоби 
шевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204"  
ових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на бл 
свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук ко 
е ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и ту 
главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и  
лушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци вит 
ез воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер 
а ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да  
 „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" / 
мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} 
овишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који остави 
илац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од 
: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у 
у.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, к 
рам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде  
угога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да оста 
е знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.< 
и Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за кој 
ови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздо 
сно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми 
низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху ка 
ажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу  
о бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p>  
ра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут 
ајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божј 
ло после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним  
ца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n=" 
погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у  
ека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25 
 — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при т 
пани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског  
Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема ср 
 да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, пада 
а те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћ 
Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> 
ном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продад 
.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе н 
от се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште  
справио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Пот 
} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, пр 
ање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се в 
ав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крс 
човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разго 
вачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду 
.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, 
чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се десп 
} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим краје 
а причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и д 
та свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Ра 
p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари 
дина које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко  
ра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућ 
размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим га 
уку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на ње 
 у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p>  
е често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чек 
а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу н 
а проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>Т 
у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видет 
дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на 
ене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља с 
лазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили бо 
.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника,  
 стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, ка 
p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p 
 деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек  
 један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турч 
 ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе 
и искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да  
дише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну А 
p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често 
} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{ 
писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{ 
ичитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшн 
и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јач 
име и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота увер 
гне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десн 
Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не тре 
а му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество паст 
чно насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је  
је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низат 
услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врл 
ет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима нич 
ста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола  
7" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирск 
неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити  
 души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати 
ти по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброј 
имски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се  
 њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо  
лачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који 
</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p> 
сно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике  
д.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе 
p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогм 
ну својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада бил 
 знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како 
ш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погле 
у, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна н 
е земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је  
о хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене 
рекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храм 
помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас д 
е, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом в 
а.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде 
рини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној  
детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жен 
, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> 
ела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска < 
е ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи пор 
је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и жур 
е стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сес 
 своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому 
 на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му:  
еди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb  
аказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, 
есени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p> 
ова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном  
тављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место 
шавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређ 
који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па сед 
чима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па  
 он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који  
рши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата  
есне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу ки 
 оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туг 
живао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике  
сам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год расту 
а и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упо 
{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара шт 
пан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобоје 
а колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војво 
забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, нич 
анастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац 
ад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши к 
S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора ко 
и се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које,  
асе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази с 
еља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која ј 
ејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разгово 
све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То  
S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клис 
наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео. 
у ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду о 
 Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а  
и не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу н 
 бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје п 
мени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата  
а лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај  
к добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови 
 и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с  
месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у  
 али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косо 
ред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лет 
вије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије п 
ариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домо 
на оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила 
 рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у душ 
кола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, 
а која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право 
 коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мос 
 град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачев 
адо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се  
еном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се с 
и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду ј 
 руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ари 
има.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем ч 
оје је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакр 
ојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покр 
адова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде з 
упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњо 
а века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образ 
у.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку 
на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог 
з.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После од 
 Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је 
у у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад  
{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше  
адоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Си 
телином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли 
амуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта,  
<p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88 
да чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића к 
д спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није  
Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са  
илазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајућ 
авијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошњ 
те Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно 
е ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речим 
а је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџб 
је новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замаглива 
ка се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе. 
мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брег 
и готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</ 
 Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похи 
га пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на је 
ца наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са з 
радског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, стан 
ојашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина  
рихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше 
то мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит чов 
казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласк 
 човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, п 
глед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и 
 истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека же 
чне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта 
и тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из 
анет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше  
ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровим 
данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом оч 
ази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? с 
је ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари А 
 ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За т 
необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим си 
</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће д 
итве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на 
и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мо 
 се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p 
зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непозн 
гледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добро 
еза сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци погл 
 очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако  
таји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде мли 
а знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај весе 
амо добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти 
та па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њи 
ку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да по 
 пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и тра 
јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи о 
гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде  
 стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога  
<p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле г 
 узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио  
се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе  
 она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе 
 али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична 
 руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад поми 
ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох т 
ања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђе 
четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и п 
ране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко  
е пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али 
обојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу,  
Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p 
Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и ха 
пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type 
у суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати! 
 великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове. 
гони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно д 
ребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрн 
аси њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Скл 
, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не 
јући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{ 
 кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви ок 
 и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине прис 
пусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, м 
 пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране о 
 градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Г 
деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Ла 
гоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод велик 
ђе дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима ско 
 видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</ 
ало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S}  
 макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му в 
шљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки десп 
а века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави 
о трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне н 
о.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер  
жарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па  
брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супрот 
/> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазв 
врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остат 
ју, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де с 
гова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак преми 
х, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И 
провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда уст 
гов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Прип 
више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да ви 
, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом св 
и на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика 
 подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху 
м плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса —  
 отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источ 
е у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет д 
стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници 
када више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му не 
е властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог 
енутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег ок 
пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} 
егове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.< 
S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубро 
ту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крч 
показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да 
ош на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспот 
ни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен ма 
и човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга,  
која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} П 
љада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гости 
ажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђ 
</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу живо 
!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Бож 
иповац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рање 
оспођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — го 
овек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да на 
ни су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а о 
 се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи в 
без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држ 
г саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских прев 
је дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов н 
 знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у хра 
а се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на д 
х крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p>  
оше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљано 
стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу  
ршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то по 
азданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, 
 сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лиц 
а звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет 
ојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се  
ако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, го 
од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлаз 
ед кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Рад 
на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била дев 
ила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити  
и задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и до 
о шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да пр 
а је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио 
ар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем де 
ура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих 
и јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује 
им витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина дес 
> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му се 
ником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу по 
едом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част н 
везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара. 
 и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше л 
њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела 
 велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље 
копољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те ј 
а је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливе 
и; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у  
ћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То на 
ошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу поса 
јих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и ст 
сова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позаб 
 можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелост 
 Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близ 
 четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од њ 
во дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој 
е главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витиц 
са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и  
 рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У 
ред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро 
биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бис 
а отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Те 
.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке б 
вину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само те 
p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако  
 мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе 
и?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрсти 
вом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p 
ти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори 
м али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ј 
} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па 
 <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се ј 
еђу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— 
ња завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> 
у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог д 
реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљ 
ше предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ в 
рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, та 
кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако н 
ла његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који  
!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могл 
ди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к с 
рини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb 
иђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како  
ако још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој с 
нко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лет 
руге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, 
акав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак м 
обу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војво 
 по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столи 
и.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, ми 
 ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зач 
длучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не 
егова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад с 
м намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорит 
, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још  
аше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изг 
 жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја се 
и му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врм 
гатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнава 
ну новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку 
ке.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и д 
А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез 
ку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно з 
ице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле проврел 
адич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад 
.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у с 
ша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је та 
ити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад он 
т прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и  
p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је по 
иву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава  
p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се 
 се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S}  
оња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом п 
ао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топ 
а ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S 
ом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и  
адоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада беја 
 Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па д 
лађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да 
а витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађу 
а наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p>  
 они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећај 
уђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> 
е са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су из 
ла га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и за 
 Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин  
/> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, виде 
</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као л 
за Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ  
рави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече  
</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за 
— не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена  
јна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче 
ху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говора 
орике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуг 
едног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић  
би у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима ос 
а, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смр 
p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика 
е се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна 
p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник 
што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај!  
ћ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се,  
и, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет,  
реломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, је 
јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад зас 
 Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њег 
 замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступа 
а липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули  
есе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу 
итава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли м 
се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше о 
ћи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и з 
>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али  
а га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена само 
ле да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без 
мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учи 
Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала 
а Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у  
плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се о 
 и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и посл 
гађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ п 
бојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младо 
тити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој с 
у започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за ова 
и наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају 
 — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена  
рвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за ње 
убави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није 
и ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми с 
стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобоје 
 жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и  
 тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећај 
/p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнез 
а, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно см 
е све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико  
ја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од ду 
ела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некада 
а је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све 
ести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да пр 
овања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с 
душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, ст 
b n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одај 
н: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и ред 
ен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>А 
 њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком об 
е Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За 
исину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p>  
о у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина  
{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он ч 
— Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чуднов 
инила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје,  
улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови зв 
творено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не 
нева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобој 
госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић по 
о чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сак 
а свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаш 
ерењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ари 
вар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из з 
у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше мо 
} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и  
ниши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он  
head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Мари 
 на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена,  
 чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</ 
т и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарник 
ног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу  
не јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p>  
 одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невинос 
вистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у дво 
је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type="chapter 
/head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се уп 
тави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S}  
к богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаш 
и у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га  
ење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он  
114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не  
овора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године ч 
> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дом 
} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије похо 
нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обм 
а, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>—  
сад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поре 
 се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта  
ек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу  
могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука 
 хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врм 
иниша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испри 
о снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше  
 покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву н 
ета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни пр 
остољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне  
пала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попуст 
ном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n=" 
енуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оце 
ам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно ш 
ђаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> 
бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од прв 
 града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре 
 Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p> 
 да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с 
ки сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ра 
саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потра 
е разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви а 
а и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одг 
астим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једно 
 посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се 
 процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче. 
иљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и рас 
е млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз 
е преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разре 
а се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни  
то је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље 
а десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа за 
зо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и дес 
 и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене пр 
јишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске во 
 и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане од 
 нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близин 
дбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p> 
а страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад ви 
а навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, л 
ао да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лиц 
та је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности њег 
бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па 
ја.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно 
 <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>П 
 браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А 
упље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављива 
 за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и п 
на служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Сини 
дови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже 
ке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</ 
у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изн 
су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} С 
 то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очиј 
 не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико б 
ламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грох 
 — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зор 
: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n= 
ала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па ј 
 и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта  
адича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а  
д склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне м 
ојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно наср 
о деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже  
 бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Б 
>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу кој 
ече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви и 
p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам м 
д се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи х 
сто одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораш 
 клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати  
упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког з 
ји га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} 
ти његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не мног 
у још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сет 
савладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко ос 
 Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати 
дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако 
м нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој м 
се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом с 
ам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балча 
 обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то  
Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У посл 
онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао и 
ници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко 
ву и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже  
га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али те 
 лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине ко 
р’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је  
 турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њем 
тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мрта 
на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За та 
а тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то в 
вне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој 
а је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам н 
кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> п 
 да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непр 
одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говора 
се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Бо 
S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да сво 
ћника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p>  
м деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље по 
тком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску  
повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисм 
ољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека 
 да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају изв 
кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је 
иниша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаш 
платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари 
, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспо 
 паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у к 
ски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Ју 
вора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ 
је речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао с 
ђоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену  
 при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буд 
зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p> 
p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме  
е да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредил 
p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Ј 
рзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме 
о скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Т 
 Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво 
м на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене у 
ом осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклон 
Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова кара 
ћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
кмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момч 
чи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S 
ок ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа свет 
а и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке ку 
ајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се ч 
ђа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми д 
у велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти,  
х језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробуд 
 госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па  
азумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кр 
p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на 
ог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливер 
реме, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило 
н духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показ 
 утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али  
ду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго са 
ма, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Ј 
, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, д 
{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! у 
ора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{ 
ишта не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни отк 
вди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" / 
 а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати с 
о у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кне 
е ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам  
и неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од стра 
против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али 
 /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?< 
>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! оча 
то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много му 
"201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} 
 собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што  
<p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на с 
ниша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може уср 
 руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, ист 
се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје 
лаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не  
жи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} П 
та?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и 
г, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливен 
још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељ 
моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измоли 
 од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга 
 предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех,  
кад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доб 
н ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз м 
шла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја  
 душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслуж 
 речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је бил 
ти:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ћ 
губи.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> 
ће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је ко 
а заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још к 
 док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико 
и васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мис 
 чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у др 
и!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима 
и нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми у 
, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопри 
ером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми 
орика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувај 
ги пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи 
мрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S}  
.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од  
 /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчије 
те коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не  
попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} 
 једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раск 
ио челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила о 
је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О,  
из Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше 
љене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</ 
над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних в 
еђу бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњ 
 пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће 
ирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак 
својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љуб 
гало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не с 
врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржава 
е скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране  
м ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је пост 
, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p 
 господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољн 
ана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у  
е била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена н 
ну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да 
 који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта ве 
ну, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећ 
! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви 
а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, г 
фимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> 
дох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох  
да Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p>  
ком тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада! 
спот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли 
е његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, ње 
екиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту  
букао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услуже 
ога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним ми 
ега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За т 
има више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењ 
 колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи мал 
дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе 
 већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је в 
љда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно ца 
у, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S 
> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну  
нутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, 
том стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављах 
рата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог  
 с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колик 
Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Бож 
 то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо при 
 за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук  
уги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринае 
ридржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и п 
ци добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих в 
о стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, н 
зу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити,  
а девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би 
</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматра 
ћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учини 
таше на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с р 
дим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвод 
а царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупил 
остојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се им 
је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех ви 
ду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом бил 
гатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну  
е живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине вите 
оћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати кућ 
 и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет дво 
 онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велемож 
кле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он 
ад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријате 
инути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти 
 Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ о 
— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са на 
ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну 
мтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то ј 
звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним рад 
реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика 
у поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n 
сијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} 
ма које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих 
а Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам  
озбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.< 
 па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се н 
{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то 
ш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз. 
ека горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах ниг 
ади сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас 
лин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то суд 
S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја  
нда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{ 
{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба  
т и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхт 
 други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском  
ко узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, 
них што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у ста 
до!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја ов 
 другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим 
рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особ 
бо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без бл 
да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда са 
 ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћ 
ву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не с 
аботам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе ку 
и постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, 
о и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S}  
/p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој 
и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох  
— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p>  
оја никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто  
и.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива н 
ледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</ 
а.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере  
а живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже св 
илан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, 
 У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>—  
 није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново 
ину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Ма 
е ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се  
град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чу 
асне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и иг 
 једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђ 
у онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи  
падао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p>  
/p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Вито 
се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају њег 
ило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад доб 
бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власим 
у.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети  
брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на се 
и веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} 
S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> 
аништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо  
амац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и  
 у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаниц 
тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде пл 
тети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окиће 
небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и  
 срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што? 
т који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћај 
који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у 
 у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољни 
им да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и 
ет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи п 
и.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе  
е, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се  
ићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаће 
е доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намешт 
ту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружин 
ла мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S}  
уде са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопа 
Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов  
и се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једно 
ама бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут 
 који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како  
јаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху једа 
е живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Си 
{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и  
ци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно 
p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Ст 
у којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> < 
ада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у т 
 обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ 
те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште пр 
аветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме дес 
 /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с  
а Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо простра 
 далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Прол 
витлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p> 
 њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што М 
гињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога 
 склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у 
 клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разн 
оћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло  
видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу м 
е само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и  
опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не 
и.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине ко 
рану. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво вр 
бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној 
је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а 
</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану < 
оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи ко 
ст, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења и 
ића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар У 
ишивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка д 
у, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати 
кујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад  
 га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па л 
е овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам ка 
пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али 
т ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Њего 
еспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти рук 
 знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су  
ман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољ 
ана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса 
н.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с д 
мати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, 
 против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега 
229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу бр 
новернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не 
ла, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопо 
аници из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси 
 деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p>  
у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на М 
 му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То М 
е наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испра 
хмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањ 
ту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>П 
> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојев 
ти, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби т 
је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану п 
 Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одгов 
 међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде 
увом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се  
ом и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у бол 
ије од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна ха 
 носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто 
а Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га,  
утрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето 
о превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом пора 
јазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сув 
нити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса 
а остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и  
иника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Преш 
ег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које с 
је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиск 
т, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у  
ив оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блажено 
на је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек  
оста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној при 
рао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море кр 
рство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S 
 а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад иде 
 засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко  
рељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али  
 дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} А 
је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше боле 
алости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што н 
евање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћута 
 ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако п 
 <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p> 
он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој,  
вати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до С 
S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су ов 
у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, бу 
.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: 
л’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, 
ила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је 
ло изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зл 
 опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу други 
ео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, завол 
а њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко з 
бе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог ј 
.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми:  
рат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори про 
нас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојев 
pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жал 
ћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити О 
 у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу 
ране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи 
Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој да 
од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— А 
а ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат,  
е што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, 
..{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза,  
, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се о 
ле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти  
 на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуб 
спотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спас 
рзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} 
риво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор  
што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Ма 
им господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он п 
м то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите 
ро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни г 
епо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном 
 рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од десп 
карије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен чове 
еобичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути  
столу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да 
ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дом 
оје ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} 
S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— 
 ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја т 
мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но  
, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и  
 да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник  
ристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што с 
го. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збун 
 што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, заве 
Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стра 
.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су 
иво звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дош 
е.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко 
за већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у  
да.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало по 
 пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећ 
вода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње  
га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра  
дико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име? 
ветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} 
у силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављ 
небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, ре 
 Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> 
ога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја 
ериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога 
ног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим 
а баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху д 
е да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрх 
 искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао 
с дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој р 
о рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занел 
да:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре  
у, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме 
 сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} О 
у тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>—  
ниша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу 
ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот,  
ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десни 
 Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс б 
мим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S}  
ки нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем  
вога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече У 
S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну  
чица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој изба 
гаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.< 
 с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју  
 на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с У 
еда да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, 
леватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич  
ом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог  
 би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио. 
чи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма м 
уњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" />  
на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, д 
} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" />  
<p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n=" 
а га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расков 
веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из  
огађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти у 
звојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победни 
е Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али ч 
 прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече? 
а је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> 
е са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрет 
олазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинит 
 и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је 
и на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</ 
а и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часов 
е они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно 
а има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А 
 Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује з 
 n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, у 
убави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је те 
а дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих пор 
тије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешт 
ах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и теб 
још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков с 
 и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на  
од помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око 
казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо стал 
ежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар уче 
страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што 
И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{ 
љао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим госп 
 сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим ве 
осподског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест 
натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим нич 
сам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— 
во и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Об 
бром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услу 
 у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Виј 
а види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p>  
продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње 
де мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над ба 
це те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити 
јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и с 
о ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игд 
кар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом с 
>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје  
не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици  
p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и  
 <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за 
пасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безб 
 туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опе 
рде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарењ 
ојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми мо 
ојим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још  
мејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>—  
 још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње 
Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{ 
 клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала са 
је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Ко 
 благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p 
погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издахну.</p> </div> <pb n="19 
тао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кир 
p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n=" 
ојом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад од 
ој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила  
ио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S 
њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преоби 
 прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натра 
 у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим го 
_C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је д 
јском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових шт 
/p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови 
а и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у сто 
она; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Бо 
 понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред 
рати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог  
пасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је  
овић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Кр 
покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој о 
 бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Виј 
на па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши с 
робу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрању 
ту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несре 
S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко г 
S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толи 
, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим с 
 те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену њег 
сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам б 
анском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста  
е братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој м 
илутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој к 
их људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим  
верих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживе 
Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на зем 
ране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им в 
{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p> 
ило зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћел 
 не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="1 
ад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места н 
и наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с кр 
а њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Син 
а кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче леп 
но пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> < 
ницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући  
и једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и 
раћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом  
а Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гн 
тадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јас 
га ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његови 
 би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и ј 
хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Ње 
 n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспот 
е вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотств 
бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да де 
/p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобн 
вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Т 
 овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} М 
днички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у 
 братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S 
и, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p>  
ње турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.< 
 кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лаз 
хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сил 
е Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати о 
ранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желе 
садашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>—  
кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} 
 тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није  
ан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада  
еснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво  
атог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њ 
осподу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу,  
<p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно 
н одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помоз 
 држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служ 
га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да 
Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152 
аше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града  
ациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одист 
..</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и напис 
шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било  
а и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га воло 
 данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне по 
о се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски  
се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и  
бом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорча 
срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво  
Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох 
S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — крш 
зиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па с 
нежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, 
ебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, 
е око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа 
пот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> < 
Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла 
наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу узд 
господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би м 
ризнао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан 
пши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче расп 
38" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час  
и суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да пома 
оје Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова ис 
то, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са сви 
Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то  
 — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах  
зе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа  
та, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са пр 
гов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној же 
ш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>—  
о па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се м 
ка не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању к 
 изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина пон 
ти.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било 
анашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот 
Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се к 
цу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и с 
у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки пок 
етке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана в 
траје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <p 
ошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како о 
 широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и 
а земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не  
ј...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде гра 
ац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајн 
/p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се 
му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанк 
 Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави,  
ао да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара т 
ли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује. 
део је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од 
и да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи бо 
 ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих п 
та Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан 
ље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а вета 
</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и 
 се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста оп 
о морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Мар 
 Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на з 
а баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — 
у Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изно 
ло људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада 
и живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} М 
да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S}  
.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си с 
 сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му < 
не многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пре 
био али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној д 
 дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много 
р са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се 
> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити 
а света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се н 
оди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се 
рећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Не 
шњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина  
 и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не 
ој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек  
отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, 
овца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ари 
а Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово 
а.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за  
да се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор. 
вачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S 
ру разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном р 
гиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у н 
тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, 
је су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необи 
<p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и и 
за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом  
дужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже,  
рцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А  
 војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим в 
ук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он 
 света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиски 
едове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим ку 
Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наиз 
рополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме 
стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— 
ве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Нико 
и га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али н 
у Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао 
бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јан 
ој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на  
о се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била пот 
вору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То < 
минуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку У 
 нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски б 
н.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта б 
војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати  
 и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспот 
 своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше  
 бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић  
стане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми 
Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сун 
 био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је 
 спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Бо 
ајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми б 
агослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{ 
е а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу уч 
p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што 
а твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једн 
и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} По 
аше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила  
 са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдско 
да узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Ја 
сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Син 
зор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а бра 
пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованско 
за поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсет 
говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задово 
а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се власт 
лове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда  
p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p 
<p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, жив 
{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале б 
е седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој зе 
/p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, о 
ма не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{ 
о без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну сл 
ло кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тад 
војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи  
а, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о бога 
дићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не  
а ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим  
а уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом в 
о да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина с 
дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар нар 
ушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуд 
валца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сл 
з великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по св 
ти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Мари 
 у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем п 
јар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Ја 
е стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве 
4" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са  
а колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше 
дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред 
 Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли  
гла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо ра 
о у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим зла 
г Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који  
ајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од 
ли мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли ре 
аху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> дв 
ше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко ч 
рва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаон 
се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукоб 
а није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе ш 
 друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богат 
о не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и  
н нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу к 
е. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвљ 
 — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да  
нажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб наки 
иживши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му с 
дао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Син 
</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} 
. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела  
мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати  
много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан г 
 му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би р 
 војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше неве 
ше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p>  
опрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од  
ом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно п 
 мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ 
/p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} 
бави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена 
ије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде св 
е а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не мог 
дачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од ста 
</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S}  
на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и сумор 
.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства. 
ст је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али  
 ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Мо 
оба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељ 
ажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А 
 Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника гра 
оч доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од у 
 се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радо 
 који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовисти 
 богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често о 
 сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их пози 
е седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао  
<p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао 
бини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан о 
але Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мус 
 се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога гос 
великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка ста 
тупи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му рук 
з па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишуј 
} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а А 
у ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, 
ка и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губ 
ипадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стиг 
рану у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се наг 
ваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и  
а њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S 
/p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе пес 
говарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак  
у и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па 
уца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран ста 
у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у 
рела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како ј 
омоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа  
 је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде  
орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, уче 
Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ва 
ретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у 
 изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p>  
изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх л 
<pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека сил 
отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господа 
ном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрут 
 с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште к 
ством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110 
иже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба ма 
 Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким 
тва, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристани 
по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и  
 Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, по 
ца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше мон 
о многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуг 
злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Зл 
х корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах заје 
тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне висок 
ојима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посм 
 поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је пр 
 што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим  
амо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше 
рши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњ 
ичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија 
оме, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" />  
 Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа њ 
> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} 
, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако по 
тала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе,  
ежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама 
није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново  
је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се ј 
е Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете д 
чаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и тра 
сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи п 
јче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p 
 многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете  
им и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако у 
ца.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранко 
о брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично 
 мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене зал 
ма мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много ј 
сно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ 
е овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће и 
оче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плав 
 неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отв 
овоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу  
ђа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не  
ам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говор 
у: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима  
је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти х 
елу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Јед 
 Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима,  
виш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један 
прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао ј 
ињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> 
ну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што 
p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овд 
руго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави  
онику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и 
властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, 
ио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода ко 
је јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше 
ког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору  
арина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног в 
знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је 
p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће д 
 велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испиј 
ја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш 
а ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш 
</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез 
и турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље  
де и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар У 
з нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S 
да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра 
едан важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али 
г пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода н 
с.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пен 
и око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у  
 На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као 
е, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог с 
не одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и о 
 Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар поп 
бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и  
ала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она  
нађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <p 
евине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш 
ли јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, 
свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти  
ном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — ни 
ке цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш 
>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и  
ли ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је  
ијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, ов 
га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — т 
опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо  
рима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улаз 
н рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети 
мење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> < 
у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S 
 у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појез 
о тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице. 
 Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући  
убави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим 
лата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узб 
 погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијори 
ај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>—  
вера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Р 
ше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли н 
ј посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку 
учује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог  
 ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу х 
би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом. 
о је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђ 
 њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега. 
м пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А јо 
о је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И  
Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила. 
је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорч 
тио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и  
с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна. 
е њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт до 
д је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо ру 
енац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео б 
вио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољск 
е, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и ј 
ишта.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> < 
ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се 
рити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако беја 
бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова с 
бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњ 
спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држа 
да им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже 
дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица  
<p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде  
мршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у 
ихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, т 
} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледа 
ј!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и г 
во! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш р 
Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљ 
а и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној 
 кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђ 
онос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с в 
у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на 
 јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они кој 
да било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздиш 
тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој  
ику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, 
кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачељ 
 њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло 
лој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше  
прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога? 
околебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо на 
 и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар  
нез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки  
ила ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот 
оси, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше  
На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечин 
тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне 
жена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и дру 
 испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и  
 <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је т 
о!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијо 
у се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмара 
.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} 
че говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од су 
а њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у це 
 вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд  
хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку вла 
> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="18 
дним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јова 
и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше 
 се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је 
а људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало 
је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност 
 половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди д 
>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад оп 
ца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимиц 
 не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јун 
а, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести  
 промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору. 
анитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена  
мџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Беог 
сец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Виј 
 није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то ме 
Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нит 
ом!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="2 
н поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај св 
гова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунаци 
е видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њ 
 можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни  
и што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Ло 
ла таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости  
оде које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада 
{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку п 
ш много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиш 
у не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> 
 крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је!  
да чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође в 
нуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако 
ни не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један ча 
екну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p 
бити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као побе 
би та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло поста 
 за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљно 
оре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим пер 
ваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте дево 
, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговц 
 куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, 
 и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела 
ира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није с 
а ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Си 
а.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али 
тски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече десп 
ише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби  
{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</ 
 човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш 
</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p 
но одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рање 
 —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не с 
а сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерад 
о, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а  
а који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Т 
— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море по 
и се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге 
јко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прику 
 показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта 
а земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="2 
едати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни ње 
но речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатељ 
вршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} 
русалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То 
и, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранко 
еној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео 
кој земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ев 
 да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та и 
Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша моли 
ан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, п 
— те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђа 
ерне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио вол 
ном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством  
тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Си 
аше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу свет 
а.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запит 
 у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког В 
ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора 
а Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину сто 
р и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу оста 
 Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам 
 чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех  
 моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} 
који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје ср 
ваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није 
ло служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам ч 
 и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно и 
они ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са  
 <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој слу 
p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто  
естравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плаша 
зна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив н 
би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба 
 ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске кр 
="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинов 
е господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђ 
ве то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је 
 сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти 
теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} 
она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад  
е још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црт 
ржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, б 
ко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али  
 сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши. 
 тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стран 
ма преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је ст 
чи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твој 
} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пун 
.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Мус 
а и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, как 
није кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана,  
да да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{ 
воје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да 
ве стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без 
 срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим пут 
дост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је б 
т прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадш 
ђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Тргови 
подару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев кра 
 сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледа 
 савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек С 
слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовск 
жда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али с 
S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему 
из.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за вр 
ушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ари 
оред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите гд 
 па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом. 
копча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са злат 
љајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела 
 тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се прис 
ик и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на дет 
вови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанск 
ма две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се 
— врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисат 
огу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залу 
ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло- 
адио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач 
/> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог 
о нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов  
тна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи гр 
{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чуј 
дих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођ 
у ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баш 
 ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар 
 Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовис 
ехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да ж 
S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, је 
 њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око ко 
ики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четир 
.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју  
обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тим 
 си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се 
ада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја наг 
летку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад 
 да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи 
гано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајни 
 ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите 
 друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспот 
нком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију 
дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.< 
расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог ст 
 ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на 
 брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="chapter 
, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је  
а му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није с 
е може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених 
ихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш н 
{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и пле 
ога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима с 
и:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о св 
} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један поса 
оћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога добро 
и је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори десп 
</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видар 
ез властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред мно 
да поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је пр 
 зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, беј 
да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не гл 
м дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни 
 у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо  
</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>—  
јавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско ор 
и неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који ј 
/p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</ 
" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није 
пет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот 
леменита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истин 
а.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком 
е у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бран 
а и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта 
ђе Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S 
{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одм 
екла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе,  
српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи св 
 мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети 
ареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Т 
.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук 
огу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, а 
 одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %с 
69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} А 
 хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек 
они с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобо 
те прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Ка 
екивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на ист 
ечи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се о 
S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то 
з.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb  
ам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја д 
ла.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом свет 
 унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Реко 
ом дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти  
 Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном  
 Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и  
 гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе р 
в, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>—  
ару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао с 
 их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истраје 
лата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други п 
Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељам 
оброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> < 
е учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише сло 
теже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пу 
е!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје десниц 
ву нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се ота 
 та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а  
ћу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са чет 
 напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непри 
ође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило 
е рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је т 
рећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као  
мози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој  
зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} 
ти:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са г 
тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и 
лони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година  
у поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене  
лим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би т 
спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p 
 и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па м 
звишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и привед 
па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи 
ећ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћ 
има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, 
 и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бај 
у његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу пр 
тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје  
у сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није 
нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих вит 
 малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити он 
 Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с 
вено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да до 
подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} 
ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота  
— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?< 
моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, н 
тужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{ 
 Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна забора 
готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа вл 
ај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата 
ије.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ,  
 разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благо 
лав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским ст 
е или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Ка 
гаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с еп 
 са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су  
ршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Десп 
 мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару ц 
 однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дат 
ад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје шт 
ком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том  
ашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S 
гог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремеће 
окоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика ос 
ада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми ј 
сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у 
прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских 
ан Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара 
 с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао 
Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака 
х речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло  
остињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница з 
роз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му погл 
кове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, чо 
на, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека вис 
ад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородиц 
ој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем  
на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота 
 у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и с 
Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може би 
чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном р 
S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гос 
 <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, ко 
ги.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Го 
оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме  
 леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Во 
м главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да м 
че спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада п 
од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, г 
ло је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и  
и људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је краси 
овац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се б 
плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из к 
а је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој 
и.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој душ 
је је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има  
и се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему ко 
змолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и  
аже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње д 
на и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S 
ујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред  
/p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипа 
 ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом к 
 му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаниц 
 деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је 
p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах 
> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на јед 
ору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога 
госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра до 
а%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи раније 
за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа 
и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског дес 
ове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да 
Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и вида 
се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, к 
 спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода  
ом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а  
грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у  
еван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле  
и без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледа 
ети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси 
p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p 
 као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Т 
 Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} 
аха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та ј 
авичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на  
боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} 
 он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p 
вога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{ 
n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет  
е наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад  
рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо о 
а брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскор 
, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господ 
ж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а  
клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног ка 
суре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара  
пет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од 
ластелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и  
споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клису 
носи.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а 
стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају  
то туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла нап 
ногим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Та 
 од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трг 
ој колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, к 
клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ 
ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{ 
врнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.< 
ји се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде 
не.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сен 
би Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и с 
у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако 
итому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као с 
 истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево н 
и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Зл 
 који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Мора 
и на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наслед 
ме тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши  
и.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда  
у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати 
икову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрв 
 да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим 
> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стаја 
зима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог 
г господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и так 
{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Тргови 
 данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђ 
стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са бог 
јом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде 
 у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да  
српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само 
саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две ст 
р је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали М 
ве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене 
да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S}  
ика је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} 
 и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојеви 
м даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим жив 
 то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли  
гљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређено 
е.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђ 
а народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позив 
поту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Ње 
 углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p 
ли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и 
бодити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође  
ам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја  
. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га т 
шим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и с 
орити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав,  
са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се б 
ета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до  
подару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару кој 
м другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури  
 је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску т 
е али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе шт 
још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и гл 
 се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и д 
> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Ал 
чев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осе 
 својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на  
ник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, ме 
 брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац бла 
 знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам он 
ружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утвр 
 престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао на 
 толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збор 
у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> < 
о везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.< 
арству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје 
ика, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не 
рима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јаха 
ко се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p 
е бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи сам 
тани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одго 
тици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" 
 Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо до 
оги од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, 
ште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја са 
е не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле те 
<p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стран 
них груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прик 
едовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много д 
јинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од сна 
{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мир 
 прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила ј 
 од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену  
 староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учи 
ражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на м 
рипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би г 
х врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део 
а на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пад 
јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут прав 
погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутак 
а могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно з 
возденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страх 
рининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у  
ливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду 
<p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку ст 
потовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном р 
оравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у  
њег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени  
ђупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кр 
 наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под 
се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разг 
 сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно  
 иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики в 
са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, ору 
 деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам с 
да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више  
се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну 
 али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али 
ом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се  
а Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би т 
слио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још 
нао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очек 
ер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваш 
 везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зет 
Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Но 
ан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Мари 
о је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спре 
ама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „ј 
{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћ 
о нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија  
 кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба,  
 често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој  
да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они ос 
у друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља 
S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Рад 
угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијо 
а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њ 
 подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни 
ове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће  
а господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Марини 
соко над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бл 
="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше  
ободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким мест 
а двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па 
, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослет 
! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а о 
ом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја д 
 знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и сви 
бари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео  
у истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз 
и моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати 
а је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потрг 
ти:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и прот 
ме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним напа 
рећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изг 
мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим 
и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре ова 
е воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} А 
че, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпр 
противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде 
ена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе ис 
о, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње с 
има искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаш 
раја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око  
 Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до в 
е са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истин 
р.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније н 
то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа  
скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле 
у око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повика 
 се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти  
{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цик 
n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погл 
чију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе 
спотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке 
ко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на п 
ва!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је н 
воту.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разгово 
рихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и м 
е, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она 
 свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем удар 
и Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплаш 
о долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаш 
имо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, к 
 и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта  
д њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</ 
p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а ко 
ина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S 
о себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „П 
овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p>  
ачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— 
ном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не ост 
Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се 
вуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим с 
ш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осет 
 n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не б 
име што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаш 
после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровач 
ао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћ 
е тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком ба 
дном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и шир 
 никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се ок 
слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћиц 
своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат 
ејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад 
же Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој 
отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, а 
 је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, пог 
вој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светло 
до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, чели 
.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па  
за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума 
е неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа пр 
ла да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом и 
а их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну н 
.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то  
 у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад с 
<p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, 
 све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје  
:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да  
ре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу пл 
сао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да с 
ика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на су 
 већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он с 
о покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што ј 
 они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не  
 се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства тат 
слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је  
 то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %п 
ђа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако 
жем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који 
уначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њем 
је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш  
>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах  
S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало 
еолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне  
есите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гл 
ару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено н 
м покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па р 
ку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— 
раза мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колен 
о гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је 
е.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p>  
града Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда  
Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободит 
S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком 
 <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они  
 баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је 
е га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђ 
— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путо 
колини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лука 
!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си нау 
аш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све 
н који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он  
ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој д 
је Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему нав 
p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> 
 жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаш 
 ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p 
!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи 
његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опе 
p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом рук 
</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за пр 
е мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео 
</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога та 
виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је  
х, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се тако 
ра што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.< 
стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске 
ава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим,  
и.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак кућ 
} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро 
 Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њ 
 је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља свој 
 очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у све 
шту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса 
освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом прегово 
p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} В 
а овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са  
турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут з 
 делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима к 
часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде 
ужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћес 
ђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера 
ође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједа 
о са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није о 
коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек 
ио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Мла 
е, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не з 
з се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим  
деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам  
и у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Ма 
руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта ј 
већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише 
ђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новоб 
 за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици ле 
ан је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одго 
p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да ч 
 мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега  
Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бој 
 Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, 
ше сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиш 
51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p 
 се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> 
 кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра 
— опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу 
ило — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи д 
приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трг 
 бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресе 
премао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да 
дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрст 
ожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе  
и га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет п 
средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика г 
онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, к 
 Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељс 
и %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се 
 на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поу 
рете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ари 
е преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, 
/p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклис 
д тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној 
зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, 
ресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>С 
Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те пре 
ди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад  
.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ к 
 ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже 
оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </ 
лободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из прост 
м граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше  
S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ  
е сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу к 
 скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планут 
 судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“  
је умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{ 
скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још  
 заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот с 
де и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде ко 
> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти с 
 и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде уда 
рекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише прест 
ојвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напо 
ог дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње д 
а изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљ 
ван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који 
ећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајућ 
њеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу вида 
деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот о 
> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишни 
акрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штед 
ла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад 
 махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутр 
ше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова  
м — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пож 
иниша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанково 
са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши м 
ј, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на з 
ну око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мис 
ка женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно  
 када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви  
оворе, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ус 
 стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који 
о, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter 
/p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{ 
 сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе д 
 би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа ко 
 ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће о 
уку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благ 
оре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео  
 Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он  
 пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загоне 
боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку 
обојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од дес 
гослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос  
Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Ма 
емогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду 
орика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{ 
S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад тво 
Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја з 
љајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило 
је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онд 
бо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице 
остр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица  
S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и  
туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме  
и посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су љ 
да идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се! 
ина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стр 
 приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпо 
ахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му  
 преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало 
ај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проже 
љању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и 
јатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељ 
 опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није г 
лио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез  
о је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> 
 и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и 
ека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Покл 
ом уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао ј 
а чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задово 
 стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци 
зора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с 
.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше г 
Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео н 
/> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на  
е претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нап 
д сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и как 
е изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам 
пео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе  
м без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми  
ажења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив н 
ерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вешт 
</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да 
сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о  
олачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али 
асто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p>  
 врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заст 
 <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњ 
ао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све шт 
е потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. 
p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, 
, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="4 
> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну влас 
 своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Уг 
коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} 
 мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> по 
 не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сп 
деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике град 
 <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо з 
о угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи н 
љан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући м 
а га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се  
он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу с 
осподара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p 
еснице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Зла 
летене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прс 
а и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуш 
 опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од 
 Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријате 
иже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p> 
азлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац  
се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не шт 
ера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене п 
лази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— 
еша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратни 
 остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Сп 
верној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју д 
ти; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна и 
ко је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од пле 
има нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић 
ио Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше фи 
воровима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог  
а код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни прот 
 Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац  
д госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155 
еде.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео ј 
рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по п 
ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, ње 
што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, гос 
њскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ј 
 мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се  
адичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала  
кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Кр 
отом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу во 
ољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још поз 
већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити зг 
који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“  
а леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар 
та изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од дес 
 Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и 
тоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском 
вике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Аз 
, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S 
овлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са сви 
праву над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Л 
ита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе пре 
 Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, за 
{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Ка 
 Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{ 
ицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <p 
е на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у  
</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота П 
њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.< 
 мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да с 
руже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Соко 
а њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радосла 
не и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што 
ада на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје  
могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> < 
ад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом плати 
њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити 
о хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је на 
у се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, десп 
итвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком сн 
а је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде 
ква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког врем 
гдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском 
а оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му вој 
а га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p>  
те мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну к 
а да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи т 
д он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, ал 
Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег от 
 снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским 
 намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро по 
глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогони 
ројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем. 
а устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Н 
лав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с 
 да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који и 
та опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S}  
аријег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као во 
елу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне 
а који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добр 
не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зов 
ли то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи  
рдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедо 
дати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Саз 
е и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не  
г блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске о 
 војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку ср 
амошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му  
ожда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством усп 
у.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и стр 
и, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се ред 
лман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са свој 
 посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојено 
32" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се н 
рестонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и а 
аста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S}  
ао да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше г 
, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире М 
одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав,  
да који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих вели 
 ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их ра 
p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао 
е у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша  
их руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране. 
рђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза порук 
а с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежиш 
топи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој стран 
вати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не  
од Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Б 
да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> < 
рема томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да 
.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S}  
да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским стран 
и изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и д 
 право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је  
 зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини з 
спотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину свој 
царио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он 
 остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У 
помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из  
 <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само т 
} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпад 
 Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара  
 Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси по 
е браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста 
г времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престони 
им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} 
 грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође. 
цао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне сн 
b n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграб 
 својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S 
и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог де 
сети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи 
ца, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нов 
 <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али т 
тов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Го 
 и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим  
Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не мож 
 и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути  
јекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар 
љу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће 
и!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати 
 коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очеки 
у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше  
ад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и  
екну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и не 
ни наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду. 
ромисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слав 
} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и 
 — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и о 
ли.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</ 
ни ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је 
 Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пу 
ћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Л 
гов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према д 
 Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је 
у?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим  
 ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на  
 уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу зан 
/p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и од 
<pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста 
 утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога г 
{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова  
зној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке сво 
> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео са 
са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх укра 
у не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и  
ад се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српск 
а коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих ко 
402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне  
а чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог г 
p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb  
коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на  
} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злат 
 код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало к 
чмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они п 
ште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који 
а ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене оп 
а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па  
ља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла запов 
обрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских та 
близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и  
отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала 
.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скор 
ћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале  
и, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две оп 
.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштај 
 прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан,  
су, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био  
да на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани 
 <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра с 
еше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је ту 
и дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољн 
 тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа припов 
отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светл 
ане и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и 
 је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти 
етар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је има 
ци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни пре 
ово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке,  
 то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој ј 
 чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који с 
сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро  
ем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је ви 
 је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепот 
ају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни стан 
поти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и 
штала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до са 
о се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је 
ћи што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка к 
наву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва 
где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извез 
177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху зв 
е приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на 
ико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимиц 
и јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш 
а високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се 
 које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а п 
лавом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прил 
о му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћ 
либи.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток  
рлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је о 
рема свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвозден 
ве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доње 
где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта 
е задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали д 
р сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбр 
седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рука 
 већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима ста 
 населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</ 
у доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок 
био Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрил 
зади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин  
тор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране 
е вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су о 
имио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, 
а.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топл 
<p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци шт 
које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири ст 
акован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које сте 
незом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вође 
 са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свако 
утања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер  
ше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше 
здиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговара 
атња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и 
d> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку пет 
апада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађен 
ли се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу 
Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је  
 зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северн 
бом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића,  
е лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути 
{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p 
.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге 
итке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благ 
ати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да 
ење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p 
у, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође  
а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор р 
аше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише ка 
говом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задо 
кну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да 
и изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвећ 
мену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племени 
едним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљ 
те је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опе 
о је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела 
} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S}  
ељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јављ 
ник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима  
узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кр 
пелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд  
а с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је 
ружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би 
p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници 
е, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у пом 
ћу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце с 
е стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Н 
 баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугла 
је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S 
илном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој  
ати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна н 
ду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </ 
осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја п 
е те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутро 
опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван  
а, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време  
па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина в 
идеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p> 
 ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу,  
зу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучн 
х кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармље 
госиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је ос 
храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њо 
а.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата н 
> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, уби 
 и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечан 
.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близ 
а, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад 
>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није с 
ила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А ш 
ао пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, 
оре подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у буду 
и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ по 
утра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали ред 
 тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и а 
оге невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада  
им ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на глав 
 поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се  
 корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Б 
 n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима 
i> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два 
} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тад 
 горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другог 
брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачан 
 Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <p 
но пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од  
ојвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову 
оја стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овам 
ви за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градск 
е као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих г 
мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верност 
аном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику к 
и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста  
ђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Свето 
Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно 
нка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се р 
 Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се т 
да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О 
тни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса  
х гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих к 
гођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је би 
та ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и  
, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, 
 почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац  
 врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуб 
 што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хо 
крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона,  
Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек 
е је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовс 
вац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p 
ову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовисти 
се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> < 
 ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се мно 
>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде гла 
бало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широ 
 пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви и 
та, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун  
 поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{ 
д моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дош 
видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у ком 
еним веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60"  
у Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се  
алности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> 
пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров к 
...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног 
њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дот 
их господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводић 
ри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз жи 
еда Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p 
да липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши о 
ападни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова  
их витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и вес 
изо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом  
воје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме 
и подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа 
раг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p 
опи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене 
 слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скор 
нуше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост 
 кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим ост 
вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и  
у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота госто 
ког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим мла 
 Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало поме 
 његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после њег 
на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p 
угу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слобод 
те кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и 
овог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и 
о, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби св 
сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије сх 
 и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове п 
, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту с 
ом а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} 
бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Љу 
ли и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а вл 
ајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова мле 
да доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Туби 
?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Ба 
е, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах за 
 n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата  
че од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече 
> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је 
 кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен тур 
крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске 
ве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са  
p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју  
/p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде по 
 пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од с 
јевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са  
амим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се 
е гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доист 
илио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратим 
 је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лаза 
 само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиш 
ам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ари 
ачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и не 
пе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко п 
е у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изнен 
 су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p>  
којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступи 
имајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" />  
реживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које 
ше уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрест 
 једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapte 
говараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течно 
зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остал 
{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут 
, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу,  
прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе 
ревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p 
Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је  
 путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заус 
платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бед 
на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из по 
 деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот 
> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који н 
пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њи 
же, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пу 
 Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило ниј 
а дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како  
 сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам 
ad> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу 
 где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под но 
има!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други дес 
о за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу  
мо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа 
ву остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су 
 пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Мари 
д идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе оч 
и и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светле 
 други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се  
д Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер. 
продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њен 
витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало  
 на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на 
лупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени за 
 снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година вис 
ресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може 
о.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види к 
 војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, т 
е је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да с 
Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли 
ли и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарско 
их се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је с 
</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступ 
есару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама о 
чити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>—  
а, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћ 
а се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остан 
је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопа 
а Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, ж 
стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотов 
предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то би 
 онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја 
опљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сак 
звишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игд 
е обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у  
шем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити 
ца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Кру 
ј је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле д 
еца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раск 
аква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три г 
шили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ноша 
о последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповед 
соку, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорик 
и које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху 
Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи  
ао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земљ 
а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв 
м и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окан 
где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже заста 
</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој 
ок та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта  
вих што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{ 
просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На с 
воту један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плаво 
 четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге 
 страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бе 
јаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p 
S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више н 
 у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове неб 
моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право 
се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што 
и готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и  
 ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да  
две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — и 
бе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим 
 нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахн 
те; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће ск 
ца свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини  
анка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, 
> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балк 
их и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице ње 
оше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по П 
, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас у 
n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео сн 
 тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Н 
кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми н 
жице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и 
S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{ 
а јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотвор 
ога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој  
азала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p>  
ало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи  
пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејах 
ера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане 
да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на поз 
цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће по 
нога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца и 
!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар  
ремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.< 
г младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна 
е тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше  
ове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и сп 
аде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У бли 
ма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вр 
 мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Ви 
 прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По нег 
 правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткив 
 нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искоч 
 сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је призна 
 Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мос 
д града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад 
> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} А 
е с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S}  
р, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести уз 
 сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну г 
иже, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да  
ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку  
И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати  
а, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже беж 
ову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре сокола 
 познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, 
еном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну заморен 
ута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %с 
ружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну 
дима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад 
>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без  
д толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја  
 Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S 
вац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњи 
се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздан 
љака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и ње 
чан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према ње 
леко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и М 
здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога  
гаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, н 
 изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагл 
но доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе 
нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на  
ачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у л 
 учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра  
 дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особит 
клик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело! 
у своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи са 
ман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> 
таде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом,  
уком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— С 
м Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгој 
рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије ч 
корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког. 
копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој 
дњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, З 
ни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше 
Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигош 
им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце,  
ка зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опомену 
> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је с 
/p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски постриж 
 где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља,  
 главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше 
да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војв 
еке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S 
 око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Им 
 турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово  
 и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрањ 
е и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком н 
је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима  
сла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где ј 
апред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Зла 
о одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и изда 
рива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бран 
ости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо с 
рад очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспот 
ађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од ко 
адом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58"  
лопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="cha 
њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених  
е у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз ма 
зва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за в 
 Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које в 
 овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ 
а тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, п 
грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази 
усти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере кој 
Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, 
 све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради  
и.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} 
="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крај 
n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергамент 
 Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула изд 
пничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по то 
рв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском 
а се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини: 
у.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину чове 
<p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спушт 
ника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скуп 
нати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је кр 
одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем 
огла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима виде 
им разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришив 
тину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упи 
нава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} О 
еним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра поставље 
 и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гле 
м моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме наро 
 И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој  
во забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гле 
екало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе 
рже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек 
та смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властел 
здања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био зане 
и се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства 
оше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привеза 
а његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот на 
лике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијори 
Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Во 
здражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} 
ролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уз 
ост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу г 
то!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па 
е која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у  
навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски 
 опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђ 
 кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скуп 
оравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и зала 
 тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји  
м малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на  
ДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ва 
ти и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази  
сао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу п 
а које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетск 
 ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и ј 
а и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, 
ом, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању 
добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230"  
 не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на  
расне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу с 
за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспо 
и својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место гд 
доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваљ 
е и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази 
ара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сам 
ер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исп 
а пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен  
 један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи  
ако је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде  
дари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царст 
Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их 
ли ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твој 
адајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па  
ниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ поче 
ипреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостим 
траг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градс 
ови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и по 
арији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих 
апред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45 
вакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту стануј 
а рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању п 
> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се коле 
агушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па 
>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— П 
 скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дан 
ари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако 
И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p 
До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће 
а веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са  
коцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвор 
ер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто сл 
нути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелеп 
n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобо 
екох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој 
ивала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{ 
деш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и 
м ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угље 
охвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топл 
.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Њ 
а белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој  
оклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S}  
издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која с 
ки му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео. 
аде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач з 
еже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом 
, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотл 
да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру  
 већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јела 
ојављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари 
паше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким  
 али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен по 
шим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет  
ван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове пакл 
ови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p>  
 румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан —  
 квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излаз 
 за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искоч 
 Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу у 
p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, п 
еди богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па о 
 долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на 
о дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p>  
у слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци  
љство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спр 
и уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскор 
оња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Морави 
по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p>  
азносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах ве 
геније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе,  
и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје 
и кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још м 
, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склони 
коме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољс 
 се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога  
ани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пр 
 се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, кл 
ече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> 
 на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искуп 
} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо вој 
е, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Веч 
 знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или  
за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка н 
 Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи 
ујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени бла 
алуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, кал 
 два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с  
:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за стр 
утка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених об 
упним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста паж 
 му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај зах 
 са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мо 
 не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пр 
икашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његов 
осподара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздр 
вера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни  
олину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне  
све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утв 
исебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Н 
о освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и 
ега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је  
 баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у  
ра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n 
ој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновиј 
...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Је 
а то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јереми 
 Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу бу 
оглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе. 
во разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="cha 
е припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањиц 
говори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклеств 
манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и  
е своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду з 
алац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике власте 
{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у нек 
 је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или д 
="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже зап 
више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стат 
ому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још ст 
ао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од 
 кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу м 
тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново ј 
и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња 
нствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и  
за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живо 
има деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који с 
а се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама  
род је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао б 
 довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћ 
на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав р 
 дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупн 
би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним времен 
 много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше 
мишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш  
био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведрава 
јица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупни 
унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла нар 
усу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити 
 по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећ 
плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</ 
м својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63"  
шао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се п 
угог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стај 
њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни  
а југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви т 
реко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са се 
то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топ 
свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се про 
овићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Б 
 лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање 
е кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ни 
м својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто на 
бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у 
да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада,  
з двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, дос 
е.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео им 
јити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће  
бока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад 
опом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" / 
одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и јед 
ри властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као пос 
и.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p> 
<p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво  
 своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у  
{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја  
 српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све д 
о ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>—  
оког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се  
ретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше 
S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, б 
слим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како 
во стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</ 
љ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао т 
 ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, од 
коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Су 
} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваља 
 друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати т 
а има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке измеђ 
 свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се н 
р ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се на 
ренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војни 
ажише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је мл 
је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег з 
 враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко п 
ета.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, кра 
 са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{ 
 реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скин 
езда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га  
ну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух 
ци, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на з 
а првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетн 
 Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велик 
оју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прили 
н пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на ју 
ка својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не 
<p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетк 
ну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и изб 
е од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се и 
 дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства 
е погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слу 
свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p>  
а Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Б 
и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду за 
ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укр 
сла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико ле 
огаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се  
јаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим ју 
енушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над висо 
 ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врс 
та, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део град 
под Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио 
итати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па  
утра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа севе 
а Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратим 
 се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи окло 
спот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, при 
атио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и 
 се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек 
 Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта 
ма ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој  
 мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз дес 
 и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био му 
спотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мис 
рећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p 
ства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих 
оса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и д 
од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулм 
и људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније зак 
<p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> 
ћне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је  
стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — а 
коп позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, 
тају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с 
и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране ме 
у коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и 
ојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао  
вачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у  
ез покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту  
воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо о 
љу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслу 
/head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против 
ветог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у ма 
и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу  
 мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ар 
таше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати оним 
на, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С 
ише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</ 
јатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповед 
над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати  
S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они 
о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p 
о ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће  
обом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S 
рео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господа 
а пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по св 
оре куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> < 
ог од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неко 
в син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и те 
— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки 
о каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо 
под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо су 
 на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен. 
ешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој д 
д се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, 
ти шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће оти 
и тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је  
м је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше. 
 Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</ 
 је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у доч 
спота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се заврши 
пот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад м 
з са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад 
.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке  
не.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те ми 
а познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изи 
 с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево 
боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би  
тократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издај 
, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од  
 дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла уз 
до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они.  
х побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду мо 
Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату  
прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на  
атан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи 
што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо пог 
 усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не 
д тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време до 
 благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S 
дећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десн 
ноћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клису 
рестаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још  
 била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну  
на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану 
, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле 
ЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна дв 
ЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у 
 одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита госпо 
 већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови с 
 мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко к 
 Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S 
ко весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлуч 
жати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса. 
у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасто 
 испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стра 
 спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз 
оница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око  
је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац  
{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се  
затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које  
гоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>А 
оме светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падах 
 њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, 
нисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она шт 
азе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше  
лаго које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидат 
 од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше 
огођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник ст 
ев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утис 
 бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издај 
Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>М 
54" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Десп 
вима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог влас 
оба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени  
го право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођош 
 па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично  
есник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и ст 
 једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком д 
е а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали ни 
ац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, 
о његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспот 
ји се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и  
че му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, 
који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до 
е, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко г 
Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} О 
Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене? 
.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ће 
бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па 
обојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз 
ла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њ 
кном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а с 
везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све јед 
воривши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на ле 
 и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува о 
 да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до 
мировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Т 
и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез  
а колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоск 
 а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склон 
ошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Мари 
г сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} 
Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n= 
ијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално 
које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на пи 
ицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по с 
 тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовц 
ћута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу  
жао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао 
еспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разго 
илу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена 
жена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике ста 
жљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврт 
ани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— 
знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она м 
вори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња  
.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега 
ронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</ 
оњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја: 
>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и  
међу брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заје 
и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно п 
а лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Де 
} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Е 
спот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p 
на.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штого 
ико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и д 
 ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући  
овори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отр 
лавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста  
 неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм! 
div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </fro 
а Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу сину 
ешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране 
ше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С лево 
е жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докл 
се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи  
ови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те з 
рговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, об 
а малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу с 
<p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бо 
дој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалек 
чној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид з 
 бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћ 
 ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{ 
 ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћ 
х од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Олив 
ша има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам 
оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног з 
е знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову  
Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весел 
лим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а н 
аву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том 
невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и 
еспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p 
 знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p 
име је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао  
адичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша од 
, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш власте 
љи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју 
њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у  
ог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њ 
и над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште м 
шку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> < 
де, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином 
ма капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од 
 и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држа 
 исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правце 
ам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на 
јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва 
 Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако н 
 она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и в 
— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и  
окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити  
ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с в 
ла онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пал 
> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- 
> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n=" 
знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на с 
сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту,  
жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаш 
S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер ј 
у храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одле 
/p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p>  
о Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста д 
сте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста вита 
а.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Бого 
диже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али  
</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слобо 
 се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из ку 
д љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша дол 
неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од  
ладарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепс 
војим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али 
е донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезо 
емљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобоје 
ем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p 
 Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом од 
ама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови с 
ма прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом рас 
 победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу 
 цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Прича 
оје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела,  
и купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хв 
ог поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште  
{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох 
у.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећањ 
тацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази ка 
ором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније ст 
а, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина ј 
ече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овд 
пет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега скл 
иђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на 
устог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, 
врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разгово 
S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи  
предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му с 
ену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџ 
 дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макари 
 тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у  
 се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на 
ђе брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту кр 
м на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако  
ови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ћ 
з сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} 
ота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима на 
и.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаил 
 %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу преда 
аш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који 
ило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степе 
троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, пре 
 Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и 
" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим реч 
променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и ка 
о је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о ко 
удити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде во 
> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са с 
 или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји он 
зићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоц 
аши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> 
>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране  
ам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему  
<p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скида 
 с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише 
коро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са север 
свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим т 
рука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара М 
ама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стан 
>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type 
е, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа ок 
Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха 
јица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши 
 у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше < 
е до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре 
са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод м 
ујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, 
ја је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина  
аће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљ 
присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи зе 
сти и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом в 
грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је мог 
ењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} 
 косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок п 
 сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше  
и сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од 
 оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки жи 
 нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с ома 
турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ва 
 дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра че 
екивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где стан 
спота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{ 
о бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121"  
 ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напосле 
— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па...  
зо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром  
д ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У 
изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та ба 
рећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> < 
га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S}  
е а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— О 
д гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаш 
а за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.< 
многа Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим и 
тник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније пос 
ући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брз 
о не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па с 
 то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја ду 
заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је  
ери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, с 
је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и с 
е и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим г 
се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>р 
ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, трго 
знати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а  
сне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се 
/p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради  
очким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, 
 придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> < 
дски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове нев 
видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомада 
 и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну  
ејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног леп 
а ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојн 
ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који 
ђи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан  
огибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврди 
уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљ 
уци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с ко 
ица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура раз 
ирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда ви 
ли заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марин 
иде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти  
иторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и б 
величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад пад 
тише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду н 
 и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранск 
бине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући 
ина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сам 
же ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S}  
одског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест ле 
 разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше мес 
га као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а ни 
лато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми проч 
бар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} 
ве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педес 
ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољс 
и на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро 
наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега сед 
ј употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада з 
дима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехм 
да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се р 
, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клису 
ше, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она ника 
уде, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме п 
> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи с 
о сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не  
говори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S}  
о у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног тр 
ње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Б 
д му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше де 
домак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни кр 
осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радим 
ден је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи  
 земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан де 
кву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плаш 
 на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском 
p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с пр 
млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђ 
ше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p> 
{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Ра 
шта.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зат 
изу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је в 
 разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стаза 
лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближују 
ли то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или 
рини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тад 
на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n=" 
p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену 
да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он  
ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо 
дицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди 
души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> 
креном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мој 
рско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с 
и главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобоје 
 ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде  
 обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не ис 
раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је 
ожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник  
ела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје 
 са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у п 
обојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брж 
.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих д 
о и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах дан 
, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџ 
убише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Ра 
 он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се р 
могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас ка 
 за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених в 
има и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли ње 
и су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту 
ечи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумев 
 и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић 
о неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он  
елом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Сини 
с.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у  
S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> 
о: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Н 
 њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћеса 
дбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она ње 
етала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— П 
рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се та 
се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих л 
крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радо 
и он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаш 
у они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа наш 
p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се по 
ши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћ 
— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ прит 
 И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дот 
и он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом де 
их на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на  
} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски  
/p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јас 
а врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Дем 
ша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрл 
само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Сра 
ре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Х 
и за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</ 
 једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! вес 
p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слоб 
у!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони 
одара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно пот 
а њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде о 
и бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, т 
опљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао,  
дим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је 
ест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасав 
ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху  
ијатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је би 
<head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је вој 
урског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са с 
.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове вој 
ојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Ка 
оских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би го 
 да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> 
 добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле с 
</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове  
 <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и до 
мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на  
ни па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе 
 стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, де 
причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим живо 
здене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Ув 
и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах  
у рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе бе 
ше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред М 
 <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голуб 
а опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подале 
ити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вра 
о јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може понов 
тра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас десп 
о старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешт 
осадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p> 
обра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него 
рити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се власт 
спојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од пла 
једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се  
 ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеш 
 и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата 
 доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада б 
им је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у ра 
астеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше изла 
оче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар 
смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине 
 које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које  
 Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> < 
у војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са  
 ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %к 
рише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза обл 
е Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариз 
д вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца 
но освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови д 
 нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дан 
а који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освој 
рих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војво 
 поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се 
иваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте 
у с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар 
угом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала 
овори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду п 
 лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике вош 
/p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p> 
 у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена  
ку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак  
з им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све нов 
ви.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика 
а те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Ве 
/p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховит 
и, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и го 
која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пођ 
Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Ту 
усиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехме 
 протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пр 
е подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црк 
се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падош 
илазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме 
— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А та 
и.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на 
има одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у нов 
аређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ре 
 и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за с 
е и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с  
рејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао п 
а у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом ру 
 стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима син 
ичити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непоз 
Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста 
војој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе 
Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Ви 
очи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше ве 
о свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, 
волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде,  
ез пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <p 
 Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шума 
ио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ћ 
 хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је ве 
к раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи  
>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што м 
ругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених оч 
у за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корач 
Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканс 
Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу т 
и суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јеча 
летвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави  
 Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Мус 
 Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и  
у, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба 
војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липо 
нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже 
 се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада р 
 на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и насе 
шева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, н 
> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље  
 сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али  
е Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је 
емљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се  
 тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу ве 
етства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они 
па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и дру 
ојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима,  
<p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини  
ам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десн 
јатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, ст 
ке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!< 
ме снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима 
 вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста  
неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима  
лави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костен 
ма.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова на 
 свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати к 
и се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су  
с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице 
омогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима 
S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те и 
 деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређ 
л се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је дос 
, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Ра 
{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође з 
ти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S 
свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по в 
пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{ 
.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S 
, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пу 
урисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, 
и, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства  
тле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвиш 
о на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја н 
београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на  
{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Л 
ровати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића  
хове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против десни 
аше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук не 
отом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{ 
ајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држим 
и и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мо 
у следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико мно 
ушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чи 
е се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и  
и и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља м 
ри против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p 
 тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишено 
>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива 
ријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Царигр 
које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ј 
ли зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам је 
и се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена 
 градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци  
от.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Во 
 не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми  
кав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливе 
тва дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађ 
естима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и у 
е многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место  
 да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше  
рипадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити 
ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао  
стелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на 
ен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се д 
ца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора пон 
сле!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника. 
 Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још зн 
 разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи 
, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више  
цањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном 
ад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично не 
нствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој о 
дио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг 
и неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да с 
ину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати некол 
може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој  
 српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда  
е полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбени 
а и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине 
 властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда и 
колачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о то 
вине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Анг 
управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле,  
А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> 
оја и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одвед 
%замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је 
ала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главо 
иниша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада  
соког, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на  
абаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе 
умарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p> 
ајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле п 
ињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> < 
реме раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он поди 
ајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превес 
стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и  
 Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше 
еној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије дожив 
 чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Ма 
и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други 
рећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p 
нутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић  
нали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У о 
лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбу 
очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту. 
 дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> 
ши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не зауста 
 <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу  
 <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одве 
е? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одав 
 се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, шт 
мо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче  
/p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто 
е смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу  
огојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, б 
Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи  
аше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div>  
е порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико же 
њица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много 
ма једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необични 
ју светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на 
ног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. — 
н, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу  
е празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом 
 ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој се 
ме гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од мора 
чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из  
воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже уб 
е навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb 
е онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обој 
ц и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казива 
сле два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Кру 
} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити 
 киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавш 
ена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле по 
у пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и ру 
раг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S}  
</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Н 
 близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Виј 
ово утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог дес 
S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је тв 
ноге се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узру 
ба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање тов 
а.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опе 
ше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно 
јим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну  
уке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одгов 
души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћ 
.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задов 
син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се ста 
ко се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући  
нађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћ 
о доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и в 
ва.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> 
а, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља 
ишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и д 
у верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковиће 
 <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на 
да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће 
 погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на св 
ц ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад т 
да без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежев 
ом волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и  
о Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина по 
ма без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слах 
обом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно 
од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, 
прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаш 
ље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које  
трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гл 
ћања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="21 
 бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А 
стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогод 
моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога ку 
благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити 
— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p 
о паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо уч 
оја ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— 
 Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S 
ветим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице,  
ди спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах 
Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега дожи 
црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од  
 њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрим 
вих <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се оти 
, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари з 
p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у д 
S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе срећ 
и чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана  
из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она 
лом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих за 
розбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно  
 обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, 
упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се и 
о наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да м 
 Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Стар 
 на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми  
р дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу в 
лало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком  
p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још  
вињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао 
луга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је исти 
в долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио  
 први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али 
 њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умел 
ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S}  
 пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном туг 
та с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити  
егову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога 
аду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и  
ђенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да 
да опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљ 
Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S}  
у везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди  
а.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају 
угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и г 
По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном ве 
адом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} 
 рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет 
ском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђе 
с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, ј 
 вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним сус 
 синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господ 
ео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза сам 
— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само  
ледњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени беј 
ћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— 
{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гл 
ноги и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S 
уну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ о 
разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки за 
острадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом мест 
па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, сл 
стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је 
чеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саб 
 јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила 
граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Пр 
лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам 
ено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са 
ешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљеш 
лонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p 
Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} 
ј деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђур 
гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах б 
е и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше  
гово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе 
ив нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете  
 <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, наро 
ма нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо 
а дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана,  
губише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујн 
’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рука 
еспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату  
 брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наш 
се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је 
 ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она 
где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>—  
витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Беог 
и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што ра 
и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се 
ај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрић 
и Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се д 
а!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога д 
ноги се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, пог 
S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажал 
 одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Ч 
 којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиб 
менитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед 
војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андриј 
 за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом кра 
слио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други п 
гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кл 
ешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути 
 бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S 
се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам 
 чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> < 
 сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева,  
двођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила. 
редао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиш 
>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја  
 дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да  
ивотом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је 
луј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом п 
и ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— И 
аких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Ради 
није прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за о 
уке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Сте 
n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави. 
еспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не мо 
p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јо 
 зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше скл 
морског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памет 
тима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снеж 
е сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S 
 дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољу 
ом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара  
кох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много  
мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он оп 
ан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би 
м радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је  
кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано до 
ем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мен 
> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" 
нкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је бил 
оста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских 
у и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог 
е њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p> 
ота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све св 
а је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>—  
сно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше м 
у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролиј 
ити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има  
ризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље з 
се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се 
5" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи бога 
мо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад са 
можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217"  
{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш 
е у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу не 
аноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је са 
страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Т 
ту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није 
 Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радо 
 <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госп 
ћи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то р 
м ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p 
 румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања х 
војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је 
 <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш о 
ога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кре 
умевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о тако 
 си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стаз 
ам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му 
ри:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере: 
— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном го 
ц остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно  
<p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да м 
 Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> < 
а даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг непла 
ли и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немил 
тела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> < 
е понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед  
 сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твоји 
абогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја  
Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" 
ризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Једа 
ћа.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, зна 
И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да ва 
и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина прем 
писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гл 
с деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли в 
жам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина 
ска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче наб 
 Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је 
ом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра д 
л’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викну 
?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и н 
ољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табо 
 ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њ 
брано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као р 
тећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож 
Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, он 
редњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то н 
не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али  
ом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому 
акву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градс 
еч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада н 
да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p 
тковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само 
ајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и  
че оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на не 
то је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме  
p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеш 
дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не см 
ри му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују  
<p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти  
арина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана  
е намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не д 
 говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде послед 
 да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се п 
и.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах  
та:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хи 
е смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљен 
p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им  
 ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти 
е било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер 
та шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика. 
/p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не п 
и:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју баб 
х, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужност 
е било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константин 
ињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два ме 
вистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота 
ти у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче 
 у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њ 
руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још з 
их на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p 
вога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам не 
деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је п 
 око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столи 
е тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште св 
> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и а 
p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада т 
буђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног п 
 додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се 
а нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред пре 
тио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потп 
само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Кол 
 последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они оди 
иша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиски 
 од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они  
у.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора 
нце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаш 
пот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Дес 
части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не 
ки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако 
га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза т 
пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p 
 и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, 
 или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не 
у да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> 
знемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњ 
тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p> 
 да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево м 
ени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник л 
пот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође д 
 оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше  
дар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем 
алио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, 
манским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју ре 
 своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у  
 прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични окло 
p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав за 
, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојев 
и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са 
упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да збор 
телин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола че 
на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, 
овода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уз 
 добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује г 
опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Дола 
цима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> < 
та би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен ж 
ове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим п 
ог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али 
 било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам  
победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити. 
а му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бит 
нео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била  
Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину ве 
сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње х 
 Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још  
 собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише  
 на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града 
ну и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, к 
азати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ар 
које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да  
пет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управ 
рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваш 
 што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благосл 
еспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе ком 
глед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама 
прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p 
 срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао с 
обом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроз 
дграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, напад 
га пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бован 
ши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет ј 
 не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљ 
вора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који 
јорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Мари 
 штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађ 
ћи и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и п 
ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без 
на бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, г 
ј душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати  
а, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од за 
езу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није мо 
 планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише свр 
а су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њи 
из и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико 
да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили осв 
и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, п 
 каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав под 
Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође  
јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно за 
се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, гов 
мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнава 
ме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Зад 
ву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S 
ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који 
е била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледај 
 реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Олив 
оја је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Н 
тку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крв 
ут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега то 
е ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено с 
дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликова 
ћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они и 
примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без окл 
 својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спр 
јући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, др 
о поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо 
о јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично  
ћи у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки  
арина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа разми 
же га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихо 
м војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прику 
мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb  
ота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћес 
о чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела ј 
ла, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаш 
платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи 
 уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са ж 
p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколач 
де.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило  
мџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим. 
м очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем  
било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони,  
/p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да  
 кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата  
 посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, М 
северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио  
/p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, 
Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S 
<p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море 
прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао т 
а укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице о 
ош ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласни 
има се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара  
еко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало  
наким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе о 
е срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена  
е ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А  
о ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бр 
 све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе г 
и, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, 
S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или си 
ва бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и  
{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у 
обрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му с 
јмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи ал 
полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтеж 
и се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђ 
ујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће 
 изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Т 
ам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S}  
а га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота ње 
МНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахн 
бели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под р 
м баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша  
но држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранк 
ли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скри 
аше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком бр 
ошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Њег 
а била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је дес 
 судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра гос 
стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка 
 Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја ниса 
м Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једин 
 тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, ши 
од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаш 
ет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У нед 
у носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођо 
ри у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш 
ству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је  
аше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад вид 
ги од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из л 
 земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам н 
у њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S 
не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор н 
<p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месе 
они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цари 
не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са си 
иди ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало  
дражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и  
евојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко пр 
ним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на ком 
су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— В 
 за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек  
врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са 
а процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то ве 
ти оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно 
 похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најбли 
ивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је. 
вему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке 
му логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена  
о мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти д 
добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на пове 
је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се 
смо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ст 
 радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још  
иње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде 
ам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај 
 чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвод 
а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благос 
рата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако  
Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> < 
</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га см 
 челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава 
зује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.< 
</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Бог 
који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милошт 
ео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p> 
су била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кр 
/p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа ј 
понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку 
 носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћ 
 напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где м 
тазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p 
 А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш ско 
</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у  
и — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годи 
иза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n 
још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p 
препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, је 
ини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех  
боравите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да нас 
вода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој с 
 и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а  
дни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је 
аник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме  
 би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим пр 
е то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — В 
ев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада  
 пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим 
својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осе 
 светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у дворишт 
 и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбин 
 да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Да 
ећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је  
жник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно  
е капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тад 
} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све сл 
 стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао 
у увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{ 
 А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Н 
{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у 
о могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Ус 
оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори св 
.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео 
 пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над 
положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двоји 
ио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада д 
би читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспот 
сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за десп 
саром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ з 
ивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>П 
 стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и о 
мче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Но 
ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећ 
“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички в 
 је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %с 
Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је  
даде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хв 
ри чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто ж 
!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника. 
 Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето ве 
ранпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу  
ета и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S 
ојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он беј 
 је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао 
а лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав но 
друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, 
авда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и  
в није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох  
ети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негд 
е надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о 
 она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да 
ка и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, в 
е придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> 
вати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зат 
ву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик 
ас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Власт 
 руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S}  
ио стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врл 
 зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко 
а му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одм 
и непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, 
 спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бит 
а са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n 
ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не 
 али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да са 
S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро  
 видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису он 
ако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обр 
 је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до кра 
он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима  
ако га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе  
кој.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету. 
<p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а  
вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им ст 
 је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред  
 гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни 
ута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Ст 
ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</ 
ву и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку с 
ав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стре 
евросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — 
ка га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала  
да близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је м 
где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата  
p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан прото 
ђу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече 
тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се д 
а јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и ви 
помиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим,  
готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваш 
превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време 
ном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена про 
ла све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомич 
 валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђ 
оту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само  
 крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S 
учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи  
 год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већни 
испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са 
вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете н 
по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у  
уном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у 
ојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима  
ни почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ  
 змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом рук 
 спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Соко 
од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкара 
 поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од 
 тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S 
нену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако  
е дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворн 
дбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Посту 
</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div 
 и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало  
и?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> < 
Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми каза 
и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли и 
 Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ј 
е и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад  
а угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица ср 
ђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Бо 
а се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се ч 
авања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах,  
а са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у 
крено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога прија 
 му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брз 
 Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је и 
баћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо 
ад и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет на 
ате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, ста 
лисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса  
ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач зал 
 — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку  
, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак ул 
и био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их 
Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених  
земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као де 
в огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држ 
да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у ру 
 јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар д 
у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома 
у.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче 
 на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игу 
есар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време  
а као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разб 
вуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго 
ан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго  
, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: пр 
</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n= 
жим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од они 
 Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чист 
арина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми 
 свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза весел 
p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се 
што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бо 
е пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као д 
војој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним  
енадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Ј 
девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише оп 
ором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— 
 Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</ 
.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих при 
ти ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала беја 
апиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми  
, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодн 
ита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро и 
е, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} К 
ао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да м 
е онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам  
ским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Велича 
 Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекива 
лежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манас 
 може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука  
 се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Н 
о, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се вл 
као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То 
емеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу 
 кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они п 
ш бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после  
от и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И  
 снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударај 
.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и 
ет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишт 
наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте 
 ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на ос 
ћу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило 
 и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се  
 с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у  
еве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми да 
пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијорико 
у бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако н 
ога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трг 
не волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>—  
стина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша  
оју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрим 
тељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу њего 
/p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Р 
 да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а ме 
о на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њ 
у шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу 
рска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и м 
а суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина  
стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они 
?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети! 
аћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог слављ 
си Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не  
 крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у В 
елике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све ти 
овору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећа 
још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често с 
таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихва 
е новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} А 
дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не  
и опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када  
о слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете ваз 
а стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Јо 
аку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку 
еза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S 
ијатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и д 
и да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест про 
крило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу к 
им жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слу 
редаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца 
е друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љуба 
Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар  
> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић с 
инишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући д 
се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био јед 
еном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пу 
 али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је с 
х све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где 
указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да м 
 хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} 
а! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно  
, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да ни 
стижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није н 
.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно раз 
тлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ћ 
 пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше т 
ивоту, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкч 
упне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељка 
е синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се ука 
ао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају све 
ан уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи сне 
јући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јас 
оћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљава 
утним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова  
p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то 
, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} 
лаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натов 
ово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових 
ст природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> 
доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш л 
хиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред 
на Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, 
те радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добр 
Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са ра 
рца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу по 
бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев  
исати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бра 
е колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи ок 
ота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме т 
руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест госп 
ра, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — ка 
хињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и  
ју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим м 
> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости 
змешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не  
можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да  
, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p> 
едај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим 
, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежућ 
е остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p> 
p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо див 
 Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{ 
родове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо о 
је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да траж 
и душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања в 
али; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову 
зданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је 
рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а ка 
, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком кој 
<p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души 
ека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата  
е збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде ве 
ки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завер 
е се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш остав 
ен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе 
и се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на прво 
слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његов 
осле зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Ариз 
рована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града  
оред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над ле 
астир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јад 
у је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у п 
 и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и 
ово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета п 
старија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија 
 па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот 
о Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и  
те га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који п 
арешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавче 
ао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој по 
 којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ гру 
а властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бан 
а боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао  
и монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу 
девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила 
ђе, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћ 
о!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, г 
ао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па  
се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са св 
 по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?< 
а државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p 
е студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини 
> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакри 
{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добр 
Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиск 
103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе в 
спорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на 
м и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече З 
 храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Је 
Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијори 
линову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p 
 <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву 
ру па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S 
јаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је бли 
 тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на ње 
ма се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београ 
 Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за  
стио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али 
раду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим с 
има и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али посл 
ишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>—  
head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који  
>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разгов 
head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро позна 
 Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p>  
о.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред св 
ова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати  
орњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су 
лом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и  
ој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под к 
у српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже 
кла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S 
лено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> 
да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p 
дном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу  
загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој 
а се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десн 
ији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} 
.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које жи 
ко је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и си 
вић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче пот 
ао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у 
адава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако д 
доше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> < 
а њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не реко 
одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо  
р никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> 
ше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бавље 
Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом ју 
старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и б 
паца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше гра 
 њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка п 
ри Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не зна 
а.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S}  
приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и  
колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од  
оглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најм 
 је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у леп 
њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан  
 га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за м 
Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећ 
а врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на  
оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо не 
 души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не  
е дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли  
{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу  
 животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је  
д пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, 
бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни сл 
S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну 
љам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства ком 
оја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати  
 за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћу 
ла дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српск 
пођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете с 
д се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио њ 
 рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише св 
{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи пи 
ам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али он 
укама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изгов 
кинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и при 
лисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши с 
а веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, похо 
 већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше  
Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће  
, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p 
 и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучив 
о оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео 
ка туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — 
ог!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ће 
шити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој зем 
у Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли 
а тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина 
ухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека  
на, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бор 
ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душма 
</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S 
и се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и  
ак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се  
послетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да 
за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Ло 
и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим  
.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезнич 
е.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспо 
а трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом 
е то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усре 
, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихва 
 кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смр 
p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагну 
г анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} 
 ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас,  
 и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одве 
еди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па н 
!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини 
 ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најб 
же и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у г 
селости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборав 
обља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само  
опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С 
есет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p 
са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још 
осподару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнур 
вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у с 
дшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и нео 
о чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Се 
и је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад? 
е се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с к 
 овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господ 
ди витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S}  
талаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и  
и пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> 
ом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на њ 
о крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града ниш 
причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Алба 
ском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре кос 
о, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну  
 дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност на 
, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо гово 
ишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглављ 
градскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца 
оспођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о т 
још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у 
глед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста бр 
елики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим  
а, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтеват 
.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко  
речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега 
о вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом з 
оравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже но 
како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој 
руги тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања п 
ко?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А 
месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак т 
шао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њ 
та рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и 
/p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> < 
е била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала к 
S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедно 
S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода ко 
 Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници  
 претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на је 
шта.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах са 
е.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младо 
де Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде  
ме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат ос 
ора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечи 
ази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем 
 право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> 
е, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Ви 
ом га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа  
ане ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо 
ћи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p 
/p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, иду 
Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она 
м уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад 
/head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једно 
Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домо 
еплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од неку 
како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде све 
едоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати 
унило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не беј 
 и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! ода 
дмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ар 
</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада м 
дбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небо 
своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиг 
т с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стража 
} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојишт 
е, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града беогр 
иједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стража 
рчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима упр 
<p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра 
кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</ 
знаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред  
помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и за 
де само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p>  
пођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и 
међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана и 
да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се  
} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо 
уда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ари 
 кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји  
 под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као 
енкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју 
 једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пут 
 ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљан 
"109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући  
Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} Т 
.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом  
оњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине нај 
з Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов д 
е преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка север 
рачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али  
е самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати т 
м и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази,  
све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим де 
 за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову нас 
реплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који зв 
апрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио ле 
 поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опе 
ко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас 
 жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно дево 
риз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p>  
Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се на 
д котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца  
е људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богд 
 на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео мн 
а степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаш 
само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу  
војица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125 
зненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче  
p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу 
се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и проба 
 одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Виј 
и мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори в 
асове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој кого 
ук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:< 
ластелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним пок 
 лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле п 
из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље. 
х живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплак 
ице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да  
једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док 
Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам 
привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме  
ала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска десп 
сто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену  
к се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадуј 
омрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти гла 
ју шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посрам 
ро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ар 
оноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Од 
веће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљи 
p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S}  
ју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми с 
 једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би 
 више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда з 
но, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> < 
лдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Ца 
чита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте р 
жу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да са 
ту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем св 
а је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и 
љу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што  
свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се 
p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутица 
 знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раск 
<p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се  
еси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи. 
.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтил 
о светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође ту 
шо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио 
ј! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих  
о још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, о 
бе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ак 
У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његово 
лео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже! 
ћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета сво 
ad>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселиј 
ного по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она н 
радини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака 
 сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, гов 
А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пр 
 и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту 
г Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је им 
ш, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража неб 
ead> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и  
 код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више ра 
а још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у  
ке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом њег 
ло.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер мор 
е.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал 
ражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</ 
воме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> < 
м био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад 
ани јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p 
И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, 
жи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити до 
деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево  
<p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу  
х крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни  
 <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је да 
жњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помо 
 тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпо 
} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} Т 
 суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јан 
е Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и  
јке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини,  
Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долази 
је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто та 
у у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пр 
, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху ал 
, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласник 
ру и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али  
тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове  
 у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види вед 
аше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на  
 ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је н 
м граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше  
је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту об 
ри стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала меша 
а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а  
се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авал 
н се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило 
ан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их  
нда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност бил 
не, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот то 
даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак 
не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања 
 остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најбл 
ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, 
асавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина оп 
кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају гра 
мрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог  
ницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Ш 
подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађ 
ти његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је 
о пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верно 
 кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде 
ијезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја 
 рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримств 
 Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове 
осматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи 
/p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како н 
ше и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и с 
после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њен 
ра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p 
ацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На ч 
и.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод м 
ија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти ка 
добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друк 
 од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рука 
ог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списк 
p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страда 
а с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слу 
 веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред свој 
Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> ве 
моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика ј 
непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једн 
орао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети,  
јаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца,  
и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак ми 
им, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S}  
 никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са  
остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам од 
гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — 
огу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на мил 
еви кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али 
не биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то  
е моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одр 
осио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран 
У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа уга 
оди и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних свој 
има његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове о 
осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко ме 
донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ уд 
асник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање десп 
 невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у 
 свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти 
ска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху  
дох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се  
рипадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и 
ј у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, 
и.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Мој 
ла сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које по 
вему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а 
> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не од 
борави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан  
ићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је  
ли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људ 
е чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чист 
 на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена ж 
 много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разл 
з Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађ 
м оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље з 
жи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која м 
а њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста но 
ха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И 
 видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брд 
 њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар с 
p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад 
саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под 
 сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметни 
о тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много. 
е је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духов 
и никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и п 
хар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су 
и главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта 
Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и 
<p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој  
зарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо 
 тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима  
раку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијори 
 живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа 
 шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони вет 
 запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вр 
оло, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час ј 
е; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapte 
и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било му 
b n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, не 
ју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Н 
ким странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми 
ника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовн 
и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на н 
сећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То и 
е јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> 
и кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољ 
ро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема  
говим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</ 
а се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јуна 
ги обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она  
, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола пре 
нити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила 
"147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође  
ору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше  
 се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, чес 
 непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушта 
на.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни т 
капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако  
оје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га М 
 је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци 
 да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода иба 
њену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мис 
.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S}  
гнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло 
а могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда  
ох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они  
 не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао леп 
вори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, ка 
асно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема  
ао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Исп 
> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару  
и мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви 
 опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и 
 ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одрж 
е све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет  
т да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отиша 
а те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Са 
м суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! за 
м права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост 
је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би  
 му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p> 
исто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су др 
> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да п 
<p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанк 
 твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не вол 
ам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби  
пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме п 
е и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени д 
ћута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни  
</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p>  
наестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном ма 
n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах 
 Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што 
на излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђ 
 репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу. 
 ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву  
ј! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв 
не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослаб 
војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ће 
и деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје  
сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слуш 
што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене  
ј мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ар 
то ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека 
ријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и 
риз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p 
 <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{ 
, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Т 
дене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један 
се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{ 
знаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још јед 
 с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких  
 међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега,  
мље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:< 
ном опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети 
а поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у  
е последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сј 
кона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет наст 
зило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна 
а, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних о 
и.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави 
, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисок 
 Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И к 
.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душ 
ђу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гр 
а онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу! 
њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бит 
се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лага 
човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на 
атан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чист 
 Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значај 
и могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и ј 
! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде д 
 старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен 
е осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S 
је њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и 
заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица ч 
тати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја  
ио.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима 
девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и п 
 се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима  
?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и нап 
у и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича 
и како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше ч 
рекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кр 
ђе реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разгов 
а је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори  
лога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на исток 
 не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Уг 
нам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног гов 
оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаш 
јем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у ч 
о се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нем 
Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n= 
на ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако гов 
ати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично врем 
амо благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно 
 Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути 
колац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду 
 говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је н 
виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше д 
учан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шт 
му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико 
ма да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> < 
S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у гра 
цу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала  
 не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бран 
д и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хам 
 пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој  
.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само д 
— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојч 
ер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу  
ј се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S 
у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго 
даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад ј 
пота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно на 
ење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа. 
рата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребн 
стала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.< 
неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чист 
 Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу до 
ћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више 
м Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар по 
ску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</ 
ијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зн 
уна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповед 
 и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српско 
 руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у  
ст лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом о 
поведи:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све < 
оведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Во 
Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, ди 
и другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синиш 
станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложен 
год спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наи 
ину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније  
 блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек  
 младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А  
је задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и  
и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ј 
Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке,  
е још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прел 
има нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p>  
тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз с 
 не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њ 
p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка 
— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже  
мтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио боли 
је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе н 
за код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у п 
војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су иду 
о бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова вите 
 али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке н 
 кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у  
ст и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Ли 
ођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се с 
оже у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо при 
ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она 
} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслуж 
код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро 
 понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити а 
учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њ 
пот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборито 
<p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то дов 
оћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспот 
га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову  
заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикл 
 стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи н 
на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је о 
т распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила  
ра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом од 
је?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој 
руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара... 
но да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се  
и.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај не 
да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војв 
мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе пре 
 турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опе 
n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу 
да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата,  
дском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је  
 тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунац 
ухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> 
а.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језер 
м надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у  
био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Ниг 
 Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!< 
у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обе 
се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде. 
его дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се доче 
се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина С 
ође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не  
ве, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише г 
а све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак до 
аст налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p> 
исам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што  
} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p 
лац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам воле 
х од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Во 
аријега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су д 
 позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигн 
идех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких  
но.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза  
ћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго 
остио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго  
чиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је с 
се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кн 
на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, ј 
се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ва 
 је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табо 
еђу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је  
 покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато  
окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Б 
ај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство ус 
хвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има  
22" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово н 
аборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, ре 
ка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич  
ини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавст 
 /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>—  
ерна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина 
 своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове 
S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Је 
а.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се к 
о.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила  
ао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити  
у па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била де 
 угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан  
лећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиж 
на и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш 
потову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у 
Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и ни 
ојих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања  
!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али за 
 да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари ка 
рла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста  
знат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере проти 
м витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} 
.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен ј 
аше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ  
рменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу 
 град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела. 
е која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Буд 
оследњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали заса 
западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка  
има скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, те 
 својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ  
бави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада 
 корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили ка 
лој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача пад 
ове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p> 
.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим дворо 
а приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше  
ићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам б 
 почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с д 
бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од каме 
 опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На 
не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздрага 
 града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађах 
е наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у дес 
је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пу 
ен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кул 
а који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чека 
ницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града В 
 луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радич 
 може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које 
т који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се 
иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник 
 стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у 
ном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са дв 
се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p 
S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чи 
лањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које 
ђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и т 
учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> 
е пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаш 
раво истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саб 
 круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а  
описа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи. 
у седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар град 
Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди та 
да више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпус 
S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу. 
дија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешћ 
све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде с 
 прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јест 
је Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова ј 
 питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је с 
руги одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S 
ама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} А 
у самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и д 
ла сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита 
, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијори 
овач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељи 
то више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена  
се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћно 
ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, жив 
ивера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што д 
 — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и ст 
рика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам ка 
</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да  
b n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</ 
жи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би х 
болела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста машт 
е Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако чест 
јаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</ 
pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати 
а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм,  
 ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева 
м смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био 
пак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мал 
досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гл 
а.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише 
поведнички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и  
="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да 
 њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде  
 што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез ко 
ати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и ра 
а месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом 
ји јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо 
и — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се по 
спотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у 
ла његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим ј 
придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражил 
{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој  
а волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— З 
каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу свој 
р морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као м 
} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам 
 <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши  
 властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му  
тајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је 
во затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу  
у, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</ 
 Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— 
 доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временим 
истаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} О 
/p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у к 
о! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p 
.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему за 
њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет б 
се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога го 
о Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.< 
 могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје 
и крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и јед 
 сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} С 
е ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола  
као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадра 
 бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— 
 и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним ул 
Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после 
точника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити сна 
није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође  
рника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више препл 
слов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешк 
 Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, оби 
зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њен 
 <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О ча 
усрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад и 
а је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио с 
га циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мач 
д у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу. 
дара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја  
> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Свет 
верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погу 
сока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учин 
ах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто б 
уначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш п 
е и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што  
учност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина 
ом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих 
мо следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и  
убоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а  
иста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер А 
а али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде 
еву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="10 
е пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут п 
 <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, 
е да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим ве 
кој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за с 
/p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори де 
 испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећ 
 је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то 
каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је с 
дшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, п 
ље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира,  
као ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S 
мерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{ 
ет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гони 
и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам  
е разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као 
 међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огла 
лободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни в 
јажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз вр 
вим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо 
о је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусе 
 се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу 
ан Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен 
оре да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх,  
красе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити п 
е његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а н 
жбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе у 
 вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p 
 ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам так 
и никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p>  
 учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста 
дског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и 
>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена  
и!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— О 
ху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанк 
мана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немо 
оже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претв 
ече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да 
м одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој  
пхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не  
ући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет т 
к он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да 
ђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда н 
наца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговац 
ђе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се  
} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ћ 
дном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те  
ли побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p 
 ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и свак 
 дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{ 
ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је 
је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љуба 
а ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свог 
раво да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па з 
 љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде  
S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта  
ају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си по 
рање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале 
ш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац 
 роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе,  
прости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Сми 
је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе,  
телан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет да 
 Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник 
и.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском госпо 
 поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и овол 
 <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови р 
ути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде  
Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јаха 
риз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али т 
а је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је 
ога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом  
— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је зна 
 њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била 
 војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи оче 
у одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу  
цао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет п 
 никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу 
истаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавн 
дријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста 
пазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учин 
ојвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, ал 
вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не п 
хов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу о 
<p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да ни 
адослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јерем 
више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Сте 
јег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимиј 
се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на кр 
барског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда 
гљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се испла 
 хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S 
 како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дош 
желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који 
сти с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком сабориса 
ја је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих д 
тов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Олив 
се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n=" 
{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до ар 
е ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде 
 београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митр 
дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља 
 сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве сво 
к за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Анг 
 уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влат 
ог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то 
ом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>В 
 разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, 
иваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељ 
о.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се  
 у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, поглед 
је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верује 
} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе. 
 имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођо 
дње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено ре 
ки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај св 
е оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S}  
избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али ниса 
емаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене  
Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе,  
</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и  
 сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину. 
на ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута  
ћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, 
и и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни ст 
г затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је  
ћ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге дола 
вицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да од 
ња.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу вл 
 њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумеват 
ако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова  
астелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повер 
 њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао ка 
ам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника 
, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу 
 знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она зна 
о виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута  
але широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и  
гу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са  
осу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која с 
град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у нек 
јало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се у 
 од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извије 
екакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним прек 
 ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему  
ки:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа н 
жити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио ш 
одска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше  
бљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он с 
p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заве 
иш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо 
е, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део њего 
ана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе 
их ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадо 
тедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p 
<p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Ал 
ом које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружанск 
 Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једно 
еље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она оставље 
овну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби о 
е био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p>  
у остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена 
колико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена 
ан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и 
дарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на зборишт 
дати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гл 
огледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Тр 
е борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небр 
у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље нед 
том који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савет 
а палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбин 
ка с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураш 
 свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који  
S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних коп 
е, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни 
ргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаш 
ше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли н 
 ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Ла 
лин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода  
е да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку сил 
а одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! ос 
ри слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или п 
ивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за 
че у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у 
метило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и са 
 Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут 
вцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, а 
>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад с 
гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви т 
ремалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од с 
Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога кора 
ома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у  
ерујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липов 
езу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који  
 је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђ 
азао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе д 
јњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војв 
 Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липо 
е чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из гра 
арник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div typ 
Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић 
а врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа  
јорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало 
војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена  
 високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са ст 
и ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p> 
 ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, 
е, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда остав 
јући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла 
</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p>  
жљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капа 
Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А  
а се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, 
еће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ,  
 Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада,  
?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је 
одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Ло 
е вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не 
ећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници раз 
је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!< 
 часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Ради 
p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица  
м потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S}  
и си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога  
ијатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати 
.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак 
јном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило 
е што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њи 
обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се до 
 места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доње 
сподара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут удар 
вода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владик 
се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко 
у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јан 
а ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне го 
, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души,  
м.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прил 
ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушни 
/p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху 
— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме  
 да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршил 
 гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан с 
јвише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића к 
ђу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и вид 
ма ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{ 
о и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говорах 
са страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да  
ан посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учен 
ане стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће 
ка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац ра 
 се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш 
ичају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може 
Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тр 
лати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди дво 
в пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје ве 
 послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити 
 невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости 
ј и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро а 
и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичи 
буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с т 
е: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је о 
е какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за но 
и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не у 
</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја 
p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не  
оцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу. 
ли да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота ви 
> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и  
на и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овог 
 чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.< 
ави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом  
е ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе  
орика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њи 
јој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и м 
ти шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе  
могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да раз 
оштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему  
ове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводн 
елиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани  
 сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о десп 
а о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> < 
то све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим в 
угог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су з 
ођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима стано 
ле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Гл 
ања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом  
ања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност  
ало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голуб 
е Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане 
ет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој  
о своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.< 
ења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што 
х својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најо 
мила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше прип 
ање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша зав 
мљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужа 
е Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ан 
ше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њ 
негом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, 
тка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланиц 
е отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у ист 
<pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S}  
<p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на  
стављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас н 
личког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на К 
овобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чуј 
{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а нек 
оте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и  
дим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се р 
а како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и н 
 за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе скл 
ли достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски 
Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и ње 
може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што 
и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Мар 
авно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар 
ме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна  
дновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом 
ама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево с 
 имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник 
највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Са 
учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изну 
о познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног з 
ред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз с 
е граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболе 
и.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада ки 
навши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици 
ли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана 
 толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се де 
ну да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је 
 па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити 
<p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Рес 
зјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи 
<p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа н 
 да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско кој 
сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они  
 нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше влас 
стијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, б 
ај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота  
кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића беја 
т, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене са 
жимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, 
к без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S 
унић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те пор 
p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога тас 
х.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разго 
о деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српс 
а своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за 
д проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанк 
S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без ме 
 и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало 
 дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је бла 
неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски.. 
ила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јо 
} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир  
ију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана. 
 свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распит 
} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је  
 која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Ли 
ко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћуте 
које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на ко 
и, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Ар 
ле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део 
ијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго 
к, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} 
а сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му 
оље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S 
е минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један н 
г се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њ 
оке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, 
наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и 
нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз с 
обеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме  
мамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p 
еда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од  
љу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви  
 се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једно 
ритиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте г 
те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју  
па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се 
ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, ма 
ах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на кој 
 се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише за 
 скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <p 
тву своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливер 
 столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још 
вога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и 
је бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, 
е врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и вр 
ибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе и 
у и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p 
оведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преп 
сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и 
</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!< 
е или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах д 
о говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светља 
и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиск 
раше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и 
тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја ме 
емаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p>  
из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди 
калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедо 
ј ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал 
е белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама 
е кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S}  
џије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарс 
ти враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у пос 
 и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загуше 
 сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та с 
ти вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде 
в.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на м 
за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, 
оследње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди м 
S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спрем 
, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тог 
у %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињ 
ица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна 
вим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и  
чију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њ 
н млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу ч 
кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} 
 заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог 
по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а пор 
е просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са ш 
ело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав ка 
ју и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} 
ају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту с 
бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно 
упљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и с 
 тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — 
 нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је 
ти хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не зн 
нице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дрен 
 он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не об 
сно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва 
ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <p 
и помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш 
 подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и 
а говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку  
оге тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа и 
ди раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и до 
ивера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви п 
и жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је  
лава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени двора 
до рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за 
 <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не пред 
о које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зл 
" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини со 
дног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S}  
м изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар ча 
/p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровни 
нда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговор 
ом збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што в 
а сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише  
ој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се го 
ом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајах 
е Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну 
ајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у к 
ом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико г 
милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском ор 
и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобој 
м сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, 
 Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збуниш 
склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са дом 
 познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онд 
<p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином 
Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулман 
е остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне в 
ој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни  
 — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет 
кав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чуја 
аници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има  
ду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S 
жбенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одм 
трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном мес 
д нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и ка 
аш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— 
 Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p 
овао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда 
а хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S}  
 —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="1 
и и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубро 
но одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћ 
ук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не о 
усу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше о 
судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Пос 
оста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p> 
ојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n 
ђаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек 
ом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његово 
S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около с 
с да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени вен 
 заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља к 
се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив  
ч за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијор 
уче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски го 
 Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, г 
ј чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља 
 бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n= 
е!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно  
тише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично н 
е чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да 
 се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тр 
"33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако не 
ве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у др 
Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у по 
м зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук,  
да око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја к 
г и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смел 
ште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем т 
а, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и 
аву вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређани 
је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се 
, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после дос 
, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окрет 
 Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људ 
с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и прос 
окриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци ј 
{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досад 
ране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и 
а право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко  
упа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често  
/> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен,  
Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити 
огозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} 
а одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански 
} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли 
S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који 
/p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину лев 
 почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину годи 
им убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p 
ровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{ 
ед клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз в 
тем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обо 
 средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе 
сиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гри 
 која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужби 
уштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз ј 
ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидо 
 њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причи 
тарију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке 
испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да  
То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тра 
тковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није  
нце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиш 
е град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети нек 
у:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео 
кмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p>  
.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и по 
ећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује 
— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне  
аље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он  
дузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подго 
<pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће  
ао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Мо 
е одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у 
А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S}  
њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није 
ћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох с 
ну, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и среб 
јој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаш 
очи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше  
реухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци п 
ен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају 
 То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>И 
ац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало  
шаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он виш 
јорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се 
>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином раз 
госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градов 
одигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише  
е говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко  
а и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бов 
велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато ук 
од бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких 
 допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S 
.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак 
богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Ра 
је доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и ви 
рагих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соко 
, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p 
а поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чувар 
а је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску 
двишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странам 
ина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорик 
="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту 
гато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се  
Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и 
ечи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, к 
 попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Рад 
 који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они и 
греја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светл 
да Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поод 
кварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија  
S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небес 
 мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбе 
тник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци  
а каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S}  
 погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и ч 
 њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га  
аклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Н 
риз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речим 
е оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је прв 
га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стад 
е подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет 
 пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је ок 
паса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} П 
 неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар 
роба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велик 
вен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким насло 
та, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и 
акле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> < 
рану и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах 
е сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо 
 од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађе 
у са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим т 
же лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" />  
ањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп ко 
годити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћ 
ну једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разло 
о већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па 
х господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108 
и је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим краје 
 /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штого 
умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим ч 
 сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!< 
 <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке не 
врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један 
илне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <p 
у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође 
руштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гост 
да се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му дан 
до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи гр 
 Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он 
ин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размиш 
д којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга  
ежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пр 
 његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља  
 устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно ка 
готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придру 
ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће н 
а њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин 
 Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза  
правдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити 
} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S 
град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, а 
 свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" />  
дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S 
 пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невес 
рину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> < 
гано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о дал 
тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити 
аде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од ње 
— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда т 
</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће 
че: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога 
решевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана н 
у племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши 
да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb 
отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити т 
боду сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p> 
 је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пр 
ше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам 
 Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло реч 
скачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни о 
} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна 
н од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена  
окојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети,  
ао победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв  
зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који та 
 неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту 
та гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња ра 
итке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али с 
ога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их с 
ма.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Мари 
е убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узгла 
ина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и 
 онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро бил 
з Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић т 
му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада има 
м и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чува 
више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир  
ро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! п 
 Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком ос 
hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дуна 
пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, не 
тоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз н 
а места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага 
 болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте гроз 
е у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од  
, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p 
т одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb 
е — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке мес 
 што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше 
p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољн 
цу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архи 
остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико д 
 коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља 
поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих 
ијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата г 
вајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од  
асе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Ја 
ни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одје 
 првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раз 
чекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу г 
 другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада  
ника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У се 
 се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он 
 веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p>  
аше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судби 
е је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да  
кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ  
шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме м 
потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач 
але браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово л 
 с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гос 
p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> на 
зазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикр 
сак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Ц 
 и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и п 
вају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и доче 
облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>М 
 тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом ни 
тковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке 
м војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрек 
а много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p 
ту новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> оч 
далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бран 
шину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он з 
ао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети с 
им лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере г 
ше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p 
љих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско 
а и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће  
 на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и от 
иста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац д 
онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.< 
а и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са с 
моћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његов 
другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од во 
S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господа 
а Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливер 
p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, о 
м Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је има 
 али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним л 
 не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, пл 
ким <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гл 
„јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене н 
pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да  
; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота 
ила осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога дос 
ћи шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му н 
е Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Костенски беј 
ра докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина  
недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио з 
здрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство д 
 <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лоб 
ви венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S}  
>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе 
 свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и п 
нац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући как 
и на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћес 
аг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Ву 
тране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изне 
се па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му вет 
преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда,  
ојводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше  
ану превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прили 
рада и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се 
 богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од к 
наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја 
 из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом и 
ах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> њег 
поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како 
 дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго по 
ј се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као  
им клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се ј 
многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — 
рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед п 
оји буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, ј 
 да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе дев 
о у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанк 
лин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши за 
 само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није  
и корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније 
и славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота 
у дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим з 
нога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ћ 
 поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — издах 
ако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заје 
јући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је  
о већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кне 
нко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необ 
простио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм ни 
а ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а  
ом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мор 
а у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и  
и Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> 
/> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позад 
а више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> < 
 раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n= 
емо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје  
це.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четр 
обрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јут 
гу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине  
овима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и с 
ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Го 
у да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окр 
им завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и  
ћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамењ 
м који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разг 
 његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он 
к следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо 
 сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја 
ожја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чини 
свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ар 
лици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе 
х да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца  
и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни предст 
каше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се в 
 Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и 
/p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота 
се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</ 
 је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још 
ивех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је 
у падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакова 
јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвиш 
 веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војн 
 ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помо 
 лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, та 
мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „По 
коро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот. 
аше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго пр 
у се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p> 
м обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу 
ивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, в 
му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе 
S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака 
најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је прав 
јим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од 
у земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме  
е куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета 
м граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде б 
ино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра п 
танку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у 
и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Б 
то је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пус 
је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван 
је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а 
шког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова. 
 ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далек 
руги.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и 
} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене  
 град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене 
ази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низов 
лики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак  
>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у нај 
азда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна  
 снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако 
о овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада де 
екало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, 
ротовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке бога 
овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у паме 
 Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш,  
им дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за проже 
а грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је 
знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену вој 
убостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним шт 
о пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда  
шу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко ј 
у своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, шт 
ише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно 
S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118"  
у и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојев 
<pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> < 
е воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота о 
едан мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и  
ако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају 
о бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече О 
ас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али к 
 необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ в 
ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на раст 
гова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с т 
p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ри 
ред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и 
ико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила н 
 <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у  
{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању  
{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче 
ом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим мла 
бојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође с 
 околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад об 
тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода  
у седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је,  
ата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лиц 
p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не саг 
 њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика заг 
— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољн 
што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опре 
е хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То  
гом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад  
пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S 
овања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан 
ком нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </t 
>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим доша 
ва часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је 
зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник  
 и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са 
 —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока беј 
о коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећ 
долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда ти 
зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога н 
е за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече к 
ој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредни 
светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи  
ајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као уск 
ро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> < 
е је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њ 
заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киш 
Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у од 
том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S}  
е хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p> 
ом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиш 
слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти ру 
н Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у најве 
е а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може 
знутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?< 
и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, у 
ни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Ј 
в долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко 
утовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе 
дати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је  
ред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се повед 
она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обич 
ерујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи 
 њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Миса 
у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S}  
 одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се  
ега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мра 
х распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под 
енутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој з 
То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно  
трашном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже  
џу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику д 
 сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са  
овека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, ре 
доше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан 
>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дом 
плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавн 
вичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, о 
ослужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на  
 Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахн 
> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, 
А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем д 
n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој 
Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је нат 
у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавш 
одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних дог 
иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у  
воју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела кре 
о да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p 
p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од р 
кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.< 
аш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони 
> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светл 
бра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина 
ој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па све 
ије њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Сли 
.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значај 
тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је та 
 да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао 
уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усам 
ви.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведр 
 нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} М 
бра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго 
им сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се у 
Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакш 
 је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и  
м <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође  
ру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскида 
 узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуна 
 и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара сто 
а у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али м 
 значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Син 
на змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следо 
руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што 
кобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико  
мо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше  
ење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене д 
опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуб 
већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="2 
љаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спуш 
оња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара 
</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ он 
а да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка зак 
и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору кој 
Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из  
стину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам  
мљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледа 
нас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити ов 
у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северни 
ити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <p 
} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред коб 
 топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђ 
 /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Х 
ди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећа 
 ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу зан 
ме што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин  
 да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном твр 
вде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваш 
 пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, вра 
 се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо м 
ам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота 
т загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће оча 
астелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских 
а приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, бл 
 ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се  
 блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица  
нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре  
сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће  
кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити 
а деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, кора 
 <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су б 
о дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разле 
тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Р 
 пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је че 
ребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајњ 
м гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода наре 
 студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S}  
 одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Вла 
тво добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прич 
рица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепи 
саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говора 
ледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турск 
ављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже! 
зјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.< 
ђи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарск 
/p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> 
јаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши  
гљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав,  
ати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јур 
ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p>  
ели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом К 
 њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац  
великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, јо 
 и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бо 
 све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога  
ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и леп 
оје се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</ 
ише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="chapte 
ње.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз  
е венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а де 
{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изне 
оји ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје 
реми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса  
жен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем пут 
 уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спа 
испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зград 
тарац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где 
Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно з 
 <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише. 
г и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео ж 
 густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима г 
{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S}  
дице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Пр 
из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: ј 
е уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако 
к грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је  
ко кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу  
аменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Б 
равила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше 
од Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих  
 својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар  
ања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изј 
е нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тај 
ће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одаб 
аше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишља 
о је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из ко 
густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за к 
ејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде  
/p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога 
/p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пра 
 да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мисли 
има.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо  
о се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити ш 
а по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља т 
се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на п 
омињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих дво 
ругао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Бого 
коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његов 
ав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p> 
слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем ост 
дмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гости 
 <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За 
оћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!< 
 на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободн 
вистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла 
} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот 
 два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, т 
адоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верн 
воли а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни  
вић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посл 
светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим врати 
оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота  
м, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Н 
> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико д 
ли опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> 
јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним 
адују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му 
 кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача,  
е витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвес 
два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим во 
јазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радо 
а што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком 
да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој м 
 обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, зап 
а се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајн 
весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S 
воља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у  
<p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су за 
же ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изглед 
 Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи св 
ратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити 
 стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у та 
удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S}  
 пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за с 
 Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стај 
им ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни 
јима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе. 
.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, 
пљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све 
врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што с 
гом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; т 
добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грл 
оуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен ал 
е.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишит 
уком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати пок 
гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у мн 
, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са  
издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст  
и увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окр 
ен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да  
/p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} 
рђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарс 
осподарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Са 
 с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.< 
ке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала —  
а је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора п 
г Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратнич 
плаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се 
 после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић,  
мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло  
ао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са  
 копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнеже 
Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горанс 
ара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија,  
ци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола бл 
равала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово  
ко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше с 
 препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак  
о тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи 
дне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која з 
Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са 
 а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је с 
енадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му  
 доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом  
за <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крс 
бију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плаши 
ноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда 
усрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном сав 
 кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.< 
о може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини  
косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већин 
апомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; О 
 руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посла 
нички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му  
 отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, 
лаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву,  
 скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног 
живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату 
S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да м 
и што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му с 
и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу,  
ти, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату 
тана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земљ 
ара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости,  
му руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати кле 
 у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку 
х све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља 
х неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима  
све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учи 
јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— 
ихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> < 
а и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава б 
ма броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>—  
остивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а 
селе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p>  
крет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато ука 
аство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша  
еспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир  
н то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па н 
ме говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би дов 
су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу вол 
ска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи  
но осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пе 
ићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> < 
, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопри 
дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у 
 Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше прем 
они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Де 
 облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да т 
летаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој оба 
ци поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хв 
<pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све чети 
ог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p 
тврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно  
странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном ју 
радова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, 
<p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n=" 
 не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је п 
ла у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме  
м мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особ 
знемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће б 
к виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако  
Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу 
p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан п 
гу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежа 
а руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране р 
дајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају 
ама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, 
убављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата  
ој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{ 
ице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички  
 клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>—  
.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, 
е и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше  
и међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина к 
 двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим  
лца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S}  
раше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку зауста 
сла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала. 
стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази 
 тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе па 
 <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари ј 
а још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разб 
им људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави 
осу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се 
ких.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и 
поведати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> 
 сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим 
је једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође 
божићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али 
 позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и под 
 окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више сев 
ашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Ис 
у.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртв 
живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови хра 
ста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окре 
ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим  
и опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У од 
ма свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам зап 
0" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовањ 
ој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Б 
 слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице из 
>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха,  
 се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> 
и.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надам 
ина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да 
поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена;  
би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S}  
 турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога  
p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S}  
ици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} 
же ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале т 
S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не у 
о жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, прого 
>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је 
 ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне  
аба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро п 
ан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је  
м, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену  
јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам 
ељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао  
е још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога  
 пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Ниса 
е ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p 
росте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из  
остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно н 
ази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страж 
беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> < 
е прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мој 
арем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога 
вога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Мари 
ну стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити,  
о вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S}  
" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне о 
 ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дру 
ти.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван план 
а струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</ 
>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата с 
 о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је 
 на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити 
 о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p>  
ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говора 
 пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга  
њем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде 
е како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на л 
код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, 
а ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Мину 
јаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба но 
опљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> 
гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обез 
ешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра 
’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мач 
 анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На 
ву и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полага 
у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и 
ом бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се р 
ужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли 
ра — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људ 
из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, а 
ремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} 
ског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} 
а света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем 
причала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши 
Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуна 
дрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ —  
као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању 
ери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепис 
и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хај 
Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који там 
 се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати 
осле дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уд 
ја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} 
о ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све  
астанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика 
ине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаш 
ажи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина 
алогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.< 
 али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</ 
нко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим с 
вак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право ј 
свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соко 
е да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подале 
иша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет д 
очети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S}  
ље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити њего 
јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали п 
 по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне 
и се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће 
ницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је 
аде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрст 
у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа  
будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега 
оварати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чи 
жих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша на 
е са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је  
е шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима кој 
 брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако 
 својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог раз 
, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак 
има, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати сво 
чара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може  
а, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у снов 
ричаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и т 
 да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном  
у Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је 
дама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о  
вом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то споми 
 око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На трг 
 поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге 
ва и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> 
 која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одв 
оравише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> 
 ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста 
сак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо и 
м добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био паст 
ше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голи 
 приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кр 
нађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са 
је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју уса 
Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мал 
г очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али стро 
 истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи 
илу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсе 
тевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо да 
ејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаш 
валца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S 
акав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по једа 
 кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогу 
ровириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гл 
живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу нов 
 много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још к 
.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се  
ник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свл 
 и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер. 
 са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављ 
се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, 
горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су с 
м роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о ново 
пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан  
у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је 
отовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов 
вом на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била ј 
 Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започињ 
о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду,  
Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим 
вораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заус 
ру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој  
у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћеса 
уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је А 
оје се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Б 
дмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо о 
их из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тр 
аког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекив 
говом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам 
листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и  
А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам 
лична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а 
лин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено реч 
оји је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и ле 
ј!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о т 
зден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опас 
препашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред о 
би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светл 
ад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспот 
p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва 
{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем 
риваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, с 
д никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама је 
ст и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху р 
ренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У њег 
и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његов 
ћ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања спл 
широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том 
ађе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се 
а другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века 
е горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скрив 
 тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише д 
певши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе р 
{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз в 
вет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим лов 
аху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, с 
р и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала  
уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано 
<p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји 
овој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тиши 
ливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну  
се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то с 
јом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога к 
 <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим плам 
а до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору 
 са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пр 
ти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извад 
и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p 
и.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су  
њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који ј 
и је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде п 
волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падош 
ђе много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и о 
неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, 
опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа 
 на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто у 
 да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале  
итељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам  
олице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и с 
се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки 
нством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико 
же, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега 
сте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена с 
а-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејах 
кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и 
 њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге 
ртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Стал 
рстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста  
и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна 
а, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на к 
ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које  
опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало сти 
 <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра  
гачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног р 
неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>В 
 Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господар 
к јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је  
јаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу. 
дан се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај  
ивач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста 
убац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турч 
а друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па  
/p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се ма 
p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на саст 
но састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путов 
отвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било н 
се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, год 
спотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на % 
се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучн 
итати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марин 
шна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начин 
куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње ни 
 се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и пр 
аш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша зго 
у се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за крат 
утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и  
 ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и прола 
 Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако  
а је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио 
вина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одла 
 његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} А 
 /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незн 
ла.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаш 
гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} 
о је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %с 
ри деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потре 
а.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народ 
 дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколач 
току идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цр 
ска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше оп 
овника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у ова 
> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе  
 и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договор 
ове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке ко 
а лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена 
рањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S}  
г, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и  
ене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Ол 
куда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и с 
поценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била  
е обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И цр 
котина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудово 
а гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор дес 
о се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му  
 Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини  
 намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђо 
ивера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— К 
падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни д 
јку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S 
пуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање тру 
Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} 
јеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспос 
вни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, 
p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа 
ар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двора 
ри на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све  
 већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властел 
а нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јач 
угу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Ма 
ко са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, твр 
Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тад 
ства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом 
ац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти в 
/head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се  
омрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али зама 
њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана р 
<p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Ве 
ао да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Госпо 
у стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гом 
скрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише 
под можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломи 
 чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах 
 звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се  
ште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и ут 
ове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} 
укави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пас 
че мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху 
ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну н 
олазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</ 
у па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаш 
ез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити 
би у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи 
 негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни 
 а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах  
 дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с 
ој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видел 
 њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним 
аше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће р 
је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скр 
 за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиш 
и на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови ж 
 платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српск 
ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="23 
а с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници  
ретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и с 
викну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" 
 признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га наз 
ог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко 
ати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату 
а.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов 
д дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту,  
лин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из гра 
 <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обал 
више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан побе 
 који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са с 
> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> < 
 Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике. 
ини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини д 
соким достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани  
ојим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху 
пио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје  
лише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он ве 
 доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама  
лмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био  
е уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као 
 крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде  
 онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим м 
штина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега  
астеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је ми 
ен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и п 
</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић с 
ожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Ј 
јиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође 
радом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери 
Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишт 
мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и 
и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда 
ативши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио. 
еверозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је  
 грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобо 
јвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина ње 
 Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији 
 памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вешти 
х да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких дру 
ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете 
еобичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху  
 за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и 
 и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку  
 је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде  
за за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док с 
 озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела к 
аста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико  
скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби ј 
 радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и ст 
 час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, с 
е Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да 
ког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога д 
еди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!< 
} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их 
се што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свр 
високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком траво 
 брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком трав 
у хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара к 
јног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угље 
ви му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани љ 
и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене  
="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} П 
алим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један ком 
ла.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи 
више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше 
оче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом 
авите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскор 
ких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до члан 
еко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за  
рене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав к 
којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора 
један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве,  
ош додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним  
ије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ш 
иже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p 
/p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} С 
илази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двог 
ље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с  
наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз ст 
 струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три  
сто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у прест 
 на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског  
мо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="1 
ара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањен 
о друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх  
ког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) 
не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату 
и овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћ 
S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> 
а жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p 
Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p 
 <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пу 
Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Ј 
рне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је стр 
да Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише д 
ра грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њем 
ала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужност 
 већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрос 
из задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одго 
шта, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих  
} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо дале 
а твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка  
е су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је гор 
n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче  
ш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} И 
 савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше о 
 се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пре 
.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> 
ласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице. 
 за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, да 
адског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме  
епоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И ниј 
не кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света 
бре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Ра 
ресто да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb 
{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу  
ви дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња 
ац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n=" 
ња у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голуба 
ешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, 
 прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Ја 
м сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и она 
итови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{ 
е знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у 
рво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећ 
сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Л 
је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи 
екинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом 
итез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке,  
ојим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на пре 
тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду  
а јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из  
осподари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p>  
страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и после 
каза пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе т 
уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише 
ворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ст 
кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То 
и,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, вој 
м, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га 
раће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би поги 
оче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} 
чу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им  
они одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављ 
 околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати н 
ојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="14 
 док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није 
 оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће 
S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвод 
 — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина з 
ап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена 
губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, ко 
еша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времен 
диш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и мали 
ипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{ 
{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, н 
м из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни уз 
 у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате  
 с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али н 
, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено за 
оше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Рад 
око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погину 
</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина 
 Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витл 
 други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваља 
 али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанк 
!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба с 
Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S 
 баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед уга 
ом искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васк 
 нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим  
ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне оде 
га може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и  
ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="2 
је била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се ж 
ејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећ 
рни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је 
имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ прати 
и којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога погла 
та ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја в 
 зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави  
?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад  
е потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што ј 
 се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S}  
 Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведо 
> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да ј 
и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и 
ј само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу 
копано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благ 
е, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа 
 њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га ода 
 нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за  
ег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклет 
рзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар не 
 то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш  
ра српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јуна 
не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у ме 
</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена 
 небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <p 
а ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је 
 са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако н 
 она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за он 
стављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људ 
мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слобо 
 и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и  
а, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих да 
окварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљ 
пот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и бољ 
оји се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и ве 
 њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особ 
ако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком град 
с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли 
 знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и 
аше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је  
 малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толи 
оје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађ 
и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће  
p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо? 
не месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и дру 
 лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? разми 
учем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се ни 
али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут 
то добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пу 
м чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крва 
народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S 
нстантин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не б 
, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свим 
ла крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила 
 <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стев 
и.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо  
мом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p 
и сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S}  
а овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је сти 
о срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша  
о да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо с 
/p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— 
лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опе 
 Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да в 
и је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, пре 
ша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом п 
лесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата 
унило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитов 
стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар ја 
ком се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека. 
 дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугач 
гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутак 
ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време 
а доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни беј 
 ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић  
 и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се ид 
а тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха,  
е омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Вој 
ио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова 
тужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу  
ље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао н 
а област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искуса 
унак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кре 
је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање 
 он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем д 
ору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени мана 
ространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко је 
 разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платит 
лисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена пр 
кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је  
 није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су  
је али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</ 
адара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p 
ојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Вр 
ека, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдс 
ше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало кр 
е уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео! 
а КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <hea 
јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом исп 
ц и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој ј 
S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, рад 
хита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду 
</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стре 
лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина 
/p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те уга 
е не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Б 
 оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам 
ахну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а ком 
најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Бож 
врдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну си 
 да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долаз 
 твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаш 
екоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али 
} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из 
ах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радосл 
ну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја  
е зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p 
и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико  
пет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С  
 Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Осма 
м испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот доб 
авајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијори 
а, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ  
а која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој 
и се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет п 
еме је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја с 
а и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре гов 
дару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони М 
и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душ 
д сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спрем 
ом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{ 
колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрес 
ник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом 
ом обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и зби 
купоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је  
и да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спаса 
 десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три с 
ку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котл 
жи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља ра 
ио кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, да 
и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на  
рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе 
вориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста  
Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојвод 
 и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на 
а за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браз 
ни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој к 
је у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу 
м посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег 
ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами мо 
p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те 
>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић н 
н деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крва 
градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш  
д њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Ви 
ћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се  
рило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је бил 
ој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима клетва претко 
мца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно р 
у.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује 
>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска пр 
па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око ст 
оле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га  
 пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и 
виш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поуздано 
Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183 
есе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају к 
 наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића,  
 сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дет 
а му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах за 
 Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Нем 
ане љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред д 
врђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на кр 
риста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот  
умети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море  
</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тиши 
не кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда  
и с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} А 
{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> < 
ло помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и 
 што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким 
ане и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p 
: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад  
> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, 
свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична перај 
у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано 
 своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, с 
а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па 
о оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и  
њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин сокол 
 је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два д 
{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изглед 
колац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збива 
 бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам 
е поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од н 
 који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p>  
 овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</ 
где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он 
видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p>  
дњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара с 
арост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, а 
 ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он  
еш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је 
шева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, 
на која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме  
ине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео н 
ме једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили,  
ше многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не 
одизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби 
 Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу 
е без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудриј 
 три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али са 
угима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са своји 
 лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p 
надоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике  
по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад  
</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш  
 <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле дру 
 запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мал 
блиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, св 
 Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће 
ности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад 
тини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани б 
овиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осе 
 <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином  
 два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљни 
ене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одеље 
не Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витез 
утови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у велик 
иша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је св 
латоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава велик 
 стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине  
 под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Н 
 запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши об 
ати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за 
ло у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она 
резаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео мл 
чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онес 
у ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, по 
њег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, дес 
ка два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим 
ка, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра н 
ракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По < 
> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше. 
ају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n=" 
јим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> 
рло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема  
икако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или  
ји се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из  
по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да н 
ане снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклиса 
оле Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбин 
а властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим д 
љу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и гра 
 Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Р 
 <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред  
а би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао госп 
о причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно ш 
кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била ст 
и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо 
оју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p> 
но управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње р 
јица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с крат 
бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук 
Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читав 
још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је б 
, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше нави 
 зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли сн 
лица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болн 
ати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша н 
ке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу ту 
госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свег 
одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} 
мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брко 
 био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на ве 
случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војск 
те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пр 
туда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом 
 %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блис 
а треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом к 
Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и нек 
р је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар дале 
, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:< 
 је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода од 
бних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, ле 
 отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом св 
цима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слав 
} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа пла 
 зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула М 
а сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало 
ажи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом  
ти вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајази 
па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи  
Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне  
з сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изг 
се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и тво 
аса тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и 
ке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише у 
северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од 
S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изг 
ју могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза т 
т копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враће 
, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и,  
аправу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређ 
ик је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која 
 му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три 
ласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Н 
ве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са под 
 а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до с 
 па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Веле 
пођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко  
еспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправ 
ане, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за детето 
обро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђено 
кама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под 
оломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о нови 
ког напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на  
отству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранкови 
д куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути невери 
ице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелин 
хора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, гото 
егову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особит 
ца Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш виш 
м и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је  
спота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекива 
 где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Зла 
 у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато 
је султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> 
И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> т 
тиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође ц 
ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи ост 
тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пр 
бојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слуша 
да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство. 
ј кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета  
родужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада г 
е тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послов 
ане један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шара 
еву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву нау 
испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљнич 
латима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и  
испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ари 
о Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе ни 
еремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да  
е, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару 
>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар ка 
аше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Д 
еђеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови жив 
ластелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не да 
, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранк 
огаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски  
 Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску. 
ли се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у су 
па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад  
из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на ма 
езу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара 
 на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" />  
уги је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пош 
о је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и госп 
он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман М 
ина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше  
 невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром 
/> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су 
тране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђ 
ела, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после  
а Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кро 
аше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати јед 
за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену з 
а ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{ 
 ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у част 
јега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље 
атребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, у 
.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову 
морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, % 
аници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њи 
и ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје дес 
казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотв 
> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, т 
шеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да шт 
 <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе м 
о одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као 
дослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћ 
а којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, в 
ико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца муч 
нар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов ок 
вника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мор 
ада Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз д 
n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S 
ачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефими 
м Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар 
у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два т 
еденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију препл 
 дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не с 
даног крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском с 
 горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{ 
ејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служав 
у страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином 
{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Л 
м ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође 
.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158 
ејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар В 
е горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{ 
ешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, 
 предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> 
.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатк 
пот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше  
о у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непит 
ђе по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>—  
де војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само 
ном доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и вели 
 држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као  
у.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом н 
ливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од  
ближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изг 
 се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи 
и, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају  
виши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима  
 крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми др 
ости на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово до 
сто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пи 
чима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за ве 
 туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али мног 
на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри 
кршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте  
{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени  
р се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у ст 
ђ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја 
 закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми 
јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лак 
head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је о 
S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је 
мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с бр 
м са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{ 
е мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта г 
 је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку,  
 /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</ 
ог рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног п 
" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна  
 и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и 
Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсе 
рецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се ту 
д виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Св 
бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи  
ш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна 
змештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој стр 
Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану н 
селом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из м 
<p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахи 
х пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет мол 
ла.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је пола 
чани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу 
 Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отв 
је земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда ст 
еда му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелин 
ке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не беј 
ада стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у 
астих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вир 
 на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до  
оравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слу 
овије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и 
ов с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и п 
и је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Ц 
т драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>С 
А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов неприј 
тране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко ро 
личите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марк 
/p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Б 
готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па  
.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примит 
нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли неве 
да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишља 
ло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговар 
коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, п 
 први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{ 
ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна 
е му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Ради 
најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, за 
ише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је пос 
 хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се о 
негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запре 
ом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом и 
уса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата н 
ао муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као 
говаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зг 
 самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поузда 
гаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна. 
ити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n= 
ше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу не 
 слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјав 
 збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у с 
т.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, д 
 хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да прожи 
уку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху. 
p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, о 
/p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правда 
зумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати де 
рене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде о 
 Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти 
а.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаниц 
у, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пр 
погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко 
но удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{ 
о ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође  
нут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне ст 
едном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпо 
о једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%,  
ј велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра д 
 томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угље 
а дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако н 
ко је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти 
ти устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекив 
У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа. 
дужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија  
 тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Б 
е се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је  
 му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад мора 
е иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Ник 
арац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се к 
на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и нев 
јаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад ј 
е таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слобод 
Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом В 
изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, вет 
ор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{ 
лио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски би 
 нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му с 
ћ највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она 
 слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву и 
обом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза 
p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, воза 
хар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n= 
?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше 
ри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S 
p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то  
по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које < 
> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклон 
то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за  
налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p>  
 мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад  
и није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова  
 у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливе 
ан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p> 
итаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка с 
Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Т 
ом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са  
ранином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га 
у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p 
ку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пруж 
 њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила 
е у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пе 
 са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам  
 себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет  
телинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је ст 
 доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим 
о да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши с 
бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па  
 А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе пред 
 се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те с 
то може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша  
.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим  
 застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p 
гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по 
маћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p 
једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби  
д које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам  
реко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока. 
аје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те м 
 <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем 
 и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опр 
шу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p 
 лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и  
а Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град  
ву ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се изл 
 пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се 
ту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пусти 
ску и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђ 
 да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг 
еле преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку ка 
ким крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек 
ка док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот реч 
им вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред 
 Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином 
ем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута по 
ином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не п 
о.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Уг 
где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспо 
ад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван в 
одио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа 
ео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</ 
цих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и  
ше да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше 
збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина  
њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћ 
и, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно 
с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, п 
ушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се р 
ости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града из 
о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока 
са долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћеф 
е прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још  
ити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Ве 
стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким п 
демима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{ 
 засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале  
а и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по ску 
ме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осе 
ад, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам з 
о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити  
>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној с 
мевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви крене 
ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша пр 
> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S 
аше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S 
p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише  
ву а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Ја 
реди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихо 
ризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође т 
коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у ода 
а, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и  
спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, млад 
аштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога 
а Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који до 
 једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са  
ој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка ма 
е тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <p 
вољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу 
иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалиј 
је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговар 
 n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чисти 
и, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског д 
свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>О 
ле; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не пр 
ве саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину  
} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Ј 
 ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он  
</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати 
који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трп 
>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком ч 
 ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Остав 
че Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђ 
> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опш 
ачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не би 
 а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Власте 
сом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p 
? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује,  
у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више нев 
астелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се 
ју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле прет 
 његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде 
ану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је  
" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала 
ји, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, 
енути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казу 
 <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %ус 
p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти каж 
анко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било  
 мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустит 
азданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињућ 
на.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодн 
 треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли д 
 трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{ 
жеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p 
 заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри 
а, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорик 
ша нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његов 
само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада ра 
, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— До 
ту бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброч 
 јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S} Не могу и 
, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> 
ну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам 
старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што х 
м очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падо 
 Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо р 
е на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском 
господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви  
дачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повл 
<p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</ 
јвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и 
у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима п 
подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на сре 
<p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихва 
своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељат 
"150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја вел 
/p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S 
ореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја. 
ема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ по 
даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на г 
ду и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице 
у у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин једа 
тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За  
шира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под 
аде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Ст 
о што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко 
>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћеса 
баци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p> 
 им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао д 
а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако  
ру српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну д 
и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним дол 
ркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Бо 
опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке. 
 на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност на 
и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гру 
 Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а 
моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам  
е још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој 
 за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђ 
дите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Су 
 разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова 
нко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке 
 и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухит 
а да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кне 
но, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко 
 загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" / 
 груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли 
аду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју 
{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донес 
ег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очи 
купи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код  
та реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима  
ве, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на  
убаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе 
е кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, п 
 и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па  
е дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва приби 
су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак,  
се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си д 
и испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и к 
мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам  
спот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави  
м што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе десп 
ио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према дес 
чком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да наса 
орански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши срп 
грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним 
врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господск 
су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лаг 
ам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Ка 
 да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, ка 
брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна го 
крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>—  
 и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> < 
 Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се раста 
ead>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за  
цу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </d 
у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота. 
нија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуца 
и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удр 
дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао 
илично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец 
ика, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових проти 
ечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покри 
ло ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље  
уку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде 
дна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type=" 
ше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу пр 
ас је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.< 
ч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на  
ја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу м 
сим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћеса 
же обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очиј 
лагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет ут 
љу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Ни 
е Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се в 
која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија  
нав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефи 
на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни о 
нита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, т 
ода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевић 
колину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела пока 
на.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно јед 
 замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како  
ад којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао 
ости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом вод 
ста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с п 
не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о с 
Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још б 
све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијори 
истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле пове 
спот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без 
ан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у нај 
} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако 
ишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</ 
и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад наста 
, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако п 
е, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију ста 
анике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме  
ласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег сул 
холо и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве к 
ила потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразу 
а коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и  
и без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим 
стоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати т 
ек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, 
чи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна  
да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У м 
лаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} 
ирок ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици,  
 стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у 
их крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде. 
ње прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша 
наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по пам 
одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за п 
 Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору срп 
 жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да о 
— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} К 
био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена го 
и му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> 
одлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлу 
ржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и 
е светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти  
има на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјек 
о нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бр 
 соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех как 
дне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} В 
о!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изић 
S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више 
гоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p 
постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад с 
вором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту 
се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, беј 
чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.< 
, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и 
рчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, за 
ма она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров  
 си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћем 
к се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ умо 
м руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују и 
 Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и 
брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих по 
тац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> 
екати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је 
аше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева мо 
 престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чек 
 деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклон 
шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо 
оту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он  
сок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадош 
о то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој  
 одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угље 
о му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изда 
з старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на  
p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему десп 
бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровни 
> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду так 
на и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Мих 
/p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на п 
а је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се  
гледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а 
> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> < 
м и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S}  
 је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И  
{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора  
заревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> 
 верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа ваш 
 моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту 
ена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало 
да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком 
гова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине 
>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с в 
еначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је 
 бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да 
вши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поч 
упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном  
во, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p> 
навати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов  
 створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а 
штро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:< 
своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је н 
телин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваш 
 Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће с 
 да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду  
ласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му 
н за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико 
<pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави  
овог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у 
му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рач 
<p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту и 
 весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не в 
 мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан  
ез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба гос 
 у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злат 
 неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот 
ранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и поз 
ро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје. 
авили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају 
 по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упут 
спот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађ 
 <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одма 
 Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{ 
ни злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиш 
е да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон 
е дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се  
ста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> 
д трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p 
ости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, 
 знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође 
у дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на сва 
 се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</ 
 коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} О 
 би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" />  
е мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко 
>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type=" 
се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази  
 властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ о 
лав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо р 
е бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре.  
 ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршит 
ку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно ро 
а сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војин 
има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан нов 
н али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита  
горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспот 
се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар ч 
ма три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено  
ом Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ заст 
чар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да 
>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и са 
оду Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори ме 
јводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маг 
а неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један з 
им турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена  
су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и  
 нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али 
>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно  
дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> 
, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и 
 било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, завето 
 јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ћ 
на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јере 
ајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаш 
а маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а 
="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим  
овима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока зап 
} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде  
турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</ 
осподара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске  
бротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} 
<head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она н 
да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се б 
 је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крв 
у деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без 
 не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза  
S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге зем 
 дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ ок 
људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој ут 
ојска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војв 
га; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за 
сно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздан 
ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ  
ој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно  
="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се про 
 није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S}  
чити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али с 
 довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих  
амовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ств 
дан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске 
еље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напр 
аревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његово 
но туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ус 
</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они с 
амо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{ 
ровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспот 
ајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове 
ским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S 
сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом 
а је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његов 
{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>—  
главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за в 
уцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра ул 
т га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p 
, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митр 
 велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>—  
а и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Мили 
па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појав 
та на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" / 
ше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, кој 
 јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе  
дњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало 
аше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде запове 
 загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с  
ни га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође 
 с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа в 
оја се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком пр 
 дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито пал 
и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра по 
а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{ 
ну изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млин 
у опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>В 
 се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обо 
це, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачан 
ен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком 
 пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не  
та коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред пов 
листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је 
Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо 
еног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десн 
рци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје% 
то је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млино 
да, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор 
 војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не  
стир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властели 
љана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо при 
рајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Н 
 уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у 
S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, 
агор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на  
брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих гу 
 а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapte 
ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их так 
и.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао п 
ље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и неми 
 изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за  
кине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у п 
богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до к 
половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, 
кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У се 
лики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, 
обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се 
звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављев 
и сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одмет 
 је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју од 
уче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија  
своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу,  
ном <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље,  
на висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три ре 
че десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право 
срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цр 
 особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен св 
ачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Ра 
>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунча 
гну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим 
здаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана 
које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити  
је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменит 
оку и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покр 
 дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебе 
а спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на тр 
ена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима срп 
<p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко тр 
еница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скрив 
зи како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испр 
е јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Не 
 појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близ 
</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећ 
p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на са 
овник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марин 
д ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још ј 
 им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе обла 
аје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од ис 
е потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Су 
у у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Ари 
ах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови д 
не опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{ 
 тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаш 
азећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и 
јорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда о 
је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте к 
е:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живи 
својило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени са 
м, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све т 
 и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху п 
облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху 
уд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито 
те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара  
Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну каб 
тојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа пр 
 тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам с 
рби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само 
ве четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у 
али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мал 
кова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз п 
же се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки  
ег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав в 
звио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље с 
ку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку  
 кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S}  
 и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казн 
а раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пиш 
арина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби  
 n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не  
.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па  
ке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде 
е стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца кој 
вода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом 
жити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу 
оведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко  
оким вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} А 
 милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и с 
се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода М 
ше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула  
ргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Н 
<p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства н 
 застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким 
 свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш  
и.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S 
ати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћ 
у и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на за 
ће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>В 
држа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, А 
потова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, з 
 под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће ша 
, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а  
с Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смер 
 буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је хр 
 се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно сво 
 по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране је 
ен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац превр 
</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударо 
лије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је  
меру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се 
а подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не 
Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се  
лико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име  
је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало  
околенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слуш 
од увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није 
 је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и 
ва пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себ 
еколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али  
ушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, 
и му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет К 
 належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и ви 
езивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и  
тави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два мах 
од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и зап 
им људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сун 
бодох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта? 
та је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, мног 
звлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка. 
 лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет уп 
знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо 
в твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— 
аког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено зд 
 гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.< 
а, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах б 
радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града  
раду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни 
и да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јун 
жно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а п 
рнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог 
га за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време 
евег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског  
та кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> < 
их шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплаво 
епоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад ш 
 помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокр 
купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волов 
 својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да с 
руку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни јед 
рговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Ј 
ијем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобој 
а и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их 
 улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту ког 
адаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на дес 
ш који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Т 
ена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у проц 
и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да с 
е кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што А 
 виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности;  
срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —< 
а деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</ 
он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се бра 
енца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>С 
, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет 
<p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипа 
ако је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из 
иепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич 
сти, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се О 
 са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе не 
вор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лет 
егове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, 
 најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година 
ори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављај 
ше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И са 
ца. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом 
едај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="ch 
леменита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сј 
ше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, п 
да твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу сп 
> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи 
о заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Б 
н да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако  
вратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре М 
рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман 
болевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одма 
анђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па  
ла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мус 
борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! 
p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стев 
S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће с 
> <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косо 
ајник њихове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван  
а каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па ка 
{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад н 
абаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко по 
>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсо 
ежје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јо 
јом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} С 
 С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се 
 надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи  
 двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стаја 
на према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестр 
оуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити 
</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, п 
S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни 
да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</ 
ом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпр 
ивериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори д 
во.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина про 
жене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дрен 
ан на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и мили 
олела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот з 
у Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме так 
<pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала пр 
их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранкови 
ше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што 
{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела  
саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм от 
 тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем н 
 да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и 
едан је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаље 
о отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласал 
м травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за мес 
у што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих 
авцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким даш 
 колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат 
о негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за  
 крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Бел 
усулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p 
ше велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и  
шћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак н 
љуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога 
разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рука 
и која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара 
кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспото 
ањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се сокола 
{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучил 
ово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> 
е, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда  
Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му 
ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле 
 мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен 
Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га  
 очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле  
 изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" 
p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p> 
 морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после с 
ћи већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и доп 
ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред 
а ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни  
 неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је 
 даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} 
 била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих вра 
Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од сл 
г брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све шт 
г и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији огр 
о створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа 
 мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаже 
нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништи 
оравио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која 
 поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни  
ер њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог  
следио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S}  
шло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да н 
 љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза В 
ше сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ос 
м и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али  
е је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у  
 и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света  
љевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама р 
 и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда 
а благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе с 
р смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо 
о други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но ика 
 опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај ле 
ху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он 
 у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлос 
е жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је  
ма с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем,  
лавни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се мо 
пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме прија 
он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се 
 да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском 
 како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на 
у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb 
о замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни 
<p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S 
сти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота 
у неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> 
/p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше  
а ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика 
 извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„ 
Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с во 
е водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође ј 
ћу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављ 
 <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас о 
здати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају морави 
<pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час 
!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је 
ојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај,  
Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али 
исоки двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, саз 
ате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да з 
акав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сам 
 деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за 
 %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је та 
 сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај 
ему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети  
.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S}  
 за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо ј 
ђе уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} 
здрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је 
 збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога 
 овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански вој 
ве.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племен 
> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Ради 
ви верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; п 
пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени  
жише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито з 
мрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада 
лаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госп 
 од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га  
чки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну 
ражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом 
е соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута д 
 бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је  
и првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустав 
још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала њ 
којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником 
 устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више нећ 
рова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би 
 му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на з 
бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео 
 Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су п 
увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и 
била снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо р 
лићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари  
 у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојев 
енчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{ 
епо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци с 
n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, д 
т била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, нер 
ратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на кој 
енству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не ста 
 мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био к 
ва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног ж 
ледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни жели 
бора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском у 
Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прик 
м за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта  
о не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај  
ла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи  
грли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши 
.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред оч 
 <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ва 
и, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић 
бити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похи 
 деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега. 
оша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али сту 
Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици и 
види часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Дос 
p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Де 
’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се б 
.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниск 
егова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час ве 
е путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његов 
љишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољс 
дном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, диг 
ед јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и  
азбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева  
Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек ни 
{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја теб 
ор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, је 
вим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За 
м.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња 
а.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је тво 
је!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано п 
 старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту так 
звору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред пот 
p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе ни 
евац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и  
 <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! о 
де згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам дон 
да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изг 
е понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n=" 
 је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p 
познат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких ба 
да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада  
ш више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе З 
много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет в 
 висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет у 
{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео  
да тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне  
ворах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешт 
није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико по 
 на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу 
> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се  
} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам,  
 Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш 
.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећ 
а Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не 
 покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада 
и не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није преск 
каше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дв 
га ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је в 
 се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје 
егова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова н 
и на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој п 
оје га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње 
ајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са 
и. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао  
 хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад сп 
мни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преу 
 и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Ма 
есар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву бит 
ама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али  
 наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу 
— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче гов 
ао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и  
 старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они  
 на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да бл 
вана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb  
еспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласн 
ов већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете  
ако Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослоб 
хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је 
су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Во 
{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше  
..</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p 
ком.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су  
пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им н 
ном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињс 
 је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Син 
а Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у груди 
ио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово  
де својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као мл 
а жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролив 
нуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спуст 
му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, нато 
 бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја б 
.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас во 
S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и 
 врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране  
p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="2 
е је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и  
нда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Б 
, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} На 
ви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две ст 
{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њо 
} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам п 
 <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав 
котине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и до 
али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаест 
хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка 
ко често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија ј 
Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се 
а не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и м 
Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу с 
траха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падо 
 јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у вој 
о и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савл 
зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бој 
у и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота 
веним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих как 
 чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у њ 
кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у т 
брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше ра 
ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> < 
и, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била так 
а крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније 
p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њен 
лина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— 
и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе нова 
спевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па  
ћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта има 
.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су  
говог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од  
њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цеп 
скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се  
окорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима о 
 да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала 
 својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раниј 
н — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— 
p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> 
обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седи 
ом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајн 
 Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих да 
.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{ 
/p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажа 
 јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> 
ш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искуп 
е тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37 
о га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гони 
око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе  
намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архи 
 коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући 
ниша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>—  
</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима 
 за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, 
нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скри 
м и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— 
у месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту 
аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака 
ани и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни  
ме шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше 
овој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу 
о срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> 
ра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да 
орила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена зап 
зу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пад 
се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је ог 
</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то  
асно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</ 
 Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погруже 
риз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђ 
> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој к 
ји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста  
ражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, 
њи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране:  
е домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити с 
гача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко об 
а у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n 
 за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и пре 
 вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето 
 турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде зах 
помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рек 
кву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на па 
 од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо 
покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Зл 
, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло доб 
 рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како ј 
ох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p 
је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће  
ваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове сна 
 твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> 
 једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обични 
да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром 
иде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p 
ива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p>  
 које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда  
окојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је < 
трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се 
ну Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била нала 
му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролис 
еспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падају 
аше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— 
ика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако по 
и да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута т 
нча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог  
је његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{ 
кивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слу 
пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађе 
е и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} К 
мах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја в 
т спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову ост 
ће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па  
е се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће ве 
мо овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пу 
ају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног нар 
авши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и н 
} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, т 
 је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мал 
ења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За 
 да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а 
} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде к 
пет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу 
pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Кле 
 нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви д 
>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и  
 оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, 
подар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици,  
ада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то 
његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што ј 
p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу свој 
едајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бе 
оћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p> 
уги.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати так 
{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом 
свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре  
 Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Њег 
илицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова  
е.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави 
ке, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају 
b n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, 
ренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!< 
оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Н 
за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>—  
 небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј! 
 немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просул 
> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, гос 
.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног поло 
здани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Про 
еш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p>  
неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе стол 
И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} 
но?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Д 
 још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.< 
а ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме понос 
гарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окни 
прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{ 
 ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе с 
та.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а њ 
 отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спр 
оме се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата п 
о да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то о 
И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S 
се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— 
ко, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по од 
а пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Прв 
еван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода  
ојводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побој 
п Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племе 
 стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет б 
ји јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути? 
е око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на 
у кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Гос 
арина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање 
че узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело боле 
15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Тр 
тављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У 
борим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуш 
в сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуков 
е.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспо 
во и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стај 
— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње  
 то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па запо 
м на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S 
оту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој го 
.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући запове 
захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} О 
рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће  
Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да  
емљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака  
рете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово 
ране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склоп 
у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се с 
 преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату 
њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобил 
 се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А воза 
ан је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана 
ка пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која с 
 се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемо 
још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} 
/p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p> 
 Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако  
и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом позн 
а, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непри 
{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разг 
аше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах 
јорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја 
="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад 
де у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не м 
јни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођос 
 позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се 
дина.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, ве 
ђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио роди 
pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се та 
или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разаб 
светљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила,  
="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p 
у посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кне 
Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градск 
га, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у оса 
незом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте о 
S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја 
е да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци 
рно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девој 
ању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак так 
у кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а о 
 до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет ски 
ве своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно  
, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао би 
 њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и ц 
сне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не сам 
ајпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту за 
уче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем прет 
/p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115 
тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обичн 
таде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S 
еровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хт 
агослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре. 
та тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, 
ветлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да  
 а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра ника 
евић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла  
ио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А  
 и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини 
у где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота  
шлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше гот 
 воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“  
а јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Ло 
ни; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на к 
ејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је ч 
.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сј 
изи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњо 
о за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија  
рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око за 
и и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Вр 
ио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме с 
ких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куд 
осподари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија ц 
јаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на о 
а неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари  
лајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули 
 људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би 
већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрн 
икупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне 
не заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учин 
нски.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ у 
ћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опса 
мана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка ј 
а које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори 
би нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда  
ну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше 
сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога 
<pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол 
ом.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да ост 
уо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огра 
ком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азиј 
мље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они т 
и ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије 
 знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.< 
ом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе ун 
S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно  
говори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> н 
етски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се м 
 усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S 
љи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије п 
р купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а ко 
што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срд 
тове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се ди 
гог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса вој 
богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је 
рећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи с 
т!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну  
а прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један сла 
воје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском проти 
војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвор 
за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири. 
p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку 
ако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмед 
људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хам 
, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши 
о је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда л 
чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаш 
знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао  
 а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S 
 беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са < 
инили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бр 
 заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка. 
турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само с 
пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек мести 
ад београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у 
е мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде б 
 га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па 
{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Мус 
 У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакл 
ија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресен 
едне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мач 
вај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим 
p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који 
ма боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу 
и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонит 
ди.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и го 
у деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисањ 
ужина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог јед 
за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да 
 од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у 
свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој кр 
Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабор 
 Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се 
телин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако с 
ушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то дес 
 На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи од 
том, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У  
 Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађа 
 забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под  
га не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} 
јорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У  
рном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажућ 
х морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да настави 
 града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспот 
 гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у  
 од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части т 
и крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима нед 
 премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благосл 
део да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Ма 
, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с  
е.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов ж 
>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type=" 
вну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То  
одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, ал 
 гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жељ 
е намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пр 
<pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра 
 Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове  
а чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв 
а богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен,  
 код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде 
 отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p> 
е одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста  
јска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду бр 
р, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао по 
деш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут шт 
 својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Ба 
х венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трг 
икуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког  
е на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра да 
а отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо попл 
ли то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у 
е је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту 
 чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — 
к настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и др 
све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар  
ула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напре 
а Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и 
у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Ло 
ам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његов 
рихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> 
о може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је  
ту отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошло 
 трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>Н 
адило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њен 
можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет св 
ону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год с 
а, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље  
ду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Мари 
ед вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врм 
d>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стра 
бније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити 
ад Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинст 
вала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим краје 
гљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече 
ег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и  
а хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — 
ала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу 
наш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, 
 не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венце 
p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те д 
поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном трг 
е — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој  
 то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако ми 
вори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погле 
длучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пи 
и срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно каза 
ешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио 
ицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем св 
те брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њих 
 гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто 
д добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе  
ава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљан 
њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики н 
те с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору в 
кам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Из 
ши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици в 
 премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновим 
очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга 
ам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше  
е кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све вид 
не, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати  
ше наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младо 
 а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појах 
 га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше пола 
от дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митр 
 зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори  
овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијо 
на се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, г 
 До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и 
ату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво п 
а.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба најве 
е на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла 
ицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Мли 
> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотр 
а Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се л 
Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Св 
, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару 
ивахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста кру 
ене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстиј 
у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави док 
 широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним 
но полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских  
ирок на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколе 
напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане 
а, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко кој 
p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да ј 
не, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала 
ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — н 
учити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће п 
ам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по д 
им.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина 
лећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где мо 
="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— 
њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружан 
p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па  
ећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p 
о посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини 
ти, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му ре 
е, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p 
огледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишено 
рских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и 
рела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у сам 
 баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на 
ку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока срп 
шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S}  
 високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју  
са писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је нам 
 живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да ј 
 тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="1 
.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S}  
главље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику 
тити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од теб 
ајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са с 
ливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо бра 
к унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до 
 а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко  
а српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>В 
ојом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Царигра 
ри Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њи 
на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим 
ен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти з 
 и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажах 
 говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се  
ени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде!  
Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слик 
оља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотск 
тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на  
} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљ 
ј, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошл 
ну непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, повр 
шћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се  
ше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утвр 
ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где с 
згуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> 
о писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се  
чи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен 
 <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У оч 
{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер  
="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било 
/p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ев 
о...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако 
и кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би 
 другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с пе 
ашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обоји 
ћи нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан  
у зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремље 
 до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорик 
 рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</ 
речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише јед 
вене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве  
 великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, в 
онео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој дом 
тавила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам  
збрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </d 
ли се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже да 
 преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, 
дати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођош 
и.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> ст 
знурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Мих 
го одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које  
- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно  
ну зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је  
двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" />  
андаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је тр 
ви!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита г 
ом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико рем 
жалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који 
риђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?< 
оја га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође  
> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, 
оче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставит 
 учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта  
.</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и  
лутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури  
не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" />  
 већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја воли 
да ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са њег 
и освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће к 
његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост откри 
 игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не об 
си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада 
а опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша с 
т проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Њег 
уваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по коле 
би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита 
га оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S 
ограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се  
 голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из  
ца ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Б 
те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носил 
ти, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} В 
Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време т 
/p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучн 
у и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по запо 
на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.< 
де поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада ви 
зо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толи 
а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно 
ти онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше 
раг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с на 
хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати. 
еко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да  
Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно ста 
ма отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помо 
лове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар зау 
/p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} З 
 овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком 
 многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе д 
 ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном К 
з њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло ј 
р не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори 
 сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда  
и и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{ 
земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Ни 
евић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</ 
p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она 
ку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који ј 
онови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146 
го за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе 
то увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова 
ветог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p 
, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре 
оме дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено 
ио свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само п 
иче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочан 
 па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера па 
 <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p> 
а ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шт 
 јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати М 
остигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику? 
 <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="2 
оше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста  
новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не 
т састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну 
ио се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче затал 
вом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме  
грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању  
р обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако в 
S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам  
не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p 
очеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете п 
јаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзн 
рдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скром 
ом, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим 
 Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови  
љаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ т 
е се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик м 
у.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се 
 <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљ 
рзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео  
а београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учин 
истати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Ј 
акрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено с 
ести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом упра 
љеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић  
е пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред 
ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више 
ту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у 
о, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска  
освећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном 
а а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода  
на судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се  
а у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети  
радом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се  
че Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се 
ше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је би 
дну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку с 
звесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно  
 рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго пл 
.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше остав 
верено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох сво 
Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском  
 јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту  
.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и неч 
 високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високи 
ња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А г 
зив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне н 
властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војв 
 Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Го 
рохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угл 
и си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у г 
 Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— 
 куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанак 
 сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љ 
.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— 
раду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дв 
p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не  
та више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња њего 
е тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Гор 
 Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио  
м.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то са 
не ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да  
ица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— 
деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку ј 
вораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазд 
цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} За 
ише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначн 
 Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освоји 
, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада  
 могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним  
вима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојеви 
да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ј 
 силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим 
озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложе 
соке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на к 
диница у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћ 
 до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са оби 
јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме не 
а је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спушта 
ослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.< 
ачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Гла 
дило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспо 
премао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле с 
бисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовас 
е славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чи 
 наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли 
шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који  
 крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све ш 
е <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота с 
бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним а 
ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио 
Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Му 
е и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби,  
тмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у једа 
има пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад 
сле оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са др 
 Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневн 
Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана он 
 са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где  
сточно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још 
" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души  
нком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јун 
ше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнеж 
реме војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p> 
илост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох 
ди у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред  
сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре к 
милија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заишт 
="chapter" xml:id="SRP18964_C18"> <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</he 
ута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и 
 погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све т 
ВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори са 
} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац 
остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит 
ру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p 
 славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда 
да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господар 
сти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се 
 побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Но 
 и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу. 
рже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом своји 
 — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука д 
воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле 
ет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспо 
ли кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и раз 
ица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с к 
оза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика  
говоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело. 
p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше 
 наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како  
 — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш г 
ад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а њего 
поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по 
ејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје пос 
>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што 
 одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа 
е па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним пог 
е бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те  
близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Сн 
 одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дрено 
и се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса наре 
ином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза прир 
 над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовц 
амзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза  
е смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слобод 
 монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на 
/p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разг 
лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше сву 
ог и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осе 
 да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо 
ној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је п 
брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{ 
топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господ 
ма на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врм 
pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају 
ји бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писм 
агу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на ус 
сплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забравље 
јпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он  
 можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде посл 
ема сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумор 
, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни 
едног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први 
ако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, по 
моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, 
pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која ј 
слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно  
о се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се  
 Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе в 
вић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин 
ти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} 
S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Де 
а ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој  
има и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су д 
тео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’  
 заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није у 
ни који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула. 
и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S}  
ЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко вре 
зми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не  
Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из  
 тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим 
ста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослав 
бро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{ 
и ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> 
омена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у  
ног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот  
ад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му  
чки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и 
ада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика 
њим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару. 
овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од н 
а тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема  
ли је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и дос 
и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана ка 
остраном граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало поз 
 да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говор 
волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Ниг 
 сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки  
едаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори 
еговом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n= 
ти!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему 
се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са и 
јом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачко 
и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понав 
е; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и ку 
бра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S}  
 гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих  
} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуз 
ених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господств 
лону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој!  
Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толи 
че Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатељ 
е од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n=" 
полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша о 
 одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била п 
, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p> 
 Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару 
о проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.< 
="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спрово 
в бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се ја 
 подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он с 
полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути п 
притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа 
ђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се укл 
ра не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда  
ватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те заб 
леда право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p> 
иш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она  
с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} 
езика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих  
" xml:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</he 
о болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" 
а Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не 
ити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке пр 
ражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у ко 
еви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао 
 четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и с 
ин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одл 
Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се 
 овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору  
олико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држ 
ина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара  
код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим 
ма <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање не 
е за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише  
 у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник посл 
има биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па 
а Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам к 
таде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојо 
драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Вој 
 смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике,  
 одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и 
роли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли по 
њи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, 
ри на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекују 
ад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под 
и ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазу 
 погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводо 
едне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p 
а и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да з 
 је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Госп 
овићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из  
 стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div 
Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Прими 
ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да 
да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чу 
52" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шт 
ужница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кул 
едаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу 
</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје ру 
.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да  
стаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно око 
онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота 
 ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против 
и у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свет 
а је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклап 
у, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу 
ињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бе 
и да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140 
ђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше  
вим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто 
 нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш р 
а их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и как 
>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их 
 /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на ра 
куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те  
а јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове по 
<p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> 
ч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери 
ао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло 
гони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сук 
нам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам до 
у града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Ј 
рговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.< 
мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку 
 униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то н 
.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан  
јвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању  
> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у пос 
и његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које 
астеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београ 
их стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По  
к много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у  
авично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одла 
та постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињ 
 их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа р 
овом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да ј 
 остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p> 
рела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— 
адају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, 
130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стра 
е.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ва 
обојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој 
а је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без стариј 
.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="2 
ише није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом  
азала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Ј 
 донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен  
 штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свра 
о од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неод 
ко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспот 
 у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гост 
риште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дво 
постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама с 
S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо мо 
е проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан  
 која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или др 
че навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још  
ком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом  
грезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао  
је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па 
 тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа пом 
/p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се 
има који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше десп 
имити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и 
же и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остад 
та и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњ 
ја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а из 
де весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим 
 господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине  
леда јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ип 
вић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо  
а.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни  
, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у к 
обра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да 
кчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Сти 
 их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n=" 
, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и  
у судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда  
 Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат 
ед озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата ко 
 кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где ј 
осподара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две 
у па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наши 
{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем  
>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе. 
 у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засеб 
иња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испу 
 на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и б 
поту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој  
 ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту ње 
ич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски  
тави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим по 
се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу десп 
вај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Из 
која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што 
ђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и прост 
 стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да пок 
о ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.< 
а која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду:  
 и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с 
ађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у  
би као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка с 
ивица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а  
убровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb  
уздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и т 
 сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на  
ијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана о 
војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће и 
околачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину 
 сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина 
је ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p 
ита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и  
 траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то  
копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Ради 
 Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему г 
о у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а  
ли ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ 
ука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима пос 
ци и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, к 
крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнур 
" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али 
у за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно ж 
 задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задов 
ливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> 
е.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у  
 догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутк 
ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног во 
ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће с 
ма греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од м 
и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени с 
верења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је 
 не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марин 
о незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика вр 
 Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и ствари 
 Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после о 
би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са М 
пљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пр 
каза на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И 
уде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас  
дине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоц 
им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље п 
 отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који 
и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад 
вором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се  
ских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси пој 
хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огл 
 и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изг 
ма, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже,  
 њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже нат 
елоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаил 
ем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p>  
ако није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом 
их. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах са 
ман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, с 
ли нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> 
ему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које п 
анковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са сто 
 душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше д 
 не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сест 
="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и дру 
ни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна 
ји би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с он 
ла само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар в 
 Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене  
а се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех  
} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ов 
да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „ 
 се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишено 
 и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{ 
 ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше  
ом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одве 
 Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јуж 
лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на 
<p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би 
и веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буд 
то од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и дана 
 још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем  
 својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} 
е могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије  
, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чуве 
ена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотин 
ме гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још на 
ђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На сред 
ца стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедри 
 тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту ог 
 се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стра 
док како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb 
замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуд 
здваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења у 
 с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позв 
 велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је бил 
еном мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов к 
опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу  
Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, најед 
м.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи  
ој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у  
аже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако  
м можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она 
у је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност н 
цу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div  
снику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Зла 
о тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич 
ла је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници све 
 Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и  
 деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро ч 
ена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </ 
дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано про 
љати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао 
 господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском су 
ави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и доб 
 оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари дес 
душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S 
цу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S}  
пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пр 
засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говора 
истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>В 
p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>—  
 она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара 
 веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико 
влаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да 
 зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за поло 
ча навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звез 
које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и за 
 васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залаз 
аст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се б 
а био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткан 
каљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, 
едних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а  
аниште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око 
ија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео арх 
их окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба  
 брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у  
е у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође 
 пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је  
%И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб 
 догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан 
колачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд 
p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у м 
за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се н 
крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да там 
ити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласн 
тлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако  
вота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а двора 
ногим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад 
у или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и с 
 је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју ј 
{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те  
го плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војс 
ма и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих зна 
а припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони  
о је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода 
ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле п 
у Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти испо 
ити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђах 
авише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у 
м запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што зна 
да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближ 
пола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији гово 
 ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћ 
адо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад 
евима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што  
јај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И  
 на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред см 
што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с п 
 Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче 
 сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до ју 
сову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и  
 одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, ве 
 крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Сте 
испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму беја 
не који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цига 
е стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плахов 
згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео  
сти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша 
ао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство,  
Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који 
 кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвале 
} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука  
р Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:< 
ком кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостоприје 
ђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој д 
</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се од 
екивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="1 
ани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом 
ло и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клеч 
вољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" 
 како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p 
оте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаран 
крете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</ 
 спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим  
тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два п 
пу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и  
ка — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и  
о силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! 
 трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!< 
сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већн 
да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова вој 
нској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде свој 
! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који ј 
свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не о 
 улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на т 
ездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога к 
Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало н 
 крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлиће 
г деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> < 
ом лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младо 
иде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад насл 
егову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш 
ао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стев 
 Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари рук 
штину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлу 
гљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Б 
 ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У с 
богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} А 
ом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој  
ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам,  
 <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим 
еничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стоп 
ш да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бра 
.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и 
е исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} С 
ољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему  
гли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остал 
... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а  
емо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ. 
p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио 
{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора ве 
њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог 
.{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево ни 
ог човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички р 
гљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Сини 
 јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се са 
 као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ћ 
разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвој 
рао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су д 
ита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наск 
n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе ј 
ећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велик 
е звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи кој 
овом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p 
а погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода  
м више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари  
к осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Бла 
ља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни 
p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, кој 
ужене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тиши 
је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада мор 
 очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, ал 
о је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год ј 
а неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и  
 тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задуж 
ја је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју с 
што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед с 
тска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства 
ву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске  
ндило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се  
S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" / 
ља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на ве 
меном очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превал 
, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у  
уђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио г 
за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланиц 
а благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и п 
ше северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљ 
борисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном по 
>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе иг 
 копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> < 
говору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина крен 
 и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> < 
што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше 
нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одг 
<p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера  
ма војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> 
и све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим глед 
ти, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах  
0" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано 
никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу уг 
умлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, в 
се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на 
а Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито 
p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом кос 
ји ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер 
му бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Стал 
 Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспото 
з Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и нево 
е у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилик 
 онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га ју 
 изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти  
а, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече н 
 Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очи 
ја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад 
> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише 
штена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светл 
дњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати 
ереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота 
мен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — нев 
иша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> живо 
 му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија вит 
обише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак би 
 чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Пре 
 и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S}  
се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне 
Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око се 
> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем 
орници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и 
благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом  
, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:< 
ија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља с 
 /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је 
 му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>—  
p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се су 
а Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у трен 
<pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> 
 и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савл 
е? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме сре 
си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p> 
ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, ал 
румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо  
на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p 
г, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше ар 
а, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>—  
 се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остај 
вни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарски 
блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} 
валити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он мора 
анковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед 
! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не мог 
/p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p> 
а млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p 
дна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем  
ници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар 
 Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му се 
сности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећ 
гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>—  
p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не чит 
 јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Сн 
дража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — 
дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу кој 
у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше пр 
заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и л 
 диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га о 
вном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написано 
до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој 
он пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срел 
мишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као 
еђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних г 
, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који 
а глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је 
би се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати  
аху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти 
 да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се  
браза које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бр 
и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p> 
 деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини  
тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше  
ад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало 
кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стар 
р ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначк 
 се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.< 
 једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао д 
апасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери  
во!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p 
 ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, в 
ез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу с 
и бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових ста 
арији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман дол 
мален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и  
хвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша.. 
а је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за 
е невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Ј 
а да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Констант 
паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</ 
им? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцни 
вади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Ви 
адо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе  
 за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше зе 
 се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше 
 — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути,  
{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика мо 
буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповеда 
 би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са св 
ије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми 
ли за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањањ 
и она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти в 
У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, преми 
 као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на т 
 добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p>  
>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио 
 довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="2 
на се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> < 
печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у п 
оле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристан 
 он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спрема 
се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} 
зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад ви 
а.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плета 
а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Гос 
на је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијо 
нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла нек 
одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа 
оше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врат 
е деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што  
и жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе 
оје су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане  
чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом пр 
н, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</ 
 што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, р 
тима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу  
 а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и д 
је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и о 
лушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:< 
своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој ду 
 чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље  
је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе  
што престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко,  
 мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју 
Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p> 
лаве пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те  
{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ро 
вапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа. 
 да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> беја 
ад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећ 
излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти до 
ар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све 
 Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти! 
 њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је  
то се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну  
, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p>  
а виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно 
 опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јан 
{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то чита 
, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху 
исање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>—  
вље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на  
мена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном нев 
е задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од  
 тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по 
љиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се 
еса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зде 
љеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p> 
 којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под  
 Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војво 
 те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} С 
уком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! 
баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопан 
рогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Нај 
речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, 
</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ј 
г војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар по 
седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак 
скоп Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и пл 
потову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо 
ожи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опе 
ораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом  
 који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас крену 
ати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb  
што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода 
теже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча 
е!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шум 
гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова 
и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у 
еки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу о 
в.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окре 
о плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десн 
ешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се н 
шт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>—  
апојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S}  
љао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио з 
/p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад о 
е је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то  
рају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>—  
ти.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и  
риз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи 
стима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено 
 оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало 
извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му  
и Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војев 
екле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква  
ека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни на 
вом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње  
е да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој бра 
Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем. 
стоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угле 
{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S}  
де, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што 
Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда беја 
ском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаш 
што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходал 
ивот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја 
меташе с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево  
а, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и  
рмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</ 
овуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело б 
 смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повез 
ајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света 
 о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче 
а и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише  
пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је 
 викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја 
дати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом ви 
оде, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова  
n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка 
у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтед 
 оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег  
ном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али 
ти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство с 
еном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојк 
постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p> 
дне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> < 
<p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас п 
тати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p> 
крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb 
ји дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <p 
/p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још ка 
ст, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђ 
Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</ 
ј околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и л 
задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина 
" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како?  
неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се 
, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту н 
ерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро ус 
сница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крст 
.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе з 
овој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја пр 
ко ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} 
овину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, п 
излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p 
ави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш,  
у испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Маринин 
м зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куц 
 сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а с 
се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић: 
о.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p> 
амо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо! 
брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зи 
/p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p>  
буни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе пр 
тад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се ста 
стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упут 
слав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Ву 
{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи го 
 обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и  
зо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоки 
ћи о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог б 
рете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхт 
ејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше неј 
ити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу 
ује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Посту 
ог Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илде 
ојне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера де 
а смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи к 
тарац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p 
и, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречаг 
ошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S}  
 мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је  
бе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад 
ла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није 
храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махо 
т и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p 
марка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукн 
з брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи,  
p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p>  
а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових кам 
 право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворен 
тлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи  
пет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си  
еспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и  
иште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу  
обитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са 
х разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех  
 зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пр 
русом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са с 
тигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али оп 
Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној 
нем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани ст 
о баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш,  
гдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад  
осово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије с 
вади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у 
аној брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена мо 
ти ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јо 
нутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n=" 
 течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обно 
поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета изда 
га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слуш 
рина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За ти 
 дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што ј 
ише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p 
иду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не з 
 није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему  
ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи  
ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко зли 
ици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крво 
 војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косов 
ња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложит 
нину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви 
 места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи  
 <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом  
да чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој 
 и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</ 
прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи св 
о, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, ок 
{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном в 
 сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је од 
.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха пок 
света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њ 
чких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга д 
ћи један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на 
<p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без  
ише, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко но 
о краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом  
е да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за 
хваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом в 
им и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха н 
 воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страх 
од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се ве 
вши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па з 
 пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до ви 
и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Та 
 иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше до 
е.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с он 
} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су ов 
оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста д 
ицом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори 
би, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.< 
даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја  
ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n 
бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред 
ања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платн 
> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" 
ку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Вла 
да је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши 
>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш. 
 гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и  
ори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ о 
а.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну о 
<p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и 
ије лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му оту 
иниши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи  
агослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? у 
ме, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошл 
еш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре 
еспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој 
ка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да 
 <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и да 
Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној пл 
леб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући зап 
ако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола  
ра захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S 
крстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не прос 
 руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и ди 
ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на рас 
а и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не зн 
Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у весело 
оп рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хо 
ТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и  
и у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад др 
ој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Тргов 
ејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно у 
и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина бац 
оро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!< 
оће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође по 
је била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико 
дужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље з 
гим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њи 
поразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви 
дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасја 
риз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала п 
к гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби  
 у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити  
ач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ  
 Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској тол 
спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је сва 
в!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! 
 окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту гот 
 стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни ск 
раби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превар 
во у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он с 
ине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Д 
, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заје 
 кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и 
иже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у позн 
пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејано 
, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани н 
дби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња  
т што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја иде 
а.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша с 
не стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и  
кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, 
а ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не да 
 њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па  
и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство  
пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор 
лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко б 
 на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце 
 још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спус 
Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити. 
јем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја 
устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он 
ика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода  
путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским  
авија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, иско 
ве туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је  
ајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у  
<pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окре 
ратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут шт 
 кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог  
вор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа огр 
радском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова 
ише нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху ка 
или и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Прок 
 па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и 
ну груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јел 
је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два 
Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, 
о трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широ 
{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублаж 
 губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на  
 грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад чо 
з ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазна 
гледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужнош 
тостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође  
авкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше  
ти зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже 
ере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у кут 
ећ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажен 
га часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега 
 коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Мус 
а који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и п 
>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата 
гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја 
 пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам њ 
 коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац нам 
адалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу свој 
 опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му те 
епрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно  
а плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да,  
ружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши  
лади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота н 
власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас р 
оше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се о 
 добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе св 
стављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина сво 
У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде  
амерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од ла 
 <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица 
 дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот 
паде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер ј 
отовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећа 
бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја та 
> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макариј 
 коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући кр 
 и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве 
цем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући 
осиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и 
ниша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову  
ст, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се 
исмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди: 
 тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запа 
 своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, гос 
 пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше с 
деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p>  
зита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао 
рт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?< 
ахови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов г 
ти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, 
ица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати леп 
ском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену 
ред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p 
 одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким бел 
ослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико м 
о, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! од 
 који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p> 
те и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Вл 
ажаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће при 
лата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Су 
сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" />  
леко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и  
м делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p 
еравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку не 
кад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним 
а купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему  
не злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на зла 
Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметни 
 /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} Т 
 пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Л 
 егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђе 
уда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S}  
има.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању 
еле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ 
 ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, 
воме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притиски 
 брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с п 
а благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов  
Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и  
војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је воз 
<p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јан 
е без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут к 
корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем круп 
а деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским кој 
у падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својо 
 Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и дан 
 још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадо 
, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша и 
 Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а  
рдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује д 
е завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <p 
 као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што  
 делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и зл 
у и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те  
ане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу 
изу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се,  
} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S 
зведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p>  
у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све д 
овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загрева 
му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p 
 у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за с 
ли неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у у 
а, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је 
во падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, 
т, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо вите 
г ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједн 
о је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим до 
{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно же 
рваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Г 
Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div  
п који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и на 
груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, с 
јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијори 
аса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо ко 
не кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану по 
{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче  
p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом пр 
 да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири 
 стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу 
ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића  
 сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силн 
и дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепе 
ође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи нев 
обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина д 
 посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жус 
в јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове  
 туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разр 
ажан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теб 
земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуг 
едему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право 
ли је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао 
ливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгл 
ромишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава њ 
 један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама. 
{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу руча 
е под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и  
 било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепај 
одвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па до 
у му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади ду 
оле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколен 
овати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други ј 
ан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом 
азареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се при 
ист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} 
епријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Г 
ивало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се л 
шивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им б 
дару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег  
оћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихо 
аца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим  
одно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и о 
ња Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Мус 
 напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две 
аду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађ 
.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као 
се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се  
ет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим при 
ника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у кој 
ђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи 
="chapter" xml:id="SRP18964_C15"> <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</ 
адној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји ов 
" xml:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>К 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародрев 
 коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле д 
ом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дар 
њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем 
рими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! ц 
лаву! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку 
арини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго оста 
 <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша  
 на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке 
> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p 
е доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се нек 
ко.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Бр 
стелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим 
аш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>—  
 је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао В 
е зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвод 
ева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморн 
е.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.< 
исоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати  
бре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помо 
ле с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним б 
тим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо 
редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, а 
т излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, ку 
о могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле б 
упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поч 
е искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхује 
 и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} 
славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Зал 
} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по ду 
ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину о 
а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дом 
с доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род  
<pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једно 
де ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.< 
се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с 
воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој в 
бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући 
ерни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али а 
S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и 
ливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељ 
е дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљ 
ик, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали 
!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио  
 војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи  
губим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на бр 
а двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p>  
му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, пад 
 и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и  
ије.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти  
нео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је  
а и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је,  
разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери? 
у и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије р 
 било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се раз 
иш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухи 
бије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила пра 
 веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је д 
 престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p 
е то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сир 
ас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Пл 
говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим во 
у.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p 
о и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад  
воде му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих гостију, до 
"171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што  
х блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не сме 
а мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни 
 и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Т 
добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или  
сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми 
а све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њен 
чно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p> 
се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град 
а за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> 
тијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота ур 
лина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ з 
ало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је 
 и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом 
S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамц 
опале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ног 
д самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Насл 
букавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он и 
стом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би обла 
иту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог 
едља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе 
мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме та 
 су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она  
ама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допи 
 нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна пог 
нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих о 
да га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збун 
м низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди,  
 светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до 
 зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице ко 
мљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече З 
здисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, уз 
, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим п 
 својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да 
ма липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> 
 знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</ 
 за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак  
а не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући  
у, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S 
p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче вра 
 а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и сви 
и светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из г 
другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије з 
оше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Виј 
и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга у 
собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лес 
ним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краћ 
 мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, 
а — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је  
 се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter"  
д гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и с 
и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно ни 
 куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати  
преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску  
оспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет  
аш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и 
крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар 
же као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог,  
ређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа 
ам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући  
при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само о 
т српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је 
ници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстари 
ц освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине  
сти своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго с 
то доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу 
како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости 
 Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> < 
 <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и дале 
за и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>С 
 му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ 
даја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумњ 
шта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог 
аво ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се ст 
нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не мо 
се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без вод 
 и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отвор 
а диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> < 
едној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S}  
еда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се т 
 Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди 
ве стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на  
а кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна б 
 обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Од 
ад тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је 
бља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко  
ами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађ 
, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле у 
та раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подиг 
 n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају п 
отко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турч 
о одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледа 
и, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се 
„Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека к 
ла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је в 
д путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ћ 
ом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злат 
ице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности 
 моја опрема, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли  
, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} 
авана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је 
га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гр 
</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опре 
м под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чи 
 њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко ње 
е сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете 
ем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све  
вега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копч 
 искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који  
 преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног вен 
ри душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка с 
и због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да  
а се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</ 
ди гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али ст 
аше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако  
о ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, 
На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у  
а!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мо 
ћи махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци 
речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита  
у ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одма 
ред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> < 
т стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог ник 
 Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа з 
ечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, п 
рећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим морави 
оздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властел 
свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а  
 Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана 
двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишни 
} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом 
овџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо гов 
пископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов н 
тао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз на 
има се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро 
/p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијо 
ешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређен 
ражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при излас 
</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има  
 и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p 
пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен вл 
и сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох 
м чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топ 
махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, м 
вим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку но 
раја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Пре 
рати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба  
ња.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} 
кали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега. 
но и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке  
и нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом,  
у мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом  
 сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био 
 све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколениц 
е и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала 
 кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки тра 
{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мал 
дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="1 
ара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли сп 
д ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху 
ижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој ру 
ше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни  
дном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог 
 удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад А 
ћа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљи 
руштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253 
оме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећ 
заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84 
његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке 
стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S 
{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет с 
уком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после некол 
одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Рад 
в део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p 
је далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и  
ергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазар 
 за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ  
 њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао  
аче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју 
ле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи д 
оји ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда ст 
о махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а  
ве стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад сп 
p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Ради 
ужи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радосла 
е бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног  
 стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак м 
не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине сл 
а, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњ 
с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се 
 сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо ј 
да чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике г 
 необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољ 
један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се  
ки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гл 
ице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики  
новића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћеса 
 <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p>  
већи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже ш 
ну и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог му 
> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто у 
 у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу ти 
пушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно 
.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно 
агледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и 
стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме вој 
е, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла  
но удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, 
наче стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око 
 крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању ње 
качен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло п 
граду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрас 
елика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвоји 
p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској  
еспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у  
кла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца би 
тини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању 
и момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не б 
 томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по 
еспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — п 
ски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њег 
ијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p> 
и властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним послови 
го трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном  
рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то ов 
 породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди  
цини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, пр 
ла младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се 
head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом гра 
е, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњи 
у правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово н 
<p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовој 
гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурн 
мах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се десп 
јиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде с 
а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ћ 
 ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ,  
о изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</ 
авица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци ш 
медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо во 
преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p 
>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, 
ок је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути  
радима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а  
 и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почи 
овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога 
 и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи најв 
адослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је ост 
ута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођо 
јачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Т 
у руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена зми 
гиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња 
ојици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших вл 
ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те 
ака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд 
на се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српс 
деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{ 
 једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столиц 
 Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не 
 што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска и 
аде девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног пог 
</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Гово 
о сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чиња 
ора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и  
пет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где м 
 му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз м 
оме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове ру 
оње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игум 
зе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> < 
ајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте. 
ли с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше на 
обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневн 
ћи га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али оп 
на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на 
бојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter 
високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S 
аво збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:< 
оге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од  
ћа, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби 
вља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје бил 
иса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши јед 
вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ  
јаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p>  
ловину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна беј 
 два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Т 
зо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је цел 
уне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема 
и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слобод 
чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Си 
пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља 
ма одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са  
кан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и икон 
м узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S}  
мура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презим 
 Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>—  
е знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из 
е од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак ло 
 о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству 
n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако зами 
 венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извеж 
 једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме прежив 
ест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дић 
ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитр 
 мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погу 
ше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</ 
да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно 
нуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима ср 
 граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде 
ше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што 
а самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних  
о што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам 
На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји зби 
данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв 
родужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужност 
ије у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи  
и се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром 
еду не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} 
 и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону  
кричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га ника 
њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нек 
ве се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу 
ше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби  
исмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан? 
а не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о 
г брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсков 
имо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не победих, ник 
варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p> 
то, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место к 
о борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S 
ода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта  
ној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха 
 јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз 
и сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо и 
лазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад 
оп и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога  
ј западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани  
ј душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму 
ата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; к 
овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мус 
вник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p>  
а која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зо 
сну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез п 
кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела ка 
р је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред ро 
лу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратњ 
а видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти нан 
Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта 
 повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса н 
 раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>—  
 ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жера 
а с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао св 
 или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} К 
војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div type= 
колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру 
амести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет л 
ара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримови 
ла, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Све 
е на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски госп 
бом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свак 
.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом  
лада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше удара 
ацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убр 
 сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и 
рушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и кој 
ој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то 
{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, 
 да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и  
 Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Пост 
} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Вр 
отов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у пов 
.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар  
д се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62 
е.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким пос 
 самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно 
ме исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом  
Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Ка 
роз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> < 
 студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јак 
прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрил 
оче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозор 
дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%,  
 те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: 
ру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо налику 
о се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а н 
с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима 
 да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и 
исоког крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, 
о кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан к 
да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то с 
спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" />  
 царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио  
{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки к 
единице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скри 
орили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари в 
воме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се о 
еко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преп 
ркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми 
чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља,  
аше да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново досто 
дем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очеку 
 Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смиш 
 Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била  
де.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушева 
 то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>—  
ова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сут 
 је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила 
а падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло м 
сла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и ма 
крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и  
 им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило,  
у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с  
јвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста ж 
њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекив 
 приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклон 
 чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу п 
а утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена 
ова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет н 
н се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотно 
оњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p 
рска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се нед 
ече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мал 
 ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички  
ја јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагну 
 да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам  
орика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало 
вијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровач 
иру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, н 
еног слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун 
моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} А 
им шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тиш 
ио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S}  
в.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> < 
натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо 
јводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска с 
>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb  
ада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се  
лико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n 
{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Он 
} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на д 
ра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Нов 
е деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, с 
воје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске  
туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p 
ах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док  
 <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога син 
гинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бе 
А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако  
</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а н 
е, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим ми 
ти. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} С 
јаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде реч 
ну кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши г 
id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Марин 
pter" xml:id="SRP18964_C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и 
:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Прв 
apter" xml:id="SRP18964_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци 
id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Б 
pter" xml:id="SRP18964_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту м 
id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било 
pter" xml:id="SRP18964_C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван ус 
:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део  
apter" xml:id="SRP18964_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> < 
ter" xml:id="SRP18964_C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршет 
:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је 
apter" xml:id="SRP18964_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се 
er" xml:id="SRP18964_C10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head 
 xml:id="SRP18964_C20"> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p> 
="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врм 
er" xml:id="SRP18964_C4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недељ 
 xml:id="SRP18964_C12"> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</h 
xml:id="SRP18964_C11"> <head>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трго 
 xml:id="SRP18964_C13"> <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је  
ml:id="SRP18964_C17"> <head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са с 
xml:id="SRP18964_C18"> <head>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Неми 
xml:id="SRP18964_C14"> <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је 
 xml:id="SRP18964_C16"> <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу бео 
ml:id="SRP18964_C19"> <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>С 
 xml:id="SRP18964_C15"> <head>ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>П 
id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p> 
pter" xml:id="SRP18964_C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула ј 
г бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се вис 
су с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и сла 
астелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне  
љеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности н 
удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и с 
а устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била  
аштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја с 
е вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у т 
 из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бе 
ао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па ре 
еда, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим 
е га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак 
исања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде,  
ер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што 
као у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мо 
узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду 
 јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очи 
а лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте 
 лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и 
чи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одај 
 недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод град 
домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше сте 
сном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика  
обични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град у 
ва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не н 
их очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Њего 
 Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати? 
хове крви, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати 
 осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад м 
допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, не 
<p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осам 
де те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихо 
 што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше о 
чи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао 
ла код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ 
аше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А 
 Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу кој 
а, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, 
мена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много 
д сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта в 
{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брз 
пита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи. 
ко поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју разву 
/p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша 
ку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у кот 
 бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај 
зати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамн 
је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није  
ат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бр 
ом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Ал 
ви, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких д 
ма, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на 
мија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници с 
аруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о  
 не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бран 
г јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" / 
 невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> 
а, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, б 
есте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гл 
> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој ле 
м својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Мора 
сли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у  
а деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњи 
кну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог 
и био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиеписко 
прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђ 
знате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима заку 
е.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се  
лико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којим 
исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то. 
чем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима бор 
рајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише некол 
, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже 
 Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе  
>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре улас 
илатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати д 
> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је т 
и добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћ 
лазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> 
зненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и она 
оде немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Ј 
ога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А доб 
град побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе 
 бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона 
у жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су  
 па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан. 
 окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове ч 
н поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени ле 
ојава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самур 
е мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, 
ао гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије к 
во и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке ч 
нас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерн 
четог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час вр 
 њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом оти 
 њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком 
а клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиж 
елом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се  
 у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и доне 
ју.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде  
кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе з 
ана.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у са 
стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотв 
уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље зна 
е јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини  
скакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећ 
S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима  
сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спус 
и је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и уч 
дају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце 
, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, двор 
родужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S}  
читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у  
лика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у т 
ремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто 
ош неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни во 
уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то об 
 је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди час 
у пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!< 
 пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и  
се.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце 
 <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико суви 
м меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је озд 
спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града  
но поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџ 
укавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе 
олаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвише 
 се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикин 
ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у  
пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више о 
 је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S}  
рата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је пр 
о.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га 
дити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S 
ебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде гор 
давно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога у 
стељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господа 
и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи  
и горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало по 
 Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен 
о, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} 
но пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављ 
ма, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и но 
 у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, п 
д виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</ 
ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потр 
 сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Ву 
че Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p> 
урцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="1 
<p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више н 
у.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, 
 Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освој 
унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше  
рибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи ни 
асити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста  
 мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у је 
 имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни ње 
о потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима пор 
е би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове  
авно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је тро 
а није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибо 
је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим  
и прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p>  
ова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улаз 
ролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране 
обојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, 
ше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је би 
кадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да 
.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и п 
на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, ц 
Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје д 
дском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале п 
, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за трену 
соко изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обој 
врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима. 
 врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и по 
свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао њего 
аволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет  
и.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње виш 
д њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види  
.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се ок 
 кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p> 
о сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама с 
бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући м 
а Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прил 
руди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић  
 ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини д 
 шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према  
рда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са 
 стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање ј 
стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је св 
 скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на кој 
{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где  
ку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} 
ећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Виј 
 <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Л 
о изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих л 
а се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била п 
 Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водо 
од пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их по 
еоград сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског влада 
на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p> 
тражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра  
>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb 
7" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклон 
ко мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко п 
евоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.< 
лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од оста 
ти у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученич 
та као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром сту 
држати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, а 
писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио 
ејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства 
дског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави ч 
апу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима ко 
њаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>Н 
воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се 
раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради 
, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим 
ну година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оде 
>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" 
 и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом 
и и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, 
натог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и  
реја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначк 
ећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му из 
 Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез 
ада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијорико 
p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако ј 
е а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе 
омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимир 
ти.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, уч 
 Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет т 
ет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко  
раја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дох 
и овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досад 
азар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљ 
е било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на  
и је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини 
<p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type="chapter" xml 
есно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прил 
</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од с 
 прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа  
 тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле  
ла већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата  
лаго, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стра 
е већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких  
ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме,  
еке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима и 
 што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о све 
ађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је  
ратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап в 
подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу  
.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" />  
 вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се 
ћини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме  
и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мо 
p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и 
ад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез 
ом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непаж 
 и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над  
дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и 
пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У то 
овољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</ 
линар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалек 
че Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била по 
јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на 
у.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза 
се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави воло 
} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог 
" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз ко 
ојвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угље 
марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} 
.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p 
оћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј ш 
p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— 
зитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме ве 
споду! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и  
 жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се 
на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко  
 не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавол 
.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена с 
 послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгениј 
 Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је побед 
 Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, ка 
и синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву  
46" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излет 
 по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24"  
ним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака 
а морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна на 
још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А 
се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде о 
Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва до 
ка бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се пов 
камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше ве 
о јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало си 
у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само  
едам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, дов 
амршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође 
 с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајино 
стални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу вош 
јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку 
 <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако  
уса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Б 
скопу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести,  
 се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} М 
 горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули  
свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао 
.{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе! 
е госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола 
 деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А б 
у дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшен 
рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују,  
рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце  
т.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар 
 крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он ју 
о колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, ка 
 <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, сав 
> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кће 
 Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трг 
дича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам доб 
де пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне н 
а и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у зем 
 пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати ње 
 у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим  
спот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за ти 
 учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двор 
земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А к 
<p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобој 
е са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по  
> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема 
ете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог град 
тране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Нико 
у.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити 
ло приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p 
ати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је ус 
лучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана 
О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припрем 
Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, ал 
стати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашим 
а <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p>  
шће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да 
е је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и д 
 како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити. 
 То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утач 
им одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обич 
ајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за  
о и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према с 
Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену з 
 а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и с 
Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне  
ознатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржањ 
војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Му 
скрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна бла 
крстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окре 
путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало ост 
е напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног 
чно и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с  
уњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних неш 
 у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div>  
н дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и зво 
де удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше н 
рвом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16 
227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем шт 
 као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз 
нку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не зна 
 пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада  
одаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај 
p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добр 
и био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>—  
 да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, 
ру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала д 
у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али пре 
вио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај 
ше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, 
е с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно  
>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара  
ским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне  
а Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и на 
и и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом в 
} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венц 
 се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне 
оспођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је доч 
јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, ја 
а исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марин 
 платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турск 
Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трж 
шао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и 
азговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравиц 
ла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не 
рици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, зава 
 њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга до 
с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда б 
побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све де 
.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ип 
 јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро нама 
 година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n=" 
/p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађ 
е појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен свој 
ходу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерл 
она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у се 
/p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланс 
к, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом 
ода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по ј 
еко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у по 
у зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљава 
</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну м 
е Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цар 
да кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те  
ста за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини с 
 до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту т 
, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сј 
ећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врм 
градски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења дана 
 изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део  
 затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када м 
де!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, пот 
победно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда по 
ену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена  
аду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} А 
а тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта ј 
, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туд 
} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему с 
 доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног 
 и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> < 
 ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога 
се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи  
сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и ре 
дркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ  
иште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била 
ти.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње в 
ај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, 
</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и прогово 
јорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики 
а ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је п 
же позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да н 
доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлу 
без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли  
 и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли ј 
ог камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орло 
то треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада н 
 тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све подели 
—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као 
воја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у ов 
ead>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Стала 
 тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих он 
ред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ћ 
твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступ 
 ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! ти 
колачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с 
ник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n 
да му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне нада 
 деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.< 
 и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махо 
} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће 
м омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се залож 
чког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Ол 
двећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијен 
 Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну ру 
твом утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} 
 тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгуб 
</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сја 
чко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ п 
пет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка  
аше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе 
лу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ар 
ван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари 
се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p 
 нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, д 
еда дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ј 
 Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче ј 
м воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је 
Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у 
p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву у 
ању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које беја 
прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота ср 
ље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже 
 уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода С 
вом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.< 
ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> < 
p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац  
е после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велик 
, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривен 
му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очек 
о.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећ 
бедих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се 
Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби  
и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одаб 
к, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлад 
 да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја не по 
ичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату кој 
је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица  
 плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом с 
не, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше  
ј одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности  
p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А ја 
ојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетво 
о је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Си 
ојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари св 
ков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве  
и која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У 
м поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовим 
цаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и о 
S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? р 
тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одгово 
је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту ј 
борим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и п 
опољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са свој 
аше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној 
ар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! позд 
али таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била је 
 рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пр 
 више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те п 
озар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до вр 
 после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве власт 
 и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостоп 
 глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше  
осовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме  
м, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, уз 
ог дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваш 
 из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште 
имаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, к 
ши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијор 
 врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изн 
о краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око р 
ста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, 
ојави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна  
S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а пр 
авши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукам 
х се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, 
има.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаш 
нким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедем 
дива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје 
ине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза с 
ода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свог 
есто свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је на 
 сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{ 
цима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху вид 
 не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим 
о само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Морави 
 син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, к 
ављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на  
алаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ја  
еле њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди так 
се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, д 
свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише ч 
ци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија 
 не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив го 
аше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S 
е Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту 
граду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и рад 
 лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова 
још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се суза 
евића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p 
лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је пов 
рне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда 
 мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пр 
на је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха 
одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћ 
д је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће 
82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко,  
157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад те 
адоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и  
свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумач 
в, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стиго 
енадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се попл 
 неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз вели 
ст који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Сини 
ека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти с 
му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> 
 тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угоди 
и га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже о 
многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не пр 
их колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила 
ише пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађ 
 врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сум 
латнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала да 
уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збиш 
 кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као шт 
немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговор 
лугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а  
е дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђ 
 А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим 
арства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Р 
 Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Ду 
Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако беј 
етњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечит 
крипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих пр 
велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?< 
нут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Н 
 где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада с 
>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и 
мо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорик 
е још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној 
 мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих д 
оког сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од  
рата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен п 
баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, ко 
се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око н 
, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку р 
ла који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи с 
па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је 
"14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он у 
и се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висин 
 кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и њего 
нда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута д 
 врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северн 
.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и ско 
и, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут кој 
 кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападач 
пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник 
.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз 
 којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на др 
на.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дуга 
 хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да зн 
чи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом 
ако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући  
ок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Ву 
ђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па са 
 у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се  
су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуб 
Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остав 
то имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, п 
тући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје. 
е се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископ 
 на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим с 
уку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори 
вера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом,  
уби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p 
 Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није д 
и Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује 
е крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>—  
у, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким п 
м.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се 
 се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти бесног 
онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се к 
е са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p 
<pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере  
јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође  
достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, 
и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним 
ваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав п 
сечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред вел 
 мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена 
орим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и мо 
огонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} 
о одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времен 
е косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милос 
рика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна д 
лата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.< 
 све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n=" 
ву Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто 
ушу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, 
ор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је на 
ца за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну гр 
у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> < 
врати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине  
 их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p 
шљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предава 
еливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата ред 
м по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим  
.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се  
вода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румен 
е не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, б 
поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на  
о, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео 
који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем саг 
но додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чуј 
немо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким  
 бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме  
ега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени;  
се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} 
гљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га ј 
.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот,  
ху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око 
="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души св 
 груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он п 
ље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам к 
 Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} М 
гу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спас 
о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе  
увши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одма 
азима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно од 
капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже  
рада изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="1 
још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и св 
Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту зат 
/p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положиш 
 у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, 
у, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и у 
е дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у зем 
 слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш  
ћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић до 
ећ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас  
ада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна 
 Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови н 
оту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз 
S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, А 
 Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше  
аде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Б 
 окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хо 
!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекн 
и расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена о 
га своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли вер 
 су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, п 
 и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла посл 
 најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S}  
падом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погин 
Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> < 
 (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S}  
прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде 
и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајућ 
ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу ја 
ружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Мар 
p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p 
>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и и 
.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не 
 милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Стареш 
дић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да т 
ју на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мут 
неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар 
е неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он  
удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, ал 
у дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада 
тишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно  
</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} 
и али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p> 
рећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му та 
 а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта с 
иње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју,  
 у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку к 
ошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи  
 свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући  
пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две  
мни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајк 
ода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати живо 
ветиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Те 
м разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседи 
ко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су г 
p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, 
зала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Об 
трани грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом  
га ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао  
 с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бе 
тисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> 
рни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао к 
отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека пов 
е бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам  
њом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се  
чег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сус 
 за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу 
пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</ 
/p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подрж 
збуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташ 
ђох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с 
 онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша се 
ћом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} Т 
/p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злат 
етар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напр 
ти на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу п 
у, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад ст 
иште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближ 
енога кнеза и косовског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{ 
им млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p 
ло суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео  
а.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој  
има, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскоп 
 И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, она 
ђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји  
као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристани 
на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад ни 
еспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p>  
 живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго ор 
 На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго зара 
<p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у ис 
једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога  
 бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она х 
ше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами призна 
 пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Бе 
им сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S}  
 опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p 
и храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стад 
 Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> < 
начко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде пр 
е својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана оп 
а са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Ра 
је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од с 
 у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема 
племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић 
лободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и њег 
е изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота 
<pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше 
т!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се шт 
а, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним п 
 пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игум 
обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који 
че епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ ни 
оградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих с 
авићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да 
 разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{ 
е нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљу 
> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене на 
о кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика 
па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ 
p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јо 
ире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас бил 
жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на ср 
ра, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да 
Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком т 
вљеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Ра 
 мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде 
>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовал 
елом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три  
, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо њ 
 срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанци 
писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S 
здржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљи 
 укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и ди 
м господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за ј 
да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник  
аш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним обл 
атничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима,  
емљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар 
 рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешир 
зговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, 
горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, изл 
муровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног  
е грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса  
соким узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У ње 
p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} П 
b n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:< 
нати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру за 
 се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а 
арана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обич 
гло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и гос 
p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке неб 
е у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још 
згуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима беја 
о вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не мину 
авладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с њ 
 једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према 
евешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог иск 
речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио  
и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад в 
ађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> < 
ожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p> 
редама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахи 
ђоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са 
спослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров д 
сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пођ 
p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије 
ђе и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну 
во на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n 
ну, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, так 
их врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема 
они се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у оч 
упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> < 
крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је треб 
дело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на п 
исерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез 
винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи в 
су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне б 
а на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у  
ао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњ 
е!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно  
ље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и леп 
нији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвно 
ли Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи ув 
о становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу и 
 главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турск 
авнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу нов 
> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову до 
ског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови  
вера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, 
то си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} 
 из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на стран 
и гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао 
и к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливер 
вцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и  
ијатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић 
стоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати за 
ски пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску  
n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим  
где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Ка 
им господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од 
да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морал 
вао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи 
а девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико 
сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у г 
гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те зва 
е.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радосл 
потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и прија 
се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим  
вао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Арх 
е купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и 
ми прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметник 
иле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала ре 
 /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини при сави 
 n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом де 
во и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо 
им, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За т 
игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у св 
опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> < 
ити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, 
ти деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се подиг 
мете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у то 
ох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорит 
у и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за т 
амом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цр 
порова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју 
ој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благосло 
, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па 
рчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке,  
у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} 
вану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало прес 
креће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори ч 
з ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часов 
то у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да  
адослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако 
и дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>У 
{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв 
ише могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим 
 јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут у 
Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> 
а као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве ст 
ика.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи  
ђаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме чов 
у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је  
и је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро поз 
 соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S}  
опрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их н 
у ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића. 
радски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води 
о да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, ст 
место одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Рад 
стојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у вис 
е дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили  
А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да с 
асполагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвож 
Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовц 
ода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њ 
е минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Зл 
да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Од 
ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојеви 
е и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица к 
деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот  
стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним  
вом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе с 
асејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S}  
сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему 
ужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је во 
>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусул 
и се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S 
а се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Запо 
де ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадо 
.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошл 
де сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет  
коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунч 
ик хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново 
шницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је п 
мере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћеса 
вуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него 
ов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом  
 светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало с 
 бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужи 
 однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни 
о у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше 
оре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће С 
 виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару ј 
а кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на 
болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мис 
 ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак  
ни деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа 
же!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенит 
ечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остад 
 он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог чове 
ше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на вр 
озив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са доб 
н.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја  
и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај би 
ви:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p>  
о остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{ 
д је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног  
лоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је нег 
 у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је  
разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братс 
ећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна ба 
незом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босан 
отисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према  
р и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао 
и.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у  
о да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове 
ад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на 
 очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину из 
на врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог о 
оше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колик 
њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="cha 
 али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне ст 
није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш,  
ки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, 
колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћу 
ти, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се п 
вих деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из 
ну у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као дес 
ише задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару 
нога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Р 
 Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна о 
 дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, вл 
ковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада с 
г наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прили 
S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен за 
> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једн 
ити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу ст 
 своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, 
опустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју ст 
гребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на 
ог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још 
, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанс 
 други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепис 
у.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих в 
 кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не  
Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко  
 На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује  
{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! п 
дан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату к 
: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb  
 <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бова 
гибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда  
вишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и 
овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S 
оцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у тре 
пуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} 
ојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њен 
сар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспре 
и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима  
p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна в 
тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило н 
 кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n 
ила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је 
.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</ 
 на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ј 
м нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, к 
ставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући  
мах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у дв 
ји часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а о 
 праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђ 
 ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аман 
еже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полу 
лу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би би 
 на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ  
вор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, в 
ва и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> < 
 Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— 
авестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Ал 
<p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у дл 
сулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша  
сеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба му 
о с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у  
с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили би 
м обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари и 
е деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} 
мљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Б 
 n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави гра 
мајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са два 
дање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S}  
ића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако д 
вршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу у 
О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Оливера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрсти 
ве прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади  
не опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради бол 
ји је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво осван 
аде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка нијед 
33" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујућ 
м пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један стар 
иву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у трен 
ин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тр 
ах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Та 
који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који 
спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри М 
у стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{ 
ина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у 
ила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном 
</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика 
, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољн 
земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Поди 
могућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> 
а то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, ч 
а се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београ 
ћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, чов 
ше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасн 
 добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га ј 
>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, вој 
бор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич г 
ити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, д 
м пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронк 
ите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са 
 знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — 
 у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом  
кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу  
, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља 
 балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајућ 
амо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за оно 
> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34 
рст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Ол 
иваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те д 
етну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбор 
да код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи 
д очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место 
је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече м 
еног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она оч 
гљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Ма 
се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.< 
евана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге њег 
ти и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Зла 
ледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шт 
 моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чист 
ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло! 
ротовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p 
је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко 
стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести 
араше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу 
 стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да 
Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио ко 
еко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter"  
мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p 
роцени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ п 
слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда ок 
уо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.< 
ливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Д 
ар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко ти 
S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривен 
ећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то м 
авнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S 
осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути  
 с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци рак 
 се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту  
аву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони ко 
...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође 
и исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у 
ове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко проз 
ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно ј 
рад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како 
српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници  
/p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу с 
рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n= 
иње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изн 
 почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дуга 
ара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом  
а у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспото 
н је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са башт 
еши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у о 
старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво  
и, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <p 
 око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних сто 
у, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навиш 
у и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На 
ху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и 
екну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кр 
 заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо к 
они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам ви 
<p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, 
ше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она 
да одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом. 
што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздр 
ће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање дов 
 бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити т 
главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у 
ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липов 
ши и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне испо 
рди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> 
издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игуман Макарије х 
ако је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p 
један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и с 
алчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег  
ину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S}  
прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још је 
сну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Ал 
крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Стал 
али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Десп 
" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, 
зе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорик 
 леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ мо 
брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту ј 
најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи к 
евић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који 
за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца запове 
к азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од н 
Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, 
изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не ре 
 једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону стра 
имо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не! 
ио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што 
оје деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност мило 
таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на узди 
ва <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p 
ој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што  
да продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и до 
преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло с 
ише не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молић 
се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци позна 
опустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пе 
би деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— О 
и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на пра 
ди све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве. 
! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевге 
је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се беде 
се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, 
посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући  
изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарниц 
} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Мор 
Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све  
њаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори  
ину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом  
злике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства наш 
желе друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бран 
ља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом 
а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове 
уша.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани ш 
велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последње 
ко ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода л 
буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се окон 
око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си чес 
ву прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али 
во јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кри 
ника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога да 
едно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми 
.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, 
амо %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S 
нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да н 
је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Беог 
 у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Ву 
с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је п 
а у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у т 
њем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на 
Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и пог 
ицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>—  
етнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Соко 
S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с мо 
 ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — 
 Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне уда 
 то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане с 
 зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабра 
ки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота  
 хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} П 
 из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је и 
 рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <di 
биљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њихово 
/p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте ба 
а није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да  
S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љубљаше а кој 
 Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да  
де девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни он 
бљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пр 
p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— 
 додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S 
лактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина 
 у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један  
S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари. 
 баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Си 
јаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али 
ећ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза 
ина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који ве 
и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са десп 
.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он ј 
>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пр 
ио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се гл 
а да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још 
— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе  
нио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше из 
и куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пре 
лмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког по 
ЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срц 
гљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} И 
Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са син 
ћ који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поб 
 благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашт 
вој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини шт 
 Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, 
е Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких д 
авити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Ј 
о властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић  
мировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита ј 
 <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n=" 
звала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге. 
а први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и т 
ad> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро пос 
Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за  
удемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко пот 
абљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити,  
ког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најс 
тељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког власте 
ст и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са г 
 <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца 
 од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућан 
е поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборис 
амоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одг 
чне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест 
е све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} 
 витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним пле 
дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груд 
 више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га в 
срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадова 
 ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буд 
ао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук 
де у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за 
 баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разуме 
тивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипа 
погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p>  
е Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаш 
ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот о 
из оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умо 
које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд ко 
> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, 
 од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим би 
н, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва 
 обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на оба 
 разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се 
властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор крти 
потства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовис 
еби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрн 
ебе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршт 
 Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, б 
от! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <p 
бе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није р 
 <p>Лобојевић поћута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез  
а.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — н 
ли од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петна 
.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила гд 
ебегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и 
е познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Рад 
арина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула 
омадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верн 
је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да коп 
ј је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом  
 од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у ов 
— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим 
 <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој ви 
евић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, 
е плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златотка 
> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жаго 
о проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког 
еверозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу дог 
а стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S}  
а чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи  
а крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја са 
 путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p 
их, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао,  
својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високи 
би за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим  
 заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њихо 
заним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима  
 Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> <div t 
волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належу 
и није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S 
 средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од  
</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир  
паца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који с 
каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху 
<head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравиц 
анђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не м 
 кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољн 
 кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван  
а маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи к 
евљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митро 
згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз и 
а северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у  
 заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазе 
 сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене 
о навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само д 
ку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену 
 речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спу 
њега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повис 
шеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре. 
 да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао си 
 Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру п 
p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недр 
ици, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На прес 
Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А ра 
 побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељиц 
а у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехме 
ам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре збор 
је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду ми 
м, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Т 
а мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било  
— посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва  
се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од  
 што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је в 
стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успр 
 светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци  
која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућуј 
а нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла о 
кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код ц 
гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се ста 
> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влат 
S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, сме 
прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S 
и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Иг 
је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше  
имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам с 
аревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војв 
исоком осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, 
ста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и од 
<pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребн 
м, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бит 
нда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као 
са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p>  
у за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што  
шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и ра 
дну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш. 
ица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор А 
 и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са 
а сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас 
 пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богато 
дника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па  
 сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град 
знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, 
ики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи 
толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па 
сар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се  
а човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без теб 
="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Ар 
 главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне: 
повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на дво 
била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а ода 
дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n 
н тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачн 
евој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени у 
иже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако свет 
мо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни  
мо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао д 
има другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које с 
у станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се с 
p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и ин 
дару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> ду 
охвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S}  
а.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљк 
ју ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не смет 
седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати пој 
ут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата 
љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена 
 — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на сам 
 се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стева 
иђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па 
н живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљење 
ку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мре 
 великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод  
по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S 
ети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који 
рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног плат 
 западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не у 
воју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаве 
вницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртови 
а наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Зла 
усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност 
ајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> 
ахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изне 
<p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Ј 
ода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и  
не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађа 
Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад 
6" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу 
нас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора в 
Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред  
угој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покај 
не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрс 
кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубос 
натом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војво 
и мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса тр 
уди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаш 
девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново па 
 лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати  
будна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци 
 небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!< 
 особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А п 
а јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не  
шли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и  
крене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз 
<p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копља 
ини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди  
да сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша 
нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа  
а радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанп 
"122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“ 
лачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ 
ге душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S}  
 се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у 
у да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они з 
војих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић. 
{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи 
виђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близи 
пот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се ње 
 —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у ли 
тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за 
ојвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на су 
ти дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узаст 
пском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште њ 
.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш бла 
ли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обе 
 ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разб 
после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у ист 
 стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане дал 
</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одморо 
ви други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бе 
ем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</ 
а.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах 
 навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То са 
тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао  
ојском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио 
{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака 
 једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погле 
<p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за 
реме држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој н 
о врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је 
е кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знат 
 Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за 
ни јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дво 
Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Ма 
 да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у 
богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службен 
иње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало сави 
а у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слобо 
<p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубров 
> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> < 
радом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смр 
дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у 
ео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не 
ВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро  
изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња два 
еговог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.< 
ило тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевс 
воту и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да т 
ну војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах о 
у оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич П 
радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас  
 тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи кој 
 носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну 
а места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијо 
рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С  
 Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгони 
нам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} 
{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка вл 
о те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стиг 
ђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Ви 
и поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био 
бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разгов 
 деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Је 
ободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопо 
 ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Д 
енцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намес 
ad> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови  
у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић пред 
</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћ 
ћ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајал 
усе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима с 
ова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и там 
опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао  
ешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити око 
она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у пом 
е још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цари 
да и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје 
ркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не 
исмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство. 
/p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спр 
све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часн 
ђусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, 
по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који 
спођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми  
 кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати ка 
х ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онд 
з је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, 
зредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду г 
 и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благосл 
" xml:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> < 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се о 
да не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати  
људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} 
же, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним звер 
ора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људ 
а госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима 
ажару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој ко 
/p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет 
шио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега с 
 Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То 
о му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећ 
астелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас с 
е кнез наш кликтао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} 
з свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и  
дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине 
т па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина  
ја је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучн 
е на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела св 
 речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојеви 
.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </di 
еспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освој 
д хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p>  
="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у д 
нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху  
е државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — дес 
ру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бе 
ство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кне 
 без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно  
а осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу 
је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —< 
Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на у 
ц.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понов 
е тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом о 
тство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро ка 
 се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Ј 
 <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи 
ахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Он 
лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде. 
 па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако  
 хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо,  
о се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, 
ве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће треб 
 ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе,  
ба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје св 
н је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?< 
раћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му г 
могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друк 
уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до гра 
ихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи о 
азом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куд 
ту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара  
лом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест 
ијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жед 
 већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Ма 
 јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догоди 
 а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало,  
ј једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S}  
S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак  
бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући исп 
аво да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу му 
е ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава 
 сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и 
дболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато на 
нски властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Си 
 на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову сна 
авари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и 
влада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности ве 
, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен  
ио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовц 
гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође једа 
вицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао 
 чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпођ 
м.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окре 
 се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окр 
ну да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, 
 руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па 
туповићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу < 
од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или ба 
ет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Мн 
се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора  
е на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у 
тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> насл 
 догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Рад 
у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p 
ало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера о 
а ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер  
хом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлић 
ати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за 
град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" /> <div type="chapte 
адача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p> 
у, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкри 
лим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко мож 
радама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесо 
земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Ста 
начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угље 
им прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па с 
 се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и  
оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работн 
е како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави 
и тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на ко 
диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слу 
м је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" 
уда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бај 
их људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а 
ви, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у ко 
менима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих  
 часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђ 
4" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи 
ном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пу 
и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јев 
уђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима 
{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с вел 
а се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у 
утку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} 
дан старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам и 
пе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, за 
орну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љуба 
се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обр 
ладе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом  
 раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако се 
ан зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се  
лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а оту 
ном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом 
уди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје! 
туд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се ши 
ете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка 
ице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гла 
је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковић 
пустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас  
анко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тад 
у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса  
 прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не из 
Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко реч 
 низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жл 
 Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута т 
ала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача пом 
} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мен 
ари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке,  
ана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су м 
шник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком п 
.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујез 
 веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђе 
 ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Ј 
p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долаз 
>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и г 
p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> 
p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и призн 
 уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских ј 
ујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту  
У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, 
ј соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чиј 
n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена са 
<p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати раниј 
доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који  
д наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико 
 ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што  
стио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по  
око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у с 
p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад ми 
же на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу 
црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим  
ивера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је 
.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене  
ранин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћеса 
српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвоз 
8" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе 
ри.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми д 
и обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Та 
д хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, п 
оја је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно рам 
а нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p 
лободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се 
а Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио,  
обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то беј 
 мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ 
с нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, о 
строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у  
лико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу,  
 не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора г 
јао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да  
у, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обр 
да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом 
 али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — ј 
тчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће пог 
то а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина кој 
 те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над који 
ђаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два раз 
="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју  
аста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не миш 
ој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не 
а заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљ 
и га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гр 
азда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе ник 
е што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе глав 
д по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу 
гуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету оби 
е и они који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закр 
р речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ћ 
ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од  
ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на 
ом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с то 
поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и  
гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој  
 захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима ко 
} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац осво 
о ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да о 
.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме злат 
ако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу 
 Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов 
 купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено со 
9" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи д 
ти, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p>  
јасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била 
S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћ 
а сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да рад 
 узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сре 
е спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људин 
ако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним в 
сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да см 
ји је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Ка 
 део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свет 
<p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенито 
ну.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је 
а су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који 
 против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да  
ма и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о го 
Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему  
овац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градск 
у северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и чест 
ше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не проп 
а Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>—  
 <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</ 
епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборис 
ок и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем  
едом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као  
жева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан 
авичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свра 
 Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се у 
и кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста 
 Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред  
, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> В 
у златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци 
не очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мисл 
ворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и  
иљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!< 
} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одгов 
к и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одгов 
ас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{ 
с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те с 
гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем 
та жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па 
 мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја 
аповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупни 
одужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша го 
ико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао би 
јно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S}  
тељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до  
ликој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у с 
 рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> 
па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мисли 
 се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају гр 
оји је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а озд 
мена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, и 
широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак 
арца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разре 
чна пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручев 
се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут  
оп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохв 
е Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну ле 
и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све ш 
ла.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слобод 
одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градин 
едан мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози  
 плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико ис 
 баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чи 
 мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасо 
рутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се ви 
ила у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је с 
влачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато 
а, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о крет 
им.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене о 
Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p> 
{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино 
огла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору 
џанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а шт 
/p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или 
смо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске. 
виленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око  
 за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин н 
ше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и де 
и за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источни 
ем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што  
је горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са стран 
оведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни 
{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Ко 
е.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главн 
е стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане 
епе јој косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога кој 
 која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На  
ш из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p 
ним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранк 
вна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране н 
е као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд ден 
едном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуск 
, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да  
а опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћеса 
у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз вра 
ла, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на груд 
ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради сабори 
азак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb 
.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали 
етње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод  
з Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране 
авља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њи 
учен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштени 
хну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада 
ак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продуж 
 а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опши 
У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко ко 
редине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што ј 
д језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем к 
т Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна 
нци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови 
одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно  
ких источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у 
аху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за оби 
ним вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, 
гов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка 
о девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају ка 
дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се  
ином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би 
ној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и у 
ли, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам п 
ћи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> < 
да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лиц 
али поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већ 
<p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји  
ог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепи 
p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било п 
војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добр 
оге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, х 
. да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал 
{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p> 
тку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и  
и батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под раст 
 ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да с 
це, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се прип 
јући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после вел 
ом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ  
} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је ве 
ило је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у 
о на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојев 
{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и  
акови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињ 
 неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити  
 које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и 
еобичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима  
и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од гор 
уна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати к 
 био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, а 
а га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби а 
има на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и ако се у бо 
ек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на  
.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита 
га.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа 
/p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева вој 
, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранко 
ада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> < 
цима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где ј 
уби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравиц 
ви убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја т 
не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме ча 
 већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је  
уса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче  
ску обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући 
е голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да 
утем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је иш 
 исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, 
азмишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда  
, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се 
ли ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стиго 
исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегонош 
и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гл 
ој столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак  
и украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама окло 
ва на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би  
а и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А 
ко: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и мо 
ша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју 
 једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећен 
а рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћ 
месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, 
м по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестад 
е ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе  
S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S 
 са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу  
гојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђ 
од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њен 
ише жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се 
ога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је 
или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут р 
но пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана 
ога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и упра 
у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори вр 
овешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонк 
p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p 
 ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених рук 
ар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори 
 они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се с 
у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одје 
очи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме н 
едаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, 
е спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на једа 
и му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разб 
о града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затеч 
ead>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаш 
ма ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита 
дрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крв 
ихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са 
не.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озел 
ога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и  
 што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад во 
емена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госп 
му храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учите 
</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што  
ави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и наме 
>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корач 
да се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прел 
била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче з 
ште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време је 
рне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбунови 
оту, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову  
јих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А ка 
е коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње 
се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с ч 
 рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и  
ци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хл 
утак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну 
замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још 
то и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштр 
ом рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почи 
ки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој о 
ст преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се изл 
алија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод  
јвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој  
где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима 
зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — 
раћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њи 
ања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На в 
ане од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причек 
нички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бе 
Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским 
им му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пу 
да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу 
знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Ко 
ао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питања својих го 
ници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба 
 очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освет 
и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пус 
оћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњ 
ног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које  
 и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожу 
бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један  
 као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и  
{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже 
а сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада о 
и се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му  
и али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p 
</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и  
киде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску кап 
 рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Ра 
иковојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с вели 
х до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у др 
рахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао 
дговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, п 
вца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу од 
заревића подмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а и 
очитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк. 
орао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је  
</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда  
заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспо 
на издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати 
ико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> 
 изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не 
о већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао с 
а велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш! 
да полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му  
х једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и мо 
у Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њ 
о жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>У 
> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архие 
ве договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је в 
ао гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала ст 
испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога  
 он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаш 
е а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих љ 
здају.{S} И на нашим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турс 
 мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео  
.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин с 
ене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се  
 <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људ 
тају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} 
 се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од то 
рерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да м 
.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра пол 
шу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> < 
, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватају 
4" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Мари 
 он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог  
ери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радосл 
њу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слу 
а прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} 
це па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пр 
 се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти н 
рата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се ж 
двишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидан 
свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? уп 
дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач ко 
 војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути 
ч је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота 
ен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што  
а деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, 
ратом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Ба 
 му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина з 
изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота д 
ћи, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се 
обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојеви 
ла се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Г 
ољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По то 
та хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља н 
иша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" />  
з Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним 
 се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угље 
дских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јан 
названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, 
 поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад св 
одства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Запл 
њег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доб 
аху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изи 
ед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у  
д у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу стра 
ам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" / 
а из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p 
е име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвод 
идари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и  
ошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође  
с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не 
младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се мн 
 боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које  
ла је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, 
г извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не п 
и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико т 
ховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пу 
ри стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћу 
и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже из 
им се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се про 
е љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати  
дао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова на 
несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта с 
бноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје 
кну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује 
помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пеха 
а му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, к 
гао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу 
топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, вр 
е неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну 
ком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија 
је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то в 
а до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на т 
свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече посл 
дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем 
ихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мора 
Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ре 
 с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада  
упе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа ов 
та! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а М 
томе животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек в 
гу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако м 
 и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако  
, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те с 
а догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под 
чем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин н 
инишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишо 
апада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p 
, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућно 
 се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и из 
 на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очи 
ронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да пр 
 и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} А 
ш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом 
олети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она 
 ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скид 
ка, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се р 
>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и  
деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек г 
 царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p>  
ен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог  
 овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету  
ливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши г 
дрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличк 
атраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p>— Не могу!{S}  
та Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио т 
адна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот распол 
p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива  
а, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништ 
и су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; 
омилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припе 
рад својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с кој 
 у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Син 
ових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских  
аше, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи л 
; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <div type="cha 
<p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се 
 Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом пр 
Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не успр 
арина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју 
 страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање к 
и сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетк 
аре <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребал 
отова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирањ 
 скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он предад 
!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!< 
</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођо 
и поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и д 
откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се н 
науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља б 
од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му так 
 ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договор 
а тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сув 
је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши са 
одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дн 
атним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви е 
доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:< 
ијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> 
гом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Дес 
поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто арх 
 да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе и 
та, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђе 
е које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па 
иче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише ис 
стоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се п 
 изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије 
едан од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно стол 
 се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31 
ри епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот ста 
души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у т 
списане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковић 
е баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Ј 
ада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог 
p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто н 
 дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на пок 
 београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидб 
е тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Пале 
лико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Ма 
сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и д 
е ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, ј 
и.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом ра 
 верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште не љуб 
ј.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погиб 
је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p 
 Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али ј 
да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртв 
олови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Бо 
ару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ  
 да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да 
тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спа 
ском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опр 
тпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња  
ј који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, 
 пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотст 
огла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам 
ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и 
а далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово кољ 
с и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, ве 
 бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!< 
чу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда. 
осовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанско 
 своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку В 
} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћес 
 још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена 
одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје се 
војим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре а 
две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко 
ода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински,  
ера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од јед 
вом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му г 
 Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко 
о на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса,  
рата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане  
указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости  
и!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спре 
 Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И п 
м, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланак 
натно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> 
о срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен 
на у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чис 
ти, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи  
увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ух 
и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућ 
ађе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни  
дједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{ 
head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој  
 задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом 
утањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили  
 на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој вла 
цну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p 
у светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сј 
сности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојах 
ог Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на ча 
 неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаљ 
нишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче с 
ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих рад 
је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међус 
 високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али  
S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунић 
Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњењ 
 пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја ј 
гло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечер 
јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто 
је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор  
једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је 
ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати јед 
оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш з 
остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нише 
лепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља 
и опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаш 
укчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{ 
} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али ку 
смо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S 
 баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад  
ја Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад го 
ушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило 
дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржал 
 сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа 
 уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али м 
 били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је ј 
казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који гр 
ре горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе 
p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго 
ћ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месе 
овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи  
 је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем  
 отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на 
ман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог  
ена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> < 
 задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме мест 
овоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али  
аховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше п 
је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Тур 
се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса осв 
ша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра 
ћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, 
 најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после дв 
едру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појез 
на на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнеже 
ојни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између д 
шом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p 
ше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер 
 он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше  
сини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с  
на, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њ 
ке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турц 
је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он са 
овима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни с 
ле у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је 
аклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, 
 Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе вој 
ли се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на с 
 а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и  
S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти украти 
деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору  
је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше ов 
 јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источни 
иво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испри 
 а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом  
 Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком  
е време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они вес 
абио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> < 
 штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица 
о је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш 
нопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном 
јсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он умес 
ad> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг ко 
 станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола ча 
 скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног ј 
нар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз с 
и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом 
чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша 
о би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре 
и за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало  
 у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика 
д котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни  
мем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће  
ада се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске кос 
о орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па поме 
то има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, ви 
ги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} 
/> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обра 
радским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на  
арац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је не 
 чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало д 
head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска д 
лобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију се 
ијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весељ 
{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S}  
загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он с 
ледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута рас 
ш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се вел 
ада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје  
ке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном сво 
јеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочек 
рговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не м 
ча диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, од 
евољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ 
 доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" /> <di 
а Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе 
ише размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити,  
им и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, кр 
лником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода 
телин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у  
пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да ј 
поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша пре 
а деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба б 
ша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом мест 
а изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што  
 да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и н 
ава размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки в 
и%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је  
ника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе  
 деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.< 
говори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одсту 
се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки ви 
е и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јан 
и двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста  
и на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велик 
азећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза с 
ику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, т 
риче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тр 
забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледал 
ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо  
ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S}  
љеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бо 
ћима није имао куд и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир б 
гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву ко 
.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад  
} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ће 
и који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова спо 
зведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот  
p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за к 
а, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од д 
 и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, де 
везничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће би 
 мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајаз 
анака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>В 
ејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и  
цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Он 
неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе руме 
<p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече не 
и Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасм 
остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па онда  
едајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је к 
аме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} 
моћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву н 
 горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Б 
рави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није до 
дазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у кр 
ијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби  
т!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</ 
 питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман 
си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби х 
е учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p>  
бодно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата исприч 
</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p> 
и, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си  
 брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> < 
ма се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало н 
м.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина  
ашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише 
српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренут 
p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без ик 
миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу 
да Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу  
.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ј 
ада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез п 
воје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је в 
скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава ра 
таџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под 
ом на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно о 
ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разгов 
 је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за с 
ва, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијар 
ујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, а 
 штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да реч 
тео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обила 
зговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама  
срећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то  
ше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне 
 бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око  
деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као ш 
оказиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о многим млино 
 да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не 
 и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град ос 
 манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који 
 са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта л 
 бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој ј 
 је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за т 
ма навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочи 
а њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара 
 са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у  
ства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После  
на.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одма 
 коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже  
та да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва 
Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуни 
е главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, нам 
ренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина  
ајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветља 
На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њ 
познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с ј 
ијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим  
не малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се  
S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве ј 
 трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S 
 викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијо 
у и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавез 
 и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја 
 љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Си 
а земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на 
аше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> 
 област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у 
.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекај 
главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богаз 
ође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мисл 
ам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре  
едаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? и 
 у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, 
исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени. 
уком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>— 
ље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</ 
 незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, 
, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не раз 
еспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара М 
ротивној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Ла 
и сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле суд 
вају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће 
 <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писм 
 заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта 
 се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу 
b n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је ова 
 /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S}  
руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се  
едњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благосло 
и је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се 
ња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и траж 
на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата 
/> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на  
говиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трго 
и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за 
потово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који б 
оше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један мл 
је можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини д 
<pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и по 
у оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне т 
урке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупил 
лучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ари 
ена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пит 
> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш  
ова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кне 
 рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утис 
увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница м 
} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се мора 
 намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, би 
сом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту 
Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут в 
е, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p 
грезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али 
 од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот с 
доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио с 
се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, 
лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гра 
p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> 
за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{ 
и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{ 
шом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ћ 
е свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огр 
сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још 
е не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољним 
од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати з 
аштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била  
м запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и н 
 овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха 
га постојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пр 
оста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и ско 
у па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се  
 и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала 
е бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под град 
 другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме м 
рти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи 
лонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још јед 
ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебе 
те и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до в 
 ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S 
е лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој 
но да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином к 
веден Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није би 
места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, с 
товању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па до 
ако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја  
ну али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име  
— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, к 
, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спу 
а свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа оп 
 се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, к 
</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p> 
здајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинил 
ром.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обо 
 загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, п 
таше на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Бог 
а клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злот 
 стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људим 
е јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше к 
о он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у  
 тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био ма 
 надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, в 
жд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен о 
е стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да м 
 чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични н 
ед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину. 
 смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога 
 подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са  
о волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, заустав 
ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Бож 
а и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="2 
 столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред 
</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет ре 
ајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати  
Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли о 
 куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који 
ринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хриш 
ће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благоси 
ун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за кој 
ежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јач 
авом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже ка 
ван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем г 
озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким св 
води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште 
асти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне моли 
јке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јеч 
угачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је св 
ног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих в 
 место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неу 
нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Ба 
 били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за стан 
Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека  
вао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> < 
 Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи,  
тенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак 
се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског  
о је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца 
аром витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну де 
> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу 
лен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много 
рце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена чов 
рок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше  
 мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће  
и одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском 
 своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаш 
 поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она  
кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровин 
е никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и ис 
последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка 
о је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага бесног 
лиже граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо виде 
мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њен 
чајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које  
 оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије о 
њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са г 
ји се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина з 
ше уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума 
лили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко то 
илно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на о 
јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да б 
ше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година 
аге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући с 
д све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не 
ијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гле 
дан од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p>  
икупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим госп 
<p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> 
е од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник пов 
т угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред пу 
и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико им 
путицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу бог 
 <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на п 
, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву 
ала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде 
аху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног ј 
це Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван де 
вим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекл 
 /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки љу 
јевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој не 
 века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без бра 
огу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’  
а растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај ма 
ро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем 
уде, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике  
ремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћ 
.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци 
ано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} 
S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће св 
рика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес о 
 капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони г 
ри друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо кој 
м отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда 
њом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очим 
ћи срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу  
е — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од он 
i>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају  
ова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут 
точно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на вр 
сокој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мал 
рпске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и 
ви храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се зе 
/> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необич 
ојих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту,  
 и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и ока 
ит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољ 
.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем 
а је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао мн 
кати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову 
ну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве  
ласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и 
де на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи 
отив најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p> 
ске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, а 
ма.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи с 
ло чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспот 
 прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први двор 
кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам кр 
ризнала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а  
а нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује 
би против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови 
ном:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нек 
S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да  
"91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег сусед 
 Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кн 
уго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе а 
вде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на нар 
неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Ву 
Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежев 
 по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу  
а сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше м 
а су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не р 
ланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао и 
то се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Б 
ук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била 
ену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} В 
 било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је 
и бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остав 
и.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном 
акључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше та 
} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеват 
м на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у не 
спотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављ 
е обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бу 
ву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Бр 
јиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино г 
> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21 
 се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади 
нке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајинов 
обојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврд 
ичати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како  
ном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише јо 
ље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана бе 
 гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још и 
ао заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p 
p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће  
радом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У г 
ак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> < 
, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда до 
ако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетк 
 не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одгово 
 су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> 
 Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тај 
 лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити. 
ми, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задоби 
ке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест  
се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p> 
о је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа  
оћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, реж 
ником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене 
Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p 
споту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе стол 
а нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник 
 дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По  
еспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и д 
 да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда  
 њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А  
е.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Бе 
шао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако 
 мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.< 
је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S}  
ад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши б 
ну када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поз 
з Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој 
рпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови п 
а су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави 
ка и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! бол 
г времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а ч 
та бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо ниј 
тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох 
d>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану п 
ко хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у  
p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако ј 
одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У 
СПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p 
тадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Североз 
 која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћеф 
 имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то п 
генија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Рад 
опи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудим 
е прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и 
 танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особ 
м и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који 
 то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја 
и, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од  
 одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући к 
 нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, б 
 страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S}  
сом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек пр 
а.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спушт 
ици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири 
собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град  
непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удруж 
а кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусино 
ла стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се 
сним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до в 
а, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским нога 
за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</ 
 вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним,  
новање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на сред 
еће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен зас 
сини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари в 
 гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и  
ка.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p> 
учати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p 
а, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те 
се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на гру 
ћ и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Ме 
мо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb 
ог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путоват 
} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и  
еданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало ба 
<p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, св 
 и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу 
се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога д 
простити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веро 
ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то ниј 
ње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да  
жаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што 
отла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијори 
де наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по 
јом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена  
руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и  
аца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш 
ођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сусти 
p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега 
 Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањ 
 до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела 
хова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах 
 и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала 
 Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају ку 
елу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градско 
здржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је 
о?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама з 
авица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнка 
проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два 
аш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи  
тку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, ода 
ишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера по 
<p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} Н 
а била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црни 
е да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље 
 <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите г 
олико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с об 
 поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито д 
оме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару 
у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем пр 
и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раз 
ђујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше св 
а, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} Н 
са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p 
је казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина 
ник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна по 
" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен  
рли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти 
чнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и 
лиже! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" / 
преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у 
обродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини  
е госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска гос 
Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настал 
клета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у гради 
ра дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа 
и.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{ 
га дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез из 
рина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дом 
 то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по ода 
и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у оч 
г дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планин 
е Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А 
лико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше  
акло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једно 
тив проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турк 
ако је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p>  
а, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз  
окретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече 
вом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе  
и она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрс 
 госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" />  
амо се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема на 
ост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не 
кну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се з 
же.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с  
у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу 
 другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, за 
ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи уз 
 Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Мар 
е знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p 
рада на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у гра 
и се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се б 
 Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="1 
т иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савија 
дани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаш 
орњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врл 
ота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тр 
коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај  
.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S}  
уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљани 
орика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не 
осле неколико корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он од 
јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подгр 
тилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.< 
та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли  
Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није 
е среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и же 
 нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу глав 
 реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њи 
ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји д 
и стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под д 
 и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, 
 нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру  
, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бо 
вану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врс 
је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему то 
ивовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак 
даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град 
ћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при јед 
жне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет  
тем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S}  
е јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са  
кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскак 
 <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Та 
а долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао. 
 водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стра 
овима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника 
његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хит 
 топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изг 
 њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорик 
џу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео  
 за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку 
ци помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад по 
стала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је са 
S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Ца 
бавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца тв 
о.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни 
} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже ис 
ане ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким  
нај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима  
том.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се ст 
се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све зна 
транама, и још једном, многи и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређос 
лим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори 
аху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеш 
мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем  
го с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на ко 
да многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} 
 мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана А 
евцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у ње 
ма току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у бр 
 по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунав 
Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем око 
>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n=" 
ше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже р 
м оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дан 
едема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумар 
е куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрм 
ијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ 
имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се сп 
кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени н 
е тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама 
знатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога б 
ста шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде 
ад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да ку 
у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и  
рисебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца  
на се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је в 
е толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојк 
а дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Ду 
средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје ме 
ихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам пор 
дакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и 
, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понес 
а мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујск 
из Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не о 
ичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у  
ста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недо 
 коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да 
ити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела 
а и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дрен 
 наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за св 
 српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас  
 и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину 
отовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што о 
 радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пу 
е на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којим 
, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на  
 речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз 
есно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па т 
ћ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која  
.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном м 
н је неће оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио дол 
 да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици 
о мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимо 
али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или ба 
 из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој се 
е, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у мл 
јивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе че 
 страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде  
дући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног  
еђе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а кра 
 ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја т 
> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушт 
не верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порук 
једнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али ј 
е се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре д 
p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло? 
>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> 
анастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разд 
дношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке р 
м рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза  
 <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе  
стини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их 
жу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Са 
на дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> 
часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изо 
ле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p 
ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, т 
деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна 
име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> В 
Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаник 
 разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и до 
p>Поклисар, младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакрив 
 и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о  
<p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се бе 
овог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем,  
ошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јез 
уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p 
јводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху 
 Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливер 
ку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам ве 
а, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене пор 
д <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало коли 
адрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да с 
ола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена  
 Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> < 
.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>—  
 потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута  
го трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито г 
и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то  
ну, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у н 
е тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шу 
ознатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи  
{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину  
чери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне 
је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осен 
 свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се 
е.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си у 
} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сад 
о прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одно 
 и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с нер 
аваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буд 
 тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева п 
агосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које  
ћа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје по 
ен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом 
.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто  
 опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на  
де тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преп 
ини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за  
/p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему 
а.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамац 
b n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од пр 
огод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе ј 
наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је 
 и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p> 
ставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете нед 
т, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, зн 
онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут об 
е и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богат 
 на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо к 
не, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва сво 
тране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањиц 
м затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа кој 
 с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца с 
ашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет м 
кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима бо 
топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепо 
 одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту ра 
д јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора ц 
ву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на % 
ти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела по 
ља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињ 
еспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљи 
аборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша св 
опљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске 
ника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни  
ећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога  
p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма  
љеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у њего 
ао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских в 
који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је 
и кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дош 
им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужн 
угом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дрено 
рада, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{ 
спред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p 
ину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткив 
ећнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> < 
рац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Госп 
се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете  
брци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука 
е примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у 
ћку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање  
а гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Ча 
бо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш пра 
елин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде з 
 скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне св 
знавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској стр 
, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак% 
ог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш  
о мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите 
идари које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S}  
ки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јере 
рану.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у ис 
само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у с 
е које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и з 
по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цветића  
и сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ о 
а сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још 
корије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек  
ма.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с  
Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div type=" 
} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити ј 
е ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београд 
е бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у  
 ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учин 
понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода в 
 У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас д 
!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно к 
 му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену б 
дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да о 
ед веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио 
данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти 
Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте који 
{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брд 
рвом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута 
подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез  
е оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а 
е до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S}  
“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омот 
га оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори: 
петрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби  
та њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громк 
вна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде н 
мена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у  
спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Д 
 одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племен 
а свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот  
љу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одл 
 путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" 
спотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стран 
калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, 
пче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гво 
p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари  
p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад  
аје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено 
беле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бе 
икаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали досто 
апасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>В 
м и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања 
виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речит 
ћ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз кол 
 У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се 
ав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве 
а.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш  
аше тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што н 
Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div type="chapter" xm 
на ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p>  
огаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разн 
сци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њ 
ad>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с 
ећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одгов 
еђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утв 
 Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и  
охита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре  
.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић пох 
а опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се сил 
овима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бр 
тавих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећ 
е у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља 
еспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и 
поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је 
 <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се о 
изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром 
 Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве,  
јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради ч 
сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпе 
длика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је т 
уме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Р 
мо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник во 
у Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене реч 
дослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} П 
списана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још 
 господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним  
о мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брков 
у по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он к 
а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу,  
уо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па  
и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи  
а мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изост 
до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није 
е Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p 
ано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се 
/> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само п 
а утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење де 
.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав с 
 спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од  
ећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а 
што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Ј 
ом.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све 
.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Б 
ште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се 
анку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојев 
чи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Круш 
сару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, прев 
м од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим 
а си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литур 
савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрах 
уђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му ка 
ом слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду з 
спота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста 
 на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег г 
нех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу!  
и у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако ј 
стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешин 
ских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припалив 
грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспото 
а кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше к 
ојводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије 
амо још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака  
ној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи изм 
косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем 
ше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно посл 
р нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ов 
та за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ип 
 двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем ж 
бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од ј 
 Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име дес 
ја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао  
пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу С 
} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше  
а кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога д 
ови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала 
 Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</ 
pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>—  
 пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врхови 
тео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и в 
 и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка  
S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p 
чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на  
у се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти 
 јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић кој 
те агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</ 
еше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда свр 
ти те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p> 
мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мус 
о остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, бе 
иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвод 
ево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Ра 
е сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се к 
 био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаш 
е кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећ 
о.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад  
и ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном посл 
а са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко м 
ота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их 
тати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке  
 и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим из 
ав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одма 
био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Ол 
још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком 
узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаниц 
шом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} 
 познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> 
оред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут н 
спођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме бр 
рије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игумано 
ном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Беогр 
ћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %са 
е сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим 
м већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе двор 
 и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко  
 и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и из 
ње уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда 
ару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чек 
 чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се тре 
султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p 
тправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изи 
ко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навали 
адич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти  
му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S}  
ене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у дв 
тку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад 
 је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и д 
ри.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олта 
еку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш 
з горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! од 
дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху ње 
еоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се пре 
наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у н 
ектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у 
о рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса 
ријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо  
 год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и при 
.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих по 
S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мирова 
брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ра 
ом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или  
ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи 
 тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао та 
 пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и вите 
 трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од гр 
је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју 
 побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S}  
ј младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка посл 
твори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и ми 
то припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови  
у ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самова 
ди зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— 
г коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му од 
сник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је 
аше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S}  
 пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поч 
ње лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, же 
е његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не оста 
ти деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући доб 
 у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, ч 
е цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не осл 
аша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске г 
опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше М 
твујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта б 
 легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано 
она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на ј 
а ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p>  
ити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом 
е, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби бл 
је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно к 
> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о  
м.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити д 
де ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што  
о се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао п 
 у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска  
Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И с 
одавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <p 
аво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих 
.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море тат 
 даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> 
оба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему л 
 се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народ 
{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срц 
цу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим 
 одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похи 
 част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе ба 
.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својег 
дичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако  
но изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах  
 за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање ски 
ван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаниш 
ика; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је му 
мо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге л 
овари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гоми 
рисети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> < 
толове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона с 
ште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа 
аво у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим  
 <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом  
а Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина за 
ице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Вр 
.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ 
ој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p>  
ди је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био  
<p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што 
весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о сво 
ри удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих савет 
е да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика  
м црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А з 
 и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Осва 
} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера уч 
љеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које 
е срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, 
ити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да  
о задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шт 
пред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а и 
мо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем 
 градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да сн 
у одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких нен 
 и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгл 
та у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и  
 не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Дост 
.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред 
ена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гос 
дине кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S}  
ефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Трж 
 госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки 
ре у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право 
млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у  
м и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина ко 
<pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисур 
е као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је до 
ру! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њихо 
 гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и р 
о леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студе 
војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и по 
доше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и 
 таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно 
ем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.< 
чак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светли 
 сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина И 
тића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати. 
ијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поузд 
себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе 
наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и 
г народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка ма 
Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S 
вих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цр 
довима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам п 
авнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угље 
бине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засј 
ти!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> < 
пенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи  
зда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из ко 
мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше од 
ци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трго 
ну, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за тур 
к а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сок 
иће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Беогр 
и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p 
 смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас ра 
о и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и не 
Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незв 
ијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савла 
их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше 
а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ет 
ли.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више  
редини овог краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој ди 
њући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српско 
ота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава пре 
е то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његових јунака и,  
} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом  
поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p> 
ити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда 
чких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до  
 је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не за 
а је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобој 
зак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и 
у овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли  
да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи 
шић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким 
 неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш у 
о, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић 
елин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, на 
вором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевени 
ства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа ко 
покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S 
јим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Пла 
а свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и ре 
о води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као 
после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојеви 
 и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту. 
.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје 
ше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S}  
 ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стад 
 које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше влас 
 свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ 
 пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни 
во разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више н 
реме је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па оп 
трела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> 
ар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси 
ва, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна з 
није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред  
је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман 
охитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахи 
друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља 
 што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопо 
 ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчиц 
сто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором саз 
ужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.< 
учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким 
естима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско  
има нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још н 
, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном 
ту што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред др 
и људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада 
обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рог 
у хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около и 
ене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче 
>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене 
 изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Ч 
срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било 
јим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74 
ћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи зас 
 и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвал 
и Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>—  
и оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада 
>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори  
да тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" />  
рити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се  
ам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше 
исам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми! 
и блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле сту 
 купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> 
е у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвес 
ологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S}  
ше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве 
 облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од 
 на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне. 
 и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb 
ше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седел 
озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди 
ане покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка к 
вих, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="13 
аци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке н 
<p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда ја 
асински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавш 
ше своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за ост 
мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И ка 
 ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте 
ик дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари  
</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут сп 
злазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад  
не и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском из 
стима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина  
оћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не и 
 и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна  
тенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз  
одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим 
, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка 
натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима 
{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зоји 
чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву слу 
ју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високог 
дима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би  
ворљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне 
осову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> < 
склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте но 
} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз с 
ши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеж 
бро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и велико 
еју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Ла 
и као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је  
воју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбун 
е може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху тол 
 се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153"  
ећници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а су 
 и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијар 
а крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div typ 
нај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко 
ира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту 
ио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином  
е рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. 
ица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта 
друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно. 
 /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p> 
етог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови тур 
е надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет  
 даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храм 
воме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне о 
 могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и 
аг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара  
и побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одав 
 весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После сабориса 
дара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што де 
о колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој  
 и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и по 
зда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војво 
заревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранкови 
ића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су м 
ом својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела  
 азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав  
ћи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би 
 је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара  
них веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне с 
ко се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре ко 
уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од брати 
ш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сам 
 одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ари 
аш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић зна 
а и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p 
е бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да < 
постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско оде 
ери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрс 
ада Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако 
еш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно и 
} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом т 
вољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближ 
!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно  
еца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на 
 наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недо 
ријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам пут 
евић не престајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али к 
би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би  
рвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видит 
здвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што 
рошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> < 
о освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред ког 
ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима за 
ити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о с 
смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој 
деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за  
оја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујућ 
е гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и 
ир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Бр 
 се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могах 
ваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бациш 
ки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око све 
Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку зак 
о се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невољ 
ејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, 
о што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијег 
који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окре 
последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди кој 
јем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се с 
 на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави  
ђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на 
оју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, 
о млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасит 
ију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдра 
потове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пр 
Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина  
т надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспо 
.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама 
о да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну 
рати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се н 
је и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их 
 је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде изб 
уго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p> 
атре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране  
главито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десн 
руди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замако 
.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који 
ке града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског го 
 једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њи 
е стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све 
јахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под с 
S} Прођоше и поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз 
 зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата 
аће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица 
ћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узв 
Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико 
 старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Мн 
проби кроза њ, потхвати и њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>В 
рише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у  
} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини 
алог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске муче 
 гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели  
 То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог на 
 трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањат 
ству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотово 
да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у сред 
ина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Мар 
земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабр 
били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Зл 
другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужи 
ко чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и по 
 лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb  
јездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се и 
 закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је  
 управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесе 
</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а 
граду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех  
ј међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и за 
ако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се 
је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; 
и и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се  
м противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је м 
лисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика 
е где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бед 
} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се 
 према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злат 
одар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, просед 
од заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ан 
му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту ко 
н, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор куп 
уси победу и напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо п 
азим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном так 
<p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник в 
али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свак 
деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да ч 
вога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку 
 више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешт 
у који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше да 
/p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их пре 
града казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво с 
 за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда 
главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика са 
егибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилен 
обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за т 
ве крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу 
ву назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би св 
Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и 
 свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{ 
"63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те с 
ше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене  
 не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је 
о.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је с 
белим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути кру 
ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху  
ов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста 
где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и  
оном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га 
у која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са гр 
е, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем 
се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне ње 
p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде  
 кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од 
неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Вој 
ени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом пешаку до самог 
ну нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волов 
рњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице. 
чиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазв 
ело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појас 
ива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном 
} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна  
аше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу 
ала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и сам 
ку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n 
у, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајн 
А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих  
 и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако с 
руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S 
за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домов 
.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена 
рао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба зна 
ше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће  
ах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове м 
адужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се  
 <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут  
равице на левој обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S 
 не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде  
ад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, 
—</p> <p>— Она је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбор 
е лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац ни 
ао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пож 
запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим 
њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе,  
осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} 
{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S 
 стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко 
није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа 
, њима необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она  
ећ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранкови 
носа проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, у 
претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> 
 љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита 
није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану 
евојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћ 
и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам п 
 бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и 
тадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како с 
твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго бор 
ити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p> 
пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се  
огао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није зна 
</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку. 
ру и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марин 
 видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пре 
г и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали 
е деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао  
ла потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он,  
 много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пож 
> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана слу 
е доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </di 
ини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло 
 подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда 
једно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радил 
ло Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојеви 
анастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" /> <div ty 
S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и  
 млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа  
сеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама о 
Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари  
?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Д 
к непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и  
и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увен 
Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио 
ша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, 
ље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну  
 тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према  
и једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад  
у сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> 
роливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што г 
очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијори 
и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од К 
 у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бој 
> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усре 
на лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дуж 
ац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који 
 о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајућ 
ом по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајућ 
х ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То  
Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да м 
али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео дост 
 Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви 
Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти  
 узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, уг 
} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку  
 му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, поз 
но сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћ 
 храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим  
о знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређ 
метника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће  
од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу 
дан поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разл 
а, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се 
 лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуж 
шњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то 
дети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропств 
му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано о 
p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама 
{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после 
енадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно  
димо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војв 
збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света,  
 више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с 
неко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти  
уши лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао уск 
 моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> < 
ти.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са ба 
аљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! 
ирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радо 
цу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али С 
 Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да 
астелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком п 
p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчм 
уша племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу мо 
 обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— С 
шта не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад ч 
орити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оста 
се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p> <p>— Истина је! одговори Ради 
екиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у ду 
уденце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Ј 
анкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја 
 као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор 
д морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још с 
убав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>—  
е:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? зап 
ут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> < 
го чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим 
 и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>Т 
ти.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— С 
азмаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> < 
p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице 
 најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и по 
могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много  
у разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} 
е куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде 
тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јављ 
а је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против њ 
и мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и ј 
/p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше пом 
е бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм 
> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} 
па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсе 
их копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учин 
 твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва са 
аше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева п 
, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез 
63" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и в 
и девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А ш 
</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{ 
х ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе  
, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о  
ох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А 
о што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, 
ледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p>  
пре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој ј 
све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја  
иш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли 
и драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се 
дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће  
> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то 
аше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и по 
ица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде коли 
</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао вид 
/p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} А 
те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека за 
црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и нас 
ане од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути н 
 узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Власте 
иш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће же 
адати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" 
уше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је дво 
 на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило ц 
рика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем 
рзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— В 
— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми с 
онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пр 
уди нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и и 
 који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, преду 
ци исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да м 
ући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало ј 
 заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно ч 
је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, јо 
ц све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, 
ад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="1 
сто поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду п 
ци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, 
дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ  
их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити  
ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости! 
евић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док ј 
им радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко зако 
о је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p> 
мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над башти 
 је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао 
ковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не ре 
спођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од з 
с замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљи 
ружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Бу 
ица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се з 
о.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише 
спот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у пом 
но бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти 
 Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам 
ући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет  
да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> 
ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</ 
 и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка,  
е сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком од 
вица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он 
 ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове ма 
p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве 
ад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи 
> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож о 
добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његов 
 плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p>  
ихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога де 
о погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо 
ага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други  
дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не  
очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу  
н!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, 
аше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо. 
нда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше  
 добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се д 
p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио 
у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све шт 
.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући н 
 да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице,  
а га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефа 
е бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу с 
 у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S 
пске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S 
ише није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада  
чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{ 
кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</ 
 окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он 
ђа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и глед 
а није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што г 
спот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не беја 
ебе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми  
, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чул 
 златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче  
> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја 
о што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он  
> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше т 
и већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме уб 
говерни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! 
и не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера к 
ка у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нек 
рилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Ра 
 горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се,  
ја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свег 
тних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбу 
еша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водит 
 <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, поп 
рихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати 
ица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима к 
 Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p 
усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка  
не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади з 
нога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разло 
дморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два ча 
="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S}  
оца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и н 
т од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на  
погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Р 
<p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="1 
 се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме о 
уке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке  
Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не кл 
а који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога н 
ма срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она  
!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смисли 
пота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени  
уповић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском 
озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да 
 западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре с 
чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непрестано разгледаше о 
ече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острви 
сле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да рад 
ј љубави, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и в 
ушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном  
 у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи 
дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица д 
ше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавник 
а коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа 
е таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела 
а црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему  
а на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је 
ће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом об 
ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не о 
оказа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше 
војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле  
ђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издиз 
у.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена  
гу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb  
у седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p>  
е у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и глава 
евросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарни 
ше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се св 
пи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пу 
о?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледат 
ди пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стра 
ов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих дес 
, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, да 
говац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме,  
ца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p 
а виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше 
 око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <h 
да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не к 
вцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и о 
се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право  
ном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод гр 
 прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо  
рпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb  
екаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок. 
е излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два  
епун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове дом 
сточни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз в 
 коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пи 
и и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута ди 
стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође нави 
ко поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} 
алуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „ 
точних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњ 
 бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну ве 
ако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на 
 толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи о 
је поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај де 
вор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим вериг 
се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун одушевљеног 
ма мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске в 
ај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{ 
оло полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет  
 мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајк 
ела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Во 
S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, нем 
 ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз  
свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S}  
н деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <p 
много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можем 
ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.< 
 душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у 
е у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога 
, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич  
тезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће п 
и.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не 
226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Стара 
паса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да  
 се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, ни 
 Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству свом 
ела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За т 
имо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:< 
рају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болн 
ђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— 
, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и бла 
Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топло 
 на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чи 
а сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво ода 
?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Ал 
 битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војс 
{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градско 
ла непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> 
аја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша,  
itlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Г 
се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој прого 
ати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се з 
> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазит 
е стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољс 
 цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова  
клопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до  
спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, с 
е те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" 
асечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до дру 
 од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жут 
p> <p>Прелазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путо 
рдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само велик 
решево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{ 
 господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} 
и све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу 
ужен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му.{S}  
а шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су  
овани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опро 
 оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Зла 
Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синиш 
ћемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спреми 
ас врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се  
 доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике  
анка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је д 
бојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S 
 овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим  
 све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си 
повац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила  
ом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са 
игао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на 
 левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела  
ило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке 
себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је 
и су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S 
адичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су а 
разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене 
м преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху та 
оремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Ви 
 од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца  
оји брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако  
а свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене к 
ђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђе 
 коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лис 
} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта ч 
жена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше и 
нија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господ 
аше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде а 
рзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, из 
ну награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али т 
икупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да 
 и лепом отоку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако ка 
е стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман ј 
к и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отп 
два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогн 
оји Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то вр 
и из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашиш 
говори му Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно з 
редином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10"  
а престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду призна 
Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} За 
је им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p> 
естину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој  
ге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спу 
 рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у  
се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а ка 
ка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам дана 
толицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротв 
 постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Бо 
мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови в 
притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! п 
> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице про 
од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад л 
на главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.< 
 груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет саста 
и, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи 
е; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше  
 не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо 
ла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз ј 
аљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе  
о је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="24 
> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се ог 
на ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p>  
ек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз 
њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да ид 
државао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и 
лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али г 
е шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећа 
дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рач 
аљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онак 
p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим 
то је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и с 
дари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладн 
е намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспо 
гоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој 
им верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске р 
е је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби  
арати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда 
{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које 
 одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за 
ити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n= 
 чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад 
Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више неч 
>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> 
још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан 
 <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p 
ет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено до 
је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки г 
p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешав 
з воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим пада 
 горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихове малопрешњ 
 <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима 
— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p 
реко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми  
сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зл 
војко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гл 
а много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћ 
 њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напре 
возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S}  
и у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и н 
ем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подм 
на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући на 
 наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне к 
нувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поре 
доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безброј 
у за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, отров!< 
.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода  
стима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти глав 
ом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се  
та му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му  
колико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке 
н на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини пр 
>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намес 
рика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у  
 али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива 
таше баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени сту 
леда приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати 
p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше 
 Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти  
ас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште 
од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неко 
 твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу жи 
 своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема 
јега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти  
се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p>  
 унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар. 
споде Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? т 
о поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаш 
о! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, зб 
које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода 
еколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у  
 је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмиц 
а милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку иг 
ра да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако см 
сар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p 
иша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p 
пратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваљ 
 добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, 
и честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучн 
ћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у  
иша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћ 
 грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше гре 
, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косов 
ма.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p>  
цама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведо 
, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И 
еше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливе 
!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, оду 
руге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме. 
равивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благо 
га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Р 
и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спу 
помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је  
ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи,  
 прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево  
p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Л 
ме брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене с 
у свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстат 
Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души 
рима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имен 
лман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је 
одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="178" /> <p>О 
рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша. 
ни и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очи 
стији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена 
вота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама  
говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</ 
ладост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није  
> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, 
 не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем 
 златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у вла 
све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори  
/p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину 
лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне  
за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп 
да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у простран 
уда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовит 
огатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је  
="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу полов 
.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом  
ини, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образован 
упило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за  
ут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на  
у угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> < 
а тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен. 
 и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који  
езује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! 
ора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру ве 
вајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода 
они на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, го 
.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" />  
а се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи  
село показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијем 
везан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега иша 
о Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова  
n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине изд 
штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девој 
о где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође 
т.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је оти 
 турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Ве 
 из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је 
 коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен она 
 Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Вр 
пот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскину 
егови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шу 
 честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свог 
мо подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусул 
жавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком п 
љаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у оса 
их велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор 
о два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помо 
ом руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже А 
 све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</ 
ад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме н 
 одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гос 
урски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг  
же да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је 
мишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић 
и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи 
S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Ли 
Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али п 
ед мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што  
доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, 
 па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!< 
 руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече С 
 Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је мога 
p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p> 
штали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песм 
 свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од  
S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано  
 хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао 
а врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвој 
бом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода на 
 и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице  
на са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју с 
ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковим 
<p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се зве 
 и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту из 
> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотов 
 уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војв 
.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дуб 
зи испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба п 
ни студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S 
еспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не тре 
дано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити? 
ше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и н 
у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих служб 
p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Б 
бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страхов 
 њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем 
{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета ста 
{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. — 
 било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, 
дној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, 
агрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох  
њег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тај 
тникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим д 
в мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме  
наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахр 
.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на усн 
у је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако не 
које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бро 
усрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.< 
ечју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим 
н и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у сво 
 <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам врат 
довољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог п 
ич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене. 
столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и 
дима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање  
им столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још нео 
е јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p 
и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазе 
рквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњ 
а се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугач 
ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у кр 
/p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жа 
рат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата др 
дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног 
ставник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — в 
је је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јурише 
деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мач 
х, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до т 
бира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осе 
м Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и п 
јске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанк 
н седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и мно 
у да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред. 
точнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана 
о све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милин 
је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слобо 
n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја в 
 мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У  
 код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко који 
такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прав 
скога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у гра 
 комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира  
ори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету не 
подару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а сте 
е хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} О 
чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка приско 
лазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом  
 које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>са 
ну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и ње 
 <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу сл 
истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до сте 
е пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз  
ори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Бо 
p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи ра 
јинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше коли 
, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допра 
о.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора  
крцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне  
је поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад  
ливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, ал 
 један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони 
уни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред ку 
на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи  
ори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао  
<p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха 
д рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у п 
споту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љут 
 Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и д 
/p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких 
х дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје кул 
о, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>В 
мство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз пр 
 и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћеса 
м се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнеги 
г боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге тур 
истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице ле 
се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турск 
е је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p> 
уштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са ту 
растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога  
="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник голог 
 у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онд 
ве суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити п 
евања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку и 
 у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и 
Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло д 
Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом гре 
ијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дуна 
веди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> 
овита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште на 
како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи уп 
{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога н 
ео улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају дв 
и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од в 
у збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па 
у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак  
 ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" 
ом стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавлад 
товистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без пос 
ав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе у 
у везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражар 
решавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пр 
ши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише 
.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрв 
 свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим л 
{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде 
} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p>  
аповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира С 
био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој 
 и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд 
ећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже вол 
пе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>—  
ресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му в 
вица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваш 
окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масно 
брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Ње 
ме много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> 
увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина по 
има, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, 
 је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто р 
силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на к 
евита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да 
шник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе  
ка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је зн 
е философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било ми 
као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда бли 
 је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи т 
рађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</ 
љасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена 
издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> 
е нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p 
преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То по 
уја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властео 
 дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој  
ао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбриј 
а, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> < 
јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поод 
очиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало са 
{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, 
исао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу 
г.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност  
шевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А власт 
ечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше ми 
пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју стр 
S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волов 
де ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да ра 
копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" />  
, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} 
ри да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ М 
да кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба 
 и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одм 
стимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, 
мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S}  
правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким д 
јему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S 
едаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако ј 
 нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке 
два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ беј 
аслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као 
азиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за к 
снова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и т 
 је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко 
ана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским к 
корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архије 
/p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио д 
 кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то м 
ару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се покло 
S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће 
већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутр 
рате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода  
 ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клица 
у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе сл 
<p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је зна 
друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз 
реће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али од 
м је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану 
нове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој  
јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене пор 
да га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше по 
не стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравиц 
.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде? 
а то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти п 
м снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хук 
добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S 
 ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћ 
вши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.< 
ма онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала п 
спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су  
ешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет  
д се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће с 
астелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако 
о човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу 
 враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у с 
вио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и т 
дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била све 
о.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{ 
е с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробни 
усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ 
ти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо п 
ету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше  
вога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{ 
д Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И 
а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тум 
о после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у и 
То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</ 
низ Моравицу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и м 
отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше а 
вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога  
у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка с 
p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек 
ти као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили гла 
реко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минул 
трана о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазарев 
леможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосм 
/> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривен 
диште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и  
 ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше 
 Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе 
 које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ари 
ажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне 
светле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Си 
з кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика 
животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се 
 саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; м 
е.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете м 
клон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више ср 
владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиеп 
у.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу гос 
еље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у за 
и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повеза 
ао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с М 
ку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе 
 ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом,  
е вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза ду 
 и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик 
{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, десп 
ов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Ст 
ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, пр 
 заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S 
.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак 
поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрт 
 У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слу 
и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, пр 
рџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног лист 
аха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих  
умовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови,  
зо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко  
/p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у  
е којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и дес 
 Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{ 
спот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И ми 
ато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро св 
езу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па 
ена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се 
лин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке  
, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали 
во, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио  
пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску 
 видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде пр 
ди се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше та 
граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мис 
значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу 
n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он 
арисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стар 
лаге душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S 
ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с 
 у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре 
на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да п 
али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову вис 
ји се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</ 
сти својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи ко 
држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Кос 
скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> би 
азио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у н 
 дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и  
лој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде 
мо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пре 
осле удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га вет 
 живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{ 
ном дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла 
нањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се 
 свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележи 
ости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим на 
а ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а 
 земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгл 
 данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити 
е зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која ј 
ао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим севе 
доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био заста 
евоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој  
чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> 
ишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по т 
 лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу пл 
ега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пет 
.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред  
едне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад  
 од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Т 
 знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако  
еше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи 
је величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb  
4" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођош 
уди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и лев 
 на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више  
20" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда ј 
ошћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавите 
а до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац ра 
А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} 
мору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с м 
це живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови  
дивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Му 
> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливер 
понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана 
запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, м 
ву кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Исто 
Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је 
 ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда 
ожи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господ 
ке!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше и 
да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ет 
нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и ве 
кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте ма 
гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше с 
 печене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се 
стину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном  
ђу деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив 
г од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима разде 
ећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватит 
 ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузда 
усрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњ 
 очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помог 
 пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после н 
њу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и г 
али вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепог 
раму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} 
се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући ве 
тно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и 
> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову 
агли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пр 
едањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога. 
дарајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазит 
а витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа своји 
ло воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је пол 
она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах 
олитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива 
глу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Је 
а ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је  
стопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће 
> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати с 
војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако да 
гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Ву 
 дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Р 
стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим во 
Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра 
и који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе ст 
 облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда друг 
p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењен 
, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазн 
јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику  
о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној д 
оје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освој 
трополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побо 
ићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и  
 спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Му 
ћ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пас 
> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га 
дне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју,  
d>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући вла 
срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше о 
инуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и об 
рати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући  
ај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спус 
Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе —  
ов? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вин 
ван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је  
прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту срп 
њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим кр 
ана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у бо 
 је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу  
 доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брван 
тојано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред муч 
 оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурин 
азиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар  
 томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Марин 
Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не с 
ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне  
</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био  
дови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплета 
а у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван  
иђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу. 
 својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном с 
трмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јуж 
дељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непр 
ише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном  
био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ би 
 Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са  
 <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро св 
тране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Удара 
оду Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово да 
аше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти. 
 у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је д 
ла и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Б 
бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог  
е овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распити 
="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати с 
ата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се,  
 наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто о 
За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p>  
ропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражен 
це се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавал 
 и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена 
слио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца 
јим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слаб 
у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266 
е као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом. 
е војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи 
рчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, у 
 на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у че 
упу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака 
ме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаш 
 у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасн 
 потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаш 
аменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази п 
 главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али 
ри ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњ 
рање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb 
једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — 
Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу ти 
и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{ 
ине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на л 
лати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајев 
 њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столиц 
овећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином 
а сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за десп 
н појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S 
не стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стај 
ристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровит 
војим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дво 
оложен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем  
 у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше д 
на тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{ 
ешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</ 
 даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не пра 
тривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" />  
 ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али б 
шне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад  
} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} 
а да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јављ 
опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће  
језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и 
у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у д 
е у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо д 
ази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобој 
му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да с 
Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше 
енопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан М 
ка са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, 
едао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Ј 
јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо о 
 а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирски 
 властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српс 
лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, 
ругог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котли 
ше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу  
 калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје вој 
 да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али  
јевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на д 
 у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на 
 састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот 
је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Ал 
Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а  
дника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути. 
дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав  
ко се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвој 
изова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, с 
ни нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим 
је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао  
у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо преш 
ички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У 
г — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из  
арске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњу 
 <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене 
вим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом у 
 и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коњ 
 лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би  
у према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друш 
би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био н 
 ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни 
ади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље 
аш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} 
она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрм 
јући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подиза 
сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обоји 
} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред 
м оста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој 
е два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот  
е и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са 
дио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме  
огло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек. 
о првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се  
тва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одл 
оша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине зла 
астрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80"  
n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџ 
дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички д 
да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење прис 
 <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоце 
да срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова  
вац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p> 
Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Ј 
 рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што 
 и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада  
7" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је п 
 Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рука 
н, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љу 
 браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — р 
раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S 
Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали  
ше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и 
вог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут 
ио мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још д 
 Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да л 
а тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с л 
ина душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не в 
слав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, ст 
м, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало виш 
самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не б 
 седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помаг 
овиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти 
ја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Ал 
е своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказа 
ед деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му п 
ом дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаш 
е то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покуп 
 морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поуздани 
 са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од к 
ц на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је ж 
кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса пла 
.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало са 
и Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобо 
 града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се т 
, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене  
 на, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се  
вамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" 
 А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхо 
а постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се з 
так улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, д 
пет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао др 
ећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена  
е кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p> 
ни.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому 
 данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабор 
на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледа 
оје се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је  
е једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при  
с шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо 
n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бел 
 <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Ради 
тио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњ 
 спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих  
кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Пл 
лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне вој 
пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сир 
ше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се п 
S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар 
ака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој  
ана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драги 
p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом ру 
пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део 
ти сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како  
.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четврт 
, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко ре 
е, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S}  
аћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у гра 
спођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стева 
пучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде  
тили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — р 
и почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг. 
штак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бе 
ените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју  
итеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи  
, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из  
руго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце 
им покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} 
х и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд  
о бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним 
</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{ 
о: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чин 
— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, 
би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, т 
о за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се,  
е против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n 
 гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јо 
ead> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Мили 
ед њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати 
даји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу вел 
а две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито у 
хита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, к 
чекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних  
лужбу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот  
нути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђ 
рмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста по 
од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече ве 
 <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју ст 
и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позва 
ти.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p 
ада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и 
да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али 
едеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега десп 
м ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог  
_C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља  
а, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечан 
то је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и  
е отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Сил 
ам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И  
а, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се  
 и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако с 
о од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу 
а у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада 
вића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у ц 
 Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврш 
последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове прат 
отегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на по 
>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком  
слетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} 
љи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све с 
 па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се уском 
е радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је др 
" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати 
и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског п 
да добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и 
д нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Н 
а је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војско 
колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада о 
гачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места ст 
ну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га  
рена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мр 
Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну 
 из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и  
ме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата с 
ове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да 
узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спу 
за бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи  
АДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Мари 
 најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би 
соком деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако 
ра Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза б 
вцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — з 
ша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о наши 
оста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са своји 
теде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да в 
е <pb n="105" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборо 
— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За  
његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Р 
не умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада  
ој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хт 
нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао р 
> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе 
за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје  
платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедем 
па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два пр 
Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђ 
је већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Ма 
 десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим с 
е кривудајући, на једном месту незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток  
а и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао послани 
зиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Ради 
х волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету д 
колике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњ 
</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и  
се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ари 
 привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само 
 Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који  
о поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега др 
> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S 
 болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа вра 
ну знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То о 
иниши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаро 
неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у 
 у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет пову 
у дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку 
 срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="10 
оре.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он с 
а са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у 
ије моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч 
о поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих 
е можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.< 
ој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Си 
 Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој мног 
м прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као ока 
уго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик 
е намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет  
ше запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кратко одговараше на питањ 
тан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му с 
ме заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и остал 
— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми ј 
а тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је 
ма, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога 
оља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изнена 
ш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један  
Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књ 
 што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћ 
тем и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p>  
е седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S 
остељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...< 
ашно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било  
ке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, 
 братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече  
ина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледају 
мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толик 
е овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, бр 
 невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом кој 
} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је  
же у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац  
ећу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и спораз 
пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говор 
p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> < 
> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</ 
у спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако 
ме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи жури 
, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и  
 Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отва 
 како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло в 
елика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p> 
вора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и  
 је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени д 
 опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и траж 
 дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен 
ћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти  
у од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим ј 
аз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И он 
он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колик 
<p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша с 
у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са  
 не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дан 
шка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и 
еце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново 
утним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне но 
<p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и н 
ах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %На 
ић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на 
Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>За 
адич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Рад 
/p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све. 
његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и  
о шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са со 
и сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се ј 
 Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски гос 
бед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе ико 
</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против  
и ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он 
чини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} 
ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и п 
да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита ј 
горе сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнеже 
тиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својо 
аљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз с 
споту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту ка 
 дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак  
} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и 
ојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева мор 
пезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игума 
ног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора уга 
 врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту дов 
рукчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што д 
 бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </d 
 смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку и 
сара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала т 
мње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих 
једно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје ни 
х владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу  
— али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на тра 
ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блист 
та са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господар 
о и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас м 
агог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка У 
да пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она и 
довољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше н 
> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} 
туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа в 
овског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, у 
у јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, 
само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, 
ваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послу 
 је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неко 
 том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и по 
учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох с 
 Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих реч 
на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам  
дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отв 
живљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубос 
 у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За т 
/p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и  
оме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро д 
 њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Ја 
 деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} 
оград.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер 
е барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо 
брада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала <pb n 
одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра ј 
д сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готово 
ара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследи 
дговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала руме 
ску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за  
љда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их ста 
ала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио  
њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи сво 
ни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате нас 
мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и 
има и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угље 
и му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо в 
вде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорав 
олац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београ 
к не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</ 
је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се 
ем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили сво 
гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно 
а још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци 
<pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабља 
уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканск 
це да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијор 
оје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с вит 
ј бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Бла 
 поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чи 
 уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеш 
 а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Св 
је ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb 
се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули 
 утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Мно 
 је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао  
е би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће 
име још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до поз 
иепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини сво 
осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да ј 
} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она 
ластеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све  
убав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обр 
рушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жур 
ка високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. 
ног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умр 
мо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени о 
ркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <p 
опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољ 
а снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раск 
{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће д 
ике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради с 
сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је о 
 Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче по 
 клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе о 
е говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик  
ке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се кло 
тражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас 
м био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти а 
а и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехме 
 срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са с 
> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук 
близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични 
p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> < 
е ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и ј 
а о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад прож 
етлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ста 
њи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Кос 
мо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n 
ред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему в 
ружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада  
споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стат 
век огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> 
 војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изја 
ако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојниц 
потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се ве 
 двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов бра 
ога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p 
ећ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и уч 
Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то с 
 изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони с 
/p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Он 
ест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда д 
челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио к 
астиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом 
м је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала  
нци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> < 
 нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у М 
у скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима ови 
осланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војв 
 Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>—  
ојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања,  
ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> з 
 тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и  
Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњ 
липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику ниш 
"41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на  
вим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равн 
Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири  
му њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубив 
 сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове,  
, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони с 
 с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част 
 између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, св 
 ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита 
ала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бра 
p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S 
а Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њени 
опају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског  
тним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за њег 
, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S 
сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и ка 
своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{ 
ао кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који  
ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу как 
, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах 
н очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да десп 
о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати  
овина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгој 
спот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник сна 
Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим  
е Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Ар 
рушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> 
S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А ка 
уку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам сву 
 истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и д 
дне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазил 
="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страш 
 ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу 
олети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} 
 ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи  
е да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу 
огу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то  
олико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако  
му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то 
.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе 
 несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p 
озе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим. 
А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одма 
оме како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде. 
.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје за 
 близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p 
м и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај гос 
 слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим 
ринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је 
на.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубр 
ваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно остави 
 се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду д 
а! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом. 
.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S}  
S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух 
{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{ 
ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души 
 судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се ла 
вода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој бла 
длазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитат 
ити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ровинама  
о успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио та 
руги живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам мог 
м, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам  
— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се дру 
а сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слоб 
 ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — 
то слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молил 
 тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући д 
о ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде  
А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} 
у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре де 
а мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се  
</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни 
е што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које  
 милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} 
молити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње. 
о је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добр 
 момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој ота 
 Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан о 
</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — 
ајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="5 
до радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме ј 
.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо  
и Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му  
а верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само доб 
лами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p>  
Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, б 
{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истин 
 да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао р 
д са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покаж 
ен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје се 
зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту 
 Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вра 
где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, ал 
ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ар 
жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у дво 
асно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дуб 
 сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам 
 тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склон 
илујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му н 
> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се му 
и је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевал 
 одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се  
ц и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже в 
мџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под  
е са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аман 
ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чи 
ведати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129"  
а властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код к 
 свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она 
ршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуч 
т нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчи 
.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Марин 
а стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред А 
мати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а ка 
ша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{ 
т изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Мар 
војим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S}  
пот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је о 
да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред 
порну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих  
пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те виш 
>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не з 
дети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љ 
не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и 
ојих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље о 
ви охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазаре 
на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој вл 
лац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак  
а будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> < 
упним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога  
и, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У п 
ам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била  
 господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници др 
и — паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за  
гаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да с 
а нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже 
маше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као  
ка, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S}  
 задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хо 
 десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена 
 Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро из 
узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} 
руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнеж 
орио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ћ 
међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре  
 %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја са 
Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> 
ужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан 
 и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} 
пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што  
а тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог теш 
а седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас 
} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још 
у обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кад 
{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти пос 
горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па с 
лило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу и 
соносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одгов 
нуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Пр 
стина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ о 
е се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наш 
 за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, је 
, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато 
 и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али н 
друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути п 
 А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Ов 
не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез 
 пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо с 
а сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да с 
?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p>  
пота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа,  
 Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако. 
ој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чека 
о не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио с 
и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву 
 пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она беја 
стојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним дел 
марајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је теш 
ка.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се 
е.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо 
ан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он ј 
 што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у д 
За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв. 
сле мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био  
пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју М 
 њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Ка 
уго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а проти 
! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио 
удем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је кра 
ед летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму ис 
лесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи 
 остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа  
орке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не  
асини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком  
она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја. 
се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је с 
стити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и  
Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао 
 свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже 
ју.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S 
 држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи 
и њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој. 
је му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жи 
је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра ду 
и, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избави 
е, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S 
ма пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за  
{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чин 
ласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту по 
а му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима ко 
вишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените р 
сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> 
рао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је на Ро 
 сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би 
ки човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — п 
својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада  
 ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хва 
к буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа н 
орити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти 
који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb  
сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> <div t 
о своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку  
м се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио  
а надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку 
остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах на 
есет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад р 
лина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде ка 
 те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као див 
кривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она са 
а пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и о 
орику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана,  
срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села 
ру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јо 
спођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> < 
своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је по 
о пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Син 
p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је ишла неколико  
ди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лак 
 и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и м 
а, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у г 
тово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу кој 
ода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од н 
ажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара  
ве који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао 
 па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, 
едаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Т 
ма.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у б 
п воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо 
 од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога д 
ла.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном  
роз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са висок 
уго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила 
ном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лиц 
са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде  
а тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево  
и на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке из  
спотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе до 
их и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом. 
отовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Г 
рске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је  
чар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје м 
е Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Ње 
 говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се  
са у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња 
ад склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да јо 
 око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око 
утра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана 
о нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце мо 
степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице,  
да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакну 
 десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе  
из разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу об 
ш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотач 
нима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на 
ише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну рук 
у у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше 
и улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван  
S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих 
стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Зна 
више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско  
оворити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који 
 јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама 
је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје м 
бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један  
 коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше  
 Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагл 
ко ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти  
.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скршт 
.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена мо 
p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта м 
збори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњан 
рајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за 
, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, в 
спот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отво 
спотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на 
војко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш жи 
ше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не мо 
оја је и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} К 
" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не мога 
 је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исп 
угама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли в 
Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања 
о залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> <p>На кр 
о си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У 
а — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и вој 
оме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе  
ри а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и вите 
ка Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба < 
који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или ради једног цве 
<p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живе 
ице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S}  
вели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле 
преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци  
поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chapter 
собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже дон 
ка донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору  
а част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов 
на.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше 
лима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе к 
а сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми и 
тељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друг 
буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, 
засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>—  
} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била њег 
усти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун в 
а да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Син 
 десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Ви 
слав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опш 
{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате  
ста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па  
ича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, х 
а крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види н 
ече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и 
е кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њи 
њаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{ 
о.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао 
 боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, дов 
шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Олив 
рба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> < 
> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, 
n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p 
урке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближ 
бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јек 
а Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно п 
 знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жи 
рода грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би 
{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S}  
 рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испре 
ори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по др 
траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пре 
овнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду 
 духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову ода 
 па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путе 
Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо? 
> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да про 
ишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да с 
сли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код  
и.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита  
 говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За ти 
ругих веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред 
предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и поп 
травио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти г 
богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње б 
клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша м 
не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је пр 
мети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта и 
n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан 
вић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p 
госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме 
Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет н 
 огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне  
хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима де 
е докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости 
еснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз 
ало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прику 
!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог ка 
>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:< 
неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође 
/p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %ца 
 долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си  
аде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и дожи 
 жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p>  
амо то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није  
ле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и  
стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је пог 
ада наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p>  
већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, 
ј и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној 
спод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и  
агумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војв 
авши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе  
а таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе,  
животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} М 
 добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин  
а пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанк 
 Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S 
атковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима 
 дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан 
е, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи н 
риступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже 
ти његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, 
 на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а н 
ође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару р 
уги и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се про 
 уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад  
г до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усен 
данка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло у 
таде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још виш 
ла у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну кој 
котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени ст 
ка поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, 
 и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више пр 
, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и 
 о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знат 
рема њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљ 
ља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и 
у, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспо 
се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуково 
 учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи 
а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанк 
јом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима увери 
<pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са  
егда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %п 
ма — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијор 
жеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у 
аним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опази 
крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају зл 
е лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је 
м низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, ру 
намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казив 
тврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обо 
а.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по за 
ти тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би т 
е јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном  
т се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је  
ему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управ 
 каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.< 
шом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана крен 
а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војво 
а му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драг 
он.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро по 
 тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по 
ма с њиховим покретом растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> < 
, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми ника 
.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом заве 
ног војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име десп 
а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бе 
 од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни ул 
у.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је 
а иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богм 
па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} 
.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас  
о бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на л 
аше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд п 
 гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путуј 
е с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздра 
.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упут 
да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то рад 
а за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу 
м седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врх 
мете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Б 
еде деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на чел 
Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину ко 
ег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше вели 
 /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатст 
ачке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода  
 послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „ 
мољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане побе 
 избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништ 
p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече  
ивог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен  
јци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе  
ја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу 
 баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом 
у ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним  
ад са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Дес 
леда, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што  
иде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда 
а душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину пока 
а их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници 
касто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а  
p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи 
авећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше 
ли је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и 
ожда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше. 
што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што 
="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S}  
у ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обра 
ило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} 
ad>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сок 
е.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трг 
им крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом  
војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само не 
има придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште 
ше и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се с 
повест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше 
ч опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан кти 
S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох 
звана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега л 
ирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама бац 
прот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима в 
ру један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота ( 
/p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у црк 
 тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима ма 
, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њих 
, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне ду 
јатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све 
д прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Ј 
јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до  
орена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлост 
је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је 
главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турско 
даћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити  
м срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се 
утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато 
а кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска бил 
ође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођ 
 али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на с 
зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено 
могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата д 
дници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сеч 
а.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много 
е, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p>  
оноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваш 
греја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде  
 и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама  
ега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немо 
.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само 
!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела са 
тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у ода 
{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад 
ругу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова  
рика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег 
м пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору раз 
хану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Б 
, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не 
чи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега д 
ђе.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стај 
забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима з 
пак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце изд 
 Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{ 
 себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљ 
између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте б 
ва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет 
а си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S}  
лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скрш 
усти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Бож 
и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не 
е сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све п 
водио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи д 
и.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задрж 
не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе  
ебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засја 
ујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!< 
/p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с на 
 ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро т 
уповићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ј 
не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па он 
ум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти ук 
но бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор  
о пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за  
ћ.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је  
>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са п 
 распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зл 
ши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечано 
кла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Ви 
 али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он п 
ван крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег с 
ишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Крену 
па се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слут 
и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а власт 
остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су гл 
е чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени засто 
е али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, дал 
х те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога? 
ну и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази но 
своји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и ст 
латковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на с 
а било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три  
кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно 
 глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четир 
а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више о 
едино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при ула 
="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то знач 
кве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој 
Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и 
и.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом,  
ној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једно 
 о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њен 
нашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебно 
аси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> 
<p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радиче 
вић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размажен 
азују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" / 
оп.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот. 
 и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала кр 
исли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора М 
 Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом. 
"72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском  
га па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињав 
ака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове поро 
 јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> < 
S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом с 
 <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од м 
ети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и с 
ве страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободн 
 налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљив 
 и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни 
p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине вој 
едати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде ј 
p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу з 
коме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господа 
 Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити оним 
да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и сву 
рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И друг 
 и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпо 
сисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Сини 
 бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки  
лећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине 
/p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула. 
скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Му 
ивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они 
код окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а 
} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен о 
 живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој 
ст и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женс 
о стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час о 
а изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{ 
 а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет пр 
И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах  
{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрно 
е Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспот 
.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле м 
од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пу 
е управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и 
те се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца 
бом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао  
ласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан д 
тати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју С 
и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет  
крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град  
 запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А  
долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи  
 слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени 
 у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за 
пет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се о 
 нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p 
вако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове за 
четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми п 
ије било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" / 
 Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, 
ошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</ 
ели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојев 
ме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити по 
онос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде 
да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене 
ати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва м 
љајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра 
и?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мисл 
е, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она  
0" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш љ 
ати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихо 
уташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас ова 
 па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руко 
овој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много посл 
 Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног и 
поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и н 
знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окре 
ва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Тур 
жне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први м 
еж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспото 
?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прич 
ивотом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по пос 
и више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и и 
њега и понова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па 
А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио 
ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S}  
ране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а ј 
 онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком  
ио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <p 
 југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаш 
Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{ 
шко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот са 
о води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњан 
е изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био мл 
рвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте  
{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако за 
урђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да у 
 —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p 
ш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром кој 
им!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови дог 
дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са с 
густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо п 
 се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овд 
. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише к 
ли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од  
пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S 
јим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађа 
ашном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници хала 
ћи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишк 
уда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију  
овањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, пок 
ба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" />  
тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни з 
о, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S}  
ше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски све 
 обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара 
реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и сво 
 збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ пр 
ику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаш 
се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> < 
настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S}  
 на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашав 
авола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! 
"246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти ме 
 презимена Радича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод г 
орове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, к 
х — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан К 
елике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на  
н мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и оду 
воје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна ко 
тадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S}  
са стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p 
аду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде др 
ванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јева 
!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата 
, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога  
овитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах 
гаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гон 
вог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклис 
ој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</ 
ко некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен 
итешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина  
 последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је 
стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо и 
ма које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је  
Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло  
воје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене  
и за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли,  
о што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању,  
а.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дођ 
арати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину 
ђаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њ 
вети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новац 
Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаро 
после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам,  
 ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне о 
м дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је  
 по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспото 
те, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде свет 
дним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Б 
племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству не 
ира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отварах 
е престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви 
шина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> < 
p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од 
вима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издв 
 издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непре 
цимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо је 
и, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је 
ке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим 
дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка поједин 
спије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој. 
зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} 
сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискива 
се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хр 
о благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је  
ве се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пре 
ја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и гор 
мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ће 
и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста 
е не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно  
че нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни  
 иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а т 
урасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних 
 светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одеве 
инство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно др 
ивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ва 
отову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена  
бора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго  
S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и 
/> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лоб 
разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он  
еспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштење 
а сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан н 
пређоше међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S}  
би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Мака 
ре, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S}  
ти Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост  
уда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме уб 
 знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на  
ј — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у т 
е мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осм 
ју.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског 
окојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Вла 
еда, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну г 
слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже  
д окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јак 
та од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чува 
 хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспо 
а па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица на 
и, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и понов 
онивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах уз 
причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене 
га ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин. 
астир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па 
бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смер 
 предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остад 
први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, с 
о са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи,  
таде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, г 
жник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаст 
 доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око 
 велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> < 
мљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} З 
тар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{ 
и, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за нап 
црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка 
p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвал 
ојвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго  
ту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде 
је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати! 
урастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодица 
замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту г 
 стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превл 
ек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одго 
 власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде,  
ка раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљ 
 па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и о 
ећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху 
S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лаз 
еван — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах пр 
 остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у 
ко отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаз 
ко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и н 
 сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће з 
како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два с 
јаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин с 
у јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се 
 воштанице оставивши само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p> 
итно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свег 
ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о с 
ада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се он 
за средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад  
ко буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се з 
м купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} К 
 сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на  
ова растући осветљаваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуш 
S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му  
 ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Рад 
што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као рас 
тни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђув 
ка, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S}  
ви која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом 
 чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изн 
куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим св 
 седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећам 
чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро у 
, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци 
</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући 
а дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} 
нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она о 
дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је с 
љно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше 
едео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и  
смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао с 
оје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од ше 
од бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуца 
е пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из куп 
м около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по вел 
шим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо  
онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у 
ве, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београ 
а младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше иск 
> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотст 
е свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара с 
ни мајке, не знам ни откуд мене на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у је 
о да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а 
 девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног поглед 
Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледал 
ада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S 
са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато  
си на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досе 
месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Р 
%ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њим 
 поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом 
ва, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блаж 
лужба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Бож 
астеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле  
остима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином дол 
ве походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по свом 
ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориш 
дном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га ј 
отов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог гр 
еспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископ 
иваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и поја 
 али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим збо 
рство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају н 
 главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спре 
рсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="9 
.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихов 
празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом  
 странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам  
/p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу  
м одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођ 
 слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p>  
{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а о 
аваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе  
 њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} П 
ла.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па пол 
евића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</ 
који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p 
ђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта 
збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред ју 
 путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb 
а дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и  
оји нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку де 
аким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врм 
диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од н 
потово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</ 
мљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке 
воме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се по 
срећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је 
често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху у чем с 
ачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са 
е дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радозна 
па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом ве 
дим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n=" 
 исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине  
Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до в 
штанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику кој 
 крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да 
д њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељен 
на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густ 
и, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре,  
осподству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној десп 
 кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лоб 
о оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца ве 
 весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака не 
аву па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га 
таништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој  
им тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворан 
вши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> стр 
аде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо 
дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше п 
} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам н 
ратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Нап 
{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? з 
ири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бе 
 Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче 
 низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на  
} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртаст 
а нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, вид 
ротив предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="4 
дајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је 
 многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба  
ем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе мисао о Марини, њен се ли 
p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стар 
ка моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} 
ноги изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог  
о свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци  
нице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужнос 
помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евген 
, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима 
иће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p 
 се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби с 
а журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинст 
оред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па ка 
зити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми д 
а би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један п 
 и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Ар 
његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна  
о из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпр 
ши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, 
ане спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војин 
им, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овд 
тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p> 
 и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и 
— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријате 
ојводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђо 
пот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" / 
следивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као 
ечене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага на 
ћ који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна 
 деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p>  
чи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блаж 
новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само  
Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и  
е писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу прави 
 дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једном за сва 
орити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војин 
ирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати н 
подње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад 
 Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут ко 
абор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући власте 
ревали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на зак 
је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег долас 
ан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n 
и има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по  
 и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пр 
са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p 
ао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И 
</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S}  
/> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене вол 
д баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као  
вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је бл 
огу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога јоште  
 прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и 
д немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи 
р господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом,  
 Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држ 
м његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли у 
 пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p> 
а позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</ 
драга, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Б 
та, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али с 
> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и над 
војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину њег 
молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегињ 
управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радњ 
у.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи 
 друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани 
ан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и  
нка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце кој 
ао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуља 
а он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се уда 
би ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне 
 ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о  
{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне 
ађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех н 
.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше 
а.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани к 
ти Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацими 
 као кира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p>  
т, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на  
 се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама  
ња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима св 
рвенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављиш 
 уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје  
за Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом  
је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар 
пот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно сас 
једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио,  
Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио 
их тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу 
топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећи 
 Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се  
а околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина. 
ш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је њ 
д којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један 
од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетск 
војом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује 
лна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда 
кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом 
а кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су 
 — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у  
е се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор њег 
 који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја са 
 дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави  
ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда пр 
у зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту  
лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p> 
ена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S 
та слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спас 
 расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима 
на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до  
ћа, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Круш 
 баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њи 
S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он ј 
оме што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> те 
 главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини  
</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у 
о мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом по 
а је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38 
е он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.< 
тубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што  
ше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред  
ог Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу 
е тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у С 
>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му  
де!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити д 
евагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше  
ског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је за 
ска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се 
 велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да 
ти?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па пох 
у Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваља 
ље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а  
је овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман м 
вића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n= 
 како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се  
ровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете  
>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам м 
рајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан с 
судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред жив 
бедилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот 
ом заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој кос 
о њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имају 
 Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама т 
и јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Прок 
ету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше 
а поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га сок 
ливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>—  
д и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је н 
е журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Ма 
се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји п 
и се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао с 
хвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n=" 
p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза ка 
бичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохор 
шића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зе 
} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођош 
Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова 
Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у 
ици прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био п 
 своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти дав 
ћи даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра дон 
 моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко па 
је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше 
на која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те она 
и догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко вре 
ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се суд 
> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" />  
ош исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничк 
е од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и ма 
 остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од до 
 витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Ал 
стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћес 
аследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог насле 
Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви т 
дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати  
<p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио до 
чајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми 
ново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњ 
отства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домо 
говори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро н 
Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва с 
вала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота моје 
атворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно беја 
ти се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела,  
ага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним 
и требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Ни 
нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Тур 
, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи к 
ао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који  
е, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре  
и то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаок 
ћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је д 
 Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да  
ика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Гради 
кочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Та 
та је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су опла 
енога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Раз 
 Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклет 
чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди  
е руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срц 
н и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и од 
 од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе 
еност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што дола 
ина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима ко 
ред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједн 
 па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је  
иклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S 
благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</ 
, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њ 
словена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом ру 
p>— И митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.< 
Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био 
ни нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листа 
два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то д 
p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им  
ушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљам 
санског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигд 
што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства с 
ом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку  
а.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала  
 а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остај 
ћ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом ко 
 пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на 
очим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} З 
 који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град,  
ђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја но 
ну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збор 
p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— М 
а је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{ 
ј не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им н 
јска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом  
ном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше проме 
а га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску:  
 могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војво 
спот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разн 
јвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то н 
p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада 
е прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си  
а деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велик 
е се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је има 
сника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук ј 
збори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српско 
којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је десп 
ац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена,  
ојске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи пр 
ојавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У 
 снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не  
ва тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све  
лизину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао  
ста на путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој мо 
као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и ук 
пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови  
, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град у 
 војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја коли 
верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав пре 
 греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, 
ркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срц 
то самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори С 
го разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах  
био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше 
а мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погође 
ени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} З 
ихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Вла 
говцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у го 
мишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба с 
ло после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p 
егиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића прими 
м, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане 
ветла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а п 
као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић  
крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина 
ела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без  
јавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној 
ојвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Б 
ранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p> 
сврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлажаху копљаници са својим  
 се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са св 
 литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенс 
и камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Срби 
 и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком с 
и део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху от 
суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаш 
ле дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина удел 
 Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати  
о девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црни 
разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, 
срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа ж 
покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж нав 
е Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па 
ћеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу 
ниша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било  
ејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи 
другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју  
ска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље  
.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју  
пољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехм 
учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Су 
Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Ма 
ути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се в 
ким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег 
е град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од  
05" /> с једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као ш 
 не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех  
де питати и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војвод 
тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S}  
ву дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито п 
p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити ш 
и други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем д 
 Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину  
 па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> < 
личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="78" /> пред којим  
у оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p 
 доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и дру 
би долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p> 
ила Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кне 
.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима < 
 Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству  
, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се ма 
ославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p 
ити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кне 
од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој 
е она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а ш 
ити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осети 
а од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерк 
, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, пок 
n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оз 
саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспот 
регажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима 
Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се 
тни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наш 
лажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде по 
јног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи 
ан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад  
о на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је па 
ного после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учини још кој 
е.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали р 
ка и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лаза 
еда око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Он 
/p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земљ 
вајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина  
кивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао мла 
е вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} На 
 тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћ 
е у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да и 
 заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за 
ађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и пов 
адовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна ис 
акву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спус 
даху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити го 
/> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше м 
удише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у  
 на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари 
њем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} 
воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положе 
а и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим краје 
и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовн 
стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше 
воје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано  
> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S}  
 великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отиша 
е кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић 
е и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било осво 
ши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у око 
у је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио и 
 рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина 
ине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S}  
 и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад  
 ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али нема 
ече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому  
онео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарств 
с о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не  
р Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n=" 
гљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов  
се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косов 
олеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У 
има српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њи 
 удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градс 
оште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисањ 
 града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби  
а.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од 
" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића  
е разби, и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S 
нио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањс 
све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна  
свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомен 
зарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спо 
ЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван с 
шено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је 
 стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек  
 почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом б 
} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубав 
— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје  
ом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони 
ни којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном 
ви бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору за 
ти последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p 
 ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Баја 
зи с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <p 
 са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњ 
говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и пр 
и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату де 
по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престо 
 Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије  
је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> 
мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је о 
S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купа 
је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђер 
це.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу ко 
 и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо 
а!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад п 
а болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ 
орани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао д 
е кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота  
ити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба прим 
рила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тај 
ажили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једн 
 <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> 
, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ д 
пот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слав 
ељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече  
осно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Гре 
оцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела ок 
вице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази  
 јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p 
останска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не беја 
у свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се диз 
 умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стран 
дама које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџ 
 војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а 
и тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта  
праву, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству  
не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшни 
епознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што н 
в.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, в 
онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру  
јући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јур 
ош један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а 
Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са 
за се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци  
е опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер ст 
путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у  
у данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом похо 
ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити  
и те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Рад 
добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му  
ик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случа 
чунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења,  
са њима о свему и свачему.{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је ка 
 и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> < 
жити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобоје 
тву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" / 
обичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен  
вања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му к 
{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{ 
 ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико д 
лиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, 
ших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихо 
ође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотст 
јну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја п 
следи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски в 
{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n 
ојим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича По 
оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи ј 
јиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xm 
 необична и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати  
тиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кро 
 Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где 
p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> ст 
авицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био 
београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још ј 
аску прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живо 
 наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз мли 
овек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи 
 па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и ос 
то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— К 
уседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина беј 
 може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предуср 
ц освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предат 
ном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек 
осле испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по  
о никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржно 
на освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори 
ања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је 
а збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ва 
ики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под гр 
ила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сре 
 у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред кандилом <pb n="179" /> и иконом  
Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег  
дослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здр 
тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђ 
е зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан 
им Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с десп 
/head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два ч 
оја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пр 
 се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом 
д, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистимо једн 
 своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била п 
нац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбан 
опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва с 
 кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао 
размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му 
о неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом ру 
иђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога н 
pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда н 
 румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светло 
ом шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутим 
ки се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стран 
утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет ј 
ван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не ма 
ај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај шт 
 је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старо 
бли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што 
ећ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске с 
{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, зн 
>ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на 
ли људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом у 
а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Млад 
е да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p 
оче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече бр 
а Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је в 
де је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрве 
леда ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих 
{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кне 
зо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Виј 
> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— 
 се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле д 
 земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео 
е страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајев 
 била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу на 
а а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи ов 
клону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми  
 гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно ј 
добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су мах 
аја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S}  
ла облацима притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се мог 
 Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богој 
а.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" / 
јводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој  
деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се 
ЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама изд 
ла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет  
цала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспо 
на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају изла 
дема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људ 
сти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви 
но је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злат 
ежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на  
{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одав 
својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије  
шћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око 
ји се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених рук 
 од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под  
да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раском 
ико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p> 
нким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на гл 
 спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пу 
доше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикну 
ст и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињ 
к, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајал 
славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радит 
 ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој с 
/p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваш 
 ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="5 
пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт 
ед твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Пос 
 људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као 
ну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92"  
S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобо 
замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је 
не, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и б 
т при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би 
{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде М 
и унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу 
 главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом кој 
зивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не че 
 ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} 
.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кне 
’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач с 
о је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не  
 бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S 
оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетк 
ком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас ми 
n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане  
бирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод сам 
 с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе 
" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за ја 
S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошл 
 дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена по 
 трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и н 
ожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник  
репи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа њего 
ада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацари 
</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p> 
 да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p 
и ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште с 
лазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и тело 
анка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p> 
уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом  
заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — п 
каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још ист 
аком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Сини 
ва земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар уз 
 више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у  
пет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу 
еда руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафију 
лико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је поз 
у дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад с 
е.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без 
престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитат 
егову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата  
да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних гос 
порно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бр 
Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто  
да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу друг 
ом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лоб 
ћ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</ 
 звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Поги 
опаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину 
већи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опе 
у.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило 
 %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и в 
 двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стаја 
 с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на  
главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоц 
ли већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</ 
шу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном  
 на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S 
кружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике  
е бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да позн 
мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло с 
} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Де 
а некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неп 
ћи му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано  
би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и  
и, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, 
а у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" />  
 свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове п 
бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије ов 
извесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово дос 
зиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком 
ко вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад сп 
да и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и ис 
ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ м 
<p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачи 
жљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уграб 
рићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слов 
{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по дале 
да сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и доче 
анковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хо 
 порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цар 
једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да  
а с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па под 
 ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај м 
ез тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен 
и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без старог  
е људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветни 
летва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њено 
е сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> <p>— 
и градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и  
 она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! 
 познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској  
 растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му 
 ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то  
Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само в 
 га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно у 
ло.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада п 
 нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се мор 
ћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У остало 
ема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни 
тране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је  
?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га 
ам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али н 
, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и са 
свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доб 
ећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и  
 су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{ 
опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива виж 
" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не из 
 је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им ва 
и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланст 
, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S}  
ајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме 
а, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p>На 
ло је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се  
аштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар. 
вала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је  
лно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац  
еко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет са 
кој кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрв 
о које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш  
ћ.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежево 
само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турск 
е жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања. 
 града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се 
изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо ш 
ен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем отка 
да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде с 
 деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с м 
 велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад  
о и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} 
де тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који 
 за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима ни 
оди и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збо 
ремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста  
и је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма са 
мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мо 
 Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра  
о тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега д 
p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим хр 
ала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на кам 
 је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, зав 
шту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта. 
наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска 
г боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђу 
м свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута о 
оме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и п 
с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог  
осподара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опе 
ла дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених несели 
са и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути  
 тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо и 
му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако ви 
уста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p 
/> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти своју велико 
, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез. 
у махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и њего 
и! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје 
туденом водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па с 
а једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренута 
е и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошка 
велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све че 
лака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих годин 
ницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго о 
в.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</ 
 властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пуст 
гледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ар 
толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S 
м брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким пу 
ажара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли 
 заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро би 
н му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом п 
на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш уч 
иш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога 
азати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се просла 
х, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен:  
Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руц 
м пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га  
 из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразуме 
вор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао 
 још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике  
ело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и в 
 <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер  
.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађо 
сведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам 
ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је дево 
ада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста 
та за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и 
е тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а руб 
лава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злот 
еша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту 
успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако и 
мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и 
ем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пу 
 бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што  
и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на мести 
самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место висок 
 да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шт 
о планем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе. 
а скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и с 
"190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео 
авати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог н 
и уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лев 
одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Д 
илике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ћ 
тку изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се о 
ути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} 
стави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, проти 
/p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека о 
 осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу  
атраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно уда 
{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја н 
дело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да вл 
 је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак 
е позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју 
} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не с 
орика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да с 
твори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешк 
дбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p 
дном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} 
ах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удар 
е битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Ал 
ни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспо 
 бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мус 
тави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче поно 
очним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачк 
о где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика д 
ра и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ 
е по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста в 
а казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</ 
води, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стиг 
аћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад 
ик.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p 
јвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на 
ођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама сво 
о, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска  
Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода 
Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} 
ђе у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се 
ом месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело к 
заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која пад 
ти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— 
м добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Те 
о ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су у 
н час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући  
масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи свет 
олена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три 
ше путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало  
 својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од став 
гљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о н 
отства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На прист 
знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака 
дмах по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиш 
ише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> < 
у исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранко 
ао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанств 
м власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који В 
лшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Н 
ло његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S 
ступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усеч 
е могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад 
астадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И М 
p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p 
.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бит 
ом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеник 
 неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бов 
држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше влас 
 <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која 
да је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:< 
 ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи: 
 и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и неп 
 у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</ 
желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим жив 
та!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.< 
ећ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се,  
 И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим. 
ли у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куд 
о мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а до 
јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину  
, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати  
S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада пр 
>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону 
т је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући н 
лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Виј 
сно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p 
ања које сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му јо 
ош имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господ 
еде њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S 
 им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. 
еспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је  
ића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и  
о се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, расп 
један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и двор 
анака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље кој 
 Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров ј 
ута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p 
етеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле  
се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у с 
аповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </d 
јим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бед 
одну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпос 
 висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу оста 
који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опе 
е.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то ово 
 ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</ 
ја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа. 
 су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали г 
т — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја це 
а.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p>  
стати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и  
кну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја ла 
, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова дес 
 <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још какви 
мемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као  
ла речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је вод 
 погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад до 
старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није је 
ма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом п 
от још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и бог 
ом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спре 
ку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128 
чношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновиш 
чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој не 
и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на м 
ужи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђењ 
 отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> 
слови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упит 
 сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плитк 
 града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрс 
ан.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом р 
невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговишт 
о језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци п 
залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љут 
.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Друг 
де у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно 
 војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наст 
 својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на  
/p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се д 
д њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, к 
с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвало 
/p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружил 
ватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори г 
о, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у др 
та, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја!  
 дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска б 
са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту оче 
и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео 
им, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали 
“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му  
ад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора к 
> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p> 
ута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко 
ад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> < 
ака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ 
 <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на 
ге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} К 
говом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим  
 граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора  
ле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" / 
ати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед  
/p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете о 
е.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам 
ју пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бе 
био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност сво 
p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно  
огло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова в 
прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључа 
 <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме 
 ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и  
>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву  
<p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не б 
и их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара  
ни деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог не 
 сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас д 
 гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не с 
арци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства 
раховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште 
 се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара У 
 Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом 
еко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљ 
вих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који та 
а те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на ј 
аси нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико 
 повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здра 
суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p> 
 пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало  
 одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— 
о да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб ш 
ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они 
ећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо го 
ма и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од  
коро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела  
ећ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} З 
јно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто пр 
ној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора 
договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборав 
ила је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешк 
арица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви пред канди 
јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше 
а најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулма 
дости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у наш 
еком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дуг 
авуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде пр 
есао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Ниш 
; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмил 
<p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да  
ше сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, неза 
зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са  
га доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} 
ајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешко 
му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој до 
и јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p>  
 очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је рас 
 пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По  
ави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се  
вљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим з 
ретвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко  
p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише 
S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — 
 се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије 
 остадоше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме  
 је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О с 
 око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" / 
авлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале в 
х.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S}  
оје почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз  
Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редови над другима с 
негиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се и 
 звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која ст 
кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет п 
ет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S 
 се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу  
хиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем слу 
S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који  
ејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах 
 вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадиј 
} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако с 
литве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама р 
ода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше 
овуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба д 
еде у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коња 
 осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку  
а била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом  
у рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ј 
 Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих 
одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да 
ко како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи 
 цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркв 
ином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који је 
ји болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца,  
литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каж 
и од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој,  
, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба 
 све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> < 
ше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задр 
 за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, 
авање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљ 
ђу њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте букти 
вије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отп 
 дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промен 
городице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота ок 
или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше д 
м гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуш 
х тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком г 
х Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градов 
страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго тр 
д бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје А 
е се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњ 
има негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и нево 
 месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и хр 
тојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним д 
> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од цр 
ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ст 
 да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p 
ођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу крш 
тарац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} 
 та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају де 
{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вин 
 се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и друг 
 у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" 
реко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина 
</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Г 
рмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S 
о идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут 
авере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, к 
.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац о 
Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се 
вши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па 
 ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за пут 
 шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, каса 
оји тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над кој 
домак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око вра 
ова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се 
са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и ј 
S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше јед 
отове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слоб 
 површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке преп 
 ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин сто 
о, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачу 
>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, је 
p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души  
дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко зал 
ну отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од 
ћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>З 
ла.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тог 
а се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, с 
ујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна м 
ут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га 
и, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак 
том опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} 
ао да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на  
 воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране м 
 појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреден 
 губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и ку 
 /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покр 
у њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуљ 
вљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у 
ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} Т 
/p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћ 
 дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са бо 
косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у  
аки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда 
о бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући 
 могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јо 
 потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде  
 без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да  
 приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбори:</p>  
 сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто 
 громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p>  
ица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован ч 
не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део  
ке од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бе 
 пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту 
ћи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и  
је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће 
ном пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Ве 
е купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца  
 владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу. 
адослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме се само преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим  
{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> < 
у које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док ј 
а више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај ца 
еницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</ 
ку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p 
Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла рук 
е део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају 
ead> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њ 
ојводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} 
ка и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} О 
авних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али  
ђанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег 
еверне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбун 
 гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишо 
b n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врат 
о широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле док 
рином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић бола 
 опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У  
иваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је о 
длука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански вл 
ушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајн 
онула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па  
це левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копља 
дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно њег 
агор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а 
Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу 
о; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} 
ју срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог ил 
а на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај в 
дарао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с  
 могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив десп 
ош више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и вр 
ње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре 
е онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговац 
зда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити 
и по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику  
ао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му 
 а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се  
сто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризнич 
 исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни до 
p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, 
тврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила 
ђе од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северн 
у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Бо 
 Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели си 
наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас  
 <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанк 
итешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролит 
доше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А м 
сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и  
јском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да в 
жно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S}  
 срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепш 
лики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бит 
има, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи  
оњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши с 
 на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> 
ве војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дрен 
а у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ћ 
илици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспото 
S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S 
вари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одс 
е и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да с 
, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бра 
јамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Ра 
 тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и пон 
е бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима  
н Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу к 
ди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и оп 
у, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође  
 помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше н 
ором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угле 
рази му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело р 
 руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навиш 
но радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, 
а запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност. 
 зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно н 
 пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест г 
 престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свеч 
тину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту 
и.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> </div> <pb n="71" /> < 
ти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут 
тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о сво 
а је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој го 
и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оно 
дна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно 
 тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко  
ечи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после у 
и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући једа 
>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог  
окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац живот 
 Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који с 
да нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се да 
S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— 
 приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p>  
двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојн 
 ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у ру 
им благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на ов 
ицама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи д 
арише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише В 
д сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобој 
моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Т 
де се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде  
дављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, нај 
лија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" />  
пасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одма 
ише неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану 
том пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу з 
ини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешт 
ком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком 
плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева њег 
ача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; в 
е знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина 
S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја 
ad>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз дво 
 понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше де 
 с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поносниј 
рину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад п 
} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фа 
? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам н 
вом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити 
ша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, зго 
ни сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала  
нда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти ов 
 сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Р 
и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није јо 
у је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казива 
 с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било 
ло кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих 
па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, 
уге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је д 
S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</ 
 у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, с 
у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Пора 
ве покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низо 
ко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо  
његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и 
/p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас о 
ма па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу;  
ма па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући. 
тао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти рук 
жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на 
јску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са 
<p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре 
 Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова го 
не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и јо 
ја ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле 
Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те  
ему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</ 
сле доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним време 
вода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода  
 крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води 
и и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{ 
 при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, мирно и 
се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути гор 
</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари ар 
о гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесар 
у владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додвор 
p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанк 
брању снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљ 
сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближа 
 је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског 
н и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је б 
ког властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на  
 те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да 
за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи гр 
ге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p> 
аше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље д 
сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака т 
старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.< 
укама потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Свет 
еоградског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега ст 
ојом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена п 
м и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да с 
{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда  
ављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p 
 преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на с 
 времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова г 
ориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча 
ади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спушт 
{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише ц 
осе, пролазећи кроз раздвојен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренут 
ка.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, бра 
раха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини познаде према 
ођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је 
њем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си  
 се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властели 
 <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и с 
па велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере сед 
уке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића 
о сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити заве 
еликодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се ве 
вљаше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћа 
 приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја  
мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не з 
 с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господа 
младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш 
еда пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозор 
лажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше  
сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је  
еве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом 
малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима н 
ђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта  
, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче з 
, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и десп 
о.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, м 
колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репо 
 обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб н 
ану, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема ви 
ред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује неприја 
оклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанск 
ладој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима с 
 јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, 
ата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{ 
огаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану в 
очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше 
чезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак  
 за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова 
ва споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће с 
твори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на ју 
 Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У  
бојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута 
у пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што 
бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p>  
>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, 
за све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу го 
новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико  
сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни ж 
 Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори  
подње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вр 
ј ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једн 
слили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше на 
ле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини ње 
{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога. 
н стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде д 
гатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја  
ху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у други 
храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим 
ше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видети и  
ренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима шт 
ма у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ип 
према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="2 
иваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је зна 
бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије  
 на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је оч 
ас све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, 
сар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо,  
а: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире 
 сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовско 
о.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим 
S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро п 
евом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Та 
у и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Од 
орити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље 
а.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као  
жаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад  
из поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонит 
еца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак з 
е да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе миса 
би и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Мор 
 знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гнев 
 Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прођ 
ком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, к 
 ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи ју 
ујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах ш 
азлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао  
уке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утр 
тац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће н 
градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој п 
 говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе за 
амислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца зак 
} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толи 
стаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и ост 
а широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилиц 
други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем и 
ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, ал 
ет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим ж 
 доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић  
е се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Олив 
ичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за  
лу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да јо 
 ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Во 
е!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. 
екли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела н 
 да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, за 
под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је са 
 се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрач 
д тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи 
.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла обла 
d> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и  
љен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и д 
 опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се  
 натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час с 
левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су 
 између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је з 
коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је 
спаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени 
 Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеван 
ађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и 
господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате. 
p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с ј 
ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано  
ћу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом 
Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? у 
еженим трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недав 
 другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поре 
ка не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се,  
Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али н 
узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p 
 деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250 
е кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало  
 уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окреће се, 
 зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким м 
 опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено 
рак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n=" 
 они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, т 
еспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе н 
њу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја  
 шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па о 
сађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих стра 
 зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и к 
 да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би б 
 којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи с 
 а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалц 
ем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јач 
p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само 
но никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која 
ренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље  
, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде 
е зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступ 
} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за д 
 Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну кр 
оражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаш 
 гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Диг 
.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту з 
вера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасн 
а работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе 
поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог  
е мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам 
јуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несав 
какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p>  
а говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне 
учају могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамз 
окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али гра 
ати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни м 
 нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} 
а.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговиш 
це, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројени 
је провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачк 
 стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемија јој проговори:</ 
ЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кроз коју  
лону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде 
поведај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb n="186" /> <div type= 
је.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и освежи лице студено 
сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позв 
овим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе  
у нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет свој 
p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n 
и и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено в 
тане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, 
авете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је д 
се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n=" 
врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвн 
а %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој 
ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморе 
ји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека с 
њих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и 
еспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки  
ски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше чес 
руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспот 
 тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пр 
о се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равни 
еће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазн 
 многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих  
протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без  
’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио  
 Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и  
 га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, д 
из и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на нога 
е друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p 
ема себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мис 
ају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича 
е у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у  
тњака поред кога пролажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путни 
 уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху к 
мен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По  
реме као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране посл 
вгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни гос 
 лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p 
ком спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина  
па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд 
>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p 
а веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост  
ослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војвод 
еч. —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем 
опот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Вр 
 се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад  
јсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће власт 
шеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде  
} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати 
 а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у 
здано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам  
 ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да од 
 шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато 
астеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме из 
цу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> 
говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго 
2" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова  
пота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника 
овори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи ил 
у али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је  
л’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се  
ијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину 
о.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутр 
у слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању 
преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче н 
досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена 
ичи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем  
 Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p 
ледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика од 
 Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна 
змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и не 
чека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој ј 
још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којо 
вали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часов 
слима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је  
е тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке,  
ког деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из 
руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо 
гла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је 
У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори 
, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у 
о се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима 
лед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку. 
ри поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, 
та је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p 
е, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним шт 
и Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — С 
или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно по 
p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужино 
аш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" / 
 Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ 
p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дуг 
удућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у  
р светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме 
њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n 
 да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за он 
аде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} В 
 другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хв 
седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење  
дговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мр 
гог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говор 
арац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуж 
S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настај 
су што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола  
тавих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} И 
> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада до 
о лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренут 
Е</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спас 
и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чут 
 верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добија 
шим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлог 
 Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас 
 пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S 
ата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир,  
! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта 
ме не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати гово 
 ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} 
о злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми п 
, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и 
ти Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S}  
адије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да 
рност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро н 
 и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. — 
ек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Син 
оди овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покре 
</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} 
S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту  
отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марин 
ик.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} 
ик.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку 
 о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који н 
оје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад  
угоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бе 
 ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затре 
их мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други 
ати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и 
p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене м 
ише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуко 
 сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће 
 велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p 
 почетку и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на  
возден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени двор 
ком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запит 
 јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је 
крило ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив 
 умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} 
лема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране во 
војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који с 
ољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они си 
им градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавн 
походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез 
Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били  
љиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће  
н још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бе 
а везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде 
е доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.< 
па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да  
} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равниц 
ан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затре 
е купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовр 
ево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с  
ле боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и б 
 звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири 
господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега кр 
ечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљ 
рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша пр 
 викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађ 
..</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће  
домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво шт 
их родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом 
Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши нек 
ху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа  
n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се с 
устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту 
ћне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се  
одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови с 
 копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку  
ли им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше с 
 дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и 
аде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадаш 
ица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу  
ља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и  
зива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то не 
ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са ц 
м батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спаз 
 сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло за 
 се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и ис 
 мислима преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети њ 
 хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти ве 
лизо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где за 
 с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, при 
као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров,  
агу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу 
{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуч 
у која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му до 
ру света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженст 
дио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Мож 
руги пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад д 
еље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је при 
— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И 
 <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се  
е и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика до 
не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења 
в.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами р 
утем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог  
м добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнув 
аром главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако д 
ру.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточи 
<p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никог 
ли град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, гот 
га не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са 
ога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву  
стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић,  
ко је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на свак 
{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} 
> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором о 
 хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке в 
ослом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била 
та утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опе 
им градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз к 
: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса д 
/p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S 
е бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити так 
{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се нез 
 прилично је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан ме 
и корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с во 
а направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега по 
и деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Влад 
 велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не беја 
 погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно,  
пасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке в 
> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били к 
није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ра 
новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору 
 оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад  
ни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађани 
 војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> < 
ашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушева 
ост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа ј 
 Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљен 
о рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој 
 у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један по 
и верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек 
у.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је на 
{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду ка 
ом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне  
нило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више  
 Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Т 
авом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевц 
{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак  
b n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некад 
о од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава  
е дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају как 
времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцим 
 запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би б 
роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: 
та своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је 
јим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше н 
гов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја до 
а с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду не 
p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а ду 
како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода,  
реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а  
Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> < 
е нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи 
25" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још шт 
ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше  
ивех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових зем 
њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе. 
Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> < 
ли већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мрак 
 Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони 
Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице. 
је, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати 
чекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, д 
ало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, 
p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на 
траховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто ни 
 упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстар 
 честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић  
коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је 
у кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да 
се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже 
астелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S 
ге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} 
сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толи 
весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стра 
Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико по 
то весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да 
у само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље 
ко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, пога 
иком воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести 
жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ва 
г краја мало наднесено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S}  
ара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" />  
олуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто  
ичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стра 
спота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе,  
бори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један де 
Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе 
ву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њ 
о би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад х 
 да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у 
е отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера о 
S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У п 
н стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S}  
нопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрсн 
она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад м 
 плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милин 
ио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибр 
едан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> < 
мо исцелне речи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Жив 
а, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави: 
 њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одис 
ду.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настави:</p> <p>—  
чевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!< 
да лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет по 
ић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајк 
е оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на 
зо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде 
и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тад 
веде десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста  
ом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити во 
још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та кле 
на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега и 
им.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе воло 
е јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био  
 то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гле 
ивот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још  
ну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} 
ике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, ве 
 се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се таком 
цу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а прат 
млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају уза 
дскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари  
чи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно ди 
> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам 
 се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се 
ше неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан  
у сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћ 
 А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, с 
опча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге  
вуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи ск 
 на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад 
И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја  
послетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад  
азара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи св 
Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и б 
> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" 
едаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и 
 горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се  
утник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом к 
ву лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах до 
у ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Н 
ест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа посл 
" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S 
није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је беог 
ији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напо 
ејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисл 
исмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> 
рости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у 
ена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку  
скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло по 
доше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, к 
они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војс 
где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два  
ада.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз ста 
ављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који т 
 њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји 
каша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да 
даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{ 
ре кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећ 
врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред 
 Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да  
туповић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешев 
о уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то  
силе; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и 
капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у со 
 су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити п 
ни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силн 
би аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зр 
 самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспо 
а види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго траја 
њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> < 
мање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништи 
о, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, про 
али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде 
ажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а 
мало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у он 
видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p 
лизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устад 
ту који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовим 
атника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових пр 
обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забри 
оварних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за соб 
совске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знац 
ковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгледа и празнично одевен, из 
о и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање  
и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само под 
ре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} 
погода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати ж 
т падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада б 
азар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести 
војим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађањ 
и — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у сво 
p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано 
 и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша мор 
лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпрат 
асправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, с 
.</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зет 
 руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да 
 свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све по 
раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци 
може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али 
а тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њ 
 ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, 
крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћеса 
 сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана осв 
чека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично ут 
нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, ск 
>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>То 
ше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом пови 
ише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Ал 
овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се  
има с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крај 
позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио споров 
 нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне ж 
 и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разго 
ехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на оба 
и вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако с 
зујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опе 
 стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на п 
ао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она са 
 те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти 
мус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда 
 позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можд 
зама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и д 
еко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунав 
е празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен 
, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешт 
<p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стран 
лаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очек 
е опет надвлачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу 
му већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама з 
кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> < 
ну кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископ 
његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач ски 
Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{ 
ишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се ср 
 што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{ 
каква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око њ 
ху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад по 
p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па гра 
тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да 
тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се з 
е што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ниш 
Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја не јер не знађах пог 
ог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне суј 
те у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласн 
.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено нагл 
/p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p> 
оји скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобојевића кад он пре 
 са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он  
мџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему 
 храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих  
ост моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар  
 га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и  
у реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдс 
дим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да  
де капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о т 
и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме  
забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударат 
 стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који ск 
ша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој к 
њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му с 
око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли  
ре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускип 
лови, оче! проговорише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос уср 
ина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам 
могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице за 
испе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче  
у као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с  
 нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплет 
 он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао 
и и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шт 
дујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преу 
но уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орка 
овита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник 
нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло м 
јиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p 
 од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} 
му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцр 
 велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови оби 
 нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p 
у и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> < 
ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стај 
ности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече: 
 ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавн 
ада.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од  
 лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од изда 
Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Ч 
к, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n 
е српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на  
јих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњу 
лене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеле 
<pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистин 
> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине  
о тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођен 
асавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех  
в Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турско 
ожних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице  
устили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> 
оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет в 
вих корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да  
ојводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> < 
тав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богати 
ници само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да 
амој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и 
 допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Виј 
ви победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспо 
 очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стаз 
апољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разг 
 залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили 
 високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град% 
ину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако 
м ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога  
и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју 
 за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и  
тупи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасн 
то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео ск 
шла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је 
.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</ 
би.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка  
на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао трен 
 стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и 
да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате,  
а и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црн 
Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико ј 
дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с  
ешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворив 
ен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умре 
ни своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је 
како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, а 
х ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах моли 
чинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода 
 су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за с 
 засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стра 
ше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица  
а стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо 
и брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S 
 смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, 
е, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је мину 
адох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше вите 
њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла 
 к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав све 
 — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> < 
њујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми н 
видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и иск 
росто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговор 
и, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара,  
нити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колик 
 n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој оп 
мађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић. 
лика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу 
едајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, зл 
ше жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је доса 
ва, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било ома 
та.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше  
м у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији  
е бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити  
ом, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашт 
/head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде изда 
сим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем 
ј силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема А 
ера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаниц 
строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало ст 
 своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хв 
аницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висо 
143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљ 
рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то д 
спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се  
но и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу 
е!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрч 
} Мало још и при месечини познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђа 
помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог 
вљивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су 
 Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп к 
дару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собо 
се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешко 
о болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа 
теже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господа 
не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше 
ика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко ко 
уком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук  
тку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе б 
анствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима. 
вљења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао  
не <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пе 
="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све  
у се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с оба 
етића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме 
овара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и 
 доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p 
Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога  
иже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у б 
средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на ју 
урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њ 
за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ в 
ајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити д 
и отвора и прозора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао б 
але пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три 
b n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све ш 
нитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут  
/> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је прес 
 се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је дво 
 кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део мо 
 и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту с 
 њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода  
отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не траж 
еспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен  
тења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је 
 свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окр 
жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и ма 
 Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је  
<p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <p 
 господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарев 
у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а  
 некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска 
и његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојл 
<p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнае 
се што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи  
 деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда. 
> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан чели 
 кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао  
="chapter" xml:id="SRP18964_C17"> <head>СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</h 
је изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом  
е од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибир 
јим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Ба 
не у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и  
но проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет 
ше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањ 
живљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог 
зе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га  
у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и не 
 милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p 
амљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је би 
на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту за 
у косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре н 
у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливер 
рхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на  
ине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S}  
еспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празн 
 онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако у 
70" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђел 
дати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, суво 
сила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебе 
 жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <p 
ја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У м 
ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У 
ређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дох 
ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Г 
а снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу ме 
е од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова 
ијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> < 
ођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се 
его код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то ка 
га се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мус 
ђа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту се 
оје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи  
све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, с 
, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами? 
<p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашња 
одинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49"  
 кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад  
p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, п 
а седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног нас 
ељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадиве 
 уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један ј 
ивере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, 
ад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па с 
они деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки 
 Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим 
" xml:id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p>Липовцу ј 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C7"> <head>СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Сте 
лагослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на стол 
овање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски  
 дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлос 
јте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па,  
ље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Сини 
ор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој п 
 управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованско 
о сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да ис 
 да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна 
тишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни 
мирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, зла 
 јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је об 
месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врат 
и искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се с 
из сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијор 
чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај ви 
орици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свр 
 крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрсти 
илажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, а 
/> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и  
и за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора ал 
јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има зашт 
која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку 
а је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она  
ла пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула м 
 ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, 
а до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мал 
ека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.< 
 виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како т 
га дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи  
е.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хв 
инио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав пак 
на, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стева 
, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову 
последњи остатак куће свога оца — свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и 
 не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете  
ће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи  
> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори  
бразе, Јефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, 
ун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за 
ом и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу 
еоградски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно од 
то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи. 
е пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како г 
 му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и позн 
аше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властел 
 над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљд 
икла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турс 
единца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окр 
је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је суд 
е лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка  
мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике 
мени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је 
ље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, 
несе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет год 
 и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не б 
 опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе ро 
 до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку ст 
накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, а 
куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, 
{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз М 
{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то 
суле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вин 
> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за те 
<p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста  
 /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што види 
бом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам р 
 је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је  
>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одсед 
свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, ш 
као отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, с 
ушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с о 
еших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и 
 па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> 
> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. — 
Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда 
/p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само 
е је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од је 
ај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи  
реме рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господар 
, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори  
на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил 
кле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о покло 
воркињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља ви 
би.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се  
в паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мај 
 са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој об 
рањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце  
теван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на гру 
ло па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хв 
а кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— 
> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како с 
је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стан 
дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не дав 
Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне к 
 сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац,  
итар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнез 
Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> 
Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p 
ваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше 
ка%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, 
бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе зб 
д тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и  
 да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити  
аше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуд 
а опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо ски 
м се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугача 
мо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <p 
е испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пр 
иљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и п 
ра:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потај 
атиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном  
љаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседо 
 у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Дес 
ху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сло 
 сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ 
ре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да с 
} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући 
е тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} 
азбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова 
уд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни 
дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где 
знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране к 
не стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а 
ах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се 
е се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поре 
јљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истин 
 ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам  
ги гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање 
 ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа преш 
 славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Ни 
ватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да бу 
 сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење 
тпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше к 
е коње своје преко потока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет 
иградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама  
> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи. 
ти одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђ 
д града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотс 
е дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову прос 
њав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби б 
ужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада глас 
изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо мо 
 се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва  
едну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак,  
овић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у 
она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да та 
азва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље. 
ена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљак 
ани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини  
р Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе сту 
тинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише како се кида живот у мајке 
очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што оста 
 је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је 
и руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо 
г те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди 
и бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се го 
.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је  
 турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у св 
ладог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да 
ођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и  
 град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на М 
лавно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој  
има од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот 
ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турц 
цу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наст 
повцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић кој 
жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођ 
 ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мута 
и светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје с 
ше по пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало ш 
ати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и пропла 
 ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} 
кивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дре 
 пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говор 
здаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> 
е, само корак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов  
тињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се 
!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се н 
о чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p 
го мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Њ 
 је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње мно 
иљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао 
што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас 
. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем пр 
ином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да п 
Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, 
војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И т 
лободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспо 
усти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћ 
ерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удов 
лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила дес 
шујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелин 
{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђев 
 и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода  
 и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада рад 
т који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава ч 
ј срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра гос 
 и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За  
 жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горк 
н осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањ 
</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја с 
ед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" 
мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</ 
иста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га. 
— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо з 
Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мека 
које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липов 
и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим 
ђох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој 
спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јанко, 
ћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где  
ина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</ 
земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини 
.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом пом 
јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи  
 оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната 
и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као в 
шко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског в 
 госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да с 
 ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</ 
! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде п 
дар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове за 
ада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да м 
ало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не  
не куле на погледу лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако 
 <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој обе руке које му је она пружила.{ 
 у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаник 
Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер с 
иниша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Зл 
ађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Ја 
<p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Он 
творе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових ко 
ч са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћес 
е.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу 
ћ...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њих 
p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се 
ин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са 
Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком ра 
лаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за с 
ци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда к 
 рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и  
етити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеров 
ао што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини 
, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Си 
клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тад 
верити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџ 
>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби  
ше коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећ 
ужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је ма 
 бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се вра 
о поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам  
у бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина  
е на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245 
даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ни 
јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар 
знесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова с 
 спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко ст 
одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter" x 
сли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајн 
После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадов 
виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још ис 
јих плавих очију.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор  
> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје обећање и походио Марину у њеној 
} Не! обмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? 
оре:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>—  
водо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш пој 
ему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често ост 
 Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колик 
 јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове ј 
 тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многи 
к и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смр 
убе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита  
тидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p 
сти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о 
 је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:< 
ећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи мо 
ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S}  
 се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на д 
лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њ 
нкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотл 
и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</ 
и његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бавље 
 се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весељ 
ову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{ 
тврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато д 
арина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Ј 
д му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше б 
о је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која  
 којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе раниј 
на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљ 
ка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући уз 
дачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p> 
 је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је 
а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што 
у у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен 
племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гла 
.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њ 
ша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити 
ом заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога сест 
дно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Си 
 испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе 
чи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата п 
опи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" / 
ечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S 
араном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње  
оре — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рук 
а радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од с 
 од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...< 
истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у 
ић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на друг 
 Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни тр 
<pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада нас 
 када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте 
евој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде пр 
p> <p>Не много после оне исповести пред Синишом о својој љубави према Марини Јанко науми да учи 
ренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах  
, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би бр 
ата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapter" xm 
лник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и  
се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна  
бав Синишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{ 
p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:< 
 Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стаја 
</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешк 
о, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за кр 
јаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају висок 
ехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искр 
к! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка не 
 затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га о 
, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му м 
обићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по 
х поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише 
а госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не беј 
бни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове д 
шег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно  
 највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су поче 
 бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благо 
 дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме 
ама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико при 
дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па 
оре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу ова 
илица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и коју је од Лобојевића примио Вук к 
ша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог  
џу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с  
това као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у туз 
борисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестр 
{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле 
лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из 
 Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p 
 даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb  
ао јој и сада опет оде на њега, и из ње сину нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити до 
реја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети ст 
и!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим  
ословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих ле 
 Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и  
настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се в 
ајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламен 
 Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости бр 
о живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му  
одњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју  
 па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој 
ти и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <p 
, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим пог 
а богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало ста 
а чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле упр 
ста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског  
 одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, и 
ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) ост 
о скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо 
де.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не за 
!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета  
ије наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се ј 
дније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати сва 
ма Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је п 
у.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Виш 
> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— П 
анујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се 
помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред њ 
љи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном 
е од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да  
астелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, 
 бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихов 
 потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу п 
већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку п 
 окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмил 
ац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду ал 
а око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више 
в поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно 
ста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, з 
у Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ з 
и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га  
е јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, из 
ва се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене к 
озлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" /> пламену.{S} На рука 
моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и леп 
и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко 
ла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о 
н им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снеж 
ном косом низ леђа светло-румена лика и сјајних плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и 
ру деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојници 
е жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора пој 
 Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоћ 
 живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дуго 
 и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветри 
ођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа М 
е било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала буди 
се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских 
, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман  
ој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенит 
 под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла 
о, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари  
тевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до К 
које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом  
ту, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђур 
 јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу млад 
ија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој п 
нити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са  
ајсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој  
ромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки тргова 
 места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена д 
ах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије?  
мен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитн 
ови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и  
и добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећ 
готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се ма 
аволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа при 
а крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, п 
вори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бо 
уго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па пр 
ту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја 
 мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости! 
 стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кро 
далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била 
е овим крајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде кој 
ном и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову о 
у?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навл 
како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћ 
манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде на своме месту и кад први 
озове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је 
се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је В 
е дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то  
ећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врм 
оју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам 
продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су саста 
ољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без  
га нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ беја 
 Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властел 
ргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тач 
ане.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{ 
оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сус 
уда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крч 
н, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре г 
аше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља даривала ве 
 одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, 
то се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда  
аше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом  
која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке  
полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од  
олазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чини 
замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет б 
 чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом  
гло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи 
ике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тад 
ораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па 
 поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговор 
 капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повиј 
у руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, 
 Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! л 
то си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Зн 
гло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на 
а стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови 
ући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити 
та, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десн 
д гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крај 
оју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаб 
очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је по 
 Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину,  
управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицам 
ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Син 
 месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком прек 
ином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа н 
 што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Л 
у, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика п 
 На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским п 
рне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили ко 
а и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за ч 
 на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покре 
еограду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки во 
рохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одбол 
бије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто до 
стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала ку 
 руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{ 
ријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачк 
огу!{S} Не могу и — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снаг 
прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила 
 прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало  
свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна,  
зде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим господарем  
 налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник снажно  
чи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="25 
 догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђа 
м посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почињ 
и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним р 
 склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде о 
 јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена цр 
ну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом ка 
на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и с 
т нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданк 
допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: 
заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копља 
а неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањ 
па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите ми 
пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи  
ме нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче 
мен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Виј 
 у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n 
д черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њи 
вши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под док 
оњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при пом 
и на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитва 
сла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу 
мену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу ср 
 треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши 
Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се  
лажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у в 
е на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за т 
ра.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари н 
 у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну  
 бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и м 
 најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. —</p> <pb n="17 
енагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити с 
деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове в 
има.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а јед 
а топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме 
ирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се 
чеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад ви 
аповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они 
 снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот неприј 
ста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући не 
бројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољ 
шта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, Јефемиј 
гова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба  
амљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све д 
 Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>—  
опримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорн 
ту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала  
г и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мал 
сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круно 
а се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу,  
лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан са својим животом.{S}  
и ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узро 
ерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме поједине црте жив 
не да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можд 
руну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, ра 
а нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник ис 
оложаја његовог.</p> <p>— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %р 
деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић б 
вља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним прол 
 слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он посто 
ош непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још нек 
 придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих  
пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад гра 
у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само нек 
же говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богат 
д које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом 
.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата 
</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је  
 нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колик 
воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада н 
жне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији ја 
— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадо 
а бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам  
руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни  
јаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли м 
врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу ос 
 земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у об 
равску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога госпо 
"102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те пр 
 престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, угова 
 одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас 
и гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог 
за њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај 
 сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је 
дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу 
 довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му ј 
 истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом 
тарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S 
ивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван на 
 да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав  
а угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове 
 се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва ко 
нко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад ун 
љни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тек 
јима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је 
авао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Марини 
{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> 
изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори дев 
мао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућка 
 велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и 
ици Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио 
ћа, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и реч 
 која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не беј 
и један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те 
оја је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо 
Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— 
нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да  
вши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да ј 
 видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истрај 
да поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви тур 
ном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика м 
ећ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код своји 
а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства,  
S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али  
 платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали  
неву крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше у 
а већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Ра 
 они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде 
га.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славон 
 у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од мост 
S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n=" 
 на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним  
 говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио њег 
 и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} 
љивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за другом, и  
с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> о 
властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.< 
њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична п 
шљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту  
 главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не закл 
 веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јав 
ни немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, о 
ла Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској ст 
раја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од  
 <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спу 
ђаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за бе 
и у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источн 
рз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан 
мате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкр 
 далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> мрачно, нити  
јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али с 
 бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљеш 
 над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањ 
— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и у 
 страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим ба 
ђе с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не  
у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за вис 
нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби проти 
е нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула з 
ранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ  
{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, 
ке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу дома 
 — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој де 
рвог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се гра 
е ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногам 
а.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и п 
да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} 
ни лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у соб 
еплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби 
лази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што н 
још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчи 
е и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада  
иш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада 
јазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p>  
а су по обичају златом исписана почетна слова имена и презимена Радича Поступовића.{S} Преко св 
 господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи р 
пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост на 
ечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица ко 
с одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном  
ка, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љуб 
.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад 
тових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило ритерско <pb n="7 
ању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог  
ојим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на кој 
равдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове 
{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и ра 
!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{S} Па где  
на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруж 
кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше  
>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S 
добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послуш 
 и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p> 
 јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена  
/p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху н 
е!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> 
рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце прева 
копима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећ 
и и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стад 
 високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог а 
 низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и  
 граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан  
а тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> < 
онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и 
S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу р 
p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, к 
 Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког  
е и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина 
аскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени поко 
 после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огл 
вић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, уна 
/p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на т 
ладу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и К 
а.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачу 
што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, зад 
стре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну грив 
сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и бо 
У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <p 
првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема мал 
а срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а у 
ве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво 
поред повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе кл 
е буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина изла 
тва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти т 
 сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њен 
{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада с 
заревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и н 
боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окре 
м који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и  
рина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све п 
{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољ 
 дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу 
тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Неср 
> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу х 
ј хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и не 
{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам насл 
ком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу 
ила одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она 
 уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зр 
4_C1"> <head>ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачит 
лата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p 
ин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше њеним покретима 
 бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У 
ој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним нам 
е са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{ 
довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видо 
 отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова ј 
врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини њег 
 путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаницима — 
ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продир 
би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако  
ку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се од цара др 
лушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Ви 
>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле с 
огао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, 
и сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се з 
лужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти з 
 пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући о 
о, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци  
дњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лу 
— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та  
 да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и  
анке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке 
одлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, ре 
 у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их мрзи.{S 
 свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо 
у.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи на људе и како их 
грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, 
 кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем 
ји је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о с 
 тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— 
 до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баш 
осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони в 
пак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се ра 
ему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и  
аде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабиј 
ежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па  
оби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке ми 
којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њи 
рава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који своји 
асом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у 
 српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сло 
 окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није 
који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и у 
ао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, 
 на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жер 
кочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон вид 
ила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом,  
 све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано  
 хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем шт 
стави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори 
ма остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше  
војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Т 
била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кнегиња Оливера —  
наест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" />  
е!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звер 
у и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем. 
мем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено д 
 ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме с 
, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била сам 
, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p 
од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из лого 
тражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њ 
 n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомоља 
скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје 
а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи с 
постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а ч 
штво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову пр 
сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше  
 Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n=" 
 скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и гос 
се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и ка 
н је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштин 
> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непо 
ротив његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бе 
<p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу 
ки војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше н 
вете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу то 
 ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди све 
ва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> 
едно и исто:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сад 
м расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана. 
ће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки в 
ога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине. 
ки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарск 
ко би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; как 
<p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад 
 се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо р 
от је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме з 
 Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мал 
.</p> <p>Лепа се Марина опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сам 
рзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у кр 
осланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опрем 
рпскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворк 
>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оста 
 баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом 
овек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати и пољуби па се исправи и одлучно рече.</p 
вера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће ник 
 слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповест 
зиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Т 
гнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb 
о!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражи 
вори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> < 
е стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београ 
а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што ј 
е зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из 
стрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се 
 диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p 
да му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијо 
осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ 
воји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> <pb 
је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се мога 
S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дош 
нима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S}  
а не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута ж 
отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу  
знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек С 
ада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде гд 
.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прил 
оше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од  
ит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише 
ка.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевс 
{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским  
во пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћ 
ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас 
а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се пре 
.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Ј 
младић.{S} Ја се нисам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и  
говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</ 
 путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште ма 
али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци 
днако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S}  
, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па з 
 обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о  
ити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и 
стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p 
ао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је с 
ространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотов 
а ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен  
 виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског 
урнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она  
ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двор 
на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, к 
 журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</ 
ахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене заж 
{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У 
љи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега суст 
 Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвљ 
ке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова 
мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један д 
ена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и —  
м на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је  
ушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не св 
овинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не д 
: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друг 
се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са 
 у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Рад 
опријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху 
сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујал 
локала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на  
апом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Од 
сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са 
ић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост прође са заб 
а којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, в 
ањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столиц 
кобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су ср 
одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска кој 
нака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те леп 
 седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Ст 
еве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав 
шу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чини 
.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољниј 
се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мех 
ђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи с 
према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која  
а ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с ва 
</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војвод 
да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div 
ивера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је 
е престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе свето 
а сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми те 
, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрсти 
а, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се завршио турским по 
пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о кој 
га писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.< 
 од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у с 
да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан 
иповцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} 
дан од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити  
рока му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколени 
кој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву по 
о скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, 
у и разломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, о 
 сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после моли 
!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак беј 
S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој вољ 
уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стад 
 ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и прибери снаг 
вати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство сво 
 Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Уг 
н у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика  
ака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше ј 
а коња с кога мртав паде један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се с 
се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у  
и — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању св 
 бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помет 
 снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена 
чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору пос 
е и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхт 
се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верн 
раскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању с 
и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога 
тише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај  
 а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> < 
у још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше 
ети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи и 
 и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огр 
ачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— О 
 да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху при 
студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела 
а нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</p> 
ше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи ј 
јаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па 
 мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах 
из на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S}  
, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са  
а деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља 
и код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће  
е и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљав 
 му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ип 
а свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним оч 
 јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада  
гама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрве 
дика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сирото 
>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — к 
и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда с 
авши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега п 
лазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пруж 
 упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опрости!{S} 
ино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Сини 
кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше 
оном Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав чов 
и који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве  
ј, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обе 
 пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Мари 
ви мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуг 
 савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насече 
{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb 
</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али 
 и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад прати 
ше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазиш 
ене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни п 
о у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш  
ијатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неко 
 сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне сво 
да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње,  
рема њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву 
че јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што не 
а поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желе 
сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад 
ља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи сам 
о уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</ 
знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван 
тране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше за 
о на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} 
енопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за н 
ако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p>  
држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они  
што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близ 
су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ гл 
сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно цароват 
Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобил 
г је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До 
ош седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он по 
а свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Син 
е уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше  
озбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта 
n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кричи н 
на је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина  
 прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуш 
 се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с ала 
ло, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а 
зерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију 
који оставише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очи 
пседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S 
све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</ 
ајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле  
ластелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је го 
име је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред 
ио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може  
о настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ић 
аху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству ко 
дати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а М 
обали њеној при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне 
да ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војин 
е.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспо 
Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби  
у коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко о 
а Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и 
 се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу г 
/p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — мо 
е са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са 
желео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, н 
е доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као кр 
а у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, је 
таде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соко 
>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем,  
кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излаз 
похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-прв 
пасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз 
м походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у 
учар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <div typ 
ободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху 
а бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Л 
ратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо  
 ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у св 
рику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, 
ано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио 
есно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у кр 
урке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се 
чунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, у 
ју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све г 
али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства до 
аше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као  
морити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> < 
јим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Л 
 још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда сам 
p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је 
" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да не 
д оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Т 
ажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак оп 
ано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту 
ова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На г 
а се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му м 
абаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри. 
 толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата пр 
 изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра 
ила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот —  
а у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Пре 
ић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим 
ући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг  
ен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Ст 
ојводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша 
јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних 
ва смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на ис 
ких прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p> 
доком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни 
ту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном 
рети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај запа 
одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на  
p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема д 
еђу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко п 
уша ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче 
унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства,  
 падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих 
каног звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумн 
ету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што  
— ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу њег 
а у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> < 
погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиш 
ече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша тво 
тељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, 
споду, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p 
нети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар  
алио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љуб 
 сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, он 
 је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, 
наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са  
ху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S}  
ита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љубав св 
розора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>—  
 земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу  
“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич  
{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје ка 
ра да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје 
{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Б 
ед вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сум 
 војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по глас 
зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоћ 
аложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан не 
јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена  
да грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних го 
Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадн 
 о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не х 
 му је, рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је 
а му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и  
мке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрх 
алом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на лев 
гову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље зн 
родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом из 
нику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајућ 
остињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара п 
лицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова п 
с земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав 
пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је  
врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p> 
 позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин  
к чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста  
 с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу 
ећ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све прими 
ам њега плашила јер смо се могли речима споразумевати.{S} Он је имао оца и мајку па ме одведе њ 
едина кћи.{S} Лепота се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} 
н и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обна 
отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зе 
а Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{S} Око свега је Трго 
дазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не могаху размрсит 
доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и сруш 
икон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступови 
епео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за среди 
а пољу почео снег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестин 
веримо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблис 
а.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаш 
 морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови 
о гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је 
ти њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек  
 и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си мој 
pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће 
ајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу изда 
и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, стан 
се није ни најмање могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Син 
де међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан  
ика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и 
чуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излеч 
 не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу  
стрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне пору 
упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворе 
ких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну пр 
енопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска беја 
ечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Зап 
ти руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим  
ој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, нап 
се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде сво 
 — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах  
имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађај 
м навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освану 
/p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша 
азире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још о 
е страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако с 
рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Оливера се спреми и пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу 
ада.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</ 
бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима из града 
ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се 
ненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турско 
овци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се стр 
аву.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који у 
еће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железн 
ораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се 
лачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу н 
 с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе бо 
срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштр 
уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика т 
нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе с 
ад.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њен 
едник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" />  
епени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше 
сет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихи 
, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Дваде 
ла далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са свет 
ли и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И во 
 да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покој 
, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и  
оровима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг  
 снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке 
воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми ј 
и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се  
еда се по огради престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у 
леда и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" />  
тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може про 
клопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи г 
м и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата 
м узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! ре 
тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен не 
оведнички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге под пречагу која паде у 
 која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу уз 
е десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кро 
а о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу так 
ина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила. 
е положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="5 
 Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му о 
а часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, те 
> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван ј 
 мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници 
о је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над 
Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јан 
а и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189"  
м дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинск 
 грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе 
м назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави 
> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да ти 
раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање  
>Изишавши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно  
имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на 
ги се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130"  
вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму 
јасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом  
, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је би 
е; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег плат 
 месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршев 
ривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила ко 
 с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="1 
том реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда ок 
латну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто з 
 <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде д 
ра наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најс 
мима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу ме 
а до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прс 
ог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом који једини н 
а је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} 
/p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече 
Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисм 
 јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде го 
 је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, последња милошта Ла 
и гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до ме 
а груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.< 
т нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на 
 пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гро 
м пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не  
новца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на  
 који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похо 
 у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и 
Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездин 
м.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете < 
ци дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовос 
благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешк 
џе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што н 
а је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је бе 
от их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да 
јаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а 
иних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност  
ихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S 
коче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цв 
и Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог п 
ала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше м 
 балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку к 
 Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопал 
ди украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим трени 
.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били 
чку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њени 
 коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, про 
многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио 
а златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, заб 
м везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега о 
ј и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се  
b n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се н 
 стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови 
ао део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих глед 
 потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела  
шени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда м 
а су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним к 
 к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p>— Опр 
ведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војво 
зе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Зат 
 близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се п 
је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растов 
овито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати. 
е а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у кри 
ог рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром. 
о доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на ра 
гато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичас 
ким постољем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с в 
а добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стаја 
а и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Једа 
ер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново прон 
 и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом гла 
на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада 
слише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим ут 
рх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Св 
ти с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим пок 
.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кровине гор 
са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разасуле 
ио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад г 
 веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује л 
и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу н 
се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се заг 
го %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p> 
ди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити 
е, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив  
 срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв п 
Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу 
же за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној се 
и:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> < 
војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопо 
то је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа  
 глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи 
ић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као  
неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стег 
о потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гла 
 ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>—  
ах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер  
да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засиј 
ора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиш 
иш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb  
ало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њен 
а да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S 
 и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Д 
ризнаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му 
а којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лак 
сејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко дос 
, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Марина се ип 
могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу тво 
о да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марин 
к тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирај 
а увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и  
им туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борб 
ри.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опо 
и ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада по 
е очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети  
 дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Он 
овор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, г 
е ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина  
Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вр 
да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се мно 
жан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод у 
ави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу м 
 трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и 
губљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојс 
су кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спа 
у, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама  
војој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где с 
— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> 
м бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бо 
тога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p 
е већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохвати 
на црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа  
оред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље 
 венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим 
 и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском  
у једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарим 
ожји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер см 
не догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припрем 
 о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дуб 
ржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле с 
и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој дво 
и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p 
ев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана нов 
 по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао 
а својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком 
 прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" x 
> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић 
брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђур 
ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она по 
Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарск 
бом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе бук 
 тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блажен 
тоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше ла 
Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаш 
илика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако с 
ала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да  
екада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов так 
ало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је 
ише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан  
ољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима 
х крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свог 
сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се  
 роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач  
<p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из де 
дмлади и обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога 
S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице сво 
ечи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="24 
ћа.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и  
 пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдск 
раху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S}  
 за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се  
цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ р 
без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме,  
силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равниц 
.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера  
рво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још по 
сијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његов 
 поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Круше 
е сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Ал 
пском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње др 
његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужн 
{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане  
дима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које 
онесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и  
мза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Мус 
виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Бож 
 великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на о 
м.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој  
дом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> 
олажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на на 
а не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачк 
 тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и пр 
веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад у 
d> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је оста 
ни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада пови 
ке не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишл 
оје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве с 
 много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А ка 
аше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да проме 
ајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше њего 
а Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али  
к, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хт 
ка се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по  
ја ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, р 
уда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост мож 
е имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је је 
уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> < 
оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Мари 
 свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, гр 
е у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених букт 
и Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде  
рата; колико се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Зл 
 је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оруж 
ицима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са жур 
ви.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И о 
бом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је  
госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме. 
војој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за раниј 
 се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лаз 
<p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме по 
ју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити 
 и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Мах 
ији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји  
авничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p> 
 за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла  
 или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари 
но срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне  
е прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је п 
чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добр 
х девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој 
О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја нек 
лашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’  
е зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало 
, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће  
{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота 
 у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро 
ембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни  
 код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бе 
 храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</ 
ао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! 
д ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турско 
разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapte 
маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њени 
ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу  
ас обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зац 
S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{ 
ацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати уну 
 тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постоја 
<pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег 
ља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је 
ајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче прогов 
бу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и п 
 бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспото 
 лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Десп 
 бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Рад 
 видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Де 
свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким  
о тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто т 
ра цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу с 
 Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом пр 
рави главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп м 
ана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах 
пота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и 
 меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с д 
га писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати бал 
ну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је нос 
јем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепаш 
 оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али ту 
ји се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то 
кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и з 
вца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га 
 тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њ 
ић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост шт 
скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа.{S} Свуда <pb n="142" /> 
ло? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ дав 
 лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и 
 и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше  
навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са с 
" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништ 
смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут о 
сути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да  
ац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> < 
ка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше 
један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на во 
г нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече десп 
оље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде 
који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремље 
које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет  
би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у  
и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пре 
ала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче  
, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика 
је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p> 
— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они ж 
прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S}  
ве собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње с 
ветлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко  
раг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега 
ост с којом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван 
 град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="27 
pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамен 
ло помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га  
лим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко  
спотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p 
ослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече д 
 нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се  
клони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, 
вог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи зна 
д њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпосле претити.{S} Оне се не јави 
п на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајући га, а позла 
о.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се закл 
стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" / 
м.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза 
амом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никак 
 добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати 
а, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване 
ка о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> беја 
он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покаја 
<p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нит 
т дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши 
после и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очај 
 своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских пр 
бу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом. 
лост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разв 
ати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости њего 
и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим врати 
 још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се л 
 кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрмен 
ом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде 
оводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина нава 
е, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедем 
м с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажен 
м копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из  
тле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слаб 
ву и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код из 
ки па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Ви 
ма поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова име 
 са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољ 
е пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође је 
ом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином се 
 спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чис 
говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се прос 
долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 140 
 једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за ја 
г обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано  
ором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и о 
мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство  
ом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У свак 
е моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, 
 припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за  
приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на јеванђеље и  
 клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троно 
им везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и м 
лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</ 
омад почађала платна иза кога је морало стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Та 
е сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутр 
рвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а  
део војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви уст 
p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесам 
овима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше гов 
амештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удо 
 кожна, медведином постављена, кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше 
има <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико вр 
p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и 
витом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %н 
о једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од ум 
вом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет пог 
 према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник с 
ш дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} Н 
и се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спа 
зађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући 
е му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало  
ожевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тре 
аној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збу 
ном за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поре 
 седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под  
="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге к 
} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова 
/head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Зна 
 и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било 
> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Морав 
јнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху 
бро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српск 
елика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики  
шем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S}  
ма се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим о 
теснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што  
м стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишни 
 Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих 
тишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са св 
ић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, р 
м, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Прије 
у.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n 
ајтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а 
руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које  
 што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јо 
и се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата  
шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи  
е кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака  
олебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у ње 
„Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам  
b n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Мару 
 одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јо 
ићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако  
о један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући  
не олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и  
зом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Он 
не и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу вод 
.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} На 
иње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер 
о његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим кол 
илном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</ 
м племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Т 
ено истоку разливало се плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским  
прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Т 
сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубро 
рњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.< 
 куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>С 
а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим  
обојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игума 
 срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и ј 
амо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се ка 
еверној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила,  
а у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и све ш 
тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па 
оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени зво 
римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западно 
е године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповед 
у.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, шт 
Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава  
се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казн 
верној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно  
некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошапт 
велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а н 
давнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово  
арха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној  
} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од  
у врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници 
жичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зу 
а чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову в 
А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести,  
p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је к 
би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху  
дара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет на 
ођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и ж 
само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше  
 од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, слаба и повисока раста и лица на коме по 
 да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми ј 
ластеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домо 
ји којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недос 
.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као зашти 
кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p> 
ржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Тр 
 престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и с 
позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Ј 
о родитеља својих ни милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима  
</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погн 
креташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му  
у и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да  
 својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то би 
и од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да и 
е он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не кре 
ом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије ола 
негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијо 
а тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то 
а њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе вошт 
у је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедеви 
ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може на 
ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико ниј 
рада до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али 
лики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ по 
ким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим  
ладика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумеде и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Бо 
вши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{S} Његова 
="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише н 
пљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стар 
 њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспоти 
ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико зла 
а ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особ 
 Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде  
p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Ч 
ка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде  
екујући с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у  
дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са 
у истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с к 
има некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда 
о тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки  
вори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко гов 
ма Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и 
нилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p> 
 слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Ј 
њују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бе 
х, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а 
ам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, 
ку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђур 
ма које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и пра 
 Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p 
ли не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад  
 да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе гос 
ше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прек 
ни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и  
утем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} 
Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и 
и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени 
трањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, н 
ко испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раст 
к.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосна 
а; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бел 
.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је ра 
ова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шт 
е срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Др 
еме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима,  
маше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, 
је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела  
м властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био  
 младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће на 
Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није 
раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја 
ОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића 
тне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="ch 
е проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорн 
ије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што ост 
о буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али  
о полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, во 
ластелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима  
 моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Бог 
свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је  
.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S}  
да лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.< 
 толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болест 
ез сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија о 
се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина изд 
и с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје,  
рским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверен 
реса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и сна 
а страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво  
а и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> < 
е не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сиро 
оја благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Доб 
 сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </ 
м својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао прек 
ти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег 
м местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуман 
ајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а посл 
ушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро свак 
ило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, т 
 Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео 
овој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на рас 
и захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспо 
огодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаш 
ма договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови  
ешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</ 
арости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде  
p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то ј 
де па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано пут 
 жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био сам 
ораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{ 
рини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— М 
т заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p 
догледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска сн 
вих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима  
 <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жаго 
неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p 
 /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој бр 
p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода  
г туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадно походио усамљен 
.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о лево 
итешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот  
покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њи 
е стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле,  
о познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође 
услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n=" 
е распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазе 
о он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познато 
г и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и на 
у где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бр 
p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом  
 и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори 
.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а  
> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат 
а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, вели 
И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светк 
> <p>Кад се Синиша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту ко 
д прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало  
н дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је к 
.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем в 
види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, с 
опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога вла 
> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?< 
 пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ за 
кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му по 
} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је  
да, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Н 
о виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што с 
ковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука —  
ЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поз 
погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син 
сно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Стеван и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ 
главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су  
и дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно  
ј се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми ј 
подара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је 
 и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војв 
 владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима  
} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сад 
м, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју ода 
ја се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, С 
ра турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге пос 
ковине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога 
м и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страхови 
лу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и склањајући рањене, она остаде н 
 деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца ис 
<p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде прест 
.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служи 
господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље ва 
женом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у 
рад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помага 
ски Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никоп 
варима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранков 
ке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народн 
ом опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добр 
алпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њем 
и се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотов 
и случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом п 
ку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто 
о и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тим 
иховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челен 
рави у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла. 
p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али 
га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста 
вићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не мога 
прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S}  
али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама  
} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса напред, пробајућ 
јорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— На 
ина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у 
ешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S 
Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S}  
је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда 
сли и сећања прелетеше преко памети, он стеже нож и скочи ка Лобојевићу.{S} Коњ се, поплашен, п 
S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не 
којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче  
а колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p 
ј љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној исто 
— у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч нат 
} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко та 
војен свет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде н 
брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војвод 
 n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чистини п 
утања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милује 
 нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снаг 
ути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије 
итељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да  
 дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држ 
се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} С 
е Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њег 
о пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, 
то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је љ 
 Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, д 
бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна  
ама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи. 
е Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага  
, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он и 
ога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете 
у под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу ст 
/p> <p>Одјеци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина до 
у последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган ср 
 горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз. 
м пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} На 
сно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају љу 
она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— 
есарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је  
репке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само 
 тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода  
 за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскораш 
/p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гл 
а Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> 
спот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског 
ило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена так 
 раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p 
вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и снео многе купље приморскога рада.</p> < 
ко су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p 
а су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Си 
кла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста  
аспели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и д 
а врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко 
, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху т 
 те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три чо 
моту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему  
врђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је 
 очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мех 
 се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сам 
ења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра 
оди Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочит 
 Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за  
к <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јављ 
е сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског 
 <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубо 
о Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту 
 Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити  
ДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме  
ада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријате 
ницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста  
е ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо при 
 прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и п 
кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобо 
ти гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га,  
убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> < 
и сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком чет 
разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p>  
ет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топли 
аг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада б 
ц.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и зау 
слонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје 
 низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојиц 
спод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на  
тељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметн 
би се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што рум 
опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранкови 
све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крс 
од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и 
адих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је би 
еригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од цркве 
 снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n= 
 који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпо 
стито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде 
 обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава  
и!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па  
плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије д 
.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало по 
а.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелин 
 пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега с 
хта свом снагом и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пи 
 бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи с 
улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који  
вена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики дв 
авских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског  
азе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{ 
опојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа 
са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Морави 
м вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци  
ј при изласку реке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриз 
 Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслу 
алим покретним мостом.{S} Источно од ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и простор 
стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb 
егове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног гла 
ем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Зла 
Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресве 
 вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим каз 
оме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаниц 
аница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом  
ажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих 
левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела 
а Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца у 
јводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, се 
м наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим к 
 жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику кој 
 избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Мар 
 а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S 
тола је седео на лепој плетеној од лесе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић 
е удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лу 
ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше  
ао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова 
еље и сам је лагано намести, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали п 
аде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се н 
:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на столицу полугласно опет рече:</p> <p>— Проклет!</p> <p> 
једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Кру 
ош је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале 
ба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде 
 простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком доче 
осећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкасто 
.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у х 
целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радиче 
ом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и приличн 
та и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само јед 
хиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с к 
она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? по 
ајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му м 
p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учин 
та Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гу 
цама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p>  
обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе пр 
нине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна  
 ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукно 
 рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју 
држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранкови 
пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и мор 
е саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободн 
халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим  
 овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="8 
лики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара ње 
 и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</ 
е до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше нап 
ају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а о 
 воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако  
која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао. 
Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у  
е а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде со 
е воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више са 
западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко ш 
е на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су мно 
руда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђу 
у Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до са 
чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те  
може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па  
де на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу  
 ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговара 
ао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедем 
не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весл 
 натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p> 
 Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унута 
{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} 
огубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном 
виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће бе 
држе испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, о 
 обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и 
ог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем 
огине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њ 
 највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води 
ш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се пов 
 је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче а 
хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена  
 дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво м 
Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, десп 
пуштаху од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством 
а дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде уби 
е капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је 
 Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као з 
ки је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синов 
упили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег зав 
ја турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јо 
Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана 
збуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то т 
е даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb 
е и нехотице окретоше овамо, овим нашим странама, и још једном, многи и последњи пут, погледом  
а Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, наш 
ћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе в 
демима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих ист 
е проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег 
 и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву р 
супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и 
е са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седиш 
а грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рук 
ом низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико рад 
ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега под 
браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спушт 
и реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту 
е одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе 
у се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге вел 
г војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ н 
битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ  
ко озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и  
акну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топ 
ан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика  
а би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Сталаћа 
ка и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала ов 
м своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и кл 
ршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче 
 пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, 
са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним  
превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вр 
ожда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет 
 одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин 
сте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по 
и се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко  
!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> 
 угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова с 
и, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме  
а с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов 
аменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава шт 
ао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови 
очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, 
цама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.< 
еде унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати 
с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb 
 градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци  
а протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град 
е само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А к 
сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара 
 се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за с 
 становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини 
а Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војс 
 које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк 
озора.{S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимш 
грађен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих в 
 мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем гра 
а северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране  
" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у гра 
ебену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — твр 
ју, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и  
еже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиш 
ата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је г 
ало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом свитом н 
на завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милиц 
 се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срез 
<pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри 
олико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да по 
е сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите  
 те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична  
ен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са свих страна  
ења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог послов 
у <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на  
е, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаш 
ова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Ал 
амо тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мр 
еће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продав 
листала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна ал 
има је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља шир 
 отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стража 
 припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и  
ири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на 
, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава. 
иских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане 
Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од ње с 
лу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног в 
деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана 
гу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био  
 добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађ 
злазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином с 
а и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој страни склопи и стеже, Радич стаде право и избаци прса  
ече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом зе 
 се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се п 
спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лаз 
 па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини 
 деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну гд 
ту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, кад 
радско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата мож 
м Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранков 
 руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду 
p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три ст 
ђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" 
S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне г 
, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дуг 
асађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и п 
 шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти,  
полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаше полако путем и непреста 
аше и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се о 
уштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p> 
енусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту к 
и говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та 
сара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једн 
же, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро,  
нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часн 
ина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из т 
 прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <p 
ћу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби оп 
ши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{ 
за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде н 
Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да 
же пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег 
осподар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан. 
ТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од 
ник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињ 
стеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога де 
гледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не м 
 Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се дес 
аше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом ср 
ао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митропол 
p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Отку 
/p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш  
p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n= 
невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узм 
 страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до ви 
х, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад м 
 у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона 
од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим наш 
егати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац пра 
толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благоси 
а али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хи 
 Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да ј 
> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бит 
 се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје 
у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је 
Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби 
 на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после  
 напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне 
 кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у  
 — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним  
се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ с 
 у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов 
града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином с 
предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му  
 је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад  
зго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у бл 
проштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи 
p>Синиша се осећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</ 
 на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо 
у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из 
 их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази и 
рамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на с 
Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је н 
део. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они г 
екад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је 
рске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске бит 
 Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим м 
јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколи 
рпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног  
заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива приро 
и једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче 
"255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опе 
Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима н 
стопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње  
ку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша н 
> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, 
белим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.< 
 још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже 
 коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, прого 
мче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, та 
.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за ма 
 болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, д 
ти са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који 
ао припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да ки 
х љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој ј 
де!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а  
маћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све ш 
ковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода 
моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји др 
ела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је мо 
 кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљ 
Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја ту 
м десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кож 
 на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, 
 за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оно 
 у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једн 
а грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} 
 пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ 
, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпу 
аз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последње 
алим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на  
ело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после  
лики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и ју 
за посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бра 
 се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа н 
изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збор 
победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ  
госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу 
ва и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа 
вака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне 
нахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброт 
дајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим 
в попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гла 
едан отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и 
еспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и по 
г војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</ 
свечана изгледа и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог  
 града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на 
на гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина 
н, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу ко 
ој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је,  
ачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави 
из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда ст 
 се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају исто 
ог, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни  
дстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први о 
подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води 
 Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим  
икога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији ст 
тарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, 
ни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њем 
могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећица 
риза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> < 
дметну прегрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрус 
те преко својих поузданих отровао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с  
p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакар 
ских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, траж 
, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као стр 
ејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући ко 
 срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искр 
о вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за 
све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Ло 
Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом  
ше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом вел 
шен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог 
 /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, згр 
та јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних 
покојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> <p> 
убоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу 
дишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздрав 
 с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лиц 
и ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Н 
госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" />  
још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оц 
астором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима  
војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку с 
 стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој ст 
е и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с р 
же донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ 
Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда сави 
а се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да 
а, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у 
изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Ост 
а, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове ра 
 а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p> 
љаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те с 
о Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекуј 
ише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише  
лата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа 
рте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао  
а копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованск 
ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седет 
и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? ра 
рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гл 
емирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S 
едок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <p 
е је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари  
с морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n 
ца бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му 
 нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, а 
 самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна слова имена и пре 
 уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко  
у му опанци од нечињене коже, на којима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> < 
а кључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опе 
четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и нап 
 којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и к 
је.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађан 
 су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и ж 
атна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје 
 наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%.  
и с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је  
ејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и 
та више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза  
едам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим гово 
ти на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да уд 
ра, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечј 
ка.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> веза 
покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коњ 
да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што  
ечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила 
о своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор  
p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобој 
икну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је% 
 зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се з 
и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови  
/head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаре 
p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој чис 
 осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је 
ок се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши  
ђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога поди 
ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> иш 
о и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војн 
</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједи 
леко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата ро 
есмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се С 
 даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са запад 
Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу 
 спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за усп 
отив Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и тур 
 остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под град 
/> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на запа 
> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста  
ила једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за 
иште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље к 
ођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не п 
{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се  
.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду уве 
роножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, трени 
азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли 
> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и т 
а се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> 
око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја који 
или припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви  
ај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} 
на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за св 
 томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од м 
има и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним 
њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у бор 
 с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и с 
бављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим г 
еплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застај 
вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у к 
анама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то м 
p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу свој 
 и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би  
ћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им ј 
поведник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185"  
аста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху 
оуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" />  
и и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и 
е бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту 
с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило 
ке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон 
 лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот 
попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.< 
т, па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено реч 
есног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од г 
да, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво вра 
и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се 
би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око 
стављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја  
 живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша ј 
вић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} 
ед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав све 
 рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде п 
 корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни госп 
 што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже.</p> 
егових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде  
p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p 
рете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша. 
 да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које ј 
ла четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило там 
 било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену р 
>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по 
и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{ 
.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарс 
чава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени к 
 читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за бог 
пе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врм 
потов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p 
сланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и 
коро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само 
а самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвор 
то, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p> 
ка и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља насло 
ло разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито  
е:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима  
ојави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје де 
ада очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му с 
} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да р 
аго подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.< 
језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров с 
ала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђ 
 Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва!  
м и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода П 
живљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери, 
 рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, љ 
ада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који  
оче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама 
ост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога 
та који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баш 
е је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бави 
з једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открет 
о с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S}  
оше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредње 
и горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p 
авара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих ј 
ије <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним 
ћ се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{S} П 
то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у 
 ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико кол 
у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у 
b n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{ 
е омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{ 
оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело 
аскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој в 
авима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне пл 
.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни од 
потовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дуга 
в и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и плов 
невље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а в 
ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је она сама куда отишла!{S} За  
 те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку о 
 се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, гр 
Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће л 
 стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змиј 
и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу.</p> < 
војом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгор 
: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас ј 
аху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине 
а пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> 
оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зеле 
човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком 
добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање заж 
розбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> < 
ад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе,  
ед самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожур 
> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих  
о дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома с 
аница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да т 
ти, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или 
 војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођ 
и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из с 
 она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла 
едњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине ко 
јим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и б 
а Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене  
у њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини 
p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам. 
е да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{ 
ј ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бе 
на њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље 
сти којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, 
 деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која ј 
оле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре  
 <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћ 
ла Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p> 
 тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два жи 
аху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше 
ш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао. 
а крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> 
и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити честито у домо 
за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати 
ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад 
уто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјај 
г да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чеш 
х разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на В 
ла...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име о 
ишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа 
да и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправит 
жаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је 
е.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татар 
злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху  
Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Не 
де како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше ви 
оспођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто он 
товом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега 
ница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини заве 
мах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо за 
и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о оно 
сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадрж 
уго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и њег 
/> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа  
м овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала 
, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блаже 
 и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и нећ 
 до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман  
веним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске к 
здо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, кома 
 то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко  
агодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто 
акарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка 
сла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, кле 
ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше јед 
не.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на п 
 бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.< 
стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска. 
Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отиш 
снама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он проговори:</p> <p 
.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отп 
тањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно пом 
езова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху једа 
>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе 
има једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Ме 
p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору 
оше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед чест 
, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове посло 
>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S 
 полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је би 
иња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно у 
свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје 
о.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама ду 
уку кнезу њиховом.</p> <p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту н 
омко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p> 
ти па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у до 
ткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И  
 ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сум 
ју, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или и једном р 
сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> < 
 румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало посл 
 мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</ 
уком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући 
тлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње 
д упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по 
екова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим с 
м упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старос 
ротив нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је д 
>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало ж 
е месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близ 
.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом г 
аза?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пре 
ња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћ 
да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала  
ао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десн 
 <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неуго 
ебе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и 
згоним облаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима  
} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, н 
из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и он 
пушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успеш 
ављати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати вр 
женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно ста 
ди у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налаз 
главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно груну 
Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљ 
 срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту магл 
.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врм 
>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна  
 наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и 
<pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваља 
ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли жи 
твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада по 
, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог дође један од они 
 претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно  
ем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема  
моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме ра 
а помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти 
и они одоше путовати по сјају који расу сунце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпез 
ови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како 
аном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаш 
оспођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда 
> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом кр 
ог очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек к 
</p> <p>Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу п 
могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истин 
по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи о 
р се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена ду 
ријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних велик 
ом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља при 
и девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрсти 
} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчи 
упи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана с 
е удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар  
 црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера  
ако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски го 
{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после 
а и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p>  
 Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не 
вичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута з 
<p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у  
радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а М 
ег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве  
аља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде: 
 рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде  
једине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева б 
ка да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, н 
p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички о 
био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достој 
клоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп 
ла вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на ме 
споту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превртљ 
и мађичким пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове 
о у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехм 
она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваљ 
 очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене 
ком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у гра 
рећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би 
е плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на ко 
 који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође 
љу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесар 
ла испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умо 
ови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га куп 
 и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац,  
ђу собом променише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Ав 
 диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само  
 је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S}  
арем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти го 
ерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Ја 
е.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се 
договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у малено 
светлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из  
е мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради 
бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Ло 
Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p>  
 он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Пре 
јорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле  
е, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.</p> 
преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима 
обра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су поуз 
прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређениј 
чекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и талам 
 деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљ 
} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учи 
се мало после његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостив 
евића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари власт 
ка као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из к 
асне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну р 
вео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до н 
говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом гов 
И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби 
ре — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је,  
о покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајим 
ти све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161 
ти.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна 
о с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним зав 
 спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у дваде 
135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја  
ећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеш 
свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим т 
га чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај 
} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће с 
је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај навод 
нишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и под 
говог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из сп 
се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом о 
 стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при из 
реми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерам 
 два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са  
</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски краји 
 откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зн 
ју прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора  
у је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и 
ад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута 
и у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </ 
е које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она у 
згледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би д 
се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи из 
е нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљиви старац, 
 поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многоб 
рупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три п 
 лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је 
то деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> <pb n="201"  
латна са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим  
но био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за  
не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима 
кривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља њего 
Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на  
 на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријате 
ок се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ам 
Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би од 
, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним 
ећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и пр 
 је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Св 
 одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} 
овића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била  
тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и м 
н чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропств 
зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога,  
а не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен ка 
е, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој госпо 
ога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по том 
ко пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених н 
 па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пу 
ваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде к 
их се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — јед 
 најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше вре 
 јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Свак 
} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покида 
вим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна,  
ољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о  
султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони 
раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима шт 
сово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где 
настиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, б 
 истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода 
или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником  
ника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад  
 моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још н 
кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене 
м крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље 
{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама пот 
 посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем  
ту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га 
рошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S}  
 друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепис 
ити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се во 
 с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стесн 
тву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе н 
ог војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се  
140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом  
на несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведен 
заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, а 
а је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном  
повца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату удар 
брављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници 
 свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за 
ти да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који 
 спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе  
 загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега 
дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвел 
 се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак 
/p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љуб 
г деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли 
разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог с 
ави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти  
</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да  
>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља  
а сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да  
от и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред 
ром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увр 
чну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему.  
ога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и  
а кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични скитач 
стаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом  
А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устат 
ње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало поље са северне стране града изишла бил 
еспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створ 
на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не  
 у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тр 
конча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати  
ости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то 
ли му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али т 
, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу сва 
игну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу к 
 онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се 
тив силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше 
нковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, х 
одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и н 
ам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, 
да изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна  
 расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено д 
ђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — ника 
га свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! ре 
ни венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве д 
="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и 
 племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не  
рну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић  
и с игуманом Макаријем он опоро сврши и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске  
аду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или 
оуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честит 
мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А а 
 деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копља 
ји упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и тр 
ву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник те 
ге купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објав 
е, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе 
 верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p> 
е редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева  
 ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури 
х ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из ш 
орио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек пос 
Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небр 
ече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њен 
> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" 
ком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" 
из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> < 
о Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Косте 
 По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа  
е књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Госп 
Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, мога 
м Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика и важн 
ам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на з 
мо му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да  
ла врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљ 
 са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило 
 се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S 
от Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у д 
ији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре  
тин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше 
а десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако  
, јер се тајни разговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми  
ми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радосл 
а очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао с 
дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да н 
ог пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од град 
ом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њ 
етлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под те 
и искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злат 
о гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена каза 
у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом 
нко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми 
ате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење  
ла боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једно 
у почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и с 
оји би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер ни 
 витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био 
 још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином т 
их који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне кој 
врђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор  
пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја  
 она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мек 
о је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским стр 
да не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма как 
љавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим  
цима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни но 
одара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> с 
еома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком д 
е радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара 
ења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које д 
вртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи ве 
оре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв 
 деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога 
одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а о 
к — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не веруј 
онски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се 
сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо  
е мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и н 
анпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господ 
S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики вена 
усина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге к 
ре које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка проб 
, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху 
 <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро. 
 се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p 
е Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши,  
пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства,  
ље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори 
и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мис 
а њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није  
.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држа 
во.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповедих.</p> <pb n="101 
талаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, ј 
</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <p 
оју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких 
ивота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси ма 
мио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај р 
двојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На  
 брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу 
да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак гр 
к те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које ј 
е последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" / 
 образу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, госп 
 без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркн 
— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправ 
слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у В 
дњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си 
а с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим ве 
Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, исти 
лом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на ко 
ста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с 
рахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епе 
ет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео  
алија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћ 
азиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне веч 
гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p 
српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава ње 
му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљал 
еговој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S 
нагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве 
деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Б 
ена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од 
м се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и наб 
очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку. 
у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим у 
ачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> < 
 а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме  
мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођ 
иђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот јо 
 младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док 
ре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, д 
" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} 
м, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесар 
 шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, 
руна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најв 
ко се пута побојала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју  
јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S 
урцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погиба 
ти град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он ме оп 
пет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе  
 и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог 
>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се  
левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим копљаниц 
е земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гле 
ци они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов н 
двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе к 
 прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала 
неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан рат 
алазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто с 
та риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је главни представник би 
и, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку  
ута мало, па онда опет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде де 
оз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја ве 
м с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један кал 
у док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам  
и:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и о 
 што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко 
енка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава  
њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чувах 
 и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја с 
ста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је  
} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разг 
ојводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не ид 
е ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај 
 дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе лев 
 и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против де 
деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама 
асник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при во 
ан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S 
страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку доби 
ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p> 
из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој  
вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута м 
 липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благосл 
ратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!< 
ам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %ум 
 И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику  
и ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S 
 од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много 
осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала  
у Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, мла 
еле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде,  
е мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдс 
 како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекидан 
Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господ 
њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола сл 
ик.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике. 
гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака 
вуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али 
е да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не  
 њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</ 
динама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, рече он 
.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на  
и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ 
<p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> 
уде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђур 
ува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гнев 
арина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба 
аску из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређив 
Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о лепшој бу 
тала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градишт 
ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју 
.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S}  
 Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет сил 
 хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих  
теним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и 
вића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ип 
ас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оц 
им!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Виј 
/p> <p>— Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом ста 
 видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође 
о кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једн 
изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па 
 наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико з 
ов, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, неш 
оодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ  
обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколи 
ају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима  
емаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: на 
тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и  
на када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, 
е, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на кој 
орити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђ 
 је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прилично је путем одмицао.</p> <p>Не 
е зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме  
урску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са  
о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавн 
ом ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат ни 
, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; воло 
ину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгл 
нђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На с 
омаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко г 
то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опе 
на, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује с 
 доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни 
сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да  
ових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу к 
жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад 
савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак 
рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну  
 почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дуг 
лазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђе 
p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе м 
елу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу з 
им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата  
 пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста б 
ним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспо 
 Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, ј 
пан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p> 
одара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чу 
а гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стр 
е погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа 
 било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много 
му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одуз 
седне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао 
 миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави стареш 
це топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> 
ушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и  
је.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, 
 немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно ре 
 у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја би 
 крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао 
ак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе  
а је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се 
ред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља 
и колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши 
слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити св 
о помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свра 
ријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.< 
ма својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и  
 и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работ 
воту у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би 
су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, п 
и с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда ид 
 пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђа 
ика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марин 
е мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина к 
оца и мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше мно 
пот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} 
гова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани њего 
о узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонил 
дно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је бог 
Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке  
рштани сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S}  
нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу  
тране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио  
уку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Ме 
ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер ј 
и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше  
арева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње њего 
е отимала румен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих бој 
пуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остал 
 Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком 
хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила,  
м вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени дом 
азда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је ч 
ла је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу зап 
" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се н 
о и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера б 
је путем одмицао.</p> <p>Небо се одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пр 
ађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Зла 
адржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да зб 
астирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и при 
.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахн 
 Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа  
ароду, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћ 
ли он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам сво 
"178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспо 
 и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусу 
о хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјач 
шчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Баја 
 и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са  
д.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана,  
и наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други 
 даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни 
сара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— 
уке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица ј 
ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћ 
 љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер с 
мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче п 
ослушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи  
pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми ј 
редан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако во 
ви мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} 
но поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари 
p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p 
 рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је о 
 одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о том 
ку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци г 
ово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш 
 му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа ре 
им, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} А 
е та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постој 
 ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у р 
д оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> <p 
> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S 
отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, 
не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. 
поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стев 
ку жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не з 
довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњ 
А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом мест 
плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Сини 
та имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све 
{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Је 
ка му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац  
иш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово изд 
 не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружи 
но, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, вели 
убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Теш 
ко да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског  
вљеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја ика 
p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властели 
 среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" />  
а оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео к 
S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} По 
ни и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Др 
у моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: не 
а се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Ли 
 руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с 
 неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби 
S} Имао сам љубав своју, знао сам љубав твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заст 
 хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита г 
е стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој 
а; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену  
ивот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Преш 
ету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред т 
давно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако в 
сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хе 
асније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, бл 
олине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима  
авуче преко њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на  
оћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сет 
а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник ук 
и врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују 
 била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред 
 задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Све 
сово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, ни 
вати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града вод 
в Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p> 
ада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима с 
вајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико колико с 
 бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и  
ских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих свој 
 завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједн 
у на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху м 
ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу 
сар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S}  
су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за 
ле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од њихових руку милошћу својом Б 
та бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али о 
е Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још ја 
 клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове  
вор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, пр 
е спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва 
рио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S}  
 могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови крен 
 избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко 
га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прек 
а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокриј 
па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи 
ственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опет га скупљал 
снице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и његовим ко 
штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се 
ином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога с 
другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса  
обојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптуже 
г кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> го 
у у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>О 
 се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мус 
који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опе 
 али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана 
то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно  
> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и пр 
и жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште 
ена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продуж 
 а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Круше 
 тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећ 
чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вин 
а дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска 
 подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} А 
ад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, А 
људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} 
мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима. 
м за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза 
ота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест ле 
теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p>— Не знам  
p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не ск 
али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то  
ш о свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи. 
— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко 
у давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу  
 је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама 
 себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, у 
} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и  
светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сад 
 бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у б 
 кабаница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем  
е, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не могаше одржати.{S} И 
 n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав гре 
ном а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника нов 
и а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима 
> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p>  
 врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се пос 
бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу кло 
 ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој  
ајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог 
су богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме 
тову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши 
као страховито палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу,  
 већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехме 
рока црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пу 
ајући мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме каменит 
да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти  
правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252 
 је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече,  
куца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила покра 
далним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на  
ћута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га  
ли овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И  
аници исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару д 
е, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нер 
ти, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да  
сли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!< 
синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме  
и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Бео 
т ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити 
латија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јављ 
 не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив д 
д куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах при 
Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо  
де убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у св 
прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и 
д још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и 
за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорик 
 Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb  
ашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра 
ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем  
поче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један а 
оре и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, 
ју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друк 
ко су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p> 
анковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера 
аше за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред ув 
опи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и от 
 коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде до 
нице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трго 
 његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута. 
јући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поузданих отровао многе студенце и исто 
> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу с 
лаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку  
вољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пос 
стањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не 
љешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех  
е изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи бор 
ојој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде  
кати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушни 
 се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна 
о дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече 
прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, 
те, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти  
из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо 
идела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које све 
би другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скриј 
 с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше 
 а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста т 
 n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а ш 
спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранит 
p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>—  
 ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам свуда и на све стране и најп 
ружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну с 
>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госп 
ар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о пого 
открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко  
при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи о 
> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p 
 ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, из 
ајбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри 
аштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Х 
 делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су 
а, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној д 
е.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</ 
аде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} 
о је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђе 
роведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја,  
авају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не крије 
</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе ру 
, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом п 
илу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој  
ј се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за 
један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не б 
ерно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од то 
 своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти от 
ајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљ 
</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и 
нио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи мо 
 не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко 
з ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би 
де и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже уве 
е, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст  
 <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, р 
, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу  
еде, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика 
и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо 
ефемија јој проговори:</p> <p>— Сестро, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јес 
м гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњи 
јој обе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То 
ебрни листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, 
гледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %с 
а морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— А 
, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трес 
је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> < 
се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што  
— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{ 
на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да 
исли, преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то мог 
ђо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S}  
— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо 
естра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један погл 
и душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина 
— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сун 
о да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где 
ад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унут 
ата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, в 
пним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи велики преров, 
зе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким ве 
 остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учин 
ласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби  
где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се 
о јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је власт 
еленком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао 
ушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља нес 
p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако б 
 Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb  
кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и < 
ла?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде,  
} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како? 
амза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са својим посланством успети те се 
сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и о 
ћ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху  
 на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала  
било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није з 
 да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старо 
чекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута свог д 
а но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било ова 
, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није п 
ука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин  
трвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Мор 
мљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји то 
ла на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипа 
н ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ј 
љаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> 
м мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас  
дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред госп 
да владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p> 
 Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У  
и непрестано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>А 
p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>—  
ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све 
акаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласко 
 а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког 
У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{ 
от бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лек 
је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад 
овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја  
 а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд с 
вота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осред 
 око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза ст 
справи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке  
S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе  
тим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p 
дигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толик 
 Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p>  
ах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она поста  
збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и в 
 чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала  
 Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак  
и део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од ку 
.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да 
не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се  
е свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p 
 долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост 
пођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву на 
дмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Сте 
.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И 
 од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовско 
> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му  
сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекуј 
своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки  
гљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу небројеним лешевима његови 
 Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада виде и како  
каже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb  
ож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и тада је можда крај и ње 
 маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога,  
уше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакиват 
м се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобо 
"225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући  
, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на  
оплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и к 
сад можда мрзи и назива невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном повед 
 се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и једва се око 
Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и ма 
даја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно 
витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златн 
!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказ 
 или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расече 
 Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној н 
м рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена  
ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама  
 с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вред 
же као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку ре 
јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким вош 
рата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише стра 
енута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваш 
а и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима се издизаше лепи узвишени д 
>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада к 
а!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па пр 
довољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље 
узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спро 
ута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка  
оје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који зајед 
 бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог  
а се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црк 
трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, 
S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.< 
 упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде оп 
} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов  
ешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраган одобри му Синиша.</p> </div> <pb 
/p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици 
жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тре 
ћи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> 
ог времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја  
и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам р 
у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их 
м пуни побожног народа.</p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледат 
осмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова мат 
бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју 
о ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола. 
а истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтат 
не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и  
м.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>В 
 онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на т 
Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али С 
 о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n= 
ромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и 
е да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе шт 
што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни десп 
 пође на крваво разбојиште са крвавом и тешком раном на срцу своме.</p> </div> <pb n="221" /> < 
д бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим 
— ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехар 
е кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало бо 
еш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присаједин 
ше ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те 
у и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити  
} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра по 
о време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, госпо 
че још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по  
мо моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Изм 
ебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одгово 
/p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спас 
ећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ар 
ма рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— С 
 Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како 
ину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и  
ви на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју С 
је.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим доб 
одар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чим 
зи већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без већ 
 све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мен 
ежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и 
Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће  
 би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце,  
м ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p> 
 се од њих одвојим, он ме опет нађе.{S} Ти ме позовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни сл 
да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабор 
сно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да 
ене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n=" 
 дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, победа је твоја, о њој се може као о по 
/p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам  
у дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља 
оје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти доне 
 теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где  
убав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам  
а века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах  
> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с вој 
аш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{ 
 да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра се Синиша и прихвати јој 
е знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! оп 
цкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет ср 
ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— 
таде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</ 
е у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа 
> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} 
у Стеван прихвати, и прозбори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на  
 и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зо 
 мало па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} 
ког, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас р 
исам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p> 
по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста са 
лата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> < 
 у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S}  
а буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливе 
>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом с 
6" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу  
Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живо 
ог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској  
 Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет том 
и сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, ист 
овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет н 
дити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она 
Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с који 
/> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме 
p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p 
де деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом при 
 идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ј 
 прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што 
дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да 
 може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="1 
здаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не зна 
 мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> 
мња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке  
.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала  
оза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, оста 
им што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благослове 
p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није 
 могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити шт 
исам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док  
е.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она доб 
а је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Пос 
зва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и гос 
ни жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се своји 
лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад  
 Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говор 
{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени д 
војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми јо 
S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радо 
— ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нер 
 Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе  
.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам з 
а миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, н 
ала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је би 
ша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге  
ном и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се с 
</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не са 
све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису 
р тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а  
победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотст 
>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p>  
} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор за 
дне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" / 
е?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је 
</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Как 
пити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице  
/p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од м 
земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су  
 зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. 
</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</ 
/p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, 
{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ари 
а ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи  
 и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће. 
 те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марин 
а речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче ш 
.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а ду 
 отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећ 
ући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше 
ог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и доб 
чинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p>  
рестани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! о 
сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад там 
ненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећ 
„Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до  
ебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те про 
иш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обу 
ати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, и 
S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути 
н владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати  
с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захт 
тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> < 
расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не 
агослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и вит 
 брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало  
ими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади По 
а ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није  
оследње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, 
 завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће 
ала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да г 
слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S}  
ниши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био са 
 у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људ 
ивоту моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш 
своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испуст 
госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погле 
је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољс 
хита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечера 
осула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осуш 
роговори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу 
у, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>—  
ке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срцу.{S}  
ога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше к 
сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одб 
рже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други да 
ује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ ј 
 од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвиш 
ам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, с 
 и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-дв 
ар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем сед 
х Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} 
вели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој  
ио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда с 
спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у з 
аким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те свој 
рећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чл 
паливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учи 
 се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с др 
продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он оч 
ело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се 
о Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циљ 
асник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и  
у.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у ра 
оје властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, твор  
аваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека г 
казати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога 
упи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их  
 држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше умори 
огао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Да 
 морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом 
дани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се  
 дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се зама 
ужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена ка 
 коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а  
же бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> <p>М 
>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, о 
 стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаш 
наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима 
 Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се з 
ко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p 
:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</ 
:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стев 
’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се м 
е:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини та 
 Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се 
е мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг 
 деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног прот 
која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога о 
азарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше. 
исто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски чов 
м чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова вл 
рудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну  
озице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у не 
у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вр 
ги га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{ 
 опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до ско 
 а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га 
ећом!</p> <p>Марина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си см 
крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>В 
нало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из ку 
 погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе т 
го срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p> 
данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Мар 
хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити 
 пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турс 
 док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараш 
а пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападн 
ше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави. 
 и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, плам 
тати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о п 
део и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S}  
 зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија  
 му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врат 
 набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим дру 
и одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Преш 
> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи 
ти брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Виј 
еговој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша 
 је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта ј 
о да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отп 
 како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још  
ало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ар 
тву се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем 
иште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одм 
згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S 
ужују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било 
 говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му  
на одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је в 
идех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нис 
и ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старц 
а силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и 
оведи деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Све 
уба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих р 
угу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена  
е гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>К 
> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао дола 
атити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласник 
 /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу 
ио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обе 
тресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нек 
 се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот как 
шега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав оп 
граби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и по 
ам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с 
зи.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пуст 
ог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n= 
молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и гр 
 на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се н 
/p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} О 
ким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све 
 и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незг 
Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова ко 
 помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била је 
еђу његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише 
ен на лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецан 
тима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на 
, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покр 
се спокојству своме пренути, кад на ово тле ступи ногом издајник њихове крви, њихова млека.</p> 
 ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Слутње</head> <p>Тмасти се облаци почеше опет надвлачити над равницу кро 
обре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође јо 
одворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи њ 
и ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је вре 
ам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p 
ити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он 
ајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми 
одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у при 
ив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је т 
вима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и р 
емирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдер 
здају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао 
се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p 
нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу 
 куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка  
мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало сув 
лети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојишт 
знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право  
вима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господ 
р са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кн 
стаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не вид 
 мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао пред 
гомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је  
ога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам м 
т, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само  
 противи, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и с 
последицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле нео 
фимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и п 
раде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у св 
а друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре  
нака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне ча 
> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S 
и му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран доба 
о последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша В 
године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу д 
ема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства 
} Тада осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи ко 
о већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му  
>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако  
 дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова при 
 зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p 
е јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а он 
д се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заје 
ћање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је иш 
 као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити  
емљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рек 
ло узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад  
на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао 
мем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац ка 
о сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с то 
и сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p> 
отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породиц 
ве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина ос 
милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубив 
е много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколи 
о састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара 
ек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по п 
е према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди 
 Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души свој 
 Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ари 
е свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и др 
ај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз 
ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није знало ни ко је ни о 
ије онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејк 
 бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Де 
, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можд 
вори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кри 
 Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљ 
лужан твога искреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се ду 
.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега,  
лу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздрави 
јну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марино 
спођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>—  
света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати  
и живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху ј 
уштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када  
ва расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог 
амо су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се  
} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — 
мирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и 
које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се б 
е воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за ча 
ога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: 
мити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори д 
то нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наи 
да најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа  
 своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за т 
еко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тог 
окривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се до 
ј су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа  
 деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни 
ве на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља 
 се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара 
рубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам уг 
ући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="15 
лена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе 
ру, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да ј 
>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</ 
како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдс 
овољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и  
> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшиве 
у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам 
а душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хо 
у својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже 
и и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзи 
победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Час 
 цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарев 
 ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само з 
д старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то неп 
 али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар,  
етијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише б 
црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном 
а погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утв 
<p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али 
е?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S 
о једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочи 
зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо к 
дахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље  
ријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа 
покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и п 
њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чу 
јекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо! 
pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> <p>— Ја н 
ер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква д 
ено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли ст 
ишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем 
стантин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са прото 
ога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо са 
арини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном д 
у знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p 
 како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Марин 
ојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> 
 златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима 
х.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми 
 да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, са 
обрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мој 
чити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назив 
ожда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не 
ијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати међу  
у нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешић 
удрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти 
S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} До 
дговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{ 
уша хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња  
инуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светит 
Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу д 
ан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим  
 што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Н 
ог заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како ј 
p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад п 
на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било 
а две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова карика којом противник стеже јуначке али  
ја поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би 
> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана д 
лате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом 
ђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици о 
лата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важни 
S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног гос 
ожје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!< 
 у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војвод 
 јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа о 
годе да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим 
њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње  
га?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разговори <pb 
 њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Б 
бито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одго 
ља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља,  
ђи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p>  
на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства  
и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На шт 
отовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у  
="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после  
реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу 
 покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али н 
 без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршет 
који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S 
 свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме 
етнике и све који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, 
рао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар —  
његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз 
ај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} 
рећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу д 
 држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од  
ала.{S} Сећаш ли се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да види 
понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, 
} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином пог 
нђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором з 
р њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" 
ђа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај о 
евца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска  
је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђав 
рју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије  
ега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу 
р Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> 
вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу па 
 ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p>  
ског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, 
о у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвод 
емљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више о 
дати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар 
свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја з 
ди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси,  
 је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била ч 
 нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми приј 
нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта 
 благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и  
p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p> <p>— Ти то поуздано знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне  
же и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" 
гу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што х 
иру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него 
 па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући. 
 кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се  
да у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја ус 
мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви 
очеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S}  
 А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} 
ви Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша м 
м свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила 
%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару тв 
ки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стре 
p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш 
{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена,  
их винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећ 
S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блаж 
ци, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и Јанко се  
ће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост ј 
нетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо 
ри ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" / 
нела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султа 
т имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов стар 
асуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, 
сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хо 
ја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он запове 
вник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно после 
.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотов 
дич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Ради 
 његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше та 
р те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта М 
n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, окл 
еликог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих  
и је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води  
сто свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза ве 
пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш так 
хом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра д 
 ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А 
воји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника 
 деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом н 
>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суз 
> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али 
од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па с 
лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" 
ота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али п 
 и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пре 
 кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости 
 јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гре 
 да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сада поче по памети плести, и она би се та 
досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она са 
 се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили и 
осно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не г 
га, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" 
, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жа 
о изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их  
мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се  
 и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако  
ид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у т 
 Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаш 
 и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му 
ти да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас призн 
у ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није  
} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</ 
 стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.< 
философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирн 
рећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Е 
ко бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше С 
 чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. 
идиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде прос 
 се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада 
на и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју к 
ње крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза с 
 се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показ 
м све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете к 
у буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуг 
елике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа 
и вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, 
ва кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манас 
 морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, уз 
ренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пр 
и ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом о 
жјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да 
и знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други п 
узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је  
та и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на  
кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда ост 
 рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ари 
 да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али 
вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — 
е је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, 
</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди 
за Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на  
 је први зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао ј 
 тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти 
ј души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатин 
 високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који по 
же у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита ос 
оје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} 
ране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S 
м праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше. 
менити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и мол 
на да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном  
заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским оз 
м врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари с 
</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div 
ху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами 
шљеност и рачуни његови него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић с 
хаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по  
 испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак 
вском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властел 
иваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за кој 
ве за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој он 
{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} 
о навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврш 
 Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{ 
та високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто 
вор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћес 
ут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу п 
вода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански М 
Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола. 
 крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p 
а, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог ца 
д којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дуг 
рете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, и 
ца брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толи 
едне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом к 
 пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарам 
морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлог 
товистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! в 
м колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цв 
p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, зажели  
рђа па их поведе Мусулману који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} 
 благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, при 
оре крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосм 
ховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанк 
 нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљас 
ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији бра 
ову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је б 
зе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав ис 
ху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је пол 
p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у ко 
ијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги  
е пред њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидина 
, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p 
 обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да с 
 манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни на 
нео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако  
нио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њено 
није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову ста 
126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисл 
ље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па и 
е своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липов 
ти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг 
ост наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господар 
тврђавама јачином и пространству својим толико колико складношћу и лепоту, милином коју изазива 
жног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам  
Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу са 
> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одго 
е делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S}  
> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара  
ша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе м 
и срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности свој 
у, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> са 
 од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дош 
иниша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гл 
пет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ић 
 оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част  
де доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз 
ет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збор 
ч.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено де 
.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> <pb n="154"  
Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће би 
ом осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стар 
оре и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један 
, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади боро 
на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда  
Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, д 
р његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали пре 
бојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало  
јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дуга 
а, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Гр 
ину понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше 
ож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину пре 
тарог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлуч 
м се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред оч 
p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци н 
огу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се им 
у, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и моља 
служује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске ч 
е Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним  
сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Т 
осног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са С 
товао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехмеду.{S} То Мусу још јаче ражљут 
је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет с 
ке из клисуре соколачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и 
 јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо поглед 
а помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње није м 
еоградски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нов 
има.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту в 
а то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити н 
 — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе. 
 Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али 
ичала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши б 
ко гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначк 
ли је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> 
ога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Сокола 
се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће д 
цу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је о 
рковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако о 
војим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разго 
а, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога 
оодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њ 
добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир 
аше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше  
стити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да 
вом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам б 
стова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <p 
чна ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а т 
 хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се 
далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на  
р и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војвод 
знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био 
и само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је  
јано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не укл 
о пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова 
и доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у к 
ше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља  
 — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку 
ијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то 
те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или бр 
е савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе 
се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њен 
се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештин 
 <pb n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Сини 
} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху свој 
а је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од млади 
S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набав 
 у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на 
ан Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, к 
.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прути 
"120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и ж 
под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осе 
дара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнут 
ад и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</ 
Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада би 
да даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки н 
утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали,  
 се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника 
ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p>  
 снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар у 
 још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и  
отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни 
амке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће д 
 клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба дети 
усед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје  
ме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака ов 
 у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар 
и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно а 
ним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у  
глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са госп 
уном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега ж 
ијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не про 
 јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и меш 
ним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и ко 
рне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину вој 
ли се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при месечини по 
а%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, о 
воји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погл 
и су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем 
 жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помам 
, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у ко 
земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе је 
орави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а тво 
 хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина 
е, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са 
едао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и он 
ским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте ма 
рилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у ко 
 и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом но 
 други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој  
ђу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је го 
и војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али У 
а, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло мор 
Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а 
нове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене в 
 лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој  
 хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се пов 
огах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га  
ољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада  
инских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сир 
ико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе 
уше добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се  
прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света сви 
адаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну  
стаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у л 
ан ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру  
ка брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у 
 су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим прија 
длучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било са 
ово, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске 
ела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им прем 
и и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре ње 
градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са 
н добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре 
т.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Л 
 срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако  
</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју ду 
а Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред 
је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, 
ста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво за 
 јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} О 
а куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="23 
народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску 
ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на 
 теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла 
ла Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломил 
о је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад с 
 <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ак 
тари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на 
/> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој  
она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али 
 Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појач 
 јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да м 
и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез М 
 у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{ 
 теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S 
м затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ 
у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћ 
 Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада  
иниша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липо 
а коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгон 
вима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше д 
на.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врел 
тевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустав 
тно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема 
станиште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху с 
Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што 
ога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и 
ликим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и прода 
н и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба 
 Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му дост 
 нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, послани 
оведе Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу,  
 Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам 
леко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду 
има иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без 
у што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим  
ен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, пов 
у кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породиц 
то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти пом 
ладе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не  
 намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе десп 
ха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда 
г реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благ 
зује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око с 
у у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред 
авном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба< 
ељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с п 
 Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше ста 
нског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху различите 
 ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека над којом је в 
разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где  
излишним намирницама, јер су %сви, и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише 
{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправљ 
бијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трго 
алека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>Т 
им што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још нек 
> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да 
аћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред  
у купцима и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се мо 
ефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се придружише и они који оставише Лобој 
неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет  
 Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике виногр 
то са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S 
ог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе  
ио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем и 
х иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више н 
раво госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све окол 
ead> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То 
десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.< 
ше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три,  
су и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише 
види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја не 
ЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, п 
прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места за 
елина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћал 
а борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија 
ти, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251"  
ари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стека 
ред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим послов 
трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или 
ривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Прода 
<p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је 
бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по 
е <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и гра 
S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како 
ек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јас 
а.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила 
23" /> њени људи не могаху размрсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојев 
шљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који 
ца његова развије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око пол 
тране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S}  
е на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудни 
 у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и д 
 и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град. 
.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадош 
 и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у гра 
тари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али  
и.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</ 
а је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p 
 да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву 
 ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком в 
 па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што ј 
у га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n=" 
а живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису 
.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тер 
лопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и 
ала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач 
мрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина 
е речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се мо 
, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и —  
ране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шт 
кива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски тр 
зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху наме 
ојом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спрема 
мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколики 
, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети 
роз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући 
гу и стадоше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колиб 
 изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце се  
обожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате у  
одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најп 
њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове  
страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо  
ићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаш 
м, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу  
 само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{ 
м.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себ 
! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи 
о остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина 
/p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на л 
м не изгуби.{S} Он постоја још неколико тренутака непомично, па се онда окрете и пробаше неће л 
у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихо 
 он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благоси 
Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> 
дан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према  
ослу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду  
 бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободниј 
— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Чести 
крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала во 
је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која 
окрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Кру 
 заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима  
гладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох 
е љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке  
е да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору 
 као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши у 
но поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља да 
а мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд 
же главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица 
ова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Сини 
им!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хо 
ука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио  
 <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом 
тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са деспотс 
ут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори к 
јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Ма 
 <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падах 
и не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на с 
ко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула. 
" xml:id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На  
нео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама 
 с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатн 
 засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављевим, он про 
реодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} 
у гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици би 
ским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска 
едема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем гр 
 срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох д 
убо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с 
p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb n="217" /> <p>— Тешко ми је рећ 
града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град  
уша гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно 
 и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124 
ду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспот 
са.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада  
 збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали до 
лупи се руком по колену, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, к 
ст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седе 
ворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то,  
ађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се 
даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ерд 
тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ мо 
 носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се пр 
је и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар н 
ј уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има  
 у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, 
 Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни 
 да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с 
 Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајућ 
, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и живот 
ји се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се н 
 опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, као и на тргу, дос 
Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изи 
 као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште 
 разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим врати 
трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа пре 
рема војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p>  
а у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди скл 
кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину з 
 у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер 
н!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу стр 
 искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро поз 
и, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин кра 
кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и на 
 Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, од 
ојој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном суво 
не шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајућ 
рова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и С 
ло ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поре 
 на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S} Источно од  
ху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20"  
еко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на свој 
у прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам 
ма, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму шт 
на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку 
ажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад 
 странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли верова 
ане су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} О 
аном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше мило 
 плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза свак 
шавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије  
е дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране засути 
је и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка 
лепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих 
/p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао. 
 моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже в 
Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више о 
="chapter" xml:id="SRP18964_C13"> <head>ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Лагано напред.</head> < 
а.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бед 
 изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима. 
белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли с 
мор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави  
{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага 
обом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише 
а Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} 
ead>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен  
но, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта  
 крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста 
 ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и 
а сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад в 
димо више, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове. 
е се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бив 
суђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидо 
ер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне... 
тар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, ре 
аго на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се 
пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна дав 
аст.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} 
воде се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па окушаше помоћи и игуману који се б 
 икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав. 
гонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан сед 
ман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У  
н широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дуга 
 растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео п 
чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике груд 
између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запи 
ног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако 
и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} За 
{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог  
еђује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског п 
 Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало п 
p>На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товар 
 господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се пок 
ead> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гр 
ци јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је. 
ве.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој жи 
уј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга пом 
међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p>  
 остао на Стевану и свима супатницима и трудбеницима посла народног.</p> <p>Мајчино је срце тад 
е исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец,  
као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству.{S} То <pb n="109" /> је кнез  
.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио 
о поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није  
и поређане, тренице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, 
да је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном г 
 нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео 
ела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>—  
ј руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде 
широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и  
ољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Ал 
је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног гос 
оку.{S} Издахнуо је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он  
тикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стар 
а и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, приј 
у:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему. 
спођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту 
е су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго,  
ати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија  
бно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласк 
 за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи дог 
сподара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девој 
А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових љу 
 вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами л 
повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су  
њушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараш 
ту што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен ја 
мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> 
хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све 
Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту се 
ажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је  
уци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлу 
ше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса 
вих путника, и Радич прозбори:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште 
адом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског ко 
 времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стар 
 Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопште 
Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под 
 које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p>  
 се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поуздан 
ећ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста мо 
мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти сам 
p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клису 
 неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко 
чких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окр 
рвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра  
.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоће 
дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног на 
ђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је би 
ију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцни 
ети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте м 
S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њим 
рица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне 
е пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можд 
м руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена прат 
Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пре 
још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко све 
во поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и 
жи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише  
нички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за 
весности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође де 
љан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Са 
p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, обја 
S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет уто 
а и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча ве 
е надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка 
 Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим 
сну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Деми 
лин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>М 
 сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа  
аног коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му 
ог трга, који својим пословима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном вид 
p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повра 
S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима шт 
таде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> з 
релећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе 
 властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Бео 
.{S} Њихов је пак старешина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође  
ад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да 
 вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То 
одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни глав 
да и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта  
 више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не престајаше на 
не воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сад 
> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Воза 
 висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са д 
од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема  
иша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих при 
} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић  
 новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, а 
постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим% 
, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспо 
едног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете н 
а доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач 
 крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злат 
 душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њим 
м одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, а 
 свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и друг 
новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, 
н, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку к 
ди.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и 
етљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се 
.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} Огањ се не могаше, потпаље 
" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургиј 
о ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Ар 
што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то 
а, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" /> <p>Тако Марина  
 ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара преше 
p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за та 
ане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!</p> <pb n="173" 
ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу 
Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања 
ерина прочитала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отвор 
 које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.< 
на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, 
, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом к 
тадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Милица — кира Јевгенија — 
пи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној с 
/p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснам 
.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш поне 
итоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> < 
дему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак 
ивотом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, сп 
одећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свеча 
S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p 
л’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету 
уд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је пр 
ом у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимирови 
јом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчин 
S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрс 
 често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n=" 
ро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда ве 
ше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћес 
.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у по 
кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђел 
ст приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у 
жњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</ 
ич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага  
ли јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи 
ка, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!< 
еђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом пла 
н видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Бож 
а цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве 
маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљав 
х дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кн 
p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је  
све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпо 
вића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на пређашњег 
ше није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Бео 
 времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи дог 
у поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао 
на намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за по 
свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав стро 
 обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим  
деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прсто 
менита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи крену 
{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да  
једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p>  
пустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, об 
оју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се 
а Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књи 
ве ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се  
прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читав 
г свога крајишника Марини и причаше јој тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелин 
ремена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке п 
Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је 
у јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола б 
јединих толико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли 
} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Мари 
пред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко 
оже и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранкови 
мија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће  
оваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p> 
бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то прист 
а који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %за 
род хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас в 
и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ  
ош јачу мржњу Топија који на њ поведоше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не м 
м за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда дру 
о наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање де 
 сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди  
Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље на 
ац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ  
на могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгр 
та је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поуми 
о под капом небеском.{S} Таква је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена 
але су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стек 
не Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно де 
реће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек сл 
} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежев 
да Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на ку 
ва! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад  
та на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањом?{S} Не, снага је 
 У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса п 
која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда 
 учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S 
ћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих приста 
јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на 
тока, набујалих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и вел 
па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се 
мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знал 
ојводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и  
остаде на своме месту и кад први редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци 
а те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће с 
 једну колибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и  
 после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста  
чекујући неке ли њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српск 
се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов пох 
тав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове в 
 дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет годи 
роговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој зе 
> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира 
 мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову 
 судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турск 
де, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта 
чна и невиђена, плашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод 
у и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се прид 
Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p 
та се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доб 
учају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом  
и доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве. 
а.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичево 
 уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татар 
у десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У двора 
 неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја 
 надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змији којој је но 
епају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши 
S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ 
, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мус 
у обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Т 
дна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер 
е понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде  
ао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспо 
 отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>-  
тно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p 
 ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не з 
Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и в 
ка Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом против кнеза.{S} Лобојевић се позва на 
</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од 
слим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Не 
ад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мир 
, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Ло 
аг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи  
мржњи и срџби против нашег непријатеља, Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, забора 
> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми ос 
ричати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што  
%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p>  
.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се 
мљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испушта 
 Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо  
е Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зр 
 он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним  
 своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхт 
је да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се  
је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости 
ад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зн 
{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријат 
 после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу  
ти у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће г 
корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорит 
 толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о ко 
 у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој кр 
огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Бе 
алеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} А 
 саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи 
ана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београ 
{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели 
ро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам в 
>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и 
ме не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади бр 
ислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{ 
ћ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг 
ји, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шт 
 станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла  
ахвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p 
Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио 
/p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Ј 
ка буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар б 
Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити  
његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе. 
 је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће да 
а витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске крви про 
нова искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу 
стадоше пред очи излазити.</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S}  
ше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у после 
а с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су не 
итим изворима.{S} Копљаник се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар 
ве сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду 
то иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе нав 
<p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу 
ље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер 
 господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин с 
ам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p>  
Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — оп 
ње а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати слово наше.</p> <p>— Так 
> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћ 
</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и бра 
јну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова н 
 војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде д 
асутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напр 
ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир изм 
> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ари 
 није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може с 
дама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и  
з деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште у Н 
 Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је м 
мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари 
че смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча 
и речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разу 
ни деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити рук 
 тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{ 
ског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здра 
 са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита 
>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на  
мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађ 
ена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођ 
ља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађ 
... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати л 
 велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш  
вом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога  
пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а п 
јевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздра 
њује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не че 
 листови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и бл 
спот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ће 
е ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађ 
 све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за сл 
 њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се нахо 
 и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и р 
а коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставш 
ли ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим пору 
ве отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека  
му не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти 
уства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?< 
свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим госп 
рва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!< 
е ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Д 
оже сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Сини 
илику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к 
лашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S}  
била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, д 
њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и д 
 <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољств 
 да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и д 
 <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</ 
Издаја, клета издаја!</p> <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p 
хаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац ос 
буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми 
ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде,  
до, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са де 
они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помо 
 Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али 
<p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А 
о опет са Синишом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113 
тању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S}  
особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда о 
о ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо. 
 прилици они томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат десп 
уку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан  
нез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити о 
ледња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p> 
зу процветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару 
 је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину ва 
ине гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубр 
тази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском с 
ром и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Беог 
х пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све шт 
настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа 
нија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже би 
то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти с 
“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чува 
земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земљ 
ка опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранк 
ом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду  
ња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути један од најмоћнијих.{S} Његовој ч 
потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и  
жни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{ 
мо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци по 
драган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и 
на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако  
отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи  
ебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њ 
 клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p 
<p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да 
ашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, ш 
и дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса ва 
оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом р 
ају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш 
хти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али  
те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, д 
овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце  
ј мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А 
ко само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да вод 
исаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге 
стина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху из 
веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао пра 
нато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служит 
овском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао 
рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је 
<p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати  
часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџ 
трашној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело мог 
ле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен 
аје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>—  
 Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је 
д њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђа 
овор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед  
во.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, 
госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком војводи, 
 наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марин 
 шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да ј 
S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим бр 
 оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека  
о их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с в 
кати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опаз 
ешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар  
 у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо 
њег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p>  
нка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дан 
помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као 
ом јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде  
 се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је н 
 и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и  
гу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али  
дих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповедих.</p> 
 у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смер 
ло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати д 
е могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше ј 
 Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{ 
 властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После дв 
а неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сук 
нака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па с 
ограда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их 
дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смер 
е — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угље 
 се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једн 
 Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској влада 
бојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу! 
 Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими 
хово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда 
и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи ко 
ич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из  
припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — 
свете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с  
 у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години,  
веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незнано, јер ја љубљах  
ас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повред 
аде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше с 
ад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} 
ког деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S 
х журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и посл 
— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако  
ка која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот 
им твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов 
а манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p> 
је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје гру 
ојне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Си 
а Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је 
господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко о 
ања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који г 
 Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално покл 
 Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком  
рства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, и 
56" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</ 
дељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S}  
јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали 
сове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са д 
е свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с он 
тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n=" 
изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријатељствује им и  
исао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев бић 
ко не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако и 
 који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина 
који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности. 
ли према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешт 
ђе преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска го 
вала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо дана 
тства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у  
века који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и  
са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога да 
 људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све  
p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обо 
гова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Посту 
ије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљ 
р не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама заст 
 поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко 
е, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не 
зиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београ 
 њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија продужи:</p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњ 
ео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапи 
>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме неш 
њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних 
сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек. 
и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове  
 <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па м 
а.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не 
нко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако опаког  
ту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} 
 је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла лика с плавим очима, пљосната и пошира 
 што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било уз 
н тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који 
је просто самохвалисање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одг 
си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и стварима.{S} Људи су  
од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лак 
и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком ко 
леда у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече 
о.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме  
 на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен 
шемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искраде 
непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити 
:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и укр 
р, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?< 
већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће п 
.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим прибором и ст 
 књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106 
нам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет  
 души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Ма 
/p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је је 
, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш  
о синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у к 
много пише.{S} Иди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена тр 
и ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се 
спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од т 
и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је  
 нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али т 
, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалин 
 Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче гово 
јим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Закле 
те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде 
 који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових д 
о сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор,  
ама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи  
а не стоји ништа на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече  
доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијор 
оји —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> 
во слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{ 
о је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко пи 
енити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе сус 
се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га т 
остиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p>  
.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у сво 
и ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранит 
лучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам  
онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Сокол 
 Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био 
S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се нам 
 је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове  
ш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти не 
рв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружити и пред тобом душу исп 
енади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше 
ти.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не 
слите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мач 
ма; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одист 
 да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и ве 
увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама. 
ди госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} По 
то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: 
 А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и ме 
ије више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранк 
ада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који  
рост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш 
S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти а 
један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се у 
о!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотов 
 и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео 
тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Бо 
оћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p 
ом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох. 
ан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дреноп 
<pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш;  
ња покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле 
адо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелин 
Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан д 
ми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за 
 ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жеља 
е захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упит 
атисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S}  
 ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш  
је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.< 
се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти 
емира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвар 
доше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пре 
без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста  
а сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са кру 
она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ва 
загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стад 
ада њихова мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господа 
за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући оч 
ној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Бе 
 подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка де 
>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сес 
 времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке 
 други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати 
овићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја  
 тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну  
 одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то  
цу кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким по 
 сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један по 
е врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кр 
 дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном т 
ред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите 
дјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после  
омаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниј 
Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје гру 
а ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих р 
мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки по 
јевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му 
јатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода 
сејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не у 
часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и с 
ког седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и друг 
ат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, 
ојом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марин 
Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, ј 
S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их 
ро никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затвори 
аког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не остадох. 
ваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша 
даше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три 
 икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматрајући из присенка три, са свим му  
Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки 
вичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, з 
није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов 
еће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких 
S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, 
ођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да р 
подари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турцима.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хла 
ди којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној кол 
далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширок 
 што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знад 
ово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде  
{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљен 
 Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој 
Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефали 
а се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Му 
ђу два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска с 
ање.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си 
е и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола,  
зим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала ј 
{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је с 
твом успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с  
над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком д 
Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јави 
једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћ 
а њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се 
ји град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведе 
оја се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а н 
ема ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику  
S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше ср 
здвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обо 
улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низ 
ода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто ре 
 нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину п 
b n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, о 
.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да рад 
ј плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из 
на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових коп 
авши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Виј 
и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турс 
понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико ј 
 а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш ка 
оче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гл 
 издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се пр 
велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда ча 
аго на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме о 
дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше  
 добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марин 
ска област названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и иску 
тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другог 
ед њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се при 
реби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка 
зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђ 
а да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешт 
ка пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за ког 
ђе њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она доби 
у видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У и 
икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке,  
кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и срџби против нашег непријатеља, Ту 
 га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што  
а воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира док 
>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе пр 
леменитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ће, надам се, наш сус 
огу теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћ 
упи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде од 
Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвоз 
/p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— А 
а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Ал 
 склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом 
ту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша зн 
{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојеви 
{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви 
а се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом 
итезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху је 
до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало се 
народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p 
 крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, 
а доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>—  
 дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с ист 
их.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" / 
сти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом 
еспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упр 
а густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за 
аче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрос 
за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе  
људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеш 
ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео 
рај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљу 
, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви 
ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од ум 
ладношћу и лепоту, милином коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке 
а и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без  
гаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кн 
 Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска гос 
ом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника г 
га, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и  
увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе 
д, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хлад 
пота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S 
ћања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојн 
<p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у н 
 Злату наниже преко <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залаз 
ла не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико 
p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари 
ојвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за влад 
Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам и 
 вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојн 
ружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одат 
ј са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш  
 са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнеже 
, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управит 
 градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила пол 
српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно 
 бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устад 
вљујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му 
дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тог 
Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче пото 
 јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па с 
рупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> < 
ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми р 
.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, р 
амо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косо 
нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месе 
авља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем поч 
 и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у  
не порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се ве 
ку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче о 
ови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности св 
и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико 
p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га вида 
 поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматр 
аточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од 
, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата м 
тлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад исти 
ако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p> 
ва... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S 
она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p> 
{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме род 
ражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог изви 
о <pb n="224" /> трга у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клис 
све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је  
са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса п 
левена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од  
Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрач 
ић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кће 
аше.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали 
ца у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћ 
а је с њим ишао оно једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога 
војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље 
м, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Из 
е овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше. 
чку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" />  
 Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пр 
ра ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само појачал 
своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мисл 
в војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андр 
А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који  
ероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> < 
е ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано  
поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог  
ху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што 
ашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом 
ом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај  
pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи  
ио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари 
ни истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево 
све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама, јер су %сви, и по т 
и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан 
лим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и  
ишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом к 
ка од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика д 
 сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем 
а.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године 
арамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка  
ри стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић који 
 поготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се в 
 домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко 
иве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са мал 
цу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола 
 <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела  
/p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута по 
и и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног 
 и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n=" 
ма у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оли 
чије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је  
 Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких  
 нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек ч 
вео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвес 
 назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па ј 
а покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж н 
е. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који ј 
 Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живо 
акарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па ста 
ју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздр 
 се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десн 
авне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име де 
а где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше  
ше тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њен 
ахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Све 
е то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз о 
 кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не о 
 пређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и 
ни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу  
p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу сво 
омоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, р 
е са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опирати належући један на друго 
 душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи в 
} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем 
деље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у праз 
а види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја  
ио ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на ст 
праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Рас 
поту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То г 
 из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливерин 
>ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Крчма у Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, 
вом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препр 
 премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од 
 нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело 
 опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био де 
и пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна д 
а на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била д 
сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живот 
n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми  
p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег дес 
дице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих че 
 се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи рук 
на Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан 
учај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властел 
 Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} С 
та јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сад 
 кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу суј 
ода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому  
та да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори дол 
ојава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина сл 
 и све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{ 
 не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља с 
не са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згод 
 издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код ока 
чно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил,  
 недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом М 
и појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је в 
 узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не из 
аше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозо 
опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш! 
, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно,  
то из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем с 
хови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се  
обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је 
који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И 
 у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу. 
 прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши п 
е одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој беја 
детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања.{S} Шт 
 за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Син 
 те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чи 
на забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем з 
 било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније п 
ра.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са своји 
, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак б 
клиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде  
ох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, о 
ели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у 
данак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али  
 старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући не 
олила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштит 
242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да  
та са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозб 
у.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђав 
у рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед 
ши на пут који се преко Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо 
аш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим 
а прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше склањати и тражити места  
мног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати си 
име могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ств 
стојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови с 
ећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, ко 
ивоту моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у 
оји баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радич 
оника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>—  
заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што мога 
да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што она 
ити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних т 
вадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу десп 
ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска  
рпског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско 
преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало зб 
еше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <d 
а кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бе 
вот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене  
ји одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина. 
, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица с 
{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбоји 
еси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољн 
 још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он  
у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли 
!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било нико 
држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господа 
дно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху  
стелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћ 
тиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљ 
арина опет намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из 
, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им  
сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па пос 
е мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толико већ 
" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необ 
ође тражити, обиђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у 
а очи и полубудна снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и  
хове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубо 
ту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу: 
 је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса дес 
 подвијајући ноге под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па  
 он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт 
их бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb  
оди за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора  
е жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко дете 
ине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски  
сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, 
ку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липов 
ори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p 
 и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p>  
ри најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S}  
а Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога ко 
рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју н 
ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се с 
 ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на гради 
та се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Уг 
иду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатл 
тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са зе 
ваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид н 
и Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног  
лика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Ла 
му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те 
и се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је пре 
ваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваљ 
о загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у велик 
<p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима,  
ана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад 
 Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било стан 
плањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соко 
 да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на кој 
} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а 
ци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!< 
адале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за повр 
ти у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет по 
е!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S 
о гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту  
их очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони глав 
 му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом уто 
домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.< 
p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих ре 
припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка ст 
{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, ми 
 Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од 
но из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне во 
ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се 
а Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Зла 
оздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дом 
добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше  
који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и  
та су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком ножу може срце издисати, ал 
 сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољ 
ли знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме 
ју породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек  
гледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S}  
сар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра 
оје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољуби 
 њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа 
високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста  
ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен несп 
трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и  
аља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефали 
потова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који 
 квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Морави 
 северозападној страни њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу д 
 и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке ч 
лео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна 
.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично о Јанку судио.{ 
една, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује 
 нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с  
 јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стад 
ста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто ма 
деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у  
екиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез 
ечаност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спр 
 — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијор 
 закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> 
ода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — п 
 и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда ре 
дници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запој 
хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше 
 старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одл 
бу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољск 
сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред  
алац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти 
 који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то  
а гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћ 
</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.< 
} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад 
тарац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје но 
 нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у кли 
 оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у с 
тво овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада  
 два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{ 
пак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима. 
мо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у овом к 
b n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза ј 
оје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечн 
 сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они м 
} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је н 
деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лобојевића и превр 
} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за п 
ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и 
јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог о 
бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева 
е, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је  
е Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изглед 
 и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо  
стити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не 
а, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови 
с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и  
p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљав 
 све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему с 
 српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом 
ој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне тур 
е Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова  
<p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући м 
је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика тама 
из јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Зл 
 за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и 
више у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свеч 
! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тог 
уби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар м 
рата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Пу 
ге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену млад 
о престали и само се мач, топуз и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљун 
 запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шак 
дмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p> 
старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну  
аки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невешт 
 и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши 
 деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ар 
рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, 
м и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио 
ови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на 
то су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост. 
у кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђ 
азе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована с 
јазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже шт 
де и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе уну 
 горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе  
сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у друго 
ију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли 
етрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није зн 
е прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд 
о које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих 
S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго за 
> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> 
ада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели С 
и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много с 
ође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаш 
уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог  
а ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог  
вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спази 
ђи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо 
езно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива вижља  
је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се жур 
оје се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш ост 
 и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор н 
кочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снег 
 изјави:</p> <pb n="41" /> <p>— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлу 
х по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша ј 
ко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну  
ше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим знач 
 врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <p 
амо прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба од 
е дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи;  
 тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у тврдој ризници својој под тешким сводовима над којима 
љем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пећине у које слабо ко залази 
о врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику ост 
и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јун 
радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, во 
е сређивао своје осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи 
 своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвојити се 
ријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још с 
решина тржник који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> 
радског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави 
велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео  
аше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше ист 
оне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска г 
утак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада онима што д 
е и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера 
не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још 
никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која ни 
ешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим  
руго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> < 
лику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању ње 
ма управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опо 
алшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Сини 
 двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="1 
head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасава 
е могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратни 
м Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу с 
 Обнавља се снага %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на су 
елан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} М 
ста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на ра 
соко са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, т 
{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црн 
сноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране  
 а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од  
се... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ  
д му поглед оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу вл 
моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро з 
подару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди 
били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи  
усулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим брато 
и.{S} Једни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а н 
буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити 
 да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспо 
води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поре 
иктао као орао када поведе првом орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз  
зио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Уса 
и ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако  
знати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много  
их пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Ма 
ише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и  
о што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то 
диста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје ср 
.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бо 
се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратн 
авни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S}  
да голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, и 
зби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одо 
ћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза 
 n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и св 
е Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, д 
ћи натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> < 
крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гат 
> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз  
ила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Зал 
.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Р 
од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама 
адичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њем 
рај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S 
 тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на 
 управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатств 
ања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од 
палацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце 
вала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже о 
утин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је о 
 великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежеви 
дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигд 
и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођош 
>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те п 
е не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући ошт 
} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао  
та — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јан 
"233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветуј 
прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној а 
тишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у  
војих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи прот 
воју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све 
ро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се сле 
помени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она  
к у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све 
ци и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и о 
спод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их  
во савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше 
а, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајд 
д се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и 
но липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S 
оме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те 
ој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за де 
аше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ образе, 
 друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> 
 свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе. 
очитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онд 
авље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њен 
три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга 
путише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично 
и му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина од 
ше и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радо 
будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вра 
</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку 
еликовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирских приђе с ве 
ју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у 
дару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њи 
ани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у п 
и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пер 
 деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и п 
ри гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек о 
О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише 
слав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и 
з Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље  
о.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече к 
 крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу прибер 
то се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне п 
пусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо п 
ви редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући о 
умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што 
вори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше п 
одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Са 
за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</ 
диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад ти 
 пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у гр 
уге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склања 
ен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</ 
гачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да на 
 <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци 
подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремиј 
којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прила 
ојим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо ста 
оста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно  
домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на боји 
ош доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и д 
азарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње ње 
рајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да ј 
ђу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута  
е бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то при 
 умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустав 
ене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се  
ш истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле по 
 небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженс 
 су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с о 
 време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> < 
</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога т 
ода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони 
ени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад на ово тле с 
јој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада 
р тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је  
јему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини 
рај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чут 
 намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копите коња на којима борци продужи 
е овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загре 
и војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за о 
ило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S 
свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У м 
 блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога о 
брдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Ј 
, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кас 
 оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Круше 
?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова зе 
ом милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом иђаше њена пратиља и 
и морао је на мирење пристати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се оч 
ога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па 
диже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се т 
није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан  
остовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и  
руба огласи њихов излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама 
 а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага % 
 друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у рам 
ју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се испра 
ло и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса проговори:</p> < 
Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође преко Прешева и онда низ Мораву кроз ћеса 
цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је све покривао скерлетни пл 
е стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, стеже руке и онесвес 
е није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пре 
ивљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни г 
т на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запа 
товог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по 
зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној о 
утио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Радичем 
 којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспо 
ом, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном п 
споте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук  
а у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не наша 
 да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлуч 
е моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих саб 
рмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, та 
иша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и т 
м јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право исто 
АВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на  
уде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љ 
 је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обично јављају они који желе преда те и 
>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде  
одмах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега 
прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред и изгуби се са својим го 
 станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продав 
весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојниј 
к топлога сунца у искреном пријему који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се боле 
ина гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први буде 
 га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше како је нагло морао побећи.</ 
спијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и  
{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или 
справљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати 
S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не 
ота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је добро.< 
очекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га ниј 
о те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или  
се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Лип 
сад постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на су 
 којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{ 
ше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Ка 
и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову 
ћи, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и ми 
 испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома н 
есницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} 
орочким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сам 
ош остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома 
код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у поги 
орављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла н 
 налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу не знају извојштити!</p> <p>— Ј 
ио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго ост 
ти Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има кап 
, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства  
{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да  
 деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три еписк 
37" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне 
> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива неверо 
 примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сј 
лавни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарс 
од града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз п 
едавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и 
превагу над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигош 
апоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни 
вер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније 
х знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће 
војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те доче 
негињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од то 
трани јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p>  
је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати 
орани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Ни 
поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богома 
се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се  
овори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу ра 
споту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша  
Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети зе 
јем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један ст 
н блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{ 
ахвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он мо 
> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која ј 
 поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред  
е уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савезнике од д 
крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добил 
азгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан с 
 и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао ма 
S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га ути 
ри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она 
ултана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова зе 
похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме гра 
цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на ко 
ар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас ви 
{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на 
ободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми  
p>Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас доб 
другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и 
ли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љу 
 један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздв 
у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Д 
ез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и 
издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Уз 
 чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубо 
мо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет вра 
о очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не д 
улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном т 
 протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке бо 
 разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Морав 
и признање Радичево. %-</p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са соб 
нилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао  
манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу ста 
ра изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони 
 али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочи 
 у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око изврш 
оја болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиеписк 
аше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина мо 
и поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године 
ато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад 
ала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне власте 
ше сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о де 
 тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим 
и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх 
.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, 
нице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје 
 не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће  
шег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега пис 
ци се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за  
ти и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа об 
аиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њ 
S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибош 
, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота из 
ђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник  
 деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окруже 
рође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим 
на — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да з 
 што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни моравичке Синиш 
војом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичн 
је: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb  
м који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <p 
тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време 
здано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војв 
вено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо  
н што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, з 
 друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{ 
Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин погл 
 а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико 
ладика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиро 
е из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и  
ви лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле 
а преплиташе мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, 
 увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега и 
ких.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне раз 
у је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту 
<p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и 
ве <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу 
о?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах ст 
у у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Ј 
 милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рек 
 и Јанко се разгреја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво с 
д нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свако 
!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да с 
 путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне  
 остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам 
ито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његов 
чнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{ 
а који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке ко 
<pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био 
ајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу  
</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је јо 
.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, укло 
b n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине и 
ти толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од боле 
Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери,  
S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене  
цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза 
ластелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послуж 
, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима 
бројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио ме 
угласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишиц 
и одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим 
 рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким п 
очи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплаш 
>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" / 
:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало н 
недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако 
мо рече:</p> <p>— Злато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац 
азар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јуж 
кви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови 
правити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се 
зивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав Синишину.</p> <p>Марин 
краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме 
е војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жен 
авником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намеште 
е, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Цреп 
чекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао м 
тиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за  
и штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Дев 
ега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне  
тадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="27 
 косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она  
кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Ву 
а тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро  
га се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </ 
мио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљеши 
 на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи п 
Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној молитви 
акле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p>  
ојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новоб 
ту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да  
да ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После неколико 
 дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци 
то нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко  
оме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне,  
.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" 
нућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и о 
их — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речи 
ором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — свога се 
 да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Де 
је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостоп 
овима свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте 
м али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Де 
 ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или вод 
ро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом д 
мац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или  
 ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђур 
Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није бил 
 али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам  
у испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се 
вет који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву  
о пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и м 
о и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповеднико 
м по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове 
оју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је  
ахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео и 
ати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила там 
спот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у 
поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Сра 
 после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је п 
овцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанк 
 властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је  
S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни  
ладим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се 
ао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> вој 
је је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мара 
ка! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не м 
.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> < 
на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се он 
и морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Косм 
осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем 
ких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више 
толице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Кор 
амим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, о 
ити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика ј 
овског мученика Лазара поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је  
езана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и  
 који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, 
рука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стра 
о доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и ср 
оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни ср 
ад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и  
а се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода 
ац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Лип 
о.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски кра 
а Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грк 
га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу мл 
ово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из 
 њиме је у лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пр 
 је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да н 
лаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а до 
p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Дра 
аше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговор 
смо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташ 
 дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ  
ам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница м 
 за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћ 
ко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од 
и сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори 
у лепе равни моравичке Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Мари 
та мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесве 
српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.< 
ици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> 
, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет злата 
ада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац. 
 се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана до 
.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То ј 
 слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дво 
ме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отво 
ти доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у л 
вићу.{S} Коњ се, поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби  
 <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи  
али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— 
е у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој  
бок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градск 
госиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха  
и.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брд 
емљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници десп 
ље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а 
на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заје 
ога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинов 
г се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва вр 
ознатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог вој 
судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише ц 
путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прош 
ог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше 
омче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црни 
вим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стеван 
а пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Тело 
та нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} А 
егова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Си 
гату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" />  
ога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну 
пских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској 
, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми поруку да 
да изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их 
ахвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не сам 
оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још н 
т из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војвод 
трах савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} С 
сто где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпо 
а свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type=" 
подо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја  
м братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим челнико 
г војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за једа 
својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стад 
дишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати 
а <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива же 
отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S}  
тресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> < 
 Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дођ 
екиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и по 
крсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски  
 дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је по 
је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколик 
д непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом кој 
тити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мис 
отао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратни 
нике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах  
леда јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72 
х дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужби 
 мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не при 
 господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S}  
ад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу н 
скоп и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свог 
ан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у д 
/p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, пос 
ди и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени де 
реко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу ка 
нда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града оч 
} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах шт 
нутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечаниј 
страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се н 
екаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш ка 
ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне ха 
з ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима 
ли доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— 
ада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна  
валиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровин 
здо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а 
е.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S}  
а Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и много 
обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се  
здравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га бла 
прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрх 
 и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му побе 
о наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук 
ч приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Ра 
 враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, во 
слио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега мож 
ући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</ 
ице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате. 
, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни де 
p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је топлота наст 
узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње стижу у млин.</p> <p>Кад опа 
раше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се  
ци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игум 
сто одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гле 
е одржао своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних д 
дем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш 
ом ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p> 
има своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, % 
повцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — 
а се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица гр 
ај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним,  
’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз д 
ивши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење 
у те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним кр 
 је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколик 
кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Ја 
ство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p 
годно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој љубави, придобије љубав  
ка се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласни 
 јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја в 
руги коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — А 
} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек п 
<p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — 
кше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот то 
вот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је о 
шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе  
г заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку дес 
агу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Лип 
уци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и  
у била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, мож 
у, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све зн 
p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар с 
ова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и прозбори:< 
риповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</ 
е далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бр 
 бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се оку 
начким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за 
адоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а В 
Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђе 
а његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала п 
 српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подво 
нишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он 
Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</ 
е одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно  
бодна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Иде 
олим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина  
е с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког гос 
— једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуб 
авајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче прог 
 друге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад  
о се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру старијој њ 
и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} О 
ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не  
авише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити час 
Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учи 
орију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стеван 
шљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тр 
ојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћес 
ом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му  
ноге купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који обј 
 верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода лип 
рику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли 
што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео  
подар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост 
за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, 
 ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној стр 
де и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, шт 
љу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S}  
чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху весл 
но бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше 
ој и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и 
>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше но 
све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата при 
и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрен 
 Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се  
а рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и ве 
ме обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са лево 
, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с 
илу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио зна 
уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен 
вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и 
и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељ 
је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с  
ше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе би 
о главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима  
је верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> < 
ових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње  
у и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка 
е, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеос 
е повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не пр 
 позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином до 
аху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мо 
вот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марин 
наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске 
 Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрсти 
то нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злат 
а руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненад 
ље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а 
с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нит 
нуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, пор 
з и копље у крваву игру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратим 
иђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијени 
 право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све ок 
м се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вешт 
 <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и Јанко пропустише на јужна 
добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на пу 
 се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царев 
оње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града бео 
де боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима кој 
 слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним 
а сусрет и поздравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из 
воришта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој се са две стран 
и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан кој 
аме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле с 
и очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што ос 
е је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке раст 
о данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>М 
 Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише 
ажне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и 
авља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на  
рина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне боле 
га, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души 
ући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Марина онако жудно ка 
овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер 
нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже 
 људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова караван 
уме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!< 
— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трж 
 <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну рук 
орочице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S} Нисам з 
огледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владар 
 <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу муч 
обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати сла 
е да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и у околини прехрањују.</p> <p>С њом  
се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војво 
пова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком оних који испуштаху душе с 
хом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева 
а нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косо 
оду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Б 
е пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич п 
ијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> < 
лико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три м 
одом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде о 
 враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> 
знала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре су 
се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> < 
 одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за ча 
ог.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнут 
 зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с 
 ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Т 
вене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине  
пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој 
против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу 
господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху под 
а.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n= 
или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак шт 
ајући се у тим мислима, Марина излажаше увек на један пут:</p> <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p> 
већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган 
разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам п 
 кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господс 
р али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с 
ђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним љу 
и тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећ 
тарости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоре 
ва реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су 
јица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање 
ни се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе  
везника.</head> <p>Кад је Јанко изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост 
ац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном 
а престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван 
шно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не мог 
ку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наре 
он се осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану би 
ање —</p> <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p>  
омагао се руком правећи од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и  
егова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где с 
потово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p> 
 крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S 
луже за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним ме 
 младо момче изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са нис 
рело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и о 
а.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, ра 
О ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изи 
ом лицу које изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковим 
чаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је  
им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> < 
како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> до 
 иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> < 
нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредише!</p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да и 
 <p>— Онда ћеш се својим очима уверити! увређен у своме поносу одговори Синиша...</p> <p>После  
акриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развес 
прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи,  
 највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли бољ 
аци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p 
климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Не 
 то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Мари 
ути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји 
 својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непр 
здати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ни 
аду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не забор 
еднички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%,  
е Стеван поздрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задо 
ивот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, 
о сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта  
чао је њихов рођак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богат 
 Турчина, и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови з 
у београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобро 
<p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је  
та који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, заб 
ла, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светло 
 учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> 
 ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтев 
окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку о 
 не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође ка 
ном коју изазива у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко  
е, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв проло 
 пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гл 
 Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново пропојао.</p> <p> 
оз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари казиваше 
ђаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све около, и 
шта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је морало стајати о 
приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радо 
 њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаст 
м сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турци 
> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојевић стаде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта  
лазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Б 
лико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследи 
м изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими поз 
имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb  
а! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још 
чеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p>  
шње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске  
 последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну  
 Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав 
оде Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио 
г и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га  
з Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све 
утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда седе са Синишом и продужи разговор, док 
ечи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја 
е у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одла 
е таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског неза 
.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочек 
ве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, у 
а за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлиће 
урским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласон 
/> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила 
оју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у 
е и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама в 
</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између њ 
јим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, је 
 одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} О 
} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он јо 
ј сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше ра 
 први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху ост 
оче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њег 
> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе З 
издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина каза 
е и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то м 
чекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском 
/p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да  
{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишљен и мудар господ 
канске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими 
на, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљ 
} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад  
чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као побед 
но истакао.{S} То му је признао и ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом  
ржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на свој 
разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да мол 
ла!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не зна 
весност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на 
.</p> <p>У тај мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стид 
 са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, пошао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ни 
!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша реч 
же вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног час 
ћем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци ук 
 и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад м 
 рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запит 
е се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарс 
ћаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз в 
оту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога гос 
јевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али  
 узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— 
и ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позв 
нишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји глас 
ојим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског 
пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p 
ој владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ће 
е би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу вол 
 упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратк 
аш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу 
 тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда  
тиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара  
даше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом н 
p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, 
егда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читав 
<p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Во 
агађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ  
е је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се  
тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад  
покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се 
ји је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старају 
а граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарст 
 предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем 
ни коњаник понео од Марине писмо ћесару Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био 
аше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник ко 
у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n=" 
вљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима 
м иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Зла 
ала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који  
рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бе 
решева и онда низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешк 
ео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнес 
ве више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћ 
и и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и  
војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарств 
јвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки П 
ома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у д 
положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану је 
а тек у сну слободније погледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи т 
д осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са  
нога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, С 
ић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковиће 
емље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дом 
м ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегази 
есем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, 
ливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и доч 
ара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова од 
S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вер 
 смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и 
пота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они 
ра овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од преше 
е на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода који се 
н у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране пом 
 <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p> 
 Угљеши.{S} У писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни 
зио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакриваш 
 му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћем 
е од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мус 
ео Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Ка 
нин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко 
наге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих стра 
другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p>— И ме 
погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја г 
ђе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по некол 
ђ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па б 
који први од толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу  
ви посланици исеку.{S} Један од њих још уграби те рече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме госп 
<p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на р 
било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који с 
и с Турцима; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни  
 деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у 
е колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају  
који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштин 
е дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све  
еш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час 
деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{ 
луша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као с 
ћ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутраш 
 као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу 
је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бу 
 туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који  
ољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави п 
после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} 
та! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидов 
траног врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <h 
руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде 
.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стране те за мало  
да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбиј 
ане вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стр 
идети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи 
 Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град зас 
з се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а А 
 звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па ју 
е лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али св 
и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> гла 
један копљаник снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви ог 
ни, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа ка 
и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb 
о рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибао 
ка кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда 
ојвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, в 
аобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља как 
еравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чуд 
иле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у  
н опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране,  
кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи:  
свога сестрића, <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— 
умори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало посл 
рже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се 
 и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и  
 да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше бр 
Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.< 
ш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p> 
ати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се издвојих с једним турс 
о уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање кра 
 Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, а 
> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговиш 
е двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу сунце,  
е судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљу 
 с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се 
смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{ 
од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколиц 
> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Ни 
оги су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n= 
нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данаш 
але стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац н 
нежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеки 
лим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душ 
жне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она  
клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу и преко ње ст 
ћи најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског се 
 дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> <p>Лепа се Марин 
садан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, је 
>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дв 
 клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сам 
ад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стеван 
ати Оливеру старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у оч 
 Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Мари 
 незгодно савијаше прелазећи преко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој 
ао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаш 
ко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бо 
оде и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и 
одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напусти 
 дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опе 
огородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек пут 
Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи  
истати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опе 
Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} 
 руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринин 
о као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се десп 
 унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном в 
спот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога  
 њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони  
ваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Зла 
возден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се  
е да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом 
у и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Сини 
ика.</p> <p>— Људи су спремни, рече кад уђе и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли к 
д вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржни 
/> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњи 
лин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранк 
ује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше  
ану.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе 
.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злат 
ој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном 
ојој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајн 
в.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— С 
 гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Мак 
лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладн 
уди!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Т 
 је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са с 
аху незастрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга дв 
 Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се за 
 му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брања 
г.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На је 
 вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а воло 
а на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих 
ругог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и  
 у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који  
нутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нит 
 Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика. 
 јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивал 
и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар  
жемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и вел 
 ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем 
ј речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде 
се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше  
и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен 
је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитн 
ли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су  
ић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренут 
љене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> < 
ико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше  
рске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници ли 
ешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни гр 
е утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој ст 
род који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те он 
и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати  
у моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он 
излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове ст 
и све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који беја 
арског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе паж 
ао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с прв 
и му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико  
 себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли  
 врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p 
 се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла 
 и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати  
 стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога ве 
га у клисуру па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се т 
страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега ј 
ојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће 
{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу 
арен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране  
алаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше  
 како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу десп 
 од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</ 
 сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда  
е, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што с 
од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова  
о, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше тако 
тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не 
p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време забора 
ме се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од А 
, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, 
 стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала њего 
</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави. 
 водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се н 
истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио 
низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево 
Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n= 
је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихов 
Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надви 
ош гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у 
поту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав 
тке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спрем 
рата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само  
 глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени 
е деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што вод 
ту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и  
ејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Ариз 
их столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на  
можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S}  
ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се пр 
мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове 
упољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> 
ги га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће 
олести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много сино 
лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако  
себан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколе 
з њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео 
х леве стране клисурине, па се спуштају узаним и мало удесним путем низа страну у саму Моравицу 
којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</ 
 мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек 
ненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина  
 и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто  
паде мртав.</p> <pb n="263" /> <p>И сам узбуђен, па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собо 
p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву н 
ом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из 
пита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да 
. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} 
на је истину знала и истину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> 
г му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да  
ад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се пре 
де са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудњ 
м! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране 
спођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече 
царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута 
 својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком но 
о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој  
знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно ч 
у зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, н 
страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и вер 
> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремањ 
н, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кр 
 доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови с 
ти изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очеку 
ајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу. 
евић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n= 
ише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дан 
 си примио и помоћ коју нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} М 
 Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи 
:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опрост 
} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p 
мљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове 
околачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} А 
свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трг 
 и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра 
м сводовима над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и 
ашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристани 
 овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што  
х устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао с 
 осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотри 
њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратн 
еш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одгово 
уман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>—  
ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди 
 испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у сећању и  
ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој суз 
а.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи р 
суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и м 
га и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са сво 
е.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случај 
опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на  
ика.</p> <p>— Ми се не смемо сад на мах уздати у Угарску, јер сад идем из логора угарске војске 
ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да  
пута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" />  
ко не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ног 
 <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и поне 
вори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну 
ку која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— С 
 да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} По 
брана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој  
ичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, двор 
ора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у  
ити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом М 
у остављају породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје праз 
отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, вра 
игнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној до 
о њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима. 
јући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{ 
етњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на леп 
ада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокојству своме пренути, кад  
скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у 
 знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад  
а сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, 
реду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе ус 
 То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под језик па рече:</p> <p>— С 
аци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг  
пла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини  
рдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ 
ане.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у 
ну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови 
ске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима 
<p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам мн 
атко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни  
p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако д 
већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире 
 куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} 
 спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му б 
вим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ари 
бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме 
p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има 
околац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се п 
ма, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} 
лео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са н 
ка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигос 
пођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>По 
њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у дво 
и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад 
 за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један по један комад са спремљене гомиле.</p>  
исоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око р 
ез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре  
пита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље 
Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p 
од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним обл 
га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове  
рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он д 
Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци  
и је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натраг.{S} Нашој срећи тада не стоји ништа на п 
жући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибр 
а овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Узми је натр 
во, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фарао 
 игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије тачно на 
.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у б 
 мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p>  
им градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих толико и с нагађања и 
 ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући 
 град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим. 
огата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Беог 
ашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спрема 
који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом де 
човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и ши 
ада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му  
{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он 
уле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter"  
месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело клик 
рних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом  
капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе 
на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!< 
д се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне 
земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусу 
ма частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њ 
примство које јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Бал 
ени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености св 
после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном пријему који у  
 се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војво 
и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Мус 
S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити  
 двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S 
пот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја је помо 
јах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} С 
ара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде он 
.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држа 
 додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а  
рило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет 
ли да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја се нисам  
 друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и п 
 се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се ди 
 Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трг 
Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада 
 прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <p 
Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипа 
> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на п 
ао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе ст 
ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p 
преко средине кожним, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метн 
и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугач 
им остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи  
чен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а 
од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је је 
ad> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревић 
е, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта  
.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од  
 се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице  
м.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило с 
тву српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића  
вега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путе 
ојим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p>  
иду и пешке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работ 
> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p> 
аше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, 
их врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете уну 
је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђељ 
 мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, прав 
ов, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град  
ва главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друге ст 
ас, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека  
е у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или ћу  
града: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у к 
из у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку 
ног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе 
тране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују з 
мови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између 
 они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо  
громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марин 
оњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и кастелан,  
ихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писн 
лека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока  
{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њ 
, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који 
дема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховит 
 погледати у очи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дуж 
склоњени и повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при  
вић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у с 
јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћ 
и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој  
о победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој ж 
 много разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> < 
 близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и  
нке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и к 
 <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не пост 
ику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у но 
мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер  
а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће 
меду.{S} То Мусу још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исек 
е био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобој 
ће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ укази 
дику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се  
ољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути 
 могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се 
 кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подмет 
т боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто прес 
слуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину зла 
е брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter"  
ласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да н 
е, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да 
 <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с власт 
је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах 
аснику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" / 
и? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— До 
крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође пор 
зрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три  
head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити п 
мом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани  
еликих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот ко 
своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момч 
ј пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{ 
уше њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под свој кров.{ 
кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га 
то, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и он 
 дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видар 
 ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну г 
пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад 
 нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Мора 
ве.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог 
 било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрст 
је и одакле?</p> <p>— Не знам ништа.{S} Умотан у путничку кабаницу, не могах ни лица лепо видет 
астелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено 
ић који је тражио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом  
у мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља 
у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа р 
ватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај 
а да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобој 
и ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада 
е он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада г 
з својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех  
 То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорик 
Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом свој 
равичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том кра 
 снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никл 
у био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен о 
е, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А  
их кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у на 
не проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је  
pb n="173" /> <p>Тако Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила суд 
рбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и леп 
жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њим 
иште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спрем 
и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бе 
ћа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединс 
ажи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p> 
јачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши иноци о змиј 
p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и св 
во од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком  
то држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су с 
љено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Н 
гама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачају 
 Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верн 
ен капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са с 
на које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник од 
ажни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врат 
застрвене.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица  
рата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с град 
 и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име  
b n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цик 
у у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али 
{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба  
ала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb 
каза руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке ре 
ао окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полут 
 се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је д 
ојима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот  
 лика на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и 
Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером!</p>  
енице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту 
асамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се теби обич 
 с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи. 
 не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> 
су ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и распол 
 те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Сми 
 стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да  
није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара ј 
> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни кр 
дном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита д 
"185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазиш 
ресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам. 
сно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас кренути?</p>  
а.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа  
</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша 
 <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онд 
реће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p> 
 <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих реч 
ш неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гнева 
 неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану на 
иже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! ст 
 се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од  
 вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мр 
</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде 
рце тада морало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима  
ављајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих к 
ких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с  
а реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љ 
х је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури к 
 су руке слободне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржав 
поредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с 
види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине 
{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао 
 ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизв 
отов, саветујући се са протомајстором и управљајући са своје стране послом.</p> <p>Упоредо са х 
латковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући пр 
есто остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо 
јна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војво 
ио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Мил 
лу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Ни 
о месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ратник, промишље 
ком тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху с 
 ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише 
{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади с 
вега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у  
аду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и  
ледицама својим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодре 
 из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само с 
воме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заме 
ихаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бран 
лемиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њи 
својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио С 
 рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога. 
ојима су озго преко прстију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукл 
ају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене  
е ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за трен 
леменита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање 
S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, зауз 
 живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, ни 
свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом пом 
 <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" />  
к послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстив 
 да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекоше на ко 
ико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} А 
најући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Б 
</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића  
о исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на стани 
реко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међ 
аку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брања 
обуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се 
оћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није  
ери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште,  
ни приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских 
тојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше 
а.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Ра 
и да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обуче 
ову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњ 
 онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се по 
куца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слу 
врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући  
и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњ 
га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају,  
/p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засја 
о дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху св 
ише од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А  
д на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме стануј 
узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и запад 
к блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуш 
казиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{ 
јући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је на 
обојевић, који је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота п 
ви, једном реченицом или и једном речју усахне.{S} Марина се тада праштала с невештим и вазда и 
S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и 
зати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу 
шом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо из 
ржаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши  
 је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му де 
уле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока 
и их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сја 
 млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> 
у све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве камено 
гачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да 
е прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и понови:</p> <p>— Проклет! па онда падајући на с 
 <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући ч 
 се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче 
, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви искупиш 
ји им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху с 
а кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако гово 
 n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p 
еше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а пр 
рпске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се о 
и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Син 
кве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву,  
ургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о 
е своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће 
они, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S 
 овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и  
е Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде м 
нама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мисли 
ког незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, 
 руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по с 
ом још млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио н 
оним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с 
ја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ 
остољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или 
, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћем 
носом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сад 
ру бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одуж 
окрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда  
оћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, 
а маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с пог 
 дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула је кнегиња Милица, она која је и пре и 
азведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све 
и, стеже зубе па у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једн 
адослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p>  
а кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бит 
је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb  
в за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари двор 
 Синиша не могаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста  
ад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео уз 
.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Т 
 на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у 
де деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Конст 
ку непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њено 
бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе  
.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде к 
 госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p 
чна сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са 
икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети 
се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађ 
за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, послед 
 <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весе 
 кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румен 
ала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе,  
 и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље нав 
> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</ 
плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже проба 
 очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо 
а хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја  
 Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у бо 
10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после о 
за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране 
вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља  
и снагу светих речи које изговараше.{S} Устаде после молитве, седе на постељу, извади из хаљине 
 чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповеда 
ислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји о 
ашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв  
 моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{ 
рбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премерава 
да девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за  
не могадне избећи, рече Марина Синиши и устаде са столице.</p> <p>Једва савлађујући узбуђеност  
d> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављај 
омену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа  
ане слика Синишина, па у тренутку смело устаде и на <pb n="112" /> малом прозору тражаше коњани 
 имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је  
на.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђ 
орани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаник 
кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави пр 
 Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, п 
вим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је о 
, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот б 
и је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова коњица бе 
 читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспот 
ку.{S} У мене је много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к те 
разну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обе 
 с њим пред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" / 
 И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је  
морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, уз Мораву, пада под Крушев 
агано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље 
и бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи 
о руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међус 
тва ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода 
чене јаребице лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, н 
бом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише мно 
ја се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо  
сти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да поги 
школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догони 
у не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>—  
била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз  
 заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то з 
 обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како нијед 
ста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву д 
 /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу к 
ира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо 
јара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу 
охита и састане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада 
ше на својим местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.< 
ивота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потиче — Бра 
 скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу на 
{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати 
 Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичево. %-</p>  
м и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу дог 
 ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не раз 
ути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате 
срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дун 
 над Турцима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њи 
тити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се по 
тајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем  
иепископ прочита на пергаменту исписане утврђене погодбе.{S} По њима се признаје <pb n="206" /> 
јаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припада 
г цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у прест 
 њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља  
 само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне 
ала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и с 
 После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угљеша, на онда 
а и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угље 
говор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што 
сли, и он им се не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, иње 
е осећаје и разбираше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p 
ћ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у стражару 
ном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Св 
им савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше 
 појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска л 
ља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспо 
ему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљ 
главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ари 
емом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној  
јаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се  
аким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне ст 
не.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом 
бом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путнико 
код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> 
се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места 
 брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране вод 
Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p> 
влажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи гла 
ажњом обратише престољу, те и Лобојевић ућута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало 
а крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене укра 
p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У с 
p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и 
и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да с 
ару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допу 
ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном стр 
ђоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је,  
у, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада 
не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> 
ернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето  
ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с 
ћу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па 
де твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег 
јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупа 
асно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p> 
и град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити г 
још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцни 
е престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаш 
 то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћ 
гљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје 
<p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову  
ји ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве  
еном опредељивању могла имати ма каквог учешћа.{S} Слике се из прошлости почеше низати једна за 
Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постад 
душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, сра 
— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог д 
а ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је  
о што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, кој 
ојој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша з 
д нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он пос 
 пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до с 
 Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ће 
ов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше н 
} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заст 
!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда ис 
у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника 
ђе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету к 
е разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њ 
 се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме д 
 је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше  
више затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић д 
доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе  
ражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећ 
 воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У том изиђе из олтара један калуђер са зл 
у трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздравивши се с 
је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жерав 
а не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S 
" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазар 
жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа 
ћи Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угље 
видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нем 
а нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Р 
слуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогав 
 тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устез 
ао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Ј 
одарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог са 
тешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих  
е и поклони се.</p> <pb n="185" /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не 
еспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке по 
репљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у од 
е ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} 
н овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S 
а сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о којој ти рекох.{S} С 
.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од гл 
ћ који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини 
 деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} А 
 теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћ 
ор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћем 
својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> <p>— Синиша! 
 рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех с 
тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако 
S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и  
граду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{ 
е срце моје.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p 
де то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! од 
дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље 
ј одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А т 
тање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме 
и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> 
лдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S}  
и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе  
ада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена ра 
сет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене са 
" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и 
/p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S}  
и и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— Створић 
 Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским беде 
ули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> < 
ити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео 
че које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не 
а цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећ 
бе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се ок 
изали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем к 
м које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су б 
/p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукоти 
 надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убојном и мешати се с јауком о 
ижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим дан 
ле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у трену 
очи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и  
а је на повратку из Славоније пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму г 
ка се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се вр 
јорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим с 
Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима 
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешки 
p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За т 
p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вра 
ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ств 
лима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет  
то?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— В 
нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јо 
ног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја знам куда ћемо.{S} Све сам про 
 велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S 
 ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склон 
питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић 
 таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: севе 
е ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подгр 
{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго на 
 оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућк 
врх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на 
м брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се и 
ни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је  
оздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој око руке неколике, 
сле молитве, седе на постељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и п 
ловине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим кру 
 особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се б 
 домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад за 
ије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијор 
оче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се 
 шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцо 
на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се н 
дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег 
/p> <p>Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице с 
боре цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не  
а се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и приј 
извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску власте 
<p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и  
 ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио 
авише Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спр 
 Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати. 
а не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на ју 
ан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да шт 
го, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> < 
хну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просениц 
есник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S 
јска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо  
селој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста свет 
 сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56 
ао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом наши 
ек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, 
бодно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узви 
вори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је  
ри:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, 
пусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко дола 
ед нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури: 
потов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци 
тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искрено 
бе руке које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је м 
 се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспо 
и су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово 
ржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово 
проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додад 
ме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пре 
а ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и  
ујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бова 
ђа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћ 
p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се д 
b n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина  
упаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код 
, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Де 
 рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја 
пским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом  
 тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасип 
опет подједнако смешила на све који јој хвалом прилажаху.{S} Тек ни сама није слутила свога суђ 
града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник 
еспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишника Марини и причаше јо 
> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу,  
} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута 
ојвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенит 
> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престр 
љно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у 
!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био пр 
и међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман  
аше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се 
а, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{ 
он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасм 
да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше савладат 
иниша придигао, наиђе кнез Стеван с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада 
 али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина се прибра са свим, она могаше мисл 
једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобој 
лу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а т 
p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а ма 
то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад  
слом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после 
власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна  
 а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот с 
 зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби 
елу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка њег 
чију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости вели 
лата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било 
и, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На 
е док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојч 
ојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове које <pb n="23" /> њени људи не 
 обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за ру 
новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин  
 научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и  
воју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циг 
ма.{S} Њих је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не мог 
пазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо кр 
зда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p> 
ост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није о 
у одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже за 
 Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет 
олико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако  
 Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од  
несе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник  
мо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S}  
ног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Тргови 
 <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек ч 
дравио млади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао п 
/p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, о 
аумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> < 
/p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се доб 
вати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу н 
 свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под 
о.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> 
 помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога д 
д мене, лако је сад и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, х 
то открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком пок 
не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши,  
 рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му 
 тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марин 
p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем 
о могу протумачити.</p> <p>Пустише коње ходом напоредо, па ће опет рећи Синиша:</p> <p>— Знао с 
ки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху од једног места  
ку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>О 
е нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p> 
ору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота 
е срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S 
н и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Т 
птужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расправити.{S} Али му 
м и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Кр 
ше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља п 
 имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића ок 
омагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, сад после  
о се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов 
у свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брања 
 нову престоницу своју.{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога,  
освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на до 
и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и 
 да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге,  
тир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и з 
бедити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихват 
х од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан пос 
т отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће ос 
о је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време 
 њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао,  
инити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостан 
бра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек 
 ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман т 
 Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини 
јкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео 
но дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> < 
 љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властел 
еше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћишт 
ћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако раз 
 одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени 
ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као м 
ја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор ка 
 три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца  
и с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} М 
х, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, при 
ли нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми  
наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p 
 то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз 
 скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштр 
ешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сум 
Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га пове 
p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног 
ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и д 
ће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није л 
!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, т 
е деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни 
исам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ће 
 намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и сам 
ој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није мој 
Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само 
ли, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>—  
— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато. 
ко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не 
су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара проро 
би: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p>  
која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светл 
и, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини жи 
 сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесар 
мда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњо 
е, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после 
е, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклеств 
 разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом мла 
рга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је 
 он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који 
 барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својо 
поведих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам м 
<p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и тво 
чке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто поноснијим, и као 
лучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део дес 
х нападача помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испу 
Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на усн 
чка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћем 
 то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Изда 
ав Радичу, кад одседоше коње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и в 
{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове 
 живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном 
о и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за  
ћа.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} К 
товах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јуди 
рата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може  
а јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упут 
 онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот с 
ва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{ 
у молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и  
 своје стране послом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од који 
, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али 
е се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само глас 
се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и о 
одговори на јектенија.</p> <p>Народом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим,  
војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један  
ко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад  
ер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја век 
укавост турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће о 
 замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и в 
имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са сво 
м да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада 
уд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пу 
твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и се 
олити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто б 
ах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом ду 
а нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде ка 
е новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену власте 
му био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на  
у дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу 
расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спуст 
 које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угарска је осетила Турке.{S} Они су на 
 кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би мо 
и у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџ 
коликим местима.{S} Кад игуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И  
Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Сок 
, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само пос 
а.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде,  
умарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави 
је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио 
иде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу 
рно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла 
уса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога 
м јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима мога 
ођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} 
 падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба ра 
> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p>  
 Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ари 
, кћери,“ тако ми је рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиш 
 и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он сам 
сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе 
е, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми ј 
опољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман  
он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и је 
, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је 
 Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да  
</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>К 
аранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад с 
и руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, повра 
 /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напре 
и шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани 
д тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим 
{S} Много сам о њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана 
р ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога  
тељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу 
 Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрим 
ледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао ка 
а узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то ј 
гаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању к 
е у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грче 
свануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо 
но и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојишт 
орабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мене од  
аљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато т 
 кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, М 
, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим кораб 
, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{ 
тле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ м 
нежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је д 
 ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венце 
раше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима 
ћа!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред  
трани Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе  
ипремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих 
ша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити ј 
етала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи 
и говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и  
авао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетв 
 Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихо 
 смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рек 
 глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу. 
Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио 
могао измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза траж 
ах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога 
који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколе 
ког, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљив 
ана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липо 
кога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему т 
јен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> < 
осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари н 
 огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" / 
во своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш  
е кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући 
номе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много н 
пства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим 
 душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже 
пријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше јед 
 управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га 
еспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и пон 
ског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар кој 
ј позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цар 
вина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспо 
о.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске 
> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких о 
Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на 
 Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше срећ 
по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове д 
Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, 
о коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из А 
анковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учини 
његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града  
 девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног  
/p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковић 
аније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата до 
..{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не 
ра постојаности; Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера над 
вити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и о 
е, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја теб 
ињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихва 
тови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав 
ваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међ 
мед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео,  
опства татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војс 
.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S}  
јиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехо 
<p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек нам није тешк 
 највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време  
шки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара с 
оља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пу 
е Синиша рече како у овој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку 
дног погледа милостивог или ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања 
 крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањ 
 својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља 
— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није уза 
ешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек чет 
; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оро 
ој лепоти и мора цветати само тако мило цвеће, Марина стави све на коцку и испрекиданим говором 
крашен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико 
чињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, заснова 
деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими  
тије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} О 
м платнима, те су тако и по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на ме 
е Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса м 
ти шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мисли 
чке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана.{S} Не прође много по том а 
еоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Виде 
етлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског деспотс 
огаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше 
о сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} 
његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео 
стави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се 
 једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али 
е и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S}  
 необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, иђаху  
ни гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан дола 
војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У 
евгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а дес 
p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи  
 — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те п 
 њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми с 
зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заб 
ојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио 
ила; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је ц 
ој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао го 
<p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на зем 
} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" / 
 На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по 
горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он  
 више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три пл 
 лика с плавим очима, пљосната и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешов 
} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јач 
а место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и б 
 иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који  
о овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је  
рема самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је 
вољне.{S} Њој припада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.< 
а.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо  
нију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава р 
аме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десни 
вим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведош 
има бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске зе 
 сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и св 
арода угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас св 
трос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује в 
хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак 
ствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — 
ви са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој  
ови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огла 
</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја ле 
јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстој 
же у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку 
 кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са 
 и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, 
 своју мајку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше  
 Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капел 
т који се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву ст 
тка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем 
ав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно 
ла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она х 
ед властелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На кри 
пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи 
S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом  
бро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики 
а које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и доче 
лац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, до 
чина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p 
ницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворани 
 земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који беј 
блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</ 
ина висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше ј 
њем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим 
 доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа  
на образима се ружичаста румен прокрада црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се кр 
 зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину 
ором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до 
ећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу 
и је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском и без  
рекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном тугом на лицу, па ставши пре 
 корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод 
а ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим 
ма на прсима те је лепо одговарао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и  
а не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу,  
 земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих 
бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесни 
 ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <p 
 повисока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног дво 
о допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто ох 
бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђ 
оме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му  
о чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе б 
данпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је зна 
 смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала прек 
е куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну моста и речице.{S} Иђаш 
у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо о 
 како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза 
>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече М 
 девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n 
ова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно 
два у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше 
 весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца л 
а града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа 
о чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну сн 
еже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и прип 
ари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут велики 
 њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, окваси 
ве, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени кора 
мах саже и полугласно рече онима који у чамцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и 
мцу остадоше:</p> <p>— Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслар 
јући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погл 
 мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје познате н 
.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке косовске р 
жати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S 
арина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p> 
о стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијор 
и умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравниј 
ње товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за 
ставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а  
ини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек је 
ада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска т 
 под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружи 
а имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а  
у тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живо 
ед другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз друго 
.</p> <p>— Ја не јер не знађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч м 
свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако г 
 дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{ 
е бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђ 
х још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћ 
очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста руме 
један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један 
ово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p 
ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" />  
н их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бе 
е клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се от 
о Трговиште, трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S 
уховник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа н 
очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагле 
љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За т 
нска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку 
о од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је р 
ао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу д 
естаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са широке к 
 и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни  
оја га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако доб 
врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту п 
ијатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих 
који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на ко 
 стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од теж 
 о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S}  
ли војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу 
 њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нисам му могао помоћи, и он је сам неке јаде  
а онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девој 
 она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели с 
ј је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом к 
ије незнано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љуб 
во прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> <p>Кад Лобојев 
а у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини на растанку казао да му је ду 
агнути један од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Тур 
еву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше 
 да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се при 
Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди  
не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</ 
т милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана  
ким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" / 
е у сећању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима о 
ан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола покл 
ехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаро 
икну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — 
ка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се р 
а; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала споме 
трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око њ 
и часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше  
све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и  
то потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те речи у 
а осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни ј 
рота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату св 
а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже 
зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачев 
 су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S 
ешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћеса 
раним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по 
јвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље н 
испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се к 
месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила си их и 
ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и лев 
аче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, п 
 земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мал 
недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је н 
а изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>—  
 одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n=" 
 крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог х 
 <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и з 
 ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони 
 оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једно 
 овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јан 
на је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке св 
ра и опет остаје неодлучан.{S} Можда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан. 
 После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу  
 виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао  
а).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено 
е тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође натраг 
лаваре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! рече ћесар Угљеша. 
е кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрд 
 и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово воји 
 сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни д 
мене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им д 
г дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорик 
г предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаш 
о и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико 
а заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, прет 
 му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим прест 
 стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци  
е, он се опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе  
, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало  
е свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих 
а, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и неречен 
а с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, К 
аш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је. 
 из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле  
ј косе која лаким праменом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се г 
с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата ш 
 оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а о 
очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не 
стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{ 
 ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких 
бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик за 
 у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је 
би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима су врат 
 њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То сада сазнаде Марина. 
ог не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други на 
тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанк 
4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас  
 радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Бор 
 омрази са Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S}  
ли ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и при 
 бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупн 
аспуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Р 
је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који 
реп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он потресено рече:</p> <pb n="102" /> <p>— Пору 
пет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори 
 деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:</p> <p>— Обнавља се снага %на 
 леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи 
верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега  
а крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и еп 
бност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново 
ма снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад 
 <pb n="255" /> Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S 
вет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n=" 
подару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Т 
омагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу посл 
његове походе, нити јој оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по  
адику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> <p>— Увредиш 
чврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.</p> <pb n="223" 
 и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — 
свечаности.</p> <p>Радослав каза Угљеши чему се имају надати од Мусе, и изненади се кад Угљеша  
 три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупни 
у теби рећи, истину покажем.</p> <p>— У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћес 
доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У  
 у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу  
 се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то 
ићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у  
смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил пр 
па онда опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала 
меда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомињаше му како је Муса ратова 
кињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећ 
ле повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки  
аше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима с 
 да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се 
неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје  
заше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град зван 
да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом 
те баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али прве 
удбом свога рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у гра 
о.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— Твог 
јвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бо 
че Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће  
Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p>  
дочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је та 
е Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његов 
 уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је 
 је правично о Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па ј 
ео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим живото 
ост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.< 
ешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и  
p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и го 
е све то са свим сакривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p>  
 већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му 
у њој, па помену и Лобојевића који тамо често свраћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би прав 
учаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покад 
 прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа 
естити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повуч 
ечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре 
унав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из го 
 бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани 
 плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се в 
згуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочам 
 и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег  
" xml:id="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док  
e="chapter" xml:id="SRP18964_C4"> <head>ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Челник Радич</head> <p>Пр 
</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојеви 
— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је дес 
азара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова,  
 помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих п 
 и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи в 
крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које стег са св 
вљено веће место са кога се може на све четири стране Трговиште прегледати и око кога су главне 
ви се блистала круна на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири кр 
 окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од пе 
о ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, 
 стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим  
ећника, који се тако исто праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли др 
ле су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почас 
а све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n 
 не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — пос 
р Угљеша са својим сином Јанком и јаком четом.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата  
 поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.< 
="chapter" xml:id="SRP18964_C14"> <head>ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ненадна похода.</head> 
ше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, чешће кривудајући, на једном месту незгодно савијаше пр 
који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим нож 
, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{ 
нало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је 
у јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, пре 
а њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш  
е слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га 
"46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама,  
стиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је 
су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други х 
астелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Мора 
39" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим  
е суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ 
 Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изиша 
вне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непости 
ћеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бран 
е доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и 
ребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве 
ету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпо 
рајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју  
ин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и 
еш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших мачева, ми 
 на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним кр 
ошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, руж 
струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> 
њено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познава 
љним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомен 
ан стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је м 
ихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} С 
 у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низат 
де његова сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није њего 
ена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савлада њену отпорну снагу при самом утоку повезе с 
а невером!</p> <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко < 
гљеша.{S} Ја нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба н 
 после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао 
икином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p> 
прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар воло 
омљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</ 
д града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим  
усти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, један од службеника манастирски 
ђаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он  
оспођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, крш 
вити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се 
асоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{ 
аложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{ 
ама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монах 
Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S}  
ала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим 
е и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и  
 само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се м 
клетва!</p> <p>— Можда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?< 
говарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: прест 
ланем, кад помислим на неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p 
а се нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај  
а силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох дал 
 Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, кој 
и душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ 
} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твој 
а новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> < 
ка јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко б 
рпска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на ста 
е у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти 
еле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазо 
тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив  
бом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јел 
љу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су при 
оји данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори 
овољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу д 
, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам ра 
Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао 
 се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје 
 дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S 
 Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мо 
есима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече  
ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, кој 
послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и племић 
pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез 
шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим ради 
 у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмара 
аскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а мож 
 наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним 
еша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да 
јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше с 
кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: ме 
отством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било в 
ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити  
исмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче  
 Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичев 
е видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се р 
Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија сабо 
ина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети ка 
ој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скуп 
ет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и в 
сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговар 
шом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку с 
о кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни труди 
рече, признала <pb n="256" /> и сплетке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала 
ећ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала пол 
 изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и би 
ка трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је на све стране до бли 
та.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима боле 
че:</p> <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота 
њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на лепи 
ритошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и  
 посађене неколике јеле на једној малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да ма 
пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо,  
тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред наш 
шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири наже се и спази како један од братије та 
 од њега китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале 
>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих!  
тро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечит 
рци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} В 
би руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узру 
гово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} 
 и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и 
ема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде 
 рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече м 
де станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{ 
којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве н 
%Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</ 
тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале от 
 Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског доста 
погледа прозору и рече Марини:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама  
аменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом нап 
авчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостоп 
аност ма колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спров 
чисту камену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Зла 
е саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатањ 
те данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим. 
ајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлос 
 да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви ј 
’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разв 
" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се оч 
у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста. 
ита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бран 
и Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не 
асно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од њ 
с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира челична сјајна ребарца, па се онда оде д 
о једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте ср 
бницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и брк 
у кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи,  
њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њо 
{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Ре 
едан од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде  
p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију  
де:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што т 
довољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори  
>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугл 
ичега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опуст 
 били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и 
поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га 
куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! прогов 
} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи руку коју Смил прихвати  
 опет рече Смилу:</p> <p>— Ти си честит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p 
 и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — 
и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола  
м первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од  
 из присенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с град 
Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p>  
и ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су 
ијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше  
ко лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао својом зем 
д њим се јављаше слика тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши 
обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.< 
— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се на силу показати мирна.</p> <p>— Хе,  
је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе  
ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је 
кругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио 
 једним од најмилијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је би 
ље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто правда за свој пос 
е послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена л 
Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају мог 
у.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало стар 
дели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то оста 
 јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпез 
до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> 
м хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом 
јорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцим 
ачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света 
пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспо 
ану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио. 
ики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши се смрачи чело, и он пот 
спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жало 
елу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у 
 умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се као изгуби.{S} Мало још и при мес 
нпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше  
читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота о 
} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у  
е, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Н 
траг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се у 
 страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је са 
 нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и ка 
Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на ко 
..</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и пра 
гљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p 
е волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Мари 
и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бе 
 јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар ви 
иша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто спл 
ранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, < 
е да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони кр 
 он узе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стран 
 преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је теш 
ећином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко  
 ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди  
p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазарево 
е најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с остатком својих људи на крило р 
нога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, З 
ка би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански власт 
проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то 
Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право зб 
ром судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — про 
ед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе сво 
м трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Д 
и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота 
ви цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бра 
.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно 
 људи његови отпратише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора  
л земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S 
гов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који с 
величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n=" 
ан од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не  
Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту 
јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и н 
 и ћефалија поче о Лобојевићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чу 
</p> <p>Марина се мало прибра:</p> <p>— Чуди ме срећа тог младог и непознатог човека! хоћаше се 
ек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретни 
ле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме пре 
.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа 
писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети,  
 знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме н 
ла, речи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са зас 
 наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи којих некад не бејаше < 
 да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Л 
лико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакри 
ожда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, нек 
о дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.< 
} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Марином.</p> <p>— Моја се  
Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели 
своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци сокола 
ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један д 
а.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, којој се не противи, следоваше ње 
— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих  
ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која кр 
ом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек а 
пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, 
 дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И за 
 танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, река 
Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се 
 искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све  
р су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је 
!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ 
усак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражаре над бе 
 августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захв 
 у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, 
 стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак  
чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жеља 
на подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се 
асамо%. како се на његовој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне. 
 оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднич 
неправду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ беја 
 Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају н 
рзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла 
његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле  
:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја,  
ацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвас 
но да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била;  
 видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то д 
 је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је д 
, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па се онда ослобод 
авати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје и 
 од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сва 
а узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племени 
ати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав. 
 хвастати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понај 
 се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како ј 
{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао д 
риз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунит 
опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах 
да души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Уст 
рзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке  
чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никад 
је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он  
и, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> 
Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала з 
дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знан 
„Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па их стаде опет молити и најпос 
ву деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да с 
они:</p> <p>— Опрости!{S} Нас неће нико чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико в 
и час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах д 
 пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекив 
Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пре 
 Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну о 
и ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хва 
овек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био  
ао сам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијо 
pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршу 
нути против нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S 
ака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Мар 
<p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p>  
ело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="c 
 далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати 
цетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слу 
ој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и изд 
ву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам ба 
ко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="13 
сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужн 
ни маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца  
е малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада 
уди су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p 
 силно потресена, склопи руке на прса и шапуташе тихо молитве.</p> <p>Тада се огласи Радич:</p> 
рок убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајн 
а.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово  
="chapter" xml:id="SRP18964_C16"> <head>ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва.</head> <p>Прист 
/head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Вр 
" xml:id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју страну.</hea 
e="chapter" xml:id="SRP18964_C6"> <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осва 
ког од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик х 
а који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је 
 са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнемири  
мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље 
раној двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног 
ор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n 
у.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито  
н поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз  
м.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као ш 
 чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод тр 
, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи с 
 за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим шарама.{S} На 
 сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да к 
а може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко сред 
 крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град  
о ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкас 
реко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близ 
у од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад б 
, час јата преплашених неселица како са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе 
све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниским ногама од тр 
едини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко трпезе је 
ао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник  
ћем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ногом и левкастом средином за 
еко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавим 
ку лозе.{S} Тада се преко средине опаса широким пасом који се три пута око њега обави докле јак 
дски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у  
 бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са  
а коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и ро 
м средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; 
и свршетку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед гл 
 кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка в 
</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> 
>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њи 
о.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему. 
твени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> </div> <pb n="107" />  
/> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле полуге којима  
и војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води 
те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сам 
 Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше ј 
с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена дв 
бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад во 
ка западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће ма 
а други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који п 
 само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја т 
— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би 
а.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Сагрешила  
береш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада.</p> <p>— Увредише ли те?</p> < 
ко деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу неми 
рода, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у 
и, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако 
е, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити  
о и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећ 
S} Он је први на ударцу. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз ба 
.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски ћесар?{S} Он је први на ударцу. <pb 
властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зоји 
да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек 
еже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руко 
{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се 
м се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрог 
о да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим ра 
ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара  
чима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се! 
...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која 
 ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетк 
из расутих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се  
бише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још над 
а њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p 
хиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, поче опет  
Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спас 
ослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама по 
т молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новоб 
м кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде  
 орлиће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње ост 
ца не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ  
да с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њ 
све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се истаче Лобојевић:</p 
.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по в 
у добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана п 
али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да  
шљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима свој 
та.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила ни 
дар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су  
традати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као су 
} Ниједан од снаге кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо 
рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш 
аса ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир 
.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p 
гњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати з 
нити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замк 
ма.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоће 
уши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо 
авно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, мо 
ињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угље 
S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам  
ојводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродиц 
ом оде.</p> <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован н 
 Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја 
слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, 
и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан д 
 Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и л 
пајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно шт 
 настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" xml: 
учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта то значи, и само тихим шапатом наслућиваху с које л 
 књиге судбине читала — тумачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већ 
ођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим  
е за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан пу 
р, сви се изненадише и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина испове 
а без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} Једни је слаху на стално станиште 
.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиром 
ла светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и н 
већој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је 
рђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће вер 
ов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S}  
тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разли 
 пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше о 
мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојев 
да, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>З 
ож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се  
ће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S 
.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца д 
и.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша пре 
.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се умо 
.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?< 
ило жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзн 
говори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи 
раха, и однеше некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не  
чанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе  
, одговори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек 
иска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико  
 вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S}  
 погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му  
 из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли 
ад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, в 
ламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече ј 
рио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тог 
вога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је 
вео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност 
је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако 
дговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је 
 сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир  
 проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} А 
и део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Виј 
ше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отп 
енутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненад 
равио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше ду 
ача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки стр 
4_C8"> <head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше 
назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањ 
 кобилу нико не могаше појахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле ј 
</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896</p> </div> <div type="titlepage" 
 његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb 
емири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз 
:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непоб 
не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То пра 
 Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездиш 
дичеви копљаници и Радослављев пратилац штитоноша.</p> <p>На Радича навалише мисли, и он им се  
екаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се укл 
жи један поглед од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани  
а српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи срп 
Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад  
и у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају 
бро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb 
} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ д 
ок и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завл 
 А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога чо 
штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена 
оградскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град оз 
ојом услугом.</p> <p>Радич приђе икони, што је положена по столу у углу трпезарије и спусти при 
p> <p>— Ја се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша с 
<p>— Ја се ипак морам сматрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указу 
мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има  
ни трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не забо 
о жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војв 
е јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерн 
вора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше так 
за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме  
не на овом свету.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те ј 
ди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и  
нство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота 
ра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара др 
, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су  
ане тамо склонио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити п 
аче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ак 
еш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код свога човека! одговор 
бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна од 
д она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што н 
.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад 
а а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не зна 
ем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми к 
/p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p 
/p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.< 
ећ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље  
ршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом 
ом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо је 
их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито от 
ље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај 
 Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би б 
аше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> 
жаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игумано 
слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, 
не су у два права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не 
е исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту с 
евцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне распре.{S} Ал 
утовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било т 
на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајск 
вари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача 
е више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда сре 
е које му је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S 
/> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа  
Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p>  
 смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху и потоње издајнике отаџбине.</p>  
 може једино ући и отуда изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су,  
е Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} М 
 није знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, т 
.{S} Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се 
аћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на  
ко мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест 
 мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица О 
ш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све.</p> <p>— Знам, одгов 
ући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише 
 тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досада 
силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је  
дна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услуж 
 тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје? 
па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће с 
 <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Заве 
ег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога зл 
 градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже и 
 и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, 
е?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим зав 
!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трав 
 дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек оср 
 се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика 
не на узвишени камен <pb n="65" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно,  
рима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и десп 
еда још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих згра 
се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једв 
 закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану н 
у севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да по 
ејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда д 
е повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општ 
питиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло пр 
сечи која се утопи у мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној ил 
окана, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а изм 
воде на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А 
га дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на  
 доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове запове 
вање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> манастиру оставих и посла ми порук 
било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> би 
</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића  
ој и ова прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене кул 
{S} И тада ми рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да 
{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов не 
и.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће,  
а напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу војну против Турака  
су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак  
 града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахач 
Угљеши се Марина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђе 
 и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступ 
спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим ризницама и рече ми: „Ово овде, у 
о било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом  
зва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше д 
гони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="cha 
p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време в 
 ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, 
 говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о с 
.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше ду 
 висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на са 
{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати 
скипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у г 
{S} Оста још мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, 
з ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као 
 Синиши шта је и колико је знала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јас 
.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n=" 
упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с 
/p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и 
девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га  
тове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му 
ЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја 
ада, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се до 
ану, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго траја 
ац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Ни 
има и тргу освану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град н 
изгледаше још озбиљније од увојака косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка  
о је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим 
е, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шум 
моли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и др 
т кривудају и укрштају се црни се лишће што је под снегом претурило студен и дочекало да га нов 
илом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и 
ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не чека кад ман 
ефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је  
ада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београд 
аревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с  
латковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину 
} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</ 
иш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одма 
е и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара. 
мрклу ноћ паде све што остаде уз Мусу и што се раније не предаде једној или другој страни.</p>  
опло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пеха 
те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу М 
 учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе 
упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца домовима 
а за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, 
алуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваљ 
е.{S} Одох на ноге Марини.{S} Учиних ли што је непристојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А к 
 им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господар 
рибором и стварима.{S} Људи су поуздани што ће с тобом лагано путовати.{S} Пут им је познат за  
аповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа  
а његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бра 
p>— Сагрешила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе. 
p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p 
ила на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је  
ина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ у 
је љубави.</p> <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које ј 
али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може 
и да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div t 
 та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини 
пет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S 
ан Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати сво 
се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се нап 
окоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну  
и велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока  
поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге св 
војој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи. 
и поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше  
а је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, беј 
а у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и п 
цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p 
, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу  
 склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван  
кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добр 
пред, те рече:</p> <p>— И ја се радујем што ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гост 
отски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покој 
"142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светлуцају ватр 
 оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада  
 па се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао с 
еспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од они 
овац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако  
И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући рук 
еше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусу 
е бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми рече, како ће учинити св 
душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и 
близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми,  
оји није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је  
 соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, 
ни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не 
 се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</ 
ном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идол 
ополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S}  
цу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на споју њихову.</p> <p>Та плета 
гом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p 
омањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у одабраном оделу ратничком.< 
ка бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при по 
и се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку  
>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни  
згонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи. 
и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> јаче потврђује, и оп 
ва сенка и измахне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није 
спије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То к 
пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме из 
 доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Са 
јску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и 
p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше 
есе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом,  
е позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној го 
S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости,  
а, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана кру 
 Трговишту.</head> <p>Трговиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично 
јевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са њима о свему и свачему.{ 
 страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крен 
пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу р 
д повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубров 
вакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Вр 
тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином би 
м коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшт 
ељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао шт 
и крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, гово 
анку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</ 
ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено и 
ead> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх 
 /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пал 
 му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не 
 рекао, па је онда у разговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао св 
Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>С 
 Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих 
радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице, и с 
ео кнеза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи 
е, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих 
н сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спас 
кав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се п 
а, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће д 
е он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манас 
едно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро  
 - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчиј 
срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и  
дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је 
 јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њ 
ји већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут 
срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> 
S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота кој 
 Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме 
нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зл 
ало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом 
 <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху ст 
ко је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док 
 се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили,  
ездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, 
им тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао п 
 од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је  
/p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећ 
ју што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв нес 
адника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кн 
о није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у бој 
, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — реч 
стаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други. 
на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</ 
винама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек 
ати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p> 
же бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змиј 
 унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На је 
ао црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас з 
ни одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — х 
љан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако 
 одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и 
еће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, 
 у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за т 
 Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гле 
 не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити на делу Ја 
ге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострањавају  
к не обнављаше у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога  
ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово 
ем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног  
осмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и та 
га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет прек 
 после кретоше преко реке и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго 
оле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у  
о града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз 
 се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не 
аустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина тржник ко 
ојводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је син 
удње Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.< 
</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљеш 
а од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим изд 
ало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко пову 
 кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада 
злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно не 
у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржни 
{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихо 
чи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута заста 
а са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму во 
е венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напр 
и:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз пре 
о стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на 
 и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у ње 
S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад 
рх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу осталим таким плочама скриваше сваки траг.{S}  
 <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ  
вој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања 
</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У весело 
а и то не кријем ни од кога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко  
на гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспот 
ога, ни од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико 
Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор 
p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан 
 удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она  
а да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци пред Вијор 
но, па се онда окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш н 
ћи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним 
е указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га 
атељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са 
туди невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу ко 
 њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што м 
кој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетине.</p> <p>Кад крчмар стави  
са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</ 
им иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су т 
о неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама с 
се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У ист 
 очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу  
о се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пут 
анпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде удар 
маде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и хтеде у страну 
д би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточи 
 и снежним свећицама окићене светлуцаве шуме, крста и јела, речи Радослављевих — Радича осећаји 
ци и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали  
рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе,  
<p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају  
ч укрстио.{S} Тада се Јанко, у осами, у шуми недалеко од манастира Светог Прохора, јуначки поне 
де те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше  
 и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После малог ћутања Радосл 
} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или б 
а и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и 
 спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи  
 дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а как 
џи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, така